Употреба речи воду у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Али се син природе већ извукао из колибице и широким прсима цепаше хладну воду, презирући рику разљућенога елемента, и тек се онда обрнуо назад, кад је чуо за собом лом.

чорбу којом су сиротињу хранили нису метали меса ни масти: то беше више налик на врелу, јако опапрену и посољену воду која само стомак дражи, него на какво друго јело...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Како га они спази, викне на њега: „Ту си ти дошло мутити ми воду, да од тебе не могy с миром ни бистре воде напити се, је ли?

Ради бијаху јести их, но не могући за дубину воде к њима приступити, договоре се да пре испију воду а потом да изеду коже, и тако пукну пијући пре него до кожа дођу.

с завидљивим очима да његов господар толико миловаше једно своје мало пашче, мислећи у себи: „Ја се толико мучим, воду и дрва носећи, пак једва толико ми дајy јести да од глади не погинем; а она поган мала са својим улагивањем толико

Циглар га прода табагџији, при којему носећи коже на воду, дома и на вашар, рекне сам седи: „Сад сам дошао онде гди ми надлежи! Овај прави коже: он ће и моју скоро начинити”.

59 Две жабе Две жабе пребиваху уједној барици, а кад им се ова у лето осуши, пођу даље тражити воду. Нађу један дубок бунар. Онда млада жаба |рекне старој: „О, прекрасне воуе! 'Ајде да скочимо унутра.

Ови сваки дан, кад би свршили своје молитве и уређене метаније, пошли би на један недалеко извор по воду; ту, из љубови и ревности к богу, почели би један другога увјештавати да се обрати од заблужденија на прави пут.

” Кажу наши у Далмацији да се над једним пијаницом упали кућа. Вичу људи споља: „Воду, воду!” А онога изнутра стане вика: „Не идите ми с водом на очи, да вам Божић на зло не дође! Вина мени!

” Кажу наши у Далмацији да се над једним пијаницом упали кућа. Вичу људи споља: „Воду, воду!” А онога изнутра стане вика: „Не идите ми с водом на очи, да вам Божић на зло не дође! Вина мени!

дужни смо славити вечнога творца и за воздух којим дишемо и за воду којом се прохлаждавамо, но ови су дарови општи и животним дати; по превосходителству обаче на благородном и високом

да се донесе један велики чабар пун чисте воде, над којом он нешто очита, пак рекне султану да замочи сву главу у ту воду и да је ту за толико држи за колико може своје диханије уздержати. „Шта главу?

” Пак почне исказивати своја страданија на ови начин: „Како умочих главу у ону проклету воду, нађем се на брегу Нила реке.

Чуде се они, и кажу му да ништа тога није било, нити је могло бити за толико кратко време откад је он главу у воду умочио, „Није могло бити? Кратко време! Вами је до шале!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Војска спава на шанку, на поду, по столовима, пред црквом, у ходу, лежући у блато и у воду. Са пекарнице откинута фирма. Војска, иза трубе која свира, кроз спаваће собе маршира, маршира.

8. „Било коју воду да додирујеш када држиш руку у води, Држиш све поноре везане за твоју руку“, како, у једној од својих славних

Жене у пећ трпају цепанице, греју воду за купање, черупају кокош, кувају му чајеве, привијају ракијаве и зејтињаве облоге, износе погачу, крушке из

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Али дахије су ноћас низ воду побегле, они ће у Видину војску покупити, и опет на нас ударити, као што су и за Хаџи-Муста-паше чинили, док га веће и

То није муке, а они су то и дужни чинити”. — Сад дођу думенџије и узму сваки свој чамац, и путујемо неколико низ воду. — Чује се нешто где хучи! — Пита мене мој побратим Протић: „Чујеш ли, побратиме, штогод?

Како с каруцама на њу наступимо, а она под нама поче тонути и сви у кола наплаци у воду опливаше. Каруце иду а онда се за нама опет диже, и тако све под нама тоне, а за нама се диже, док пређосмо; и ту смо

И тако је и Јаков и Катић вас дан стојали у јендеку до мрака, нити једу нити пију. Турци су доносили врелу воду те на њи̓ просипали; доносили кошнице, међу њи̓ бацали, да и̓ пчеле кољу.

Чујем један сат од мене гди пушке пуцају, али све даље. Саћем на воду Уб, нађем Јакова и Луку, а они се вратили из терања, јербо су уморни, од Шапца ̓итајући и ону се ноћ тукући.

са сто бећара ударити на капију доњу; наредимо, да Цинцар-Јанко [Поповић] са сто бећара седне у лађу више Шапца и низ воду да се извезе у куће на јалију, јербо од Саве стоји отворено, никакве тврђе, и да упадне у куће и доњу капију отвори;

нисмо имали међу собом свога војводе, опрости нам досад, а одсад ми сви за нашим војводом а он за тобом у гору и у воду!” А и други сви: „У гору, у воду, за нашим војводом”. Ори се стотину и више гласова, да човеку и сузе потеку.

” А и други сви: „У гору, у воду, за нашим војводом”. Ори се стотину и више гласова, да човеку и сузе потеку. — „Ето, којекуда, да је просто, а одсад

у тако крајњем недоуменију помислим: небо високо, земља тврда, а од Цесарије Турци воду затворили, бегати се нема куда а бранити се не можемо. Неизбежимо ропство и смрт пред очима видим.

више цркве од чадора, седили, — па ми је преповедао и смејући се вели: „Твој ме је отац двапут преко Колубаре у воду нагонио, те сам по пуне чакшире воде износио, где Црног Ђорђа длан пребише, једног момка убише, и више рањени̓.

— Император: „Ви сте упливали у једну воду из које ћете мучно испливати. Ја вас сажаљујем и рад сам да испливате, а све знам шта сте трпили; мени је од гранични̓

” — „Ваше Величество, ми нисмо упливали у ту воду од какве наше силе и непокорности султану; но нужда нас приморала, гора него 1813. год.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Дај да се зарони. Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир... — Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости. — Јакако, мој брате!... Зарони ти он лепо.

— »Оди на кола«, рече му Радан. Оно одмах, јечећи, скочи на кола. Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.

Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо. Затим му се донесе кава.

— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду?

заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме! Нуто, нуто! — Шта, куме? — упита Мато узјазбен.

Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа! Куме! Ви'ш, оооде!...

— упита Пајо. — Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!... Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.

— Е, јадник! Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде? — Налазио је и то, ама му све подлију воду. Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.

— Па дела казуј, што допаде робије. — Стани, полако! Казаћу ти... Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...

Затим узе зелен чанак пун воде, и кад се оно олово у ватри растопи, узе ватраљ и сручи га у воду. Врело олово чвркну у води и начинише се од њега парчад свакојака облика: нека као цветићи, нека као иглице, а једно

— учини Смиља с пуно наде да ће му то помоћи. Анђа узе машице, па стаде једну по једну жишку турати у ону воду, а све миче уснама као да нешто шапуће. Загаси тако девет жишака, па даде Смиљи чанак. Смиља брже-боље похита кући.

Торбу и гуњац спустио поред себе на земљу. Таман је распалио лулу, кад ето ти озго Радојке са судовима. Пошла на воду. Кад виде Страхињу, она се чисто трже и обазре се узверено. — Ене, ти си, Радојка!...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

је тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду... Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати.

А он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове, знао хајдучке данике и зимовнике; једном речи, знао је све.

Боље је да се ми држимо Ивана. Он је човек поштован и виђен. Лазар је твоја сенка. Он ће за тобом и у ватру и у воду. А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити...

Па устаде. Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком. Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко рече: — А ватру? — Шта? — упита Ногић. — Зар ћемо је оставити?

— Ето, и ти се још заносиш! Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!... Еј, мој Иване, тешко теби!...

Ветрић му је хладио врелу главу... Али нека нелагодност притисла му тело, грло му се сушило... Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода...

Као што рекох, Чупић је направио добар распоред. Срдан Илија чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.

— Доста! — рече Зека и узе сврдлове те их раздели оној осморици. — На! Ево вам свима по један. Сад ударите овуда на воду, па се кријте по води док се шајке не навезу. Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдловима.

Нека тајанственост обавила природу. — А шта ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду... Риба!... Ја грдног сома што зарони!... Стоји колико човек!... — Није добро што рибе виђаш...

Неко викну: — Сад смо пропали!... Скачи у воду!... Скочи један, па као у бездан. Више се не појави... Скочи други — исто тако... Турци се скаменили...

Данас... Он не смеде довршити ту мисао... Јурну да побегне од ње... И скочи у Саву!... Кад је избио на воду, чуо је како земља тутњи. — То Турци иду! — помисли. Па заплива... 17. ДИВОВИ Зека се врати у шанац.

коша клизи на жрвањ; брбљив човек који говори „као да меље” черечити — комадати (на четворке) чобања — дрвени суд за воду чума — куга џаба — бесплатно, узалуд, узаман џебана — муниција; барут и олово џумбус — забава, игра; неред

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

нема, хладна, поред мене, Без сребрне сузе у мутноме оку; Крај нас беху мртве руже и врбене, Падало је вече на воду широку Старе једне реке. Њен је корак био Кô корак самоће, нечујан и сетан.

Зашто тако шуме? Жути месец споро залази за хуме, Далеке и црне, кô слутње; и снови У тој мртвој ноћи пали су на воду, Кô олово мирну и сиву, у мраку. Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дрхћу у своду.

Даде храму села, засеоке, паше; На стари млин врати из Злетовске воду; Даде уље, тамјан, и одежде наше; Лик Пантократора у великом своду.

Громови падају над њим и испод његових ногу, односећи читаве спратове разбијеног гранита, који се с хуком руше у црну воду што трагично хучи у мраку.

Обарао их је у гомилама низ стрмени; натеривао у воду где их је давио; затварао у пећине где их је зазиђивао; и падао је преморен, лицем земљи, крвавих рука, и са

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

И Мојсило илиџар цеди лимун и струже со с кифле у базен. Бућ! Одох под воду! Јаој, ала ме нешто гуши!... Удавих се!... Јаој! — Нешто ме хладно дохвати за перчин и извуче. Јаој, оне очи!

То зна унеколико само моја мати. Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се! Каже: „Виде ли ти, сека-Соко, нашу лимунацију!

у саму зору као да мало придрема, али тад се зачу кроз Мртву ноћ равномерно лупање точкова и узвикивање оних што мере воду с предњег краја лађе; па онда пиштаљка стаде будити успавану послугу на станичној лађи.

Капетан баци уже момцима који се чудише његову послу, занесе се и мало што не паде у воду. И кад му жена у оној тишми и гурању паде на прси и предаде му сина, прво сузе, па онда пољупци почеше падати на

Обриши ме! Анока расплете косу и стаде га сушити. Ласно је воду обрисати, али су слабе очи у старца, и сузе капљу без престанка. Ђеда угледа неколико њих у двору: — Хајд овамо, ви!

У очима му нешто страшно, да те свега језа подиђе. Било нас је који смо помислили да је помјерио памећу. — Воду! — дрекну он. Рекао бих хиљаду котлова се сасуше у пламен.

дим се сави. Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи. Ми више не видјесмо попа. Тада Станоје Исаковић лупи сјекиром у врата.

Врба пуче, а Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изручи сву воду на проваљено место. Чвркну вода, а дим се склупча. У соби се ништа више не виђаше од дима.

Мало после разиђе се дим, и ми га угледасмо како прескочи преко греде која се пушаше на патосу, па пође вратима. — Воду на врата! Обарајте греде! — чује се дрека са свих страна. Читав облак од воде сасу се на зид гдје су врата.

Стресао сам прашину с мојих чашица, флашица, микроскопа, лампица. Својим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак сваки дан у мом присуству. Распремио сам сто. Побацао сам у пећ много којешта.

Нађем је и паљкајући једну по једну потражим читаву свећу. Усијан свећњак био је прснуо кад сам на њега воду сасуо. Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Тако је и с Јулом! Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се. И да је г.

Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да бáба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.

И поздрав’те моју слатку нáну: Да не пије Тису воду ’ладну, Попиће ми моје очи чарне! И поздрав’те мога милог дику: Да не броди Тисом водом ’ладном, Поломиће моје беле

чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преконоћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија ногу. После бáбе и свекра, никога, ваљда, не негују и не поштују тако зими у кући к’о чизме.

— Да се обесиш, је л’...? — Не — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране — него да скочим у воду, јербо ту ми је, знам, цигурна смрт. — Ти да скочиш у воду! Гле га само како лаже!

— Ти да скочиш у воду! Гле га само како лаже! Та бежиш ти од воде далеко к’о бесна кéра... — Хе, — уздахну опет бивши бојтар.

то пише да ћу ја страдати, и то баш ни од чега другога него баш од оте воде, па черес тога ја и данданас мало лијем воду.

Сутра ће т’ мајка већма жалити Док твоје друге на воду пођу, На воду пођу, под пенџер дођу, Па позоведу Јулу девојку: »’Ајде на воду, Јуло девојко, ’Ајде на воду, воде

Сутра ће т’ мајка већма жалити Док твоје друге на воду пођу, На воду пођу, под пенџер дођу, Па позоведу Јулу девојку: »’Ајде на воду, Јуло девојко, ’Ајде на воду, воде донети!

т’ мајка већма жалити Док твоје друге на воду пођу, На воду пођу, под пенџер дођу, Па позоведу Јулу девојку: »’Ајде на воду, Јуло девојко, ’Ајде на воду, воде донети!« А какав ће мајка одговор дати: Или ће рећи: от’шла је Јула?

друге на воду пођу, На воду пођу, под пенџер дођу, Па позоведу Јулу девојку: »’Ајде на воду, Јуло девојко, ’Ајде на воду, воде донети!« А какав ће мајка одговор дати: Или ће рећи: от’шла је Јула? Или ће рећи: донела ј’ воде?

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Човек који је полетео први, као нека бачена крпа, паде у воду и потону. Животиња, над којом се вијо онај с очију одвезани пешкир, паде на исто место, потону, али прва изађе и

паде на исто место, потону, али прва изађе и понесена оном бујицом, исколачених очију и раширених ноздрва, јурну низ воду.

Онај официр уђе у воду па је газио усправно пресецајући је снажним бутинама. Онда загази преко појаса па разману џиновским лактовима лево и

Африка

Потпун мрак. Ту је и момак који спрема моју кабину. Моли ме за дозволу да баци црнца у воду. Умирујем га, јер у овоме случају то би значило бацити га ајкулама. Црнац ипак срећом чује нашу препирку.

Није се никад догодило да црнац одговори на шамар друкчије но послушношћу. Требало га је такође бацити у воду, па би он већ нашао начин како би се извукао.

Говоре нам све то гласом који значи: „Тако вам и треба кад не умете да баците ни човека у воду, а хоћете у прашуме!“ Овај је црнац, уосталом, први кога сам видео да је сасвим антипатичног лика и безобзирног држања.

брода скупљају се пироге оштрих врхова високо изнад воде, управљане од атлетских младића, потпуно нагих, који скачу у воду за новцем баченим са брода. Дерани су мишићни, дугих леђа, уских бедара, правих и јаких ногу. Врло лепих ликова.

Дерани су мишићни, дугих леђа, уских бедара, правих и јаких ногу. Врло лепих ликова. Не скачу као ми право у воду, но, извивши се некако док су у ваздуху, у страну, као риба која би се избацила из чамца.

тренутак кад једним простим покретом може са леђа таласа, уместо да сиђе с њим у дубину, склизнути на и даље мирну воду.

Даје нам једну руку која свеже одише на сапун од бадема и колоњску воду. Његово уморно, избраздано, дебело лице гледа нас жмиркајући и љубазно, док друга рука већ тражи по столу вирђинију и

Док је утоваривао ствари нека кашичица, или нож, упала је у воду, и он се, уплашен од казне, одмах свукао и бацио за њом.

Већ сам од после подне толико жедан да ми скоро сузе иду на очи. Због срдобоље и грознице белцу је немогуће пити воду која није филтрована; остала су пића обично љута а од горе још сасвим врућа од сунца.

не смем; одједном ми сав тај страх од кајмана (крокодила) изгледа савршено романсијерски и смешан, те нагло улазим у воду.

Бој чека са вечером. Кроз стабла и кроз грање чује се подмукли удар у там–там. Вечерам брзо, пијем филтровану воду која мирише на осушену земљу кроз коју се цедила; гадим се.

Вечерам брзо, пијем филтровану воду која мирише на осушену земљу кроз коју се цедила; гадим се. Мешам ту воду са вином донетим из Басама, да бих угушио њен укус, али се на све то гадим све више.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Павле је могао да проведе недељу дана у седлу, а да, тако рећи, и не силази са коња, не спава, не једе, и не тражи воду. Док би његови војници трчали на воду, капетан би легао у траву и чекао да се сви напију и њему донесу.

Док би његови војници трчали на воду, капетан би легао у траву и чекао да се сви напију и њему донесу. Имао је у такве дане израз као да спава и то је било

А затим ће бити у причама породичним. Са своје чатрње, Трифун је видео, код ђерма, жене, које иду по воду и оног грофовског Еиннехмера, у плавом капуту. Шеве су трепериле у ваздуху, над Махалом.

