Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Кроз кукуруз, према месечини, угледасмо нашег командира. Прилазио је лагано. Позва нас воднике. Био је сломљен. Али се прибра и поче тихим гласом: — Чули сте и видели сте...
— Зашто батерија не гађа!?... Стрељаћу воднике! — виче однекуд из кукуруза командант дивизиона. — Радомире, пали! — загрме својим гласом потпоручник Александар.
Пред вече командант батаљона одазва командире чета. По повратку командири позваше своје воднике, па и мене, као осматрача артиљеријског. — Господо! — поче командир дрхтавим гласом.
маррш! — Једва пређосмо, а када изиђосмо на друм, командир позва нас воднике. — Молим вас, господо, пазите да се ово не деси други пут.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Уосталом, а ко ће то сада да истражује, кад свакога часа могу банути. Стигосмо до батерије. Командир зовну воднике. Дакле, Немци су. Једини је излаз да ударимо једним бочним путем. — Онда се присети: — Је ли, стари, какав је то пут?