Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И свој пут просекла између два доба; И дигла све огње из свог сјајног дроба, Да би један народ знао куд корача. Водо вапијућих у великој ноћи, Осветљеним путем сада иде племе; На рукама пуним победничке моћи Носи своје родно небо,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
На истоку сину зора, Он из свога шетну двора, Шетну здраво и весело; Зачу жубор, спази врело: „Окле тако, водо драга?
(5) О мисли цветак весô на развитку Штоно тежи, тежи на светлину, Бистра водо у камену повитку, Што весело тражи пукотину, Мисли моје, бели дан у свитку, Ви санови пуштени у даљину, — Ви
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Он им се обрече да ће питати Усуда, пак сутрадан пође даље. Идући тако дође на једну воду, па почне викати: — О, водо! о, водо! пренеси ме! А вода га упита: — Куда идеш? А он јој каже куда иде.
Идући тако дође на једну воду, па почне викати: — О, водо! о, водо! пренеси ме! А вода га упита: — Куда идеш? А он јој каже куда иде.
Пошто га вода пренесе, он потрчи, па кад одмакне подалеко а он се осврне па повиче: — О, водо! о, водо! ниси никад човека удавила, зато рода немаш.
Пошто га вода пренесе, он потрчи, па кад одмакне подалеко а он се осврне па повиче: — О, водо! о, водо! ниси никад човека удавила, зато рода немаш.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Стој, водо ладна, причувај ми овце!“), док он не направи каријеру и не дофура до пензије, ко би издржао све забране тих генија
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
СВЕТИ САВА: УРАНАК Гргољају млазеви. Топла водо, топлице! У мајчиним рукама пјени сапун „мерима“. Пјевај, пјевај, фуруно! Лампа, патос - локвице пјенушаво шушкоље.
Огњиштем пакла, пијана водо с потопне хуке, громови беру орахе, зукве пуштени с ланца, смакнути с таса, сажижу букве.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
па забацим шајкачу на једно око, опустим дизгине, и заједно са ордонансом запевам из свег гласа: Дунаве, Дунаве, тија водо ладна...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Отуд иде божја мајка: “Стан’те, људи, станте децо, Стани горо, стани водо, Да слушамо рајску песму, Де гу поју три анђела!
Јер ако се ја расрдим на те, Сва нас Босна помирит’ не може, Ни сва Босна, ни Ерцеговина! 122. Ах, моја водо студена! И моја ружо румена, Што с’ тако рано процвала? Немам те коме тргати.
Ако б’ те драгом тргала, Драги је од мен’ далеко: Преко три горе зелене, Преко три воде студене. 123. Саво водо, поздрави ми драгог, Нек’ не коси траве покрај Саве — Покосит ће моје косе плаве!
123. Саво водо, поздрави ми драгог, Нек’ не коси траве покрај Саве — Покосит ће моје косе плаве! Саво водо, поздрави ми драгог, Да не пије воде из те Саве — Попит ће ми моје очи плаве! 124.
“ Љуто куне Богданова мајка: “Ој Мораво, водо валовита, Што утопи мог сина Богдана, Што ћу јадна без њега једнога!“ 219.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Приповиједа се како је некаква снаха узела свекрвину кошуљу да опере, па је само умочила, говорећи јој: — Виђи, водо, свекрвину кошуљу! Дан по дан, доћи ће и Ђурђев дан!
Боки варицу носе и на воду не говорећи ништа путем, и њоме просипају воду, говорећи): — „Добро јутро, 'ладна водо! Ми тебе варице а ти нама водице и јарице, јањице и мушке главице — и сваке срећице!
“ — Нећу! — Причекај се, једна ватро, Ја ћу на те воду довест’, Нека тебе вода гаси. И доведе једну воду: „Гаси, водо, ову ватру!“ — Нећу!
И доведе једну воду: „Гаси, водо, ову ватру!“ — Нећу! — Причекај се, једна водо, Ја ћу ка те коња довест’, Нека тебе коњ попије И доведе једног коња: „Попиј, коњу, ову воду!“ — Нећу!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Он им се обрече да ће питати Усуда, пак сутрадан пође даље. Идући тако дође на једну воду, па почне викати: „О водо! о водо! пренеси ме!” А вода га упита: „Куда идеш?” А он јој каже куда иде.