Сва је та лађа била исфарбана сликама Осека. Одмицала је, низ воду, брзо, кроз оне дубоке, и луде, баруштине Тамиша и Бегеја, уз вику полуголих веслача, али је ноћу пристајала код

Везавши своје папире, апшит, из Темишвара, у своју кошуљу, а кошуљу око главе, Павле се спусти у воду, кроз прозор, најежен од страха да свеж ваздух, кад је дигао поклопац, не пробуди кирасира, Утонуо је у воду, нечујно,

спусти у воду, кроз прозор, најежен од страха да свеж ваздух, кад је дигао поклопац, не пробуди кирасира, Утонуо је у воду, нечујно, и отпливао од дереглије, као да је у детињству, у својој Црној Бари, истрчао да, са вршњацима, Саву

А могле су видети свашта. Веслачи, на њиховој скели, били су већ спустили весла у воду, кад неко упита Исаковича, шта ће он ту, ко је, и куда ће. Истерали су га напоље, уз псовке.

Они су се, на коњу, пели на спратове у Варадину, а скакали, у седлу, са понтона на Дунаву, у воду. Било је чудо, да је све стигло живо. Од пиштоља хусара у тим сватовима одјекивали су сокаци.

и младу, кад сватове сан буде савладао, и да изведе Павла и његову жену у башту, откуда се могло да бежи, доле, на воду. Сватови су, међутим, још дуго, кришом, прилазили таљигама, да виде младу у Павловом загрљају.

Нека се они, Исаковичи, даве, ако им је мило да се даве, али нека они не увлаче у воду и друге, за собом. Увек је та фамилија била луда. Исакавич је стајао као скамењен.

Узе оружје, па нагнуше бежати. А кад пси у Црној Бари залајаше и стража јој довикну: Ко је? – она, газећи воду са мојом мајком, каза: Робиња! Побегоше Турци ка Ужицу! Гут Јаwохл? А деда Теодор?

Скелеџија, терајући скелу, не мож да је притера уз обалу, па дохвати конопац, којим везује скелу, и скочи у воду, да повуче скелу. А његова мати врисну и ухвати га, оберучке, у наручје. Али скела већ пришла крају.

Теодосије - ЖИТИЈА

Примивши и множину злата донесену му, за своју потребу узео је хлеб и воду, а осталима у Светој Гори био је као Тома Индијцима.

и у трапези насликана: Бог који је источник чуда, који је негда из суха камена у пустињи непокорном народу источио воду, на веће прослављење и почаст преподобнога, штавише на удивљење и утеху благопокорним људима, деци његовој и народу

дође на свету купку то јест на крстионицу, и читаше над водом молитве освећења, и када је крстообразно благосиљао воду, раздељиваше се вода у купци и опет се састајаше.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

рељеф, велики физички напор на који су Старовласи приморани да би задовољили свакодневне потребе: кад год иду по воду или намирнице, да надгледају стоку итд. морају се непрекидно пети и силазити. Физичке последице тога осећају се.

И то је предузимљив човек: довео је добру пијаћу воду у село и почео уређивати запарложено средсело; пошто је радио у америчким рудницима тражи и скупља руде и верује да је

Језерски ниво показује колебања, и кад нарасте онда дођу под воду њихове мале њиве и ливаде и села се напуштају. Многа су стара села потопљена у прибрежној плиткој језерској зони.

Куће су управо празне, тако је мало чега у њима. Главно су: огњиште, „стомнарник“ са „стомнама“ (судовима за воду) и „ножва“ (наћве). Људи су доста измучени од печалбе и зараде. Али су жене свеже и једре, веселе и разговорне.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Поред кола промиче ред старих врба. Кола, значи, путују крај неке ријеке. — Сад ћеш ти мени у воду, свињо једна! — гунђа чича и опет се окреће. Свиња џак само се стресе као да се уплашио, али ништа не одговара.

— Рђо, зарђала, због твојих мачјих лоповлука остаћу сам на свијету, јер као што видиш, возим те да те бацим у воду — гунђа Тришо и окреће се џаку. — А зашто ме ниси бацио одмах из млина, па право у воду: пљус!

— А зашто ме ниси бацио одмах из млина, па право у воду: пљус! — гунђа жалостиво мачак. — Зато што би ти онда гроб био сувише близу, па би ме стално подсјећао на тебе и

крену у крчму гунђајући: — Најприје ћу се добро напити да растјерам тугу, па ћу тек онда бацити овога мог неваљалца у воду. Сједе стари млинар и започе пити заједно с крчмаром. Славна је то пијанка била.

У току даље пијанке чича Тришо одједном се присјети: — Чек, чек, побратиме, па ја треба да бацим у воду џак с мачком или, можда, џак треба да баци мене? Ауф, сад сам баш заборавио, не знам ко кога треба да баци.

Тетурајући, чича дође до кола, упрти џак на леђа и спусти се на обалу, па се тужно развика: — Хајде, џаче, баци ме у воду! Баци ме, Тошо, стари друже! Ни џак ни мачак Тошо нису се мицали с мјеста.

је мој чича Тришо страшно пијан, јер је узео џак заједно са мном, размахивао њиме и викао: — Хајде, џаче, баци ме у воду! Сад сам опет остављен на миру. Чујем поред мог џака пљускање таласа и зрикање попаца.

— Мачак! — дрекнух ја из свега гласа и поскочих у џаку. Мишева нестаде за трен ока. Чух само како нешто бућну у воду. Вјероватно су оба скочила у ријеку.

Гвоздене сам ципеле подерао док сам овамо стигао из далеке земље лавова. Тамо све ври од малих лавића. Бацају их у воду и пуне џакове само да их се некако отарасе. — А може ли у тај твој џак да се завири малко, само малчице?

Најзад, кад је већ посумњао да је чича Брко бацио Тошу у воду, неки му сеоски миши сутрадан дојавише да се у чича-Бркиној кући појавио неки коњ који лови мишеве и читаве ноћи каска

Ујутру, видећи своје капуте потпуно мокре, стали су да их бију вичући: — Хеј, зашто сте пијанчили воду?! Идите сад на сунце да се добро испавате!

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АНТА: Узмите мало воде, узмите, узмите! РИНА (покоравајући се, несвесно сркне воду). АНТА: Седите! РИНА (бацајући се у фотељу, очајно крши руке): Говорите, тако вам јединога бога, говорите!

ЉУБОМИР (чита): „Мртви устају, мртви говоре”. АНА (донела је чашу воде). ЉУБОМИР (испио је воду). СПАСОЈЕ: Не налазим да је ствар тако интересантна да би јој новине морале толику пажњу указати.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Наслонио сам се на ограду и погледао га, а затим смо све троје бацали каменове у воду, и као и увек када сам се трудио, бацао сам лоше.

Ако пређемо, она ће нас пољубити, ако не пређемо, мораћемо скочити у воду без обзира на то што је тек почетак маја. Није нас пољубила, али зато нисмо скочили ни у воду.

Није нас пољубила, али зато нисмо скочили ни у воду. Стојећи на врховима прстију, онако као што понекад стоје балерине, она се загрцавала говорећи да смо лудаци, да је

Перунике су биле златне, хладне и мирисале на муљ и воду. Извукли смо се из врбака носећи читаве нарамке у наручју, али наша одела било је жалосно погледати.

- Зашто не? - приближих се један корак, али она рече да се не приближавам, јер ће ме гурнути у воду. - Сада знам! - промрмља. - То није ништа нарочито.

ако се неки предмет потопи у воду...” итд. Гласови су им били пискави и неодређени, а кроз стаклена врата видело се како једна према другој нагињу своје

Али, трудио сам се да не гледам, а за неколико дана ни други не би гледали у мене. Могао бих слободно да скачем у воду, пливам или се печем на сунцу крај лене, смеђозеленкасте воде из које ми се чинило да избија мирис риба и муља.

- Идем на плажу! - рекох. - Хајде и ти! - Ја? - одмахну главом. - Знаш да не подносим воду? Знаш. Е, онда знај и да ћу доћи око подне, али не због купања.

чекања и нисам знао како се неко осећа ако му се чини да почиње дохватати живот, као што се у жедном сну дохвата воду.

— лудирала се показујући колике су ми очи. Затим смо се заједно лудирали и, пливајући, устима избацивали воду увис. Вода Тисе је прљава и млака, али тако избачена прави најлепше дугине шаре.

Без стида, на врховима прстију, улазила је у воду. Сада мислим да је то због тога што је била лепа и није имала чега да се стиди, и није се ни стидела.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Јуцо, — допусти ми да ти тако кажем — Јуцо, кад си тако одважна, ја ћу с тобом и у ватру и у воду. Је ли не допуштају? — Не. — Хоћемо ли још кога питати? — Не. Питали смо кога смо требали.

Црњански, Милош - Сеобе 1

јављаше у широм отвореним очима, у мраку: обронак брега и под њим Дунав, са чамцима шајкаша, којима ће се навести на воду. Непрегледни врбаци и ритови, модре ледине и црвени шибљак. Тад зашкрипа ђерам и, у исти мах, залупаше на врата.

на ивици брега, око жена и стараца, скачући, прскајући по барама и блату, лајаху за онима што су силазили низ брдо, на воду.

Док су шајкаши дрешили конопе и газећи до паса воду, вичући, отискивали чамце од обале, дотле су неки промрзли бедници, најмљени да вуку чамце цео дан, целу ноћ и још

Морао је сваки час да иде онамо куда није хтео. Тако је било и кад се селио са читавом кућом. Понегде, уз воду, било је тихо, топло лето, сазрело воће, добри људи, али тек што прође зима, опет су ишли даље.

да се дави, у хладној води, заједно са једним коњем, што је предњим копитама прскао у вис муљ, а задњим замутио сву воду уоколо, жутим песком.

да је кир Аранђел отишао Турцима, у Београд, да превезе продате коње, она се мало трже и изјави жељу да јој спреме воду да се опере и измије.

Било је дана кад су пет пута на дан прелазили Муру, која је кривудала, газећи воду. Беху као излудели од промена. Ходали су брдом, у чијој сенци, доле, остадоше оранице, села, цркве, виногради које су

Пришавши му сасвим близу, она се наже, као и дан пре, над бедеме и воду, гледајући му при том право у очи, које беху мутне и упале. Питала га је да ли су војници нашли њен ланчић?

Не усуђујући се да истрчавају више на воду, они су, онако неумивени, подмазивали каишеве и оружје, точкове и изубијане своје изгажене ноге.

Не зато што је задоцнио, већ што се дуго задржао на свом свакидањем прегледу и ослушкивању друге обале, јашући уз воду.

Док су војници лежали, у неком шумарку, Исакович сиђе пред њима у песак, на воду. Виде звездано небо, виде шуме, на другој обали, два мала острва насред воде што су се црнела. Била је потпуна тишина.

Вративши се војницима, он их журно поведе кроз ретку шуму, низ воду, до Беренклауа, који га је чекао код чамаца. Нико не проговори ни речи.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

полно тек сазрела девојчица врши извесне ритуалне радње ради плодности у браку (наноси менструалну крв на чело, а воду којом се опрала просипа под родно дрво).

стожера са гувна, али од оног стожера, који је ту самоникао, па је за стожер употребљен, па то што оструже да потопи у воду и да пије, па ће родити“.

¹¹ У Босни, а и у другим крајевима, „жена која не рађа налије воду у чизму свога мужа који се вратио с пута, па попије ту воду“.

У Босни, а и у другим крајевима, „жена која не рађа налије воду у чизму свога мужа који се вратио с пута, па попије ту воду“.¹² Код банатских Хера верује се да нероткиња „треба да пије воду, из новоископаног бунара“, тј.

¹² Код банатских Хера верује се да нероткиња „треба да пије воду, из новоископаног бунара“, тј. када се копањем бунара дође до воде, тада „треба викнути жену која још нема деце, а

када се копањем бунара дође до воде, тада „треба викнути жену која још нема деце, а жели их, да пије прву воду“.¹³ У неким рецептима за плодност наглашава се заједничка улога мужа и жене у справљању лековите мешавине коју би

¹⁵ У Бољевцу верују да ће жена затруднети ако пије воду са воденичног точка у којој су траве оман, расковник, рачан.

постигла тако жељена плодност, препоручује се и ово: свекрва треба да опере младину кошуљу после прве брачне ноћи, а воду од прања да проспе испод родног дрвета.²² За плодност се користи И ритуално купање.

⁶³ У околини Шапца млада „још пре доласка сватова оде на воду, и колико година жели да не роди, толико пута напуни судове водом, па их проспе“, пише Милићевић.

Крајини, на пример, када млада иде са венчања, ако жели да не рађа никако, она закључа катанац, па када наиђе на неку воду, баци га у њу.

У хомољском срезу људи верују да трудница „не ваља да вади воду из бунара, ни да обрће чекрк, ни мотовило, нити да гледа у воденично камење, јер ће јој се онда при порођају обрнути

“¹² Ако жена тешко рађа, верује се у Босни, треба јој дати да попије воду у којој су јаја скувана толико да су попуцала. Када то учини, онда ће дете из ње „излетети као намазано“.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

с војске кући, порука му од цара три недеље да се одмара, да га дворе сви одреда у родбини, да му с планине воду носе, да му певају песме старе, да му соко крилом хлад чини; ако има братучеда, да му они коња тимаре.

ЗА ЗАВИДНИКЕ За завиднике који помодре од одблесака сунчаног дана што у нечије дворе продре, за човека који мрзи и воду зато што жубори иза туђега плота, и земљу, јер рађа и код другога, и селица јато које на туђу кулу слеће.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Брадина, на оном успону, прескачући скретнице трчали кроз високу траву само због тога да ми се допадну: доносили воду у војничкој чутурици излажући се опасностима, куповали венце сувих смокава (једна смоква, један ловоров лист — боже,

шљунак, у измаглици пуној сивила какво сам доцније налазио на платнима Маркса, њена порцуланска фигура клизнула је у воду и растопила своје обрисе у тами испод моста. Нисам знао треба ли да се узбуђујем, јер још нисам био одрастао.

И њих старац храни житом. Са брда изнад града долеће треће јато. Оно мирише на мемлу хладовитих дворишта и на воду у којој има железа. Њих старац храни зрнима кукуруза. Ваздух почиње да кључа од птичијег лепета.

Причало се да је боље укрцати се на босански брод, јер је већа лађа и бржа од славонске. Али тамо где су прешли воду није било никаквих бродова. Само понтонски мост, преко кога се преливала ђавоља река.

Сада улази пажљивије у воду и углавном плута по површини, без непотребних наглих покрета. У тим часовима његова опуштеност подсећа на дављеника.

« а на успутним станицама нахрупише становници горњих четврти у црним умашћеним оделима. Мирисали су на колоњску воду и кувано вино.

Мирисали су на колоњску воду и кувано вино. Читава та бујица стресе са себе немаштину, као што пас стреса воду, па се сјури у центар подврискујући и пуцајући петардама.

које јој је чинио толико година, све оне стрипове и посете зоолошком врту, мале тајне када су ознојени пили хладну воду и гледали два филма један за другим, када је крио њене лоше оцене и кришом стављао ситниш у џеп ђачке кецеље.

Али ниси. Онда си поспремила сто. Исецкала ситно црпи лук. Потопила кришку хлеба у хладну воду. Разбила једно јаје, додала першуна, соли и бибера.

јој зујало; повраћало јој се од могућности да читав овај дуги пут, сви сати чекања да га сусретне и види, падну у воду, ако јој дају сто тамо где служи неки посве други кажњеник. — Молим вас...

нису били онако обилато сервирани као у почетку — насули би му тањир чорбе у кухињи, додавали флашу ракије и чашу за воду, па чекали да се напије и проклињући отетура у ноћ. Варошица је, најзад, ликовала над славним човеком из великог града.

Бели, олупани бокал за воду, с умиваоника од пре рата, гледао је глупо, попут гусана; завесе су биле поцепане, ручници провидни од честе употребе,

Матавуљ, Симо - УСКОК

Дешавало се да принцип носи воду улицом, а да га најугледнија господа и госпође поздрављају клањањем! Приче о њему разиђоше се по цијелој Боци и по

Што јест, јест. Је ли овако, браћо? Сви старији потврдише. — Прекидосмо Дубровнику воду, а Руси за дванаест дана намјестише на отетијем висовима двије батерије, па почеше гађати град.

— Ама, лијепо мој шјор амираљу, Мираш и Зеко једва ће одољети да носе и цијепају дрва, да доносе воду, да стружу кртолу, и триста других послова, као кад се готови за толики народ! — Добро, добро — прекиде га ђакон.

— пита га Јанко. — А како не би устао на јутрењу? — рече дијете с добродушнијем осмјејком, и поче му сипати воду у прегршт.

Момци бјеху забављени којечим — њеки је јео брашњенице, други пио воду из мјешчића, трећи прегледао оружје. Јанко бјеше клекнуо, па из свога мјешчића опрезно сипао воду у шаку да малко

Јанко бјеше клекнуо, па из свога мјешчића опрезно сипао воду у шаку да малко умије лице. — Е, види се што је лацманин! — шапну Крцун. — Шта то рече, ти, њеки — запита вођ.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

шеснаестерачким катренима, неком врстом резимеа: Коча никад није био плашљивица, кукавица, У сваку ће хладну воду као жаба он да скочи, Али овде, усред песка, ухвати га дрхтавица Што му којекакве слике у пустињи виде очи.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Погодите. НАНЧИКА: Ваљда је пало једно три хиљаде. МИЛЧИКА: Охо! Петнаест. Месарош скочио је од једа и жалости у воду да се удави, и једва су га спасли. НАНЧИКА: Видиш, па срдиш се што ти отац држи са Србљима.

Милићевић, Вук - Беспуће

око себе, губи се у кланце кроз које се провлачи стијешњена и изубијана између стрмих, одсјечених литица које сијеку воду.

Он зна, како му је поглед вратоломно слетио низ брдо, изударан о дрвеће које смета, упијао се жељно у воду која је весело одсијевала, губила се и помаљала, а он је непрестано чекао и тражио погледом, као да има нешто да јој

која тече подно његове баште, спуштајући се стрмом обалом, обраслом грмљем и трњем, сиједа под љесков грм и гледа у воду од које бије хладовина и која протјече мирно и тихо, бистра и невина као плаветнило дјетињих очију, игра се око

оштро камење, запињући и цијепајући одијело о дрско, црно трње, крвавећи руке кад се прихваташе за њега да не стане у воду и да прескочи на суво; гледа Уну разливену на уморним и лијеним пличинама, пунима шевара и водених трава, гдје се

поред дубина које покрива подмукло и затворено зеленило; застаје код бродова куд се прелази на босанску страну: кроз воду провиди се шљунак, а над воду избија старо, изглачано камење, а поред њега друго под водом, зарасло топлом и меком

и затворено зеленило; застаје код бродова куд се прелази на босанску страну: кроз воду провиди се шљунак, а над воду избија старо, изглачано камење, а поред њега друго под водом, зарасло топлом и меком маховином.

жељу и вољу да је прегази, као некад у дјетињству, дошао до средине Уне, склизнуо с глатког камена и запао дубоко у воду. Вратио се тада кући сав мокар и љут.

А Уна се ваљала мутна, нагрежбана малим таласима; сунце бацало свјетлост у воду и усијавало је. Давно су потонули ти дани.

вјетар који се ваља на ситним таласима и игра у тромом љесковом лишћу и у врбиним крошњама које су се надвиле над воду.

капље које се распрскавају о стврднуту, испечену и испуцалу земљу, јаче и бујније ударају млазови, земља жељно упија воду, а он са скинутом капом пушта нека га бије киша по лицу и по коси, нека му се циједи низ врат и низ прси, он жудно

Иза куће одсијева благо Уна у даљини. Чују се и виде витлови како се лијено замачу у воду. Брашњави људи изилазе из млинова и скидају капе; сретну се по која колица која се тешко одмичу по друму, скоро

Он није гледао гдје стаје, он није видио ништа око себе, ни пожњевена глатка поља, ни воду која блијешти, већ само њу, прегибе њезиног тијела, њезине покрете, упијајући у очи њезину слику, као да је сада гледа

Сремац, Стеван - ПРОЗА

пореска глава, бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду, па потерам зулуфе преко качкете, а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

дува, водом пољуљива, Вода бурна у чун запљускива, Вал за валом у часак нагрну, Лати чамац па га и преврну, Све у воду — ао красне муке! Шчекасмо се на ноге и руке, Па за часак ето браћа луда Догрцаше до брега и пруда.

дунав ладни навезосмо, Свукосмо се па за часак тили Поскакасмо у водицу чили, Опружисмо ногу и мишицу, Пресекосмо воду и матицу, Испливасмо преко на обалу, Па зачесмо ону дивну шалу, Час скакасмо скока јуначкога, Час трчасмо што

Латити се беле погачице, Присмочити каке печенице, Повратити срце гладно, трудно, Воде ладне напојити жудно; Воду пијеш, а врело жубори, А над тобом липа мирисава, А славуји свуд поју по гори, А крај тебе цветићи и трава!

у лађу лагуни, А за њима псина и мајмуни, Они веслим', пас приону крми, Па завати, привати и скрми, — Пресекоше воду и матицу, Уз Београд пригнаше лађицу, Јоште виде а за часак тили Де с' магарци тамо осилили, Укочили дугоуве

Већ је близу, већ и пушка цикну, А уз цику јунак вако викну: „Та на ноге! Турци ударише, Ударише, воду прегазише, Бију, кољу, робе, пале, руше — Јао, Срби, куд ће ваше душе.

љуб'ве жар; Јер кад те ј' јутра час са собом понô, Од тебе нема, осим цветка шар, На њему моје пасла сам ја очи, У воду тако њега не умочи.“ 13.

“ — Ето свеће, „Глава, глава све с' окреће... Ал' та свећа слабо гори, Ох, ала ме жеђа мори! Воде, воде!“ И по воду она оде. „Што би, Боже ти силени! Да л' од оног — куку мени!“ Доне воду, а он пије, Ох, како му срце бије!

Воде, воде!“ И по воду она оде. „Што би, Боже ти силени! Да л' од оног — куку мени!“ Доне воду, а он пије, Ох, како му срце бије! И удри му још на уста — Ао муко њена пуста. „Воде јоште, воде да'де!

На оно мисли што је јуче било. Па вата здравље воду с лаким веслом, Да онде буде што год пређе може. На ону страну он окреће око Ди јуче они њега чекаше.

Већ је близу... од њег' пушка цикну, А уз цику јунак вако викну: „Та на ноге!... Турци ударише, Ударише, воду прегазише, Бију, кољу, робе, пале, руше... Јој, Србињи, куд ће ваше душе!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

То уморни чобанин, грешни најменик, мртвима воду вуче, свеци му помогли да још боље утврди сан. Тргне се Сава, трепне и онда дода, као правдајући се: — Добар је ипак

Још је мој дјед, причају ми, као дјечак од једанаест година, уз ону велику буну, носио устаницима воду на Црним Потоцима. — А тебе сад нападају да си у пљачку кренуо, ето ти врага. — Кренуо, брате ...Огољело се, обосило.

— И њу, богами, Сајо. Те су назвали Џаканом, а знаш ли како су мене крстили? Мене који сам готов и у ватру и у воду а да не трепнем. — Ма како, брате рођени? — Милош „Лисац“! Ето ти, ја сам ти Милош Лисац, па ти сад види.

— Узми, војниче, па кад будеш пуцо из топа, бубни доље у воду, само да препаднеш Деду. Немој баш у жива инсана, грихота је.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

МУСА: Мој ти је другарски савет, да мање лајеш! СУЉО: Знам ја шта говорим! МУСА: Гурни главу под воду, па говори! Чуће те ко треба! СУЉО: Нисам ни ја у овом мишљењу усамљен!

МУСА (у разговору са Хусом): Знам само то, кад ага кине, ти мислиш открио се преко ноћи, назебо, Уно у ладну воду, спаво без чарапа, ухватила га промаја; а није, Него кинуо из неке намере! Пази шта ти кажем!

— да молим? Ја сам то замишљао сасвим другачије! Сад ја њега, после свега, да молим? Страшно! Све ми је пало у воду! МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Није, ако уредиш да види дете. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Па опет ага да сеири!

Зна лисац одакле може ладан ветар да подуне, па да му однесе и чалму и главу! А и ти испаде слаб пророк! Паде у воду и твоје прогнозирање! А чу ли шта рече: кадија присто од прве! Имаћемо посла са папучићем, видећеш!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Кроз грање пробија месец те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека,

Срамота је! — — — — — — — — — — — — — — — — — У НОЋИ На њиви је седела Цвета и очекивала мужа, Јована, да доведе воду, те да натопе дуван, што су још прошле недеље засадили, а никако до сад „навáдили“.

Стајала је као укопана, наслоњена на мотику, и ништа није видела, па чак ни воду која је дошла и, роморећи, шуштећи, упадајући у суве, жедне рупице, текла у другу, суседну њиву...

— Вода дошла, а ти? — трже је мужевљев глас. Учас беше дотрчао Јован, радостан што је једва довео воду. Али кад спази како она није пазила нити отворала бразде, да би вода у њих ишла и натапала их, већ их оставила те вода

— Шта је ово, а-а-а? — зацича он. — Не, Јоване! — поче она да муца, јер тек сад виде да је на воду била сасвим заборавила.

саже се, узе је у наручје, однесе до међе, положи, скину са себе гуњ и покри је, да не озебе, затим брзо отрча и врати воду... — Ама доста, не плачи. Не бој се.

Знам ја да ти мене не волиш, него... — почео сам да гунђам одмичући се од ње. Она је извадила кофу, почела да сипа воду у тестије, али сва се тресла, дрхтала, те вода није улазила у тестију.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Тако путујући заиђу у једну планину и цијели дан путоваше. Кад се мрак ухвати, они се договоре да им треба воду имати ђе буду законачили, па то и учине; дођу једном језеру па ту конак учине и седну вечерати.

потегне нож и удари је и главу јој одсијече, па уши обадвије одсијече и к себи их у џеп остави, трупину и главу баци у воду натраг. У том сване: али браћа јоште спавају, ништа нијесу знали шта је најстарији брат учинио.

Узми ову маштраву, наточи је па ми успи на главу, а ја ћу ти за то што ми воду успеш на главу дати и трећи живот те живи.

Овај рашири силу ватрену и донесе заиста за девет тренутака воде с Јордана. Цареви узму воду, поспу водом по онијем ранама, куд је царевић расјечен био, кад поспу, ране се саставе, и царевић скочи на ноге те

развале око језера, а царев син метне сокола на кладу, а хрте и гајде пода њу, па засуче гаће и рукаве па загази у воду и повиче: — О, аждајо, о аждајо! изиђи ми на мејдан да се још огледамо, ако жена ниси.

синове своје и приповеди им какав је сан уснио, па им рече: — Децо моја, не жалите труда ни блага, него потражите ту воду; ако да бог те је нађете, то бих волео него све царство своје.

Онда најстарији син рече оцу: — Дај ми блага, једну галију и неколико момака, па ја идем да тражим ту воду, да ако је нађем. Отац му да све то и оправи га у име божије, и он се навезе на море и пође морем путовати.

— Кад брат мој толико не долази, дај и мени блага и галију и неколико момака, па идем ја да тражим тај град и ту воду. Отац му да све као и првоме сину, и оправи га у име божије, и син се навезе на море и пође морем путовати.

Ни један од моје браће не долази натраг. Дај и мени блага и галију и неколико момака, да идем и ја да тражим воду. Може бог дати те ћу наћи и браћу и воду.

Дај и мени блага и галију и неколико момака, да идем и ја да тражим воду. Може бог дати те ћу наћи и браћу и воду. Отац и њега оправи као и прву двојицу, а он се навезе на море и ноће морем путовати.

да се окупа и умије; и како је имао два брата, и како су обадвојица један за другим отишли морем да траже онај град и воду, па кад се ни један није вратио натраг, да је он сад пошао да тражи то.

Кад се вратиш немој проћи да ми се не јавиш, јер и мени има доста година, пак ако би дао бог те би нашао ту воду, могао бих се и ја окупати, не бих ли се помладио. И тако га лепо отпусти, и царев син пође даље путовати.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Како би било да га сваки дан по двапут купаш? МАГА: Е, ко ће толику воду грејати! СОФИЈА: Опет је боље него слушати писку. МАГА: дао бог те добро спавам, па слабо и чујем.

Више би пута пио и ја мало вина, али она: „Како ја пијем воду, па нисам умрла“. Кад пођем у подрум, а она ми преко уста начини кредом белегу, да не могу пити.

НИКОЛА: Остави сад дете, за по дана неће пропасти. МАГА: Али сам, ето, згрејала воду. НИКОЛА: Па мани бестрага и воду, само да добијемо сто дуката. МАГА: Ето, не стоји ми лепо шкуртељка.

НИКОЛА: Остави сад дете, за по дана неће пропасти. МАГА: Али сам, ето, згрејала воду. НИКОЛА: Па мани бестрага и воду, само да добијемо сто дуката. МАГА: Ето, не стоји ми лепо шкуртељка. НИКОЛА: Па обуци оно што ти лепо стоји.

земљеописаније има је у виду као једно природно тјело, које се на више части дели, и све те части, као предјеле, воду, поднебије, производе и људе позасебе описује. МАНОЈЛО: Зар су људи част Земље?

Али је глуп. Како глуп, кад уме изабрати јело, које је за њега пријатно и воли пити бистру него мутну воду. Јер није безобразан, зато га псују. Ја мислим да се сва његова погрешка састоји у смерности.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПЕЛА: Оваковог стра откад сам жива нисам препатила. Није шала, навуче жена моје аљине, повеза се, пак канда у воду утону, а мене остави да будем место ње госпођа и јошт да се ником не издајем. Шта ће бити ако дође милостиви господин?

Лалић, Иван В. - ПИСМО

слобода — Друге су ноћи оних који бдију — На некој звезди море се расцвета, Прадавне шуме загрцнуто пију Ваздух и воду будућега лета; Последња слика: као ретровизор Пун друма што се одмата у ништа Бесане очи рајски назру призор Потоње

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

тога, држала је говоре да сам испала шашава на маторог и да смо нас двоје депресивни манијаци који непрестано буље у воду.

И ја сам се насукала, напукла сам са стране и поврх свега, још и пропуштам воду, прокишњавам. Све. Улазим, дакле, у стару кабину преко бивше крме и трпам пожутеле новине од прошлог лета у малу

смо се аутобусом, а када су нас избацили, тачно на средини савског моста, бацили смо последњи ситниш преко рамена у воду зажеливши нешто најлепше на свету.

Да сте само видели како се гађају огрисцима од јабука, посипају гипсом, гађају фарбом, прскају пиштољима на воду, туку пендрецима; како им се уваљују у крило онакви масни, прљави и, уопште, никакви, како им показују голи дупингер,

Кад сам отишла да избацим воду, имам шта и да видим — унутра једна цаканица, змијица, белоушкица! Плива женска! Да знате, луда сам за змијама!

Објаснила сам му лепо да се, у ствари, ту ради о једном извору из кога је Књаз Милош волео да пије воду. Њему допада! Онда је једнога дана, онако мамуран, упао унутра и удавио се.

Зато се тако и зове, ваљда, шта ти ја знам? После је тај странац одмах наручио воду „Три срца“. Имала сам и за њу једно јако згодно објашњење, али нисам хтела да му кварим провод. Њему не допада!

И баш кад састављам тестамент умирући од досаде, бакутанер се изненада присећа да смо оставили отворену воду у купатилу! Ту тек започиње прави провод!

У једној руци држи кофе за воду, у другој кожу од синтетичког јелена. — Наша су кола апсолутно најпрљавија у дворишту! — закључује.

Треће ноћи пробудим се тако од глади, и, као, кренем да пијем воду, јер је маман рекла да због мршављења сваког дана морамо да попијемо тачно осам чаша аква бунарике.

Матори први одлази у купатило. Шта тамо ради? Пушта воду из славине што је могуће јаче и урла слатке шлагере своје младости.

на Ади Циганлији изнад реке Саве, па га питали зашто плаче, а он им казао, он им казо, бог те мазо, да му хлеб пао у воду. —Је л' са пекмезом? — питали га људи. —Није ... —Је л' са путером? —Није ... —А је л' са машћу и паприком?

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Затим ударим у водолечилиште: увијем га у ћебе, докле зној скроз не протече, па онда пуф с њиме у воду; притом мора болесник најмање педесет чаша воде на дан да спусти. МИТА: Ао, куку!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Мјесец над ријеком сијати поче, кад гледај вука надут ко мијех, ледену воду марљиво лоче. Удари Мјесец у громки смијех.

“ Окрену Мјесец лице од воде, а глупи вујо избуљи очи и арлаукну: „Сирац ми оде“ па брже-боље у воду скочи. Грабљивца тако окупа вир, не стиже јагње, изгуби сир. Смије се бака ведра ко дан, остави облак, и скочи ван.

У ту сам земљу и ја наврнȏ тражећи једном злаћано зрно, снађе ме удес худ. Искра ми златна у воду пала, тамо је зграби рибица мала. Узалуд би ми труд.

„Помагај, стари, ако си другар, долази, ево, најезда псећа!“ Поскочи чича, престрашен вас, па истог трена у воду — пљас!

Водопад стао, утихла бука, гњура се у муљ зубата штука. Жућа се чуди, ушима мрда: „Погледај воду, постала тврда!“ А Тоша каже: „Злослутан знамен, постала вода студени камен!

Поскочи Жућа, повика: „Људи, гледајте млина, ево се буди!“ И Тоша ђипи из лога уска: „Чујеш ли воду, по точку пљуска!“ А деда скочи, весео, млад: „Устајте, момци, почиње рад!

Започели коњи теревенку, спотакла се кобила о сенку. Чича маглу компресором буши, пере воду и у лонцу суши. Ковач кује од ваздуха чавле, прејео се обећања Павле.

“ С тезге крекеће жабац: „Продаћу теби роду, трске, ветар и сунце! Мени — муве и воду!“ „Јарића двоје имам,“ — грлат крокодил зја — „дебели, тешки, масни! Оба купујем ја!

А рибица на зло наслутила и дјечаку воду замутила. ПУТНИК Прољеће је, зелено и лудо, блиста, зуји, подигла се буна, а ја сједим над школским задатком, и

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Добар провод. Небо је сасвим покривено. Киша наставља истим капљама. Таласи који се одбијају о чамац шаљу нам воду нештедице.

— Видите тамо ону кулу на обали, са вртешком? То је госпођа маркиза спровела воду чак горе до замка помоћу електричних мотора; цео замак има своје осветљење.

Људи на њима су ћутљиви и лаганих покрета. Ја прво чујем њихове мреже, кад падају у воду, и весла, и тек се онда појављују барке и рибари иза траве и трске. — Има ли рибе? — Врло мало, млади господине.

Ја сам у чамцу између Острва и Ескалоне. Села по језеру запловила на његову воду. На врху једног брда у дубини, које је цело још у магли, сија само под првим сунчаним зрацима село Монт Паланкинос.

Само ја не видим пре свега пред собом воду над којом влада ноћ, ни светиљке језера. Не видим шта је на њему живописност, већ шта је постојање и стварност.

Својим дугим лишћем оно дише ваздух над водом и својим стабљикама воду. Рибе пропливавају кроз стабљике. Слушам лагани шумор овога биља и гласна довикивања птица у висинама.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Држ'те лестве, воду амо, У пламену варош ври, Ал' док врисак лети само, Ту је помоћ, ту смо ми! И понова све се губи, Малаксава адска моћ

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

ЈУТАРЊИ ЗАПИС Свиће. Нећу да кажем ко сам. (Шапатом: граматик) идем по воду. Дуге сам ноћне часове читао крај жишка. Ведро спуштам у рујну реку.

Међу нама је лењост од безвлашћа и много голих у врбаку грезну у воду која не даје чистоту. Неко је на небу заверу ково и кидао перунике с ливаде као што смрт отима војнике.

Валови се муте, он се клати, лице му посиви као болном псету, у руци нема више знака, онда га гурне низ воду нечија нога.

ПЕВАЧЕВ ПОВРАТАК НА ЗЕМЉУ Као да из дубоког зденца извлачи бистру воду будио се певач дуго и осећао како му кости расту.

једне иконе већа гле стуб по средини и борова раст око свете Катарине не гори више жбун не тражи пустињом Мојсије воду Лутање иде на Север сунце најјаче сија где се мора леде Мали је Синај испосник није већи од тачке и сунце је мање од

смера иди у буџак и седи за сто све ћеш морати поново да спеваш по новој партитури пола од тога ћемо бацити у воду седећеш у полумраку с прозором на двориште кнеже који си седео у дворцу и ширио се у препространом гробу шалим се

мрак нек пада да не видим покору све по пољу лежи смрћу пјано само коњи ржу за петама мајку зову ја им носим воду девојка је родила мудраца све их појим из мога кондира из дојки ми птичје млеко цури ал нема орлова ни других

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Опет се разлеже песма, чује се вика и ларма. Неки поскакали из воза и потрчали на перон да траже воду. Капетан виче, стража их враћа.

У пролазу кроз село народ је износио воду, воће, давао је хлеб, што је све послуга радо прихватала и делила са возарима, који нису могли сјахати.

Изишли смо из области где је господарио непријатељ. Народ нас сада дочекује као своје спасиоце, износећи вино, воду и хлеб.

Кад пролазимо кроза село, људи не могу да се напију воде. Било је то некад кад су сељаци износили вино и воду. Али много је војске прошло, па је и понестало.

По урођеној селачкој промућурности као да увиђају немогућност прелаза, и црне слутње их обузимају при помисли на воду. Постали су тмурни и ћутљиви. Уозбиљио се чак и Танасије. Чекали смо дуго испред села Узећа.

Војници знају шта им сада предстоји и, прибрано, готово накострешени, очекују и то чудо... воду. Уским сеоским путем, између њива обраслих високим кукурузима, кретали смо лагано ка прелазу на мртвој реци Битви.

Као застрашено стадо нагрнуше у гомили, и она маса удари на мене. Одупирао сам се очајно да не паднем у воду, хтедох да легнем, али би ме изгазили, и тако ме маса понесе. Видим воду...

Одупирао сам се очајно да не паднем у воду, хтедох да легнем, али би ме изгазили, и тако ме маса понесе. Видим воду... понор, све је ближе, а од вике и ларме нисам чуо рођени глас.

земља се пода мном обурва и, као поткована леса, сручисмо се у воду... Потпоручник уздахну, онда шакама притисну очи и протрља их. Затим настави: — Нисам даха имао.

Он дође до обале, па се нећка, као хтео би да се врати, још једном га ударих и он се осула, те се сручисмо заједно у воду. Коњ потону, а мени вода до носа.

Коњ потону, а мени вода до носа. Осећам како помамно креће ногама и глава му се појави, па кроз нос истера воду као шмрк. И заплива стењући и фркћући... Али тада ме шчепаше нечије руке као клешта, и сви скупа почесмо да тонемо.

У разговору, неки бацају кривицу на инжењерце, други се туже на воду, јер велики број војника први пут у своме животу види оволику реку.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Гледам у брезовичкој школи вамилијаз све са њима за’ита воду са извора, па испушта једну по једну у извор и тамо пропадну. А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе.

да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а са мањима фамулус захвата воду... — Гле ти паксијана како ми опорочава моју очигледну наставу, насмеја се гост, па се обрте Љубици.

— Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се. — А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука? За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно. — Е, немој баш тако, братићу.

И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање... И оде низ воду, тихим лахором, овај тужни двопев танахне бистре реке и младе, несрећне девојке...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 4. Пораниле девојке, Јело ле, добра девојко! Пораниле на воду, Јело ле, Јело добра девојко! Ал’ на води јеленче, Јело ле, добра девојко!

Пораниле на воду, Јело ле, Јело добра девојко! Ал’ на води јеленче, Јело ле, добра девојко! Рогом воду мућаше, Јело ле, добра девојко! А очима бистраше, Јело ле, добра девојко! 5.

Ако ли се томе не вјерујеш, Ти изиђи на то равно небо, Ја ћу изић’ за гору на воду.“ — Када јутро ведро освануло, Излазило на небо Сунашце, А дјевојка за гору на воду.

“ — Када јутро ведро освануло, Излазило на небо Сунашце, А дјевојка за гору на воду. Угледа је лијепо Сунашце, Угледа је кроз јелово грање — Кол’ко се је ашик учинило, Трипут је се Сунце заиграло,

“ 30. Камен мосте, држ се, не нишај се, Сам да прођем и коња проведем, Да разбијем леда девет педа, Да извадим воду испод леда, Да запојим лењиве девојке, Да запојим младу момчадију, Кој’ не може камен да бацају, Кој’ не може

63. Мучи не плачи, душо девојко, Твоја ће мајка већма плакати, Већма плакати, тебе жалити, Кад твоје друге на воду пођу, А лепе Руже на води нема, Ни лепе Руже, ни воде ладне. 64. Текла вода, војно ле! текелија.

91. Усадих лозу сред винограда, Наведох воду са три хладенца, Да ми је лоза вазда зелена, Наша невјеста вазда весела. И око и чело Све ти, сестро, весело! 92.

“ 106. Пасла мома јеленке, На воду их навраћа. Јеленци јој пређоше, Ал’ не може та мома. Осврте се јеленак, Узе мому на роге, Пак је хита на бреге.

“Јеси л’, Маро, платно “Нисам, мајко, ни до воде дошла. Јово ми је воду замутио, Кун’ га, мајко, и ја ћу га клети.“ Мајка куне: “Вода га однела!“ Мајка куне: “Гуја га ујела!

недра и рукаве, Извила је три зелена венца: Једнога је себи оставила, Други својој другарици дала, А трећи је низ воду пустила, Па је њему тијо беседила: “Плови, плови, мој зелени венче!

јад момцима; И мени си јад задала: Коња водим, пешке одим; Чизме носим, а бос одим; Леба носим, а гладан сам; Воду газим, а жедан сам. 117.

117. Девојче, девојче, не стој спрама мене, Не стој спрама мене, изгоро за тебе, Изгоро за тебе као лан за воду. 118. Ој јаворе, мој рођени брате!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

У дворишту се налази пумпа за воду. Преко дворишта могу да буду разапети, још увек празни, конопци за сушење веша. Лево, на благој падини према реци под

Носи опанке. Маше волујском жилом. Прилази, без речи, пумпи за воду, наслања на њу волујску жилу, пумпа, пије воду из руке, умива се, брише лице шајкачом. Одахне.

Носи опанке. Маше волујском жилом. Прилази, без речи, пумпи за воду, наслања на њу волујску жилу, пумпа, пије воду из руке, умива се, брише лице шајкачом. Одахне.) ДРОБАЦ: Вјешо сам оне лешеве на Житној пијаци. Покрај кантарџинице.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И кад ту њен гитар зазвони, од песме што плаче и воли, сву воду, звона, и маске, тамо, ноћ толико заболи: да ућуте и питају тихо, „Какав је то Славен био, на Риви деи Скјавони?

ћу, овог пролећа, закашљати ружно и видим витак стас, преда мном, што се рони, верно и тужно, сенком и кораком, кроз воду што звони, у небеса чиста. И, тако, већ слутим да ћу, скоро, душу сасвим да помутим.

Кад би моју матер, и мене, лети, пратио у бању, Мехадију, трчкао би из вагона, по воду, пред планинским тунелима, само да би нам донео чашу хладне воде, са извора.

Велике мердевине, као огромни комарци крај воде, чекају над морем. У њима по један рибар недељама гледа у воду да јави долазак тунине. У пристаништу Новог, товарило се дрво, док су спремали мреже.

Ми се вртимо око ње и кружимо. Сунце је тек било зашло и вода заруменела. Месеца још није било, али је ноћ падала у воду брзо. Брда су тавнела. Нови је све више бледео, а стене и пучина били све тамније љубичасти.

За два‑три секунда све је било пропало. Узалуд су се људи пружали преко брода у мрачну воду. Мрежа се била поцепала. Два‑три минута грозне забезекнутости, гледања у воду, погнутих глава, затим псовка и мир.

Мрежа се била поцепала. Два‑три минута грозне забезекнутости, гледања у воду, погнутих глава, затим псовка и мир. Узалуд цео рад, утрошен петролеј, и скупа мрежа. Па ипак, узбуђења нема.

Ишле су на општинску чесму и доносиле воду, обрамницама, љуљајући се, као каријатиде, у струку. Имале су на очима таман вео, као бају плавих шљива, у праху.

Она је била жена једног чувеног, србијанског официра. Ја сам за том женом скакао, главачке, у мутну воду Дунава. Нови Сад је, тада, био тек почео да се купа.

Положај је добро изабран. И митраљези су на добром месту. Ја сам чак загазио и у воду. Скица је врло добра. Изненадило га је како добро цртам. Дао сам му пуну илузију, каже. Одличан.

За доручак добијају неки пржени кукуруз, као кафу, и неку зову, као чај. Ђонови им пропуштају воду. За ручак имају репу. За вечеру ваљушке од црног брашна и купус, помешан. Невероватно – сваки дан.

Гледам како сујеверне домаћице у Коморану истрчавају на капију, и просипају из лавора воду у којој је мртвац опрао ноге.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

у зору, кад се гора будила и птице почеле певати, устане као обично, помоли се Богу, узме свој крчаг па пође доле по воду. На путу се спотакне о корен једног дебелог дрвета и падне. Крчаг му испаде из руку, лупи о камен и разбије се.

попадаше од умора, па онда ђипише: роде и чапље од страха одлетеше далеко, гуштери шмугнуше у рупе, жабе поскакаше у воду бојећи се да се не понови с њима то чудо што их је малочас снашло, а крава рикаше тако жалостиво и гласно да се чуло

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

му је баш због таквог држања популарност нарасла тако да је сваки био у стању скочити, што кажу, за њим и у ватру и у воду.

Ако спаваш — ху! Ако пијеш воду — хууу!... Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! Једне недеље пошао стриц у цркву. — Хууу!

Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић. — Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? — Јок ја. — Ама немој ти продавати бакчованџији краставце, но реци де само, коју ћеш?

Ето, сеоба народа. То су прве лекције, које је он знао »као воду«, а сад су му направили читаву збрку у глави Келти, Финци, Хуни, Вандали, Готи, нарочито ови последњи са оним

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: ...Па онда ником више и да не говориш! Мени, па ником више. Воду да метнеш у уста и да не отвориш уста више.

опасујем, а жена ми донесе чашу воде са парчетом шећера, и каже ми шта је чула од прија-Маце кад је на бунару захитала воду.

А не опасујем се само ја ујутру и не пијем воду са шећером само ја ујутру, него и ти И овај и онај и свима нама каже понешто жена.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја!

Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду. Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!

пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића. Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.

— Извол’те. Ама вода што је, господине! Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. — Хвала! — вели му Срета. А ћир Ђорђе га мери. Ова учтива реч Сретина му се допала.

Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. — Аха! Ама, нису ми они онако по вољи. А јесу л’ служили у војсци? — Јесу, сви су резервисти! — Нећу ја те!

— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја: Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!

кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева Душа клече, Ристу рече: Ја сам душа мејанџијска; У вино сам воду лила, У ракију бенђелуке, Дуплом кредом биљежила.

Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим! А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским).

— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре! Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Тужна, слепа и соптава Кртица се укопава, Рони у тло као у воду Срља, јадна, да породу Обезбеди кртичја права: Мрак, тишину и слободу.

ПУТ ИСТОРИЈЕ Та стаза којом, предвече, Полако, ногу пред ногу, Говеда силазе смерно На реку, да пију воду; Пут који води ка води Срећи би нас мого довести; Газови и појила су На главном правцу повести!

Врба је по природи упорна и задрта: Чим негде осети воду, сама се крај ње нацрта. А кад се једном крај баре ил крај реке намести, Више се не миче, ко Вацлав са Вацлавских

Пре него што озелени поља и брда Пролеће у реци рибе размрда: Кад се оне разиђу кроз бистру воду И година исплива у слободу.

По дванаест пумпи дванаест месеци довлаче Воду из смолнице, из глине и иловаче; А ветар, чија радионица је усред Зелених Гора, Брине се о раду и одржавању мотора.

Баш тада су главе почели да лупају: Где им паде напамет да се купају? Два миришљава сапуна бућнула у воду, Цео летњи дан се брчкала и прала, А Прњаворци никако да оду: Стоје и чекају крај церемонијала.

Чула је, на свој рачун, многе речи погрдне, Прозваше је Лонац који воду пропушта, При опаљивању волела је да се отргне И да хитац пошаље у никуда и ни у шта...

Затим ветар Узбурка крошњу, а крошња воду; Заиграше коленца — голи честар — И заврте се клип у своду. ХРАСТ КРАЈ ПОТОКА Од ране зоре по води се

После кише, кад сину сви видици, испрани, Она одлива воду из вршњих у доње издани Ко вино кад се претаче Да би било што јаче.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

растури се у мору, па онај део што допре до ушћа река улази у ове и иде реком узводно док не наиђе на повољну стајаћу воду; 4˚ да и мужјаци и женке после мрешћења угину.

Кад је матаморфоза извршена, младе јегуљице траже улаз у слатку воду на коју прво буду наишле. Али, то се не може поставити као правило без изузетка: један велики број њих остаје поред

Запажено је да су међу онима што путују уз текућу воду 90 процената женке; мужјаци се већином задржавају у доњем току и на ушћима река.

се првобитни и непотпуно развијени мужјак у току развића претвори у женку, кад се, на пример, пренесе у дубоку слатку воду. Допирање јегуљица до европских морских обала и улажење у масама у слатке воде бива сваке године зими и у пролеће.

Напред је поменуто да се при улажењу из морске у слатку воду мужјаци јегуље радије задржавају у доњем току и на ушћима река, док будуће женке у већем броју иду даље уз воду

слатку воду мужјаци јегуље радије задржавају у доњем току и на ушћима река, док будуће женке у већем броју иду даље уз воду тражећи своја пребивалишта. Са тим се тврђењем не слажу сви природњаци.

д. ИX. Метаморфоза жуте јегуље у сребрнасту Пошто је ушла у слатку воду која ће јој од тада бити пребивалиште, и пошто је на њој довршена друга метаморфоза, јегуља продужава живети у тој

кретање масе, један део јегуља се издвоји од главне масе и прелази преко влажних земљишта тражећи ма и најмању воду која би их извела на реку или речицу. Оне, при томе хитању ка мору, искоришћавају и само блато, па и влажну земљу.

и даље расте, дебља и достиже много већу величину и тежину но оне јегуље које су ради расплођавања напустиле слатку воду. Али мужјаци так ве јегуље не живе дуго; они угину најдаље после три године.

и гоне по хладноме мору на врло велика растојања; кад тако приспеју у топлије воде, они се поступно топе и испуштају у воду земљу и песак које су понели са места где су се одронили; 4˚ песак са пешчаних обала и песковитих равница бива ветром

препона да се могу међу собом мешати организми два мора везана каналом, јер организми не могу пролазити кроз такву воду. Морска вода садржи и гасове потребне за дисање организама; најглавнији су кисеоник, азот и угљена киселина.

мишљење да под великим притисцима воде у дубинама она постаје гушћа, и то толико да чврст предмет, бачен у воду, никад не стиже на дубоко дно.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

кâ умију: како су им неки од старијех оградили негђе воденицу ђе нити је сплаке ни потока; кад пригради, спази се за воду! ВУК МАНДУШИЋ Бјеше ми се снаха помамила, без путах је ништа одржати!

Кад ни воде ни од воде трага, но свак дигâ у пазар хаљине и кренуо кâ да воду гази! Кад виђели е их погрдише, скочи народ, и би их побили, но утеци у Котор Латини.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Водице, вештице! Умрех за слатку воду! Аух! И ужасан крик, шум, одупирање, везивање за кревет. И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост.

траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно насече дрва, са чесме у великим судовима донесе воду; по дворишту испред куће траву почупа и рашчисти...

— Дођох! — чисто мрко и неугодно одговори јој. И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап. — Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало.

Почеше тупо шуштећи и секући воду да се преливају старе меџедије, дубле, и меке ћошалије, већ зарђале, полузелене. — На, на! Све!...

длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун. Софка се диже из постеље. Грозница је ухвати. Дању ништа за себе не би знала. Ноћу би се расвешћавала.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

покућства не бјеше у кући ништа до два проста дрвена кревета, неколико сточева на три ноге, дрвенијех судова за воду, земљаног посуђа за готовљење јела. Врх огњишта висаше много овчијех и свињећих бутина и ребара.

про ње и, готово, празна, јер од покујства не бјеше до ниски кревет у нуглу, трпезица једна уз дувар (на њој крчаг за воду и леђан), и столица једна дрвена са три ноге и наслонцем; више главе икона богородичина; за вратијем о клинцима

ижљуља, тај ће здрав бити као дреновина цијеле године; жене и дјевојке припремише омаје и свакојака биља (да то у воду ставе па том водом да се окупљу, да их се мане свако зло и неваљаштина); дјечица да се изваља по зеленој пшеници, да

Цура је, међутим, имала пуне шаке посла. Имала је да готови објед, рањеника да надгледа, да доноси воду итд. Све је то она чинила лако и живо, као од шале.

„Чујем те, чујем! Нећу ја гладан отићи ако буде што да прегризем.“ „А камо Стана!“ запита сердар. „Отишла је на воду. Тужаше ми се да је боли глава. Ублиједила је као урна“, одговори јој мати.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Стиховане пословице могу да буду развијене у читаву песмицу и шаљиве каквоће (Ој рогозе, мој добри рогозе, држи воду док мајстори оду!; У Штеде до греде; У Радише свега бише, у Штедише још и више).

део народне медицине је бајање, које је скопчано и са гашењем угљевља и са левањем траве (растопљеног олова у воду) уз разна средства.

Сачувао те бог као јаје с тавана! Све ти црно, а очи бијеле! Смеле те најтеже мађије! Сунце ми те кроз воду гријало! (тј. да се утопи). Траг ти се по злу познавâ! Трње вро, по трњу ’одио! Узма те узела!

Добро му је кô риби на ватри. Доликује му као крмачи клепетуша. Држи ријеч кâ и решето воду. Зна за стид као куја за пост. Зна пливати као брус. Иде напријед кâ и комад у шаци. Има као у кукавице гнијездо.

Извлачити за другог кола из блата. Изувати се пре воде. Ићи с грлом у јагоде. Ићи с решетом на воду. Кратким штапом у дубоку воду подупирати се. Кукати на туђем гробљу. Куповати мачку у џаку. Маглу збијати у мехове.

Изувати се пре воде. Ићи с грлом у јагоде. Ићи с решетом на воду. Кратким штапом у дубоку воду подупирати се. Кукати на туђем гробљу. Куповати мачку у џаку. Маглу збијати у мехове. Мусти јарца у решету.

Терати мак на конац. Тражити ватре на лањском огњишту. Тражити длаку у јајету. Тражити ђавола са свећом. Тући воду у авану. У јошику дренову батину тражити. Уочи Божића гојити прасе. У свакој чорби бити мирођија.

— За добрим се коњем бат чује. — Добро се само хвали. — Добро се брзо заборави. — Пусти добро низ воду, а ти хајде уз воду, — срешћеш га! О ДОБРОЧИНСТВУ — Ко што чини све себи. — Прво помисли, а пак учини.

— Добро се само хвали. — Добро се брзо заборави. — Пусти добро низ воду, а ти хајде уз воду, — срешћеш га! О ДОБРОЧИНСТВУ — Ко што чини све себи. — Прво помисли, а пак учини.

— Учини добро, не кај се; учини зло, надај се. — Ко добро чини, боље дочека. — Чини добро, па и у воду баци. — Не губи се добро, кад је добру дато. — Сто пут дај, а једанпут не дај, ниси никад дао.

— Голог и босог и хладна вода боде. — Сит гладну не верује. — Гладног не теши, већ нахрани. — Жедан коњ воду не пробира. — Сиротињска суза јемљеш (раоник) пробија. — Убоштво убија човештво. — Где нема ту ни ђаво не узима.

— Ко се чува и бог га чува. О РАЗНОМ — Ако си и вражиј’, право кажи! — Бег ја, бег ти! ко ће на воду? — Бој се шушња, бој се вука, па никад у гору. — Боље је сите комарце трпљети, него гладне напуштати.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ Ћосо устане, па разгрне ђетиње брашно у мучњаку, а ђетету рече, да доноси воду у прегрштима. Дијете стане доносити воду, и ћосо почне помало закувавати; тако мало по мало док се све изамеље, и ћосо

“ Ћосо устане, па разгрне ђетиње брашно у мучњаку, а ђетету рече, да доноси воду у прегрштима. Дијете стане доносити воду, и ћосо почне помало закувавати; тако мало по мало док се све изамеље, и ћосо све брашно закува, па онда умијеси једну

Брже боље отрчи мој отац, те доведе кобилу и жетеоци лијепо стану жети по ладу. А ја узмем џбан, па одем на воду. Кад тамо, а то се вода смрзла; онда ја скинем моју главу, те њом пробијем лед, и заватим воде.

Кад тамо, а то се вода смрзла; онда ја скинем моју главу, те њом пробијем лед, и заватим воде. Кад донесем воду жетеоцима, а они повичу: Камо ти глава? Ја се машим руком, а то нема главе; заборавио је на води.

9. Вићак виси, вићка зја, вићак вију! те у вићку. 10. Во буче, па пуну кошару набуче. 11. Војвод воду пије, над њиме се барјак вије. 12. Гвозден сједи у лугу у гвоздену клобуку, сузе му капљу уз јелову кацу. 13.

139. У шта је срце пртено. 140. У шта су два грла, једна шија. 141. Цар вечера, буздован му игра. 142. Царевић воду пије, копље му се врти. 143. Цигулин цичи у лугу, да није цигулина у лугу, сви би људи за ругу (били). 144.

157. Шта је тврђе од челика. 158. Шта је у кући ново нетесано. 159. Шта капу на глави држи. 160. Шта кроз воду иде, а воде се не довата. 161. Шта на воду иде, а воде не пије. 162. Шта на себе живо месо једе. 163.

Шта је у кући ново нетесано. 159. Шта капу на глави држи. 160. Шта кроз воду иде, а воде се не довата. 161. Шта на воду иде, а воде не пије. 162. Шта на себе живо месо једе. 163. Шта на тавану бити не може. 164.

Међедовић полакши поизмакне пред Брком, али Брко никако не ће да га се махне. Међедовић бјежећи тако дође на једну воду, и нађе код ње људе на гумну ђе вију шеницу, и повиче им: „Помагајте, браћо, за Бога! ево ме ћера Брко. Шта ћу сад?

И тако путујући по свету за дуго, дође на једну воду, па идући покрај оне воде опази у једној локви малу рибицу где се праћака.

Рибица кад види царевога сина, стане му се молити: „По Богу да си ми брат! баци ме у воду; ја ћу теби једаред врло требовати, само узми од мене једну љуску, па кад ти затребам, само је протри мало.

” Царев син дигне рибицу, узме од ње једну љуску, па рибицу баци у воду а љуску завије у мараму. | После некога времена идући тако по свету нађе лисицу где се ухватила у гвожђа.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Богородице, и молитвама блаженог и преподобног и часног господина и оца Симеона, прођох, што се каже, кроз огањ и воду, цео и сачуван, и неповређен, пак, ичим. И дођох са часним моштима у Хвосно.

„Сада“, богородичан Јутрење, Канон, глас осми Песма прва Ирмос Воду прошавши као по суху, и из Египта и зала избеже.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Вереником! Видите! На шта вам! Изгледам! Једва. Говорим. Видите. Немам. Даха. ЦМИЉА: Да вам донесем воду и коцку шећера? ЈАГОДА: Ма каку! Коцку! Дајте ви мени. Вињак. И то дупли! ЦМИЉА: Побогу, зашто тако дрхтите?

Па димамо кућицу, слободу, веце, шпаиз, и текућу воду! Да направим туршију, пре зиме, да на врата прикуцам презиме!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ето ти однекуда дође ученик Пајсијев, тражи воде да пије. Нејма; похарчена вода. Вели му старац да пије воду из леђена.

Нејма; похарчена вода. Вели му старац да пије воду из леђена. Ови гледа воду; мутну и блатну види, и која заудара на зној; неће да пије, говорећи: „Како ћу ја помије пити?

имаду до изобилија, зато и рибу или пржену једу или с питама, које у пост овако праве: обаре зеље, исцеде из њега воду, разложе га с питом у тепсији, успу зејтина без штедње, пак, онда разређај у рибу озгор, и тако се испече с питом

ништа није него вода, коју свако јутро и вече чрез малене каналиће кроз сву башчу навраћају и древеса напојавају. Воду извлаче на чекрк: вежу мазги очи, да не види што чини, запрегну је и потерају; ова, како ти пође, све иде и путује, |

Сократа да дарове славољубивога Алцибијада шаље натраг; и на конац, кад упазимо славног Фоциона да сам из бунара воду черпе и себи ноге пере, док му притом жена његова хлеб меси и вечеру готови, а, у исто време, посланици Великог

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Онакијех нема у Зврљеву! Повише су од голубова, а оштријех и дугачкијех крила. Сад, гле! гле! гле! једна слети у воду, па изнесе њешто што јој се копрца у кљуну! Изнесе рибу! Ено и друге кљуцају и лове рибу! Тице лове рибу!!

Тице лове рибу!! Е, шта све не бива у манастирскијем водама!!... Сад Бакоња пожеље да му је бућнути у воду, пак се просушити у „ајеру“, па опет пљус, и све тако докле га од те помисли не ухвати мала јежња...

Бакоња отрије дланом очи и намјести се на кљуну. Кад се навезоше на ширину, он гледну подасе у воду, али му се свијест поче обртати, те се ухвати за бочину.

То јест, најприје ћеш одзвонити будионицу, па ћеш на воду. А казаће ти Грго ди је чесма. А сад лаку ноћ! — Брне се затвори. Грго оста још мало да поучи дијете, па отиде.

Магла напуни долине, па силни вјетар од мора разагна маглу, а донесе пљусак. Жедна земља пијаше брзо воду. Затијем поче тихо али трајно ромињати она киша што пастирима продире до костију.

— заврти главом. Осињача јој донесе одмах живога угљевља и здјелу воде. Цонтрона баци први жеравак у воду и запита: — Је ли овоме крива Пешњетина? Угљен зацврча, али не потону. — Је ли Чврља Ожегова? — наставља Цонтрона.

да растоварава и на плећима носи вреће угља што би возом дошле; да у млину засипље у кошеве; да купи брашно; да гази воду, ако се што закачило међу кашике, ако је уставу вода понијела или се јажа затрпала.

Колико год тај колач бјеше немио Бакоњи, опет му прва помисао би: „Благо мени, кад стриц не зна!“ — пак отиде по воду.

— Шта мислиш, Дундаче? — пита га Срдар. — Мислим да су и’ потопили ако су имали времена... или пуштитили низ воду. — А зар не би могли ди запети? — Могло би и то бити, јер вода није велика. — То ћемо најприје видити!

— Зар још не знате да смо покрадени! Уто Бакоња доведе коње. Срдар окрочи бољега па га гоњаше у воду. — Удрите га! — виче Срдар. — Не забога у воду! Нека враг носи шта је понија, а чувај се ти! — моли гвардијан.

Уто Бакоња доведе коње. Срдар окрочи бољега па га гоњаше у воду. — Удрите га! — виче Срдар. — Не забога у воду! Нека враг носи шта је понија, а чувај се ти! — моли гвардијан. — Удрите кад вељу, а за мном ко оће! — виче Срдар.

Бакоња вртијаше главом да не треба помоћи, па попусти оглав, и измаче се на сапи. Срдар и Бакоња кренуше се низ воду пред сељацима. — Сад ви сви ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу сплав! — нареди гвардијан. — А ди је Букар?

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Однекуд мислимо: лето. То значи: живот! Опет смо наги крај воде. Али стојимо дуго, а нико да каже — доста И уђе у воду. (Гледали смо је, у мантилу, са моста!) Покрај нас: грана с начетим лишћем некуд оде. Смишљамо да нам се враћа лето.

Још увек си под мојим негама: Проносим стазом воду кофама И квасим зелен хум у жегама. Нек јекне бар у овим строфама Где је реч свака скоро појана Твоје сад страшно име

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

шапуће слушајући његово бунцање и Толину звоњаву који се сливају у велико тополово корито у које је сипала врелу воду. ...Топла пара пељала јој лице.

Топла пара пељала јој лице. Бућнула је руком у воду да проба њену топлоту, а таласићи и шљапат длана по води подсетили су је на купање детета.

Крвнички је терала надничаре и слуге. У вино и ракију које су они пили, сипала воду. Од буђавог брашна месила им хлеб. Ужеглу маст и сланину стављала им у јело. На празнине радила. Морала сам.

Дане је трошио у ниској кафанској собици с расклиматаним дрвеним креветом и окрњеном тестијом за воду. Устајао чим се кафански петао огласи, брзо упадао у чакшире и кожух, стављао шубару на главу, огртао гуњ, из зелене

И младе жене, меке у гласу и бедрима. Неке је сретао по механама и чаршијама, неке су у сутону воду носиле са извора где је он стоку појио. Прве две јесени ишао је пешице, само са Стојаном, Толиним одем.

— Једна као Симка родила је дете с две главе шапуће Анђа. — Ево, скоро ће поноћ, у бакрач воду опет морам да долијем, а још ништа. — Биће женско. Вечерас спремам гусле за весеље, а струне се кидају.

По неколико пута сам пробао воду, досипао топлу, досипао хладну, нисам спавао кад су ти зубићи избијали, довозио сам доктора неколико пута, а кад си ти

Дохвати са стола шољу млека и пружи јој. — Нећу млеко. Отров је млеко. Воде, само кап воде. — Не смеш воду. — Мрзиш ме. По гласу... Одувек си ме мрзео. Ђорђе јој грчевито стеже руку. Нисам, шта ћу без тебе?

— за капетаном остадоше отворена врата. Ковач брзо и снажно треска по наковњу. Ужарену мотику умаче у воду и опет удара чекићем. Гвожђе танко јауче. У мрак, мрачнија сенка Аћимова изиђе.

Знала је криво да измери, смела да закине надницу. Хтела је својски да помогне кад си у муци. Аја црну воду пијем откад памтим себе. После неке буне, Турци ми ухватише оца и натакоше га на багремов колац.

А он кроз раскрвављене зубе протнуо језик и руга јој се. Није ни јела ни воду пила. Нико је није видео ни да спава. Сажалише се жене, па су јој свако вече дотурале по парче хлеба и каленицу воде.

Изгризоше јој руке, давила их је њима, па је сва била нагрђена крвљу. Кучићи су јој и хлеб јели и воду локали. Кад крџалије побацаше коле с људима негде да нико није знао где, она је два дана луњала за гробом, па, како га

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ту су га виђали како помаже рибарима, а као зараду узима рибљу младунчад и враћа је у воду. Ко је још то радио? Ко толико зурио у воду и облаке?

Ко је још то радио? Ко толико зурио у воду и облаке? Најстарији рибар с чуђењем опази како рибе излазе из воде да поздраве малог чистача, а цветови отварају очи

« — Умиј се водом из потока! — шапну јој. — Прогледаћеш! Сребрна плесачица замочи главу у воду и кликну: — Па, ја видим! Видим! Хвала ти, ма ко да си! — она подиже дечака-капљицу до свог лица и пољуби га.

Затим се једна риба издвоји, доплива до дечака и рече: — Пењи ми се на леђа! Једном си ти мени помогао вративши ме у воду. Сада ћу ја теби. Пењи се! Мали чистач је сажаљиво погледа и осмехну се: — Не будали, рибице! Погледај колика си!

— не верујући самоме себи Плачко опази како се ваздух око њега згушњава и претвара у воду. Свуда, докле је допирало око, лелујале су морске сасе и корали, стрелимице јурила јата риба.

Сунце је већ квасило стопала у мору и расле сенке дрвећа. Није ни приметио како према њему кроз прозрачно плаву воду почињу да се пењу гране корала. Трже га тек риба која му се на длану преобрази у златоперку.

Трже га тек риба која му се на длану преобрази у златоперку. Он је пусти да падне у воду и загледа се за њом, запањен: из белог, светлуцавог песка пружали су се ка њему румени прсти корала између којих су

— Златна краба поче, наједном, да се смањује и тоне у воду. Кад стиже до дна, дечак виде да песком хода тек мркозелена крабица, и нигде ни румених корала, ни риба златоперки.

Дуго, ћутећи, дечак је гледао у воду. Још му се чинило да сања, али није прошло ни неколико дана а мајка опази да ногавице дечакових панталона краћају.

Ко зна колико је тако ишла, док на ивици пустаре не угледа младића како копа бунар. — Баш ћеш у песку наћу воду! — насмеја му се, а младић рече: — Зашто је не бих нашао?

Младић се само осмехну и настави да копа, не престајући да призива воду од које у пустари и камен оживљава. Лепотица га само сумњичаво погледа, али од тога трена дани су им се расцветавали

— Узалуд тражиш! — насмеја се јаје насав глас. — Нећу га вратити ако се ти не вратиш осим ако у пустари нађеш воду... Лепотица се на тренутак замисли. Ако се врати јајету, биће мирна, биће вечна, заборавиће сјајнооког.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

те сенке кад су га први пут, негде крајем септембра, извезли на излет у Кошутњак, до Хајдучке чесме, и кад је угледао воду што истиче испод зеленила свег од таме и светлости, и небо, тако удаљено а ипак присутно.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Зашто тако шуме? Жут је месец давно зашао за хуме, Далеке и црне к'о слутње; и снови У тој мртвој ноћи пали су на воду, К'о олово мирну и сиву, у мраку. Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дркћу у своду. ...

Идући тако путем у веселу ходу, Стигли смо, усхићени, до једног бунара; И наднесмо се над мирну и тиху воду Извора што гаси жеђ уморна овчара.

- за некол'ко тренута Свежу воду писмо да жеђ угасимо. Угасивши жеђ љуту, пресићени смо стали, С утољеном жељом дубоко оданули, И с заједничком мишљу

смо стали, С утољеном жељом дубоко оданули, И с заједничком мишљу смо се погледали, Па, приступив бунару, над воду се нагнули. Ал' у дубини плахи се колути вили; Невино задовољство што нам радост чини Изгубили смо!

Попа, Васко - КОРА

карте Звезда смо изненадна На лицу пролазника Јата изненађења Хранимо са длана 20 Из твојих дланова Пију живу воду птице Плаве и смеђе птице Које нам из очију излећу Кад надалеко нема ниједног ловца Твоји дланови обасјавају Наше

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Да би се то извело, довожени су огромни тесанци и обелисци са острва Елефантине, Нилом низ воду, један већи од другог.

Долином те реке ишао сам уз воду до њеног извора на Пиндосу; одавде сам пошао низбрдо долином Арахтоса до оног места где се он излива у амбрачки залив.

богату гозбу, у шгаћацима поплављеног земљишта, а безбројне лађе, дереглије и сплавови, крцато натоварени, плове низ воду.

„Нека ти, високи заштитниче закона, та гозба не прави никакве бриге! Ја мало једем, а пијем само воду“. „Ипак, ипак!

Зазиру од урокљивог погледа, а не устручавају се да пију окужену воду. Диагнозу врше по небеским знацима, а не по лекарском прегледу“. „Шта ћеш, драги мој?

Ево погледај!“ Он узе прегршт соли, сасу је у воду и размути је једним штапићем. За кратко време од соли се не виде ништа више. „Где је нестала со?“, упита он Хипократа.

При томе опази како се, у истој мери у којој се он спушташе у воду, површина њена пењаше у вис. Одмах му би јасно: запремина истиснуте воде једнака је запремини уроњеног дела тела.

размишљања и уз примену закона равнотеже које је пронашао, нађе и доказа да свако чврсто и нешупљикаво тело, уроњено у воду, изгуби од своје тежине онолико колико је тешка количина воде што ју је при зароњавању потиснуло у вис.

Примењујући тај свој закон, зарони Архимедес круну у воду и измери помоћу осетљивог кантара њену тежину у том њеном зароњеном положају.

Напунио сам то буре прво водом, а његовом доњем дну наместио шмрк за воду и почео да је црпем. Мишљах да ће буре, кад воду из њега исцрпем, остати сасвим празно и без ваздуха.

Напунио сам то буре прво водом, а његовом доњем дну наместио шмрк за воду и почео да је црпем. Мишљах да ће буре, кад воду из њега исцрпем, остати сасвим празно и без ваздуха.

Но колико разрогачих очи кад видех да из бурета не могу ни воду исцрпсти. Иако су три човека покретала шмрк, исцрпеше из бурета само малу количину воде.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Квазимодо, види стиже ли комора. — Ресула, тркни за воду. Или: — Наложи ватру! Или: — Носи овај извештај у пук! Јер и ко би други него Секула.

Па његова огромна леђа замакоше иза зида. А ја побегох ка Дриму па се тупо загледах у мутну, као орање, воду. Скроз мокре врбе на обали, сасвим нагнуте над реком, цедиле су се као да плачу, док је Дрим ваљао велику трулу кладу,

намештеном, очекујући да сутра падне Једрене, четири бесна месеца пили и лумповали и крвнички сатирали ону офарбану воду из грчких чесама коју смо ми држали за вино, чисто као суза, и од које су нам се, за све то време, црниле блузе и

Сасвим доле, ка чесми што се сијала на сунцу, враголасто девојче долазило је за воду. Оно је застало задихано, подигнуте главе, и њихови су се погледи сусрели. Она је витка, свежа, и као биљка сочна.

Ми смо, вели, Пијемонат, ми смо срце и централна глава, ми дајемо правац и крму, ми смо ђерам са кога сви пију воду и причешће.

“ При овој исповести Митар је извадио марамицу, јер је воду и у носу и у очима осетио, те се ушмркнуо, па је наставио: „А и брак ти је, вели, жалосна и мучна ствар, исто ти је то

— Је л’ имао онако неки знак или, рецимо, белегу? У ком’ је воду био? — У другом, брате, прва десетина. — Ама да није то..., али није.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

се дала превити и сложити, и посуда за неколико литара воде: посуда се окачила о зид, а из ње је гумена цијев доводила воду у ручку четке, и купач се прао, више симболички него стварно, трљајући се опрезно четком између чијих је чекиња

Може да се љуби у уста са кужнима, може да знојан скаче наглавце у мрзлу воду шеснаест пута дневно, он неће оболети од куге, он неће добити упалу плућа!...

технике: човјек се навикне да се у њу баци без колебања, аутоматски, онако као што се професионални спасилац бућне у воду не питајући колико је студена и вировита; он је изгубио осјетљивост и за хладноћу воде и за племенитост свог позива.

Ходочашћа која се зову разочарања. А од разочарањâ треба се спасавати. Кад нам је немогуће да намакнемо воду нашој жеђи, треба да бар сачувамо живу нашу жеђ. Јер она нам, за невољу, замјењује воду.

Јер она нам, за невољу, замјењује воду. Опсјењује нас ромонима, испуња нас живим гргољењем жеље. На ту нас скромност, раније или касније, научи живот: мјесто

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Понека врата зашкрипе, понеки точак на бунару заклопара: то буновни и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице, које се још по мало протезаху по душеку поред гојазна и флегматична господара.

стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду... Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави.

Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радници из потеса носе воду. Одатле му падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних

скоком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. — Стако, чекај, болан, да напуним, па ћемо заједно. Јеси чула за Ђурицу ? — Шта ? — одговори она и застаде.

— Па ко га не виђа? Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим. Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако « — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене ?

Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку.

— А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. — Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо.

ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ. Ја вам опет велим, господо : прилике и околности.

нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.

Болан, Станка Радоњића! ... Улетео бих онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих дана... А сад?...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Та је земља сва опкољена водом, па ако ко и пређе воду и на земљу корачи, тога ти њени џинови одмах осете и свег растргну.

Када цар опази да му нема кћери, стаде је тражити и распитивати, али је нигдје не може пронаћи, као да је у воду или земљу пропала.

И тако путујући по свету задуго, дође на једну воду, па идући покрај оне воде, опази у једној локви малу рибицу где се праћака.

Рибица, кад види царевог сина, стане му се молити: — По богу да си ми брат, баци ме у воду; ја ћy теби једаред врло требовати, само узми од мене једну љуску, па кад ти затребам, само је протри мало.

Царев син дигне рибицу, узме од ње једну љуску, па рибицу баци у воду а љуску завије у мараму. После некога времена, идући тако по свету, нађе лисицу где се ухватила у гвожђа.

Како то види, препадне се па скочи да тражи кобилу, и тако тражећи је удари на некаку воду. Кад је види, онда се сети оне рибице што је из локве у воду бацио, па извади из мараме ону њезину љуску, протре је

Кад је види, онда се сети оне рибице што је из локве у воду бацио, па извади из мараме ону њезину љуску, протре је мало међу прстима, а рибица му се уједанпут јави из воде: —

развале око језера, а царев син метне сокола на кладу, а хрте и гајде под њу, па засуче гаће и рукаве па загази у воду и повиче: — О аждајо, о аждајо! Изиђи ми на мејдан да се још огледамо, ако жена ниси!

— А пије ли та ала друго што осим млека? — Пије си он вино, ракију као воду, али сад нема. Све је то смлатио прошлих година. Сад мора да си трпи, кад није умио да си чува.

Тако путујући заиђу у једну планину и цијели дан путоваше. Кад се мрак ухвати, они се договоре да им треба воду имати ђе буду законачили, па то и учине; дођу једном језеру, па ту конак учине и седну вечерати.

потегне нож и удари је и главу јој одсијече, па уши обадвије одсијече и к себи их у џеп остави, трупину и главу баци у воду натраг. Утом сване; али браћа јоште спавају, ништа нијесу знали шта је најстарији брат учинио.

Узми ову маштраву, наточи је па ми успи на главу, а ја ћy ти за то што ми воду успеш на главу дати и трећи живот те живи.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

У међувремену су људи пили загађену воду и масовно умирали. Разболео сам се од те страшне болести првог дана по повратку и мада сам преживљавао кризе, девет

Пумпна станица која је требало да потискује воду кроз цев била је тачно прорачуната и нацртана и све остале појединости су биле детаљно разрађене.

Марсел, где сам становао, до купатила на Сени, загњурио бих се у воду, испливао двадесет седам кругова а онда ходао један сат да стигнем до Ајврија (Иврy), где се налазила фабрика

Сунце подиже воду из Океана, а ветрови је носе до далеких крајева где остаје у стању изузетно деликатне равнотеже. Да је у нашој моћи да

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

као што се морнар поверава и ослања на осунчане лаке таласиће мора, али га ипак подмукли вихор изненада баци у воду, а он, пошто извуче живу главу, ставља на жртву Нептуну, богу мора, своје мокро одело.

Једног дана појавила су се два кита која су избацивала воду у вис, а наша бујна машта протумачила је да они представљају два ратна брода које шаље пријатељски настројен подморски

Као да сам имитирао Тела, скочио сам онако обучен у воду, уверен да ће ми се одело лако осушити на топлом сунцу када будем наставио са веслањем. Тако је и било.

Као да сам имитирао Тела, скочио сам онако обучен у воду, уверен да ће ми се одело лако осушити на топлом сунцу када будем наставио са веслањем. Тако је и било.

Моја мајка је била разочарана. А управо тада смо угледали две сељанке које су носиле на раменима воду у сјајним бакарним кофама, које су висиле на крајевима обрамице, мотке која је згодно налегала на раме водоноша и

Приказаћу то укратко: Звук се преноси кроз воду или чврсто тело много боље него кроз ваздух. Знао сам то још онда када сам као пастир у Идвору учио да се дојављујем

Ћипико, Иво - Приповетке

Мали Марко живо се уморио. Није био вичан таквој радњи. И Цвета се преламала износећи воду. Кад су изашли из конобе, још је дан био мутан, али није падало. По путевима усталиле се млаке, а низбрдицом вода дере.

Јеси ли задовољна? Цвета узе и тих пет новчића и добаци скањивајући се: —Ништа ми не дометнусте за оно што смо воду из конобе грабили и смочили се до коже. А сва је прилика да ми се син тада напатио. Гле ти ње!

Мрак се спустио, и наријетко ужежени фењери жмире када је она узела сић да пође на воду. По тијесним улицама пролази сваковрсна чељад, а понајвише сусреће дјецу, слушкиње и војнике.

на путу, тик градских врата, стоје поредани војници: увијек су ту на бијљези када је ура да дјевојке дођу по живу воду. Слуша задијевање и смијех: сами кихот живота и страсти! — Ала вечерас слијепе младости! — јави се обијестан глас.

тијесним улицама, из којих се чула дивља пјесма пијаница, а у које је она с неким страхом гледала кад би пошла по воду на врело.

и пустила руку да јој низ чамац нагне, прсти јој се топе у мору, она и нехотице окуси неколико капи и осјети слану воду у устима. И замишљено гледа у морску дубину. Данас ће се у селу вјенчати. — Помакни се ка сриједи!

Пошљедњи пут се искрцао за јаке олује и дошао по навици с врчем по воду. Нашао је у путу, па се заклонише иза манастирских развалина.

Парон Зорзи помњиво, уклањајући се да не загази у воду, пожури кући. На савијутку у улицу, при мјесечини упозна Морачу и јави јој се: — Фаљен Исус!

Задњих дана тамновања, носећ воду, састадоше се на чесми. Павле, пажљиво обазирући се, иде за њом. Кад Цвета подметне вучију под точак, вели јој: —

Љути се. Каже да немате права на воду него само у недељу, кад к миси дођете... Овако, вели, не би је залегло ни до по лета...

Препланули им се образи дотичу и чују како уста жељно срчу хладну живу воду. Седоше на земљу да дочекају стару мајку. —Чудо што је овде питомина! — рече као за се цура.

И пође ка врелу. Познаваше већ давно ту живу воду, заклоњену међу дрветима, што му је толико пута самцу жеђ загасила и чији је жамор, одмарајући се, слушао.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Навешћу само три примера. Кад лепа Тодора захвата воду, вода моми канда сама креће у сусрет, а над њом соко крилима маше или, још лепше, веје: Лепа Тода на воду

захвата воду, вода моми канда сама креће у сусрет, а над њом соко крилима маше или, још лепше, веје: Лепа Тода на воду дооди, Сама гу се вода заваћаше. Више Тоде сив сокол вејаше.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Ију!... (Шчепа му руку коју је увезао марамом.) Несречниће један, битанго! (Анки.) Донеси воду да се испере. (Анка одлази.) Још каже није се тукô! РАКА (упорно): Нисам! ЖИВКА: Него шта си?

Разбојниче, ти ћеш ме убити, ти ћеш ме живу сахранити! АНКА (доноси јој чашу воде). ЖИВКА (пошто испије воду): Да доживим да ми полиција доводи разбојника у кућу. Ју, ју, ју, ју... Анка, склони ми га испред очију.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Милош Црњански радњу романа, живот и судбину ликова одвећ често везује за воду да би се то могло узети као случајност.

да Аранђел Исакович, са симболички преврнутом сликом у очима пред удесни час који му се спрема, пропадање кроз воду доживљава као пропадање кроз празнину: „Дубина под њим, међутим, постаде клизава и бездана и он осети како ће пропасти

да „облаци силазе Арну на дно”); затим сенку песникову што се у реци злослутно прелама, заједно са одзвањањем, кроз воду, његових корачаја; најзад, јасан наговештај смрти („закашљати ружно” као Бранко): И место да се клањам

и видим витак стас, преда мном, што се рони, верно и тужно, сенком и кораком, кроз воду што звони, у небеса чиста.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

У том је пукао револвер из арнаутске руке и прошао, да простите, само кроз булине шалваре. Арнаутин бацио револвер у воду, па сви у Гилане у суд. „Има ли Турака, не дајте, каурин све поби, ето и жене!“... Ухватише његова сина.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

“ ИЗ КОСМИЧКИХ ПЕСАМА Јана Неруде С брзе реке хтедох донет један вал. Вал захитих, ал’ залуду — Тиху воду донео сам дома У маленом суду. Леандер И Летње ноћи, ноћи јасне, Ноћи жиле, ноћи красне!

С липе мири цео дô. Како онде тице поје Не зна свако, не зна то. Ту по воду ето моме, Села мало у тај хлад, Дигла очи, а пред њоме Стоји детић красан, млад. Детић рече: „Добар вече!

Црногорцу Не да душом одахнути Ил’ налегну сунца зраци, — Од омаре, жеге дерне Сасуше се бистијерне; Камен нема воду дати, Па се соко жеђу пати.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Одлете трагом издајничке среће, Од блеска срца руком склањам лице. Не куни воду изгорети неће, Удахнуо те камен крилатице. ТАМНИ ВИЛАЈЕТ Туђом су песмом очарани.

са срцем од ветра када ми све наде збуниш Можда би требало да певам тако да се не разликујем од других који силазе по воду али поред тебе најбоље сазрева моја подсвест смештена између сунца и месеца ЉУБАВ ПОЕЗИЈЕ Ја волим срећу која није

Када нема сунца слична је сунцу. У заборав слива сли ову воду која звезде бунца. Безуспешан јој труд безуспешан јој труд да буде птица над празнином и свуд; само је водо-пад док

Краков, Станислав - КРИЛА

Сигурно је био стражар. Нико се није одзивао. Голи је погледао стидљиво своје мршаво тело, и загазио у хладну воду. Стресао се. Вода је подизала увис дуге маље, од којих му ноге изгледаху као обрасле маховином.

из депоа, проститутке, грчки дечаци, — морнари се купали голи око својих бродова, — само Јевреји нису улазили у воду. Виле крај мора имале су своја купатила.

Он се покренуо, и бол је жигнуо кроз смрскане кости кука и кроз рану из које је гумени дрен бацао гној и воду. Пламен му је лизнуо кроз главу, и он је застењао болно.

Пуковник Веља је протествовао. — Докле ћемо ту врућу воду да срчемо... то ми шкоди бубрезима... ето боли ме ту, и ту...

Под платанама још нико није погинуо. Опет су промицали прљави турбани и масни фесови. Неко је вукао воду у тестијама, и она је пљускала по земљи. Крај белог тулбета шарениле се распете кошуље.

Сви се нечем радовали. Душко се смешио и клатио на коњу, који је газио воду. Тамо горе са шумовите косе припуцале су батерије.

Петровић, Растко - АФРИКА

Потпун мрак. Ту је и момак који спрема моју кабину. Моли ме за дозволу да баци црнца у воду. Умирујем га, јер у овоме случају то би значило бацити га ајкулама. Црнац ипак срећом чује нашу препирку.

Није се никад догодило да црнац одговори на шамар друкчије но послушношћу. Требало га је такође бацити у воду, па би он већ нашао начин како би се извукао.

Говоре нам све то гласом који значи: „Тако вам и треба кад не умете да баците ни човека у воду, а хоћете у прашуме!“ Овај је црнац, уосталом, први кога сам видео да је сасвим антипатичног лика и безобзирног држања.

брода скупљају се пироге оштрих врхова високо изнад воде, управљане од атлетских младића, потпуно нагих, који скачу у воду за новцем баченим са брода. Дерани су мишићни, дугих леђа, уских бедара, правих и јаких ногу. Врло лепих ликова.

Дерани су мишићни, дугих леђа, уских бедара, правих и јаких ногу. Врло лепих ликова. Не скачу као ми право у воду, но, извивши се некако док су у ваздуху, у страну, као риба која би се избацила из чамца.

тренутак кад једним простим покретом може са леђа таласа, уместо да сиђе с њим у дубину, склизнути на и даље мирну воду.

Даје нам једну руку која свеже одише на сапун од бадема и колоњску воду. Његово уморно, избраздано, дебело лице гледа нас жмиркајући и љубазно, док друга рука већ тражи по столу вирђинију и

Док је утоваривао ствари нека кашичица, или нож, упала је у воду, и он се, уплашен од казне, одмах свукао и бацио за њом.

Већ сам од после подне толико жедан да ми скоро сузе иду на очи. Због срдобоље и грознице белцу је немогуће пити воду која није филтрована; остала су пића обично љута а од горе још сасвим врућа од сунца.

не смем; одједном ми сав тај страх од кајмана (крокодила) изгледа савршено романсијерски и смешан, те нагло улазим у воду.

Бој чека са вечером. Кроз стабла и кроз грање чује се подмукли удар у там–там. Вечерам брзо, пијем филтровану воду која мирише на осушену земљу кроз коју се цедила; гадим се.

Вечерам брзо, пијем филтровану воду која мирише на осушену земљу кроз коју се цедила; гадим се. Мешам ту воду са вином донетим из Басама, да бих угушио њен укус, али се на све то гадим све више.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

А мога тела свака честица Чаур да буде турског олова! А моје главе тврдом лубањом Нек’ деца ваша воду захићу, Да њоме поје ждребад арапску Што ће по пустом пољу скакати, По мојој крви хитро тапкајућ’!...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Командант је био наредио да приликом сутрашњег јуриша у сваком воду по један војник има на леђима привезану по једну тробојку, да би нас артиљерци разликовали и видели линију нашег

Танки млазеви воде цеде се са камења и сливају у ровове. Покушавао сам бајонетом да каналишем и одводим воду. Али то сам радио више из дуга времена, јер је вода придолазила са свих страна и било је немогуће одвратити је.

Један се пресамитио преко рова и осматра. Преко врха прелазила су два њихова војника и носила неке судове, као за воду. Свуда на бедему лежале су приправне пушке. Повукли смо се лагано.

Увиђам да се одиграва нешто страшно, и ја трљам очи да бих отклонио воду, која ми се слива са косе. Чујем неко трештање око мене. Подигао сам главу.

Из равнице нам се приближава нека прилика. Био је то један од наших, који је отишао са чутурицама по воду. Ракетле више не пуштају. Према светлости месечине видим да је два часа.

Војин полегао по столу и цупка ногама, па ће рећи: — Јест, баш јуче посматрам оно наше магаре које нам носи воду, и тада се сетим тебе. Вас двоје живећете сто година. Ама, господине потпуковниче, тога човека ни глава да заболи!

— Позајмио сам овде. Дај оне винске чаше. — Не треба, не треба! Ми ћемо из чаша за воду — вели Бора. — Какве винске чаше! — чуди се Коста. Бора нали себи и Кости. — Штета што вас двојица не пијете!...

— Хоћете ли нам дати мало воде? — Свакоме намернику и путнику је слободно... Чесма је жуборила. Жене су цедиле воду из рубља које је блештало на сунцу.

Од силне топлоте једва је на хладњаку одвртео завртањ. Врела вода покуља. Посматрајући га како сипа воду у хладњак мотора, имали смо утисак као да и нас неко расхлађује.

Јер сада настаје још већа узбрдица. Напунили смо и наше чутурице, и термосфлаше, да бисмо уз пут доливали воду, и кретосмо. На понеком месту поред пута спуштају се прави понори.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

јој другу пјесну кад сједне на траву, Кад се свлачи, другу пјесну, и развјенча главу; А кад видим — бићу близу — да у воду ступа, Даћу мојој ја свирјели ударења тупа, Да се слажу, нек' осјети, с пљесканијем волна, И да душа ту нечија љубвом

Птичар ја нисам Дјеци да бих сам Ловом у пољу Добио коју Птичицу. Воду не гацам, Мреже не бацам, Да им ја овим Малу уловим Рибицу.

Гди је често свјашчеников збор; Слушах Сербов језик, весма складну, Слатку мекост буквам Славов дат, Дунава пих воду бистру, хладну, Ал’ не могох јадан отњуд спат: Јер не видих возљубљене лице, Подражности несравними Шар, И не

својих очију, Или да жеђ угаси Својих врелих прсију, — Ти задржи, поточе, Њену слику љубљену, Да бар када дошетам На воду ти студену, На том глатком зрцалу Угледам је снимљену. 1839.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

утробе, Откуда после, грозно ричући С пламеном живим и с громовима, Крваве дажде пљусак потопски У крв је мутну воду стварао... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Страшан је сан — Ал’ веруј, душо, Лепшу ти јаву доноси дан. ЈЕЛИСАВЕТА: Никад!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Нека кô мисле: пошô Швабо од Бање Луке, ударио на Кадину Воду, па ће сад преко Бронзаног Мајдана тамо у дубоку Крајину... Гони Крајишнике! — Нали-де ми једну, Мићане!

'Устрија је, кô што знате, била већ заступила. Швапски солдати изишли су с једним капетаном на Кадину Воду, поразапињали чадоре, па 'нако ћуте. Свијет се био мало смирио, али још, штоно веле, заудара кокија од барута.

Пушке учестале. Пуцањ се све ближе и ближе примиче. Исаија узја коња и побјеже капетану на Кадину Воду. — И стари су ти бјежали, кукавицо сиња!

— За тобом и у гору и у воду, делијо и војводо наш! — оде гором и планином из пет стотина грла. Покојни Партенија на брзу руку очата војинствену

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Ја, плава риба, ал' треба је упецати. Треба вешто натаћи мамац, спустити удицу у воду, па, мирно... ћутиш, не дишеш... а тек пловак заигра, а ти — хоп!... Искочи удица, а кад погледаш: на удици — класа!

МИЛАДИН: Хоћу, господин-Жико. (Узме крпу и пође.) ЖИКА: Ал' извади свежу воду. МИЛАДИН: Хоћу, господин-Жико! ИВ ЖИКА, МИЛИСАВ МИЛИСАВ (који је расуо сву фасцикулу): Е, ово је страшно; ово је

Шта има он да телеграфира министру? Господине Милисаве, потрчи, бога ти, за њим и реци му нека се не шали да ми мути воду. Доста ми је замутио овај Ђока, па сад још и он! (Милисав се диже и узима капу.) А чуј, господине Милисаве.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

замишљеног збивања у чијем се оквиру осећања објективизују ("Волим с драгим по гори одити,/ глог зобати, с листа воду пити/ студен камен под главу метати,/ нег' с недрагим по двору шетати,/ шећер јести, у свили спавати").

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ВРБЕ Вазда кад шумом враголили, поведи с вечери на воду. Да не целујем усне но чело невеселој, текло нам текло на вале.

2 Вештица зима на нашем настани се брегу, скамени гору и воду, и тици крила. Те сура пољем лута звер, и гавран сам црни се по снегу.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

На њима изваљени, раскопчани, по неколико комшија седе. Пуше. Сви пију хладну воду из тестија што стоје до њих. Хладе се. Младен, као увек, у дућану је. И тек око захлађа опет би се појавила баба.

Како би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, главу, руке, колена под воду да га она запљускује, полива, хлади, камени!

И гледа у каменове које пушта у воду. Баба Стана оде. Оде на колима. Обучена у стајаће одело, забрађена, са свећама, босиљком.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

), доказ је да је цео обред имао ритуалан карактер. На Богојавлење у воду која се ујутру доноси са извора, метне се б., па се после њоме сви у кући запоје (СЕЗ, 14, 22 ид).

16, 157): чобанин на Ђурђевдан овце (СЕЗ, 19, 56); бајалица место на коме је болесник »ограјисао« (СЕ3, 16, 276); у воду у којој се гаси угљевље меће бајалица б.

, 333). Најзад, б. радо употребљују породиље. Да би се жена лакше породила, треба да пије воду са крстовданским б. (іб., 65), нарочито још ако је на Крстовдан украден са иконе (СЕЗ, 14, 106).

То дрво зове се »мајум« (Маібаум). У подизању и кићењу учествују сви који са тог бунара носе воду. »Мајум« стоји ту за време целог маја (ЗНЖОЈС, 18, 77).

Њоме се ките додоле (СЕЗ, 17, 183; Караџић, 3, 1901, 203 ид), и њене гранчице потапају у воду, па кад уђу у кућу, прскају њима чељад (Караџић, 1. с., 204). Кад човек лежи на трави близу б.

умоченом у благословену воду (ЗНЖОЈС, 18, 128). Православни у Гацку (Херцеговина) мећу в. више кућних врата, »да болест не би могла ући у кућу«

Вид се сматра као сигуран лек од очију, и због тога га на Видовдан бацају у воду и том се водом умивају (ібид., 373; СЕЗ, 14, 67.

задржала (ГЗМ, 6, 1894, 656). Седам или девет угљенова од лозе, стављени у воду, употребљују се при бајању кад је дете уречено (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 388).

О магичном шибању в. и СЕЗ, 31, 1924, 46 ид. Приликом стрижбе в. гранчицама потопљеним у воду пошкропи се свака овца (СЕЗ, 7, 319).

Кад се дете зацењује, вала откинути гранчицу в. која додирује воду, метнуту у воду и њоме дете запајати (СЕЗ, 14, 132). При »отварању« болесника неизоставан је прут од в.

Кад се дете зацењује, вала откинути гранчицу в. која додирује воду, метнуту у воду и њоме дете запајати (СЕЗ, 14, 132). При »отварању« болесника неизоставан је прут од в. (СЕЗ, 14, 295; 297; 299).

На Лазареву суботу, у Славонији, меће се д. у воду за умивање (»ради здравља«, Караџић, 1, 1899, 163); такође се, »здравља ради«, ваља окупати у врућој води у којој је

Ћипико, Иво - Пауци

И ливада слабо је понијела ове године. Колико се само напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!

На ивици ливаде стајаше дуго, као да га је шум слапа успавао и ослушкујући и гледајући у воду, главна мисао потајала се, и мимо њу сијасет других мисли из дјетиње добе рађају се...

Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду... Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла...

Спари Мрсе, јаче намргођен, ходаше селом грдећи старјешине пука што не проводе воду из вароша. — Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ...

За њим узастопце ходало је магаре погнутих ушију, и цура, сусједа му. Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, раширених ноздрва, којима њушкаше по упаљеној земљи. — Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво.

— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... — Немојте, чисто све гори!

Неко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на глави велике каблове. — Боље је сада поћ' по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућута. Иво гледаше дјевојку.

вВражји плише! — наново јави се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа... Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке... Ух!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Кирча се врати носећи воду у бакрачу. Калуђер покваси крпу и стаде да пере рану тако вешто и пажљиво да бих то све време гледала да сам могла

злобом и пакошћу, смехом грленим и распусним, гледам их како се гурају ко ће од њих пре уставу да дигне и дивљу воду у бадањ да пусти, да се камење покрене, издроби ми месо и кости, у кашу да ме претворе, а крвљу мојом да задоје своју

И воду горе тегле из долине. Чак и воду. Худа таштина, одговорио сам. Худа великашка таштина. Хоће да дише чист ваздух изнад

И воду горе тегле из долине. Чак и воду. Худа таштина, одговорио сам. Худа великашка таштина. Хоће да дише чист ваздух изнад задаха себара.

Те нема довољно воде (што је било сасвим тачно јер половина бачви и каца за воду беше празно), те сено је на измаку („И шта кад Брзан падне под Кулу, од чега ће стока живети, ваљда од камења?

Лауш се измакао од гомиле, заклонио се за стену, умочио је своје млохаво тело у воду, трља дланом испод воде убоје и отеклине на задњици, што су ту избили као успомена на овај дуги пут проведен у тврдом

у мислима, кошчат и незграпан, смешан и загонетан, одједном однекуд рупи халабука попут камена кад падне у мирну воду, устумара и изломи слику, остане само за тренутак нејасна мрља преломљена круговима, затим и она ишчезне, болна

Они трезвенији нису губили време на лудорије, него су одмах стали намештати дрвене луле да би са крова спроводили воду у каце. Урадили су то брзо и вешто, па је вода потекла у моћним млазевима ка подруму. Богдан Кренуло је набоље.

Одем до Мртваја вира. Скинем са себе одећу и бацим се у прозрачну зелену дубину. Роним, штрцам воду кроз зубе, покушавам нешто заглушно да отпевам. После изађем, извалим се на песак и пустим да ме сунце пече.

Винуо би се у ваздух, али нема крила, заронио би под воду, али нема шкрге, завукао би се у земљу, али нема опрему кртице. И то само због свог лудог свраба.

Тачно тако — чудовишта. Јер његове тестије нису обичне, безазлене посуде за воду. Једна се на нас доброћудно осмехује, друга режи шиљатим зубима, трећа вам шеретски намигује, четврта лаје.

С њима је ишло неупоредиво теже. Бистрооке, брзе, блиставе, измицале су ми кроз хладну воду, фијукале између маховинастог стења, нестајале попут светлих муња а ја сам гацао по мокром шљунку љут и огорчен због

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

жив и луд, Где грожђе своје сади, Наравствен нектар, прекор строг, С досадом нек се баце; Уклон'те дакле с места тог И воду и мудраце!

Ал' је барем име заслужио славно. Ласкао је подло у песмама роду, И кô бесно псето мрзио је воду. 7. Ето ту је Нестор, наш грађанин славни. Имућан и виђен чиновник државни.

Јер махараџа грозни смртном их обрече јаду, И танке поквари луле што воду спроводе граду. И, силни грађани некад, падаху клонулим телом, Са онакаженим лицем и бледим, мртвачким челом.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

шаховској дасци, широке, калдрмисане гранитним коцкама, засађене дрворедима, заливане варошким водоводом, који доводи воду са Нила и распоређује је у сваку кућу.

Поред тањира племените господе дубровачке ставићеш наше највеће чаше за воду. Али воде - ни за живу главу.“ Са галерије одјекну музика оркестра.

дакле, као џиновска стонога, а, својим широким и дубоким коритом, које је почивало на његовим леђима, доводио воду из планине до електричне централе. И у другим пројектима био сам срећне руке.

водовод једне вароши, пред задатком да конструишем један торањ од армираног бетона који је требао да носи резервоар за воду, од милион литара садржине.

Онај први успе да се спасе у воду, али се још и данас познају трагови оног страшног уједа. Људска уобразиља, са њеним бајкама о змајевима и аждајама,

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Птичар ја нисам, дјеци да би сам ловом у пољу добио коју птичицу. Воду не гацам, Мреже не бацам, да им ја овим малу уловим рибицу.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

и жега притисне, тамо је хладовина: шедрван бије и вода прска по лицу, и онда ја тамо изнесем: и јастуке и ћилимове и воду и ратлук.

Да ти у сну често не долази, не досађује, љуби те, грли? Па и за то има лека! Узми и пости: само хлеб и воду, за неколико дана, да ти тело, снага не буде силна, па онда ђе ти и сан бити и чист и благ.

За време читања, Ташана, ослоњена на његову руку, готово заспи.) Улази Стана и износи малопре унету воду и босиљак. МИРОН (тихо Стани): Не заборави на хаџије да сутра сви дођу и да ме чекају.

И што си ми синоћ онакву воду спремила за купање? Није била толико врела, колико некако чудна. Да ниси у њу какве мирисе, траве метала?

Из руку морам земљу да му отимам, јер хоће да је једе; од сваке баре да га склањам, јер неће ову чисту воду, са чешме или из тестијице што му хаџика донесе па још и лишћем запуши да би била што свежија, већ хоће баш да пије

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Ујутро се први дигне, почисти пред кућом, оца поздравља с „љубим руке” и додаје му столицу и воду и лек, улази да види матер, и онда одлази на остали домаћи посао као да никад друкчије није ни било.

А кад око подне момак врати непродату, свелу зелен, старац је опет граби обема рукама, меће у воду, прска, мирише. Суво семе стави на длан и мирише га. Увече седи у баштици „док се мириси не затворе”.

