Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Или се плаше гнева командира батерије. А командир се одмаче лагано, па се онда окрете. — Батерија вољно!... Водници, напред! У галопу смо пришли и поздравили. Командир нас је гледао мрачно и строго.
Сеизи су приводили коње, командири дозивали дежурне, водници вршили последњу смотру и онда рапортирали командиру да је батерија спремна за полазак. Поноћ је била прошла...
Виде они издалека његовог белца са кусим репом. Водници и вође одељења су тада строгим гласом опомињали: „У запрежнице“... „Средњи, терај левака!“... „Држи одстојање!“...
Послужиоци, преморени од дуга марша и неспавања, држе се за штитове и жмурећи корачају. Коњи се непрестано саплићу, а водници и вође одељења повремено опомињу возаре: — Држите коње на дизгинама!
— Наравно, капетане, требало је водити рачуна... обилазити, обилазити што чешће. — Молим вас, ту су водници... Ја сам по дужности гледао строго вођу одељења, док је овај у себи псовао возара.
Зато су поред малих ватрица пекли кукурузе. Командир је наредио да водници и поднаредници дежурају на смену у току ноћи, да би мотрили на блескове непријатељске артиљерије.
тај „масакр“ у дужност команданту дивизиона, а овај заповест преноси командиру батерије, с напоменом да овога пута водници лично осматрају из пешачког рова. Командир батерије позва нас два водника.
Још се само чули појединачни пуцњи у равници. До неко доба ноћи топовске цеви биле су топле. Наредио је командир да водници са топовођама дежурају целе ноћи, не би ли се случајно јавила она хаубица, те да јој по блеску одреде правац.
Тада наиђе ордонанс из дивизиона. — Господине капетане, наредио је командант да дођу одмах водници са два ордонанса. Сви на коњима. — Е, не да ми се...
Из шупе изиђе ађутант и рече да водници само уђу код команданта. По старешинству улазили смо унутра један за другим. Према два бочно остављена фењера стајао
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
(Водници ове чете били су четири млада и одлична официра, потпоручници и то: Иванко Обрадовић, Владимир Јоксимовић, Драгутин Кне
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Аух!... Господа му милог! — Чекајте! — упаде командир. — Јеси ли ти сигуран, стари? — Деце ми... — Добро. Водници нека су код својих водова. Нико од војника да се није макао с места. Ја ћу са ордонансом поћи да се уверим.
Ми се примичемо лагано. Затим застајемо. Опет крећемо. По ранијој навици, командири јашу на челу батерије, а водници дуж колоне. Али нема више потребе за контролом. Војници једне батерије шале се, вичући: „Јањићу, џукело, терај левака!
Хвала лепо! — и одмах извади карту, на којој је једном сламком мерио одстојање. За то време водници су контролисали постављене топове. Командиру приђе Танасије носећи под мишком јагње.