Употреба речи водимо у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Најзад стари бан гракну: — Хај’те, женске, напријед! Милице, Анђе, Горде, Киће, хај’те дома! Кажите баби да јој водимо госта, добра госта, ваистину! Кићуне, води и коња с мазгом, е ћу с дружином пјешке.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Знам на који дом мислиш, долазио сам ја тамо. — Ето ти видиш. Водимо их тако, па ћемо овдје застати, одмарати се, ватру ложити.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Јеси ли видео, кума Мито, Гризелду? КУМ: Ее, богме! Таква жена код таквог мужа! Треба и кума Максима да водимо у театер. МАКСИМ: Треба, треба, зашто се и онако мало троши. КУМ: За то је вредно и потрошити штогод.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

За тај новац „Форд“ је сасвим пристојан аутомобил. Колико ваша кола троше? Тата и ја водимо евиденцију. Аха, ево књижице! Дакле, овако: у граду десет литара, изван града — шест!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Куда то, стари вођо? — А, Армандо, ти! Господин хоће да обиђе мога Пипа. То је стари пријатељ. Водимо га, видиш. — Баш љубазно. Поздравите Пипа. Жена је моја ишла јутрос код Лоње и донела ми о њему вести.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: Па реци! ВИДА: Рекла бих да ми као фамилија треба да водимо рачуна о овој кући и о овоме иметку, а не туђин. ТАНАСИЈЕ: Па разуме се!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Онда се упућује питање да ли је завршен операцијски дневник. А ми смо престали да га водимо још од онога дана када смо почели да одступамо. Нисмо имали ни времена, а ни на чему да га пишемо.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Не будали, но говори брже, како наредисте? — Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо. Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Улаци се поклоне, окрену се, и пођу с Мицом војводи, певајући: Радуј нам се, наш војвода, Водимо ти лепу Мицу, И уз Мицу кондир вина И огледало, и огледало!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

дрвету, а виде девојку у оној мишјој хаљини, пођу да пуцају на њу, али царски син не даде: „Немојте“ рече, „већ да је водимо двору, да имамо што нико нема.“ Кад је изведу из дрвета на поље, запитају је: „Ко си?“ А она одговори: „Не знам.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ТОМА Не смемо, не смемо ни ми. Бојимо се. Говоре комшије и други да га огласимо за »онако«, у манастир какав да га водимо. Али још не смемо. СТОЈНА А, не то, газдо! То, луд, није. Није још. А и грехота је.

ДЕЦА (водећи га): Хоћеш код Васке?... Деда Јовчо!... Хоћеш тамо, код ње, да те водимо? ЈОВЧА (укаљан како је уз пут падао, гологлав, у белим чарапама, неопасан, у кошуљи, како је од куће, из затвора,

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И покушавајући, у почетку, да водимо обичне разговоре и шале, ми смо, убрзо, увидели да нам то не иде за руком ове тајанствене ноћи: када се корачало на

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Он је највећи “Критичар” система који смо икада имали, и то је једина врста “Критичара” о коме водимо рачуна. Напредна индустрија радо слуша критику исправног и пријатејьског критичара.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Читам данас у новинама изјаву неког из позадине: „Са нама су Американци. Ми смо у стању да водимо рат још три године.“ Ха!... — С киме? — запита Драган. — Они сматрају људе као перпетуум мобиле...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

— упитао сам равнодушно. — Они у манастиру, ко други — одговорио је. — Они у манастиру?! Докад ми да водимо рачуна о томе шта ће рећи они у манастиру. Ми смо слободни људи, једанпут за сва времена смо им окренули леђа.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ту пијемо каву, а ја запалим своју цигару. Онда водимо неусиљене разговоре, који не оскудевају шалом, а цитира се чешће Хомер него Свето Писмо.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Знаш, ми овде, у вароши, помешали се са неверијом, па толико строго не водимо рачуна о вери и обичајима; али ови моји, тамо у брду, боље воде рачуна.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

бих стио проговорит ријеч, кад бисте ме, браћо, послушали: ми хоћемо преко мора сиња, преко мора четр’ест конака, а водимо мила сина мога, сина мога хитра ђувеглију, ал’ су њега красте нагрдиле, и сина ми мука оборила, грднијега у сватове

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Кнез Ваљушко најзад издаде наређење: — А сад: вежите хајдуке и марширајте: правац школа! Водимо заробљенике да им суди учитељ Паприка. XXВ Из Прокина гаја измиље на друм необична колона.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности