Лалић, Иван В. - ПИСМО
сам обе уске шаке Под твоја плећа, придигла полако, Покретом који на кретњу се сећа Кад сам те преповијала; помакла Из водоравне равнотеже, лако, Као да ниси за смрт једну тежи — (Али за утег жртве своје лакши) Од тог тренутка заувек ми лежиш У
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Вјероватно ће се обновити. Опет пошутјесмо. Сунце је залазило. Последње, готово водоравне зраке клизиле су при самом врху зидова тријема. Ускоро ће сасвим нестати.