Идући тако дође на једну воду, па почне викати: „О водо! о водо! пренеси ме!” А вода га упита: „Куда идеш?” А он јој каже куда иде.
” По што га вода пренесе, он потрчи, па кад одмакне подалеко, а он се осврне па повиче: „О водо! о водо! ниси никад човека удавила, за то рода немаш.
” По што га вода пренесе, он потрчи, па кад одмакне подалеко, а он се осврне па повиче: „О водо! о водо! ниси никад човека удавила, за то рода немаш.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он мм се обрече да ће питати усуда, пак сутрадан пође даље. Идући тако, дође на једну воду, па почне викати: — О водо О водо, пренеси ме! А вода га упита: — Куда идеш? А он јој каже куда иде.
Идући тако, дође на једну воду, па почне викати: — О водо О водо, пренеси ме! А вода га упита: — Куда идеш? А он јој каже куда иде.
Пошто га вода пренесе, он потрчи, па кад одмакне подалеко, а он се осврне па повиче: — О водо, о водо, ниси никад човека удавила, зато рода немаш!
Пошто га вода пренесе, он потрчи, па кад одмакне подалеко, а он се осврне па повиче: — О водо, о водо, ниси никад човека удавила, зато рода немаш!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
један цвет није узалудан нити измишљен она ми испере глас и смири га, песма без речи пошао сам негде а удаљавам се о водо Ти си глас птице после поноћи времена анђео с двоструким лицем и потаја далеко иза светлости далеко иза часова када
Безуспешан јој труд безуспешан јој труд да буде птица над празнином и свуд; само је водо-пад док птице падају у своју песму коју не схватају.
се шали СУЗА Хиљаду виолина — крилатих паса Прелеће небом и јеца С истока према западу Само је суза без сенке Водо моја напаћена Иза тебе звезде се распадају И нариче ноћ-удовица Над свежим рукописом росе ЧОВЕК СА СУНЦЕМ Онај ко
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
велику, пробуђену наду Босанац Филип Вишњић обликоваће у надахнутим стиховима које ће ставити у уста Карађорђу; "Дрино водо, племенита међи,/ Измеђ Босне и измеђ Србије,/ Наскоро ће и то време доћи/ Кад ћу ја и тебека прећи/ И честиту Босну
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ИЗВОРУ Жуборли водо изворе, млада кад јутром доходи, сана кад лице огледне, лине ли сан јој у румен, је ли ме, водо, сневала?
ИЗВОРУ Жуборли водо изворе, млада кад јутром доходи, сана кад лице огледне, лине ли сан јој у румен, је ли ме, водо, сневала?
Јад јадани ме, јагода зри; руди већ лето ливадом; травка се травци нагнула, ја сâм; помени, водо, за мене. Твој жубор, водо, срмени фрулом ћу тужан у осој, оро на присој да заори.
Твој жубор, водо, срмени фрулом ћу тужан у осој, оро на присој да заори. Сред ора стидна кад стидана, помени, водо, за мене.
Твој жубор, водо, срмени фрулом ћу тужан у осој, оро на присој да заори. Сред ора стидна кад стидана, помени, водо, за мене. РУМЕНА КАП Румена кап љубици на пропланку, ил’ златокоса враголију доснева.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
која се меће у уста божићној печеници (свуда! упор. нпр. ЖСС, 161) или се на Божић рано ујутру баца у бунар (»Хладна водо, ја теби дајем дар, а ти мени срећу и здравље«, Сцхнееwеіѕ, 74; в.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
НА ДРИНИ Кроз тучна поља и питоме равни, Срдитим током, у недоглед тавни, Ти шириш твоја шуштајућа крила, О, Дрино, водо мила!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта сада? Вода стигла до колена. Не зауставља се. Већ му леденом руком појас стегла. — Стани, водо! Шта хоћеш? — јаукну Ведран, али се вода с хиљаду малих уста кикоће, прети, подсећа: — Јеси ли заборавио како си у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Нек с' окреће коло наоколо! (Ђерзелез Алија) Дрино, водо, племенита међо измеђ' Босне и измеђ' Србије! Наскоро ће и то време доћи када ћу ја и тебека прећи, и честиту Босну
својијем крилом закрилио од Видина пак до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ’вако Ђорђе Дрини говорио: „Дрино водо, племенита међо измеђ’ Босне и измеђ’ Србије!