Кад сврши ручак, воду пије из „бокалчета”, мало мањег него што некима стоји на умиваонику... Знам и то да после ручка никада није спавала.

А што се посредно и касно сазна, то паланка некако пушта низ воду. — Скандал и новост морају бити врући — тумачила је попадија од Вазнесенске цркве.

Доктор Мирко, ко и да није жењен; а Јулице нема нигде. Као кад, Боже сачувај, баците камен у воду, па се вода заклопи. — Нас две јуче, богами, препречисмо Лазарићки пут и запитасмо.

Појављује се боктеров магарац с путуњама. Боксер је легао, а магарац сам кренуо на воду, где ће му ко било напунити судове. Разговор још није почео.

Једнако се смирује, а узалуд. Види у огледалу да је стално румен, и непријатно му. Пије хладну воду, али и то узалуд, у њему се запалио читав лагум воља и снага. — Шта сте ме окупили!

Тамо даље, неко, као живе теразије, стоји на дасци и на две стране захита и просипа воду из ведара, сигурно пере ведра. Тиса је мртва. Нити се таласа, нити шуми, нити одблескује.

Гута друмове; прескаче потоке; падне у ледену воду, али исплива, окашљави само, али с кашљем заједно даље жури; стрмекне се низ стену, оћопави, убере неку мотку, и даље

Пословица она каже: Пусти, добро дело низ воду, а ти пођи уз воду, добро дело ће те стићи. Допада ти се, је ли? Исак је онда нама читао из Талмуда.

Пословица она каже: Пусти, добро дело низ воду, а ти пођи уз воду, добро дело ће те стићи. Допада ти се, је ли? Исак је онда нама читао из Талмуда. — Ух, побогу брате, Розо!

Љуља се као море. Ево. потсети ме на стихове Лазе Костића: „поносни бељци, срчани ждрали”. Лепо је то казао Лаза, за воду.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Да сам ја као остала моја браћа воду у путуњи вукао, или џакове носио, или стадо пастирски чувао, трипут би боље прошао него што сам прошао; али мени се

Заповедите, ја ћу у воду скочити, ја ћу у небо одлетити; ја ћу лавове (од дрвета) победити да се само ваше љубови, ваше наклоности достојан

гди љубовници по сто реди на дан умиру, себе пеку и муче, своје срце кидају и живо га на најситнија парчета секу, у воду скачу и ту кончину живота налазе, — и то све у одама и песмама.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

се у небеску круницу И заћутала (1950—1971) САВИН ИЗВОР Мој залудни ходу На Савину воду (Српска народна песма) САВИН ИЗВОР Бистро око у камену Отворено засвагда Четвороструким пољупцем штапа Сањивим

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

и стога је једнога дана откинула кончић са моје кошуље, дала га врачари, ова га бацила у пун тањир воде, промешала воду штапићем и задубила се дубоко читајући моју судбину: — Прележаће тешку болест, али ће се спасти; пашће у једну тешку

за браду и псујем му сто богова, као да сам свршио поткивачку школу; па онда као сипам у брашно песак а у петролеум воду и, уопште, сањам такве неке чудновате снове, као човек који је заспао под утисцима најлепших перспектива за будућност

Зар не би личио на реморкер који са натчовечанским напором плови уз воду, вукући шест шлепова? Све су то ствари које су нашу дечју машту необично занимале, али, морамо признати, и помогле да

Има успут да се укрсти с другим возовима, па мора машина узети воду, па се мора негде уставити да сиђу путници и да нове прими, да се штогод истовари или утовари.

сам ја своју младост испунио читавим низом љубави, све док се није десило оно што народ вели: крчаг који често иде на воду мора се једном разбити.

Претвараш вино у воду и воду у вино; црно замазујеш белим, а бело црним; дижеш мртве Лазаре из гроба, а живе Лазаре сахрањујеш.

Претвараш вино у воду и воду у вино; црно замазујеш белим, а бело црним; дижеш мртве Лазаре из гроба, а живе Лазаре сахрањујеш.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Ни прст се пред оком није видео. Газили смо воду, саплитали се о камење. Били смо прокисли до коже. С нама је гамизала и пешадија.

Онда настави тихо. — Таман сам устао и војник донео воду да се умијем, у том тренутку се ваздух проломи. И без моје команде, војници притрчаше топовима и заузеше своја места.

Нашао је пакло чаја, те нареди да се пристави казан са водом и скува чај за официре и војнике. Али ко ће да нађе воду на врху ове планине... Рукама су војници бацали снег у казан, док се не испуни прљавом кишницом. Али шта мари!

После толико дана скинули смо најзад шињеле, а војници донеше и воду да се умијемо. Комесари већ отишли у варош, И наскоро се вратише са месом и хлебом.

Запитах једну, најстарију, да ли је вода за пиће. Она обори главу и поче наливати воду у судове. Најмлађа, црних очију, стајала је по страни и гледала некуд у даљину, поред моје главе.

Најмлађа, црних очију, стајала је по страни и гледала некуд у даљину, поред моје главе. Коњ навали на кофу да пије воду, ја га задржах. Тада се мој поглед сусрете са оним црним очима. Само тренутно, али упечатљиво, дубоко...

— Црногорац пребаци ногу преко ноге и завали се на оно камење. — Ако је жедан, нека заити воду сам; ако му је зима, нек тура ватру сам. На ову причу смеју се и ордонанси. — А зашто идеш са границе кући баш сада?

— Кажу, господин потпоручник, да је слано? — пита један. Ја потврдих. Један се осуља низа стене, и захвати шаком воду. — Пих... као пресолац! Он испљува воду. Ама ти не би био „репоња“ кад не би свашта лизнуо! — смеје му се Груја.

— пита један. Ја потврдих. Један се осуља низа стене, и захвати шаком воду. — Пих... као пресолац! Он испљува воду. Ама ти не би био „репоња“ кад не би свашта лизнуо! — смеје му се Груја.

— Вала, поднаредниче, свакојаке сам „манџе“ за време рата пио и јео, па ка велим, да пробам и морску воду. Тако све поред обале, и стигосмо у Сан Ђовани... Једна зграда само и неколико барака. Остало крш и камен.

На обали не беше ни чамца, ни моста. Командант нареди да десет ордонанса повежу коње, и да наиђу на воду све један до другога, да би се испитала дубина. Са обале оценисмо да је човеку таман до гуше. Онда се нареди прелаз.

су се свлачили голи, па су одело и спрему везивали о врат, а они, загрљени по двадесеторица, наилазили су у хладну воду. На другој обали журно су се облачили, цвокоћући зубима од зиме. Мале растом преносили су већи другови на леђима.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

цепају га ритмом дугих песама Крај Охридског језера и манастира светог Наума За мирни пут бескрајни и дубоку набрану воду, Раскидам облак над вама. ЈУЧЕ И ДАНАС Сирене се закикотале пискаво изван нас. Сирене.

вечери које не плаве и зора које не руде; да када пођем на збор међу негдашњу словенску господу, уз села мирна или уз воду, када зборити им будем стао: величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!

води; онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен у чуну који језером сивим броди, и пун јунака чија пада сен на воду.

Клокоће извор у Тами. Ескимоски чамци, који клизе низ воду, Отпрате ме својим током до болова - небесима; Шеснаест хиљада робиња тару великога бога уљима, На длану му енглеска

ВУК ИИ Око поноћи се дигох малаксао сном, Замочих главу у воду, дуго остадох нем, Замочих руке надуте, и не погледах у дом: Свежина једина тада постаде брижни шлем, Противу дана

само допре последња улична хука, Али откада, гле, ни један шум не пође из овог стана, До шум којим точим из суда у суд воду, Сви пролазници ко да слуте вољну грозу у броду...

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

извукли на површину мора, али само што је у округле очи упила сјај сунца, а нечија ју је рука зграбила и вратила у воду. Ко зна шта би све видела да је напољу остала мало дуже? На ту помисао очи рибице постајале би велике и замишљене.

Никога није тражила. Скоро и заборави на приче о цвећу и облацима, кад сенка нечијег тамног тела суну кроз воду, нечија је рука зграби, отрже с дна и поносе у висине. Је ли прошао тренутак? Или је читаву вечност путовала?

Тако и до језера дође и заустави се да још једном, у језеру, види небески цвет. Наже се над воду и крикну. Из воде, као из огледала, растао је ка њему лик високог, прекрасног момка.

Позва Капљица свог небеског коњића, али Зрачак се једва проби до ње кроз мирисну завесу лишћа, зарони у воду и рече: — Брзо! Брзо! Не опраштај се! Тежак и далек је пут пред нама.

Устаде дечак и у највећу посуду коју је имао нали воде. — Ево ти мало мора! — рече рибици и баци је у воду. Али, риба нити заплива, нити радосно махну репом. Дуго и збуњено стајала је на једном месту. Онда полете као стрела.

— Није успело, значи? — хтеде да га натера на пркос, не би ли га преварила да отвори уста и проспе воду, али где ћеш Варалицу преварити!

и плавом се светлошћу напуни мрачна шупљина: друга јој кап на голу главу паде: расу јој се око лица слап златне косе. Воду испод језика сам прогута и кликну, окренувши се ка Смрти: — Шта сада?

А Варалица? Још и данас светом хода. Зар није воду живота прогутао, Смрт надјачао? Жив је, живцијат. Смеје се и вара, ако има кога да превари: силно је потомство

Коначно му се учини да је Брег Светлости тамо где је Мицко, одмахну руком и улете у игру као добар пливач у воду. Ој, како је треперила кула од њиховог смеха, како се тресла од топота дечакових и патуљкових ногу!

— рече, али младић као да је не чује продужи копање. — Узалуд губиш снагу! — заврте мајка главом. — Ту воду нећеш наћи. — Ја и не тражим воду! — рече младић. — Тражим кључ.

— Узалуд губиш снагу! — заврте мајка главом. — Ту воду нећеш наћи. — Ја и не тражим воду! — рече младић. — Тражим кључ. Људи који су преко Пешчаре дошли да га виде смркнуто су слегали раменима.

Пореметио се момак у свету, то је! Ко је још нашао воду у Пешчари? О каквом он то кључу говори? Збуњено су га гледали како дан за даном избацује песак из дубоке јаме, без

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Злато нека носи злато а не стара сува кост! Певај! КОШТАНА (наставља песму): Море, дајте мени туј мутну воду, Да пијем, аго, да спијем... — Море, за тебе има шарена соба Да спијеш, аго, да љубиш.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ти затрепта, мила, нага, И у воду сва се скупи... У љиљане лица твога Пурпурна се ватра упи... И док лептир кружио те Кô водени цвијет МИО, Ја,

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

(познати хајдучки поглавица из XВИИ века) у песми је онај човек који је „од глади црну земљу јео, а од жеђи с листа воду пио, док је јунак дружбу сакупио“.

Нема шта ће Гојковица млада, већ понесе мајсторима ручак. Кад је била на воду Бојану, угледа је Мрљавчевић Гојко; јунаку се срце ражалило, жао му је љубе вијернице, жао му је чеда у кол'јевци,

Оде вила у Мироч планину, оде Марко с побратимом својим, отидоше Поречкој крајини, и Тимок су воду пребродили на Брегову, селу великоме, па одоше крајини Видинској; али вила међ' вилама каже: „О, чујете, виле

Бан удари, воду пребродио, и прими се на коњу ђогину, прими с' бане уз Голеч планину; он је оздо, а сунашце озго, те огрија све поле

оно добар јунак бјеше на алату коњу великоме, са крсташем у руци барјаком, што сагони Турке у буљуке и нагони на воду Ситницу?“ „Оно јесте Бошко Југовићу.

Нисам нигди на ограшју била; рано ме је пробудила мајка, — ми ранимо те воду грабимо: кад ја дођо на воду Ситницу, ал' Ситница мутна и поводна, носи, брате, коње и јунаке, турске кале и бијеле

Нисам нигди на ограшју била; рано ме је пробудила мајка, — ми ранимо те воду грабимо: кад ја дођо на воду Ситницу, ал' Ситница мутна и поводна, носи, брате, коње и јунаке, турске кале и бијеле чалме, красне српске бијеле

коње и јунаке, турске кале и бијеле чалме, красне српске бијеле клобуке; овај клобук близу краја беше, ја загази у воду Ситницу и увати клобук свиле беле: брата имам од мене млађега, носим клобук брату рођеноме, — ја сам млада, мило ми је

Ударише коње мамузама, па Ситницу воду пребродише, ударише у цареви табор. Како дође Мусићу Стеване, три је паше био и убио.

проноси коње и калпаке, испред подне рањене јунаке; па нанесе једнога јунака, узела га вода на матицу, окреће се низ воду Марицу.

Немој ми се, брате, преварити да погубиш рањена јунака, донеси га двору бијеломе“. Оде Туре на воду Марицу, а кад виђе рањена јунака, узе гледат сабљу оковану: ману њоме, одсјече му главу, скиде с њега дивно

Ил’ ћу јадна у воду скочити, или ћу се млада обесити; волим, брате, изгубити главу нег’ љубити свој земљи душмана“. Ал’ беседи Краљевићу

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

сместе сместа Кад чујете негде Да шкрипућу шљунци будите сигурни То беже бегунци Само да се склоне У ватру у воду Али ван оквира У неку слободу ПЕРТЛА СЕ НАМРТВО ВЕЗАЛА Пертла се намртво везала Па се нога изнапрезала Чак се и

би ми неко рекао Како је сунце стекао Којим се смехом смејао Да би се џабе грејао Кад би ми неко рекао Како је воду стекао На којим је мукама био Да би бесплатно пио Кад би ми неко рекао Како је земљу стекао Коме је душу продао

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Није дубоко. Ено, види се дно. Нема ни пола метра. Погледај. Зурили су дуго у тајанствену бистру воду без риба, без жаба, без иједне травке.

— Да имамо какве љестве, па се спустимо у језеро, могли бисмо да засучемо ногавице па кроз воду даље — рече Јованче. — Богами, ја се не бих усудио — прошапута Мачак. — Нарочито не бих без резервног уметка за лампу.

— Да измјеримо дубину? — прошапута Мачак. — Мјери. Мачак спусти у воду конопац на коме је био везан камен. Већ послије кратког времена осјети како камен додирну тврдо дно.

Мачак се опет узнемири. — Зар ћемо и тамо? — Па зашто смо онда газили толику воду. Идемо. Новопронађени ходник био је кривудав и неједнаке ширине.

Напријед је ишао Мачак с фењером. Посљедњи је био Јованче. На најдубљем мјесту језерца Николица је газио воду скоро до врата, док је његова вјерна Жуја пливала тик уз његова лећа наслањајући му главу на раме.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ПРОПАСТ СВЕТА Злочинци грешећи погане их: погане воду с умивањем и с возењем по њој, на свакојаке путове зле проходећи.

Ал' иде овај, којино са својом прећњом зауставља ветар и воду, на воду јорданску, видети која се то хука и бука чини, да запрети и обојима!

Ал' иде овај, којино са својом прећњом зауставља ветар и воду, на воду јорданску, видети која се то хука и бука чини, да запрети и обојима!

ИСТОЧНИК ВЕЧНОГА ЖИВОТА Дај нам ту воду да ни жеднимо више, ни пак да се повраћамо доходећи овамо, к бунару добоку, к пристрастију земљному; из когано

Које ли песме ћу испојати твоме излажењу штедре? ПОХВАЛА СВЕТОЈ ПЕТКИ СРПСКОЈ Једни људи себи воду с медом за пиће услађују, а она је своје пиће с плачем себи разблаживала; нису толико повише ни ветрови духали у тој

Ко ли ти даје кишу из облака, снег и крупу, земљано радилство и ш ње храну, и разлику стоку и зверад: воду рибну, небо птично, и к томе знати свакојаке мајсторије у руку, насељања, адете, закон, грађане, леп и добар садружни

Тамо, међу морами, по арапскому вилајету, имаду злочесте и горке воде и нису за пиће. Скупе се где на коју воду шумска жедна зверад, — пити не могу; ваља им чекати док не дође инорог.

Кад он стигне, та и замочи држећи му рог у води, таки лепо питку воду, још лековиту је учини, те се сва зверад изокола напију. А кад рог дигне и оде, вода остане ка и била: неваљала, горка.

« А како то удари, вода слатка, лепа ка медовина, посукта нагло из камена и пише сви ону воду докле онде преседише с одморањем се од путовања.

А кад пред цара изнеше, разабра како су плахо ходили у великом страху. Промисли се о том и не напи се, него просу ону воду. »Где ћу — рече — ја да лијем људску крв! аратос било таквог пића!« Оста код воде жељан.

аратос било таквог пића!« Оста код воде жељан. ГОРКА ВОДА Кад су пустињом Израиљи жедни путовали, једва неку воду, именом мерру нађоше. Приклекоше је пити, а она ка жуч горка бијаше.

Викнуше на Мојсеја што их помори лутајући му пустињом. И он баци руком у поток дрво те заслади воду. Налише се сви људи издовоље.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну, студену воду, у близини певали славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико

преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!...

Али некако не може. Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!

Али некако не може. Тешко корача — смета му нешто; као да гаца кроз дубоку воду и да хоће уз воду — тако тешко одмиче, а све полетело на њега, и виче: „Уа!“, а он сваки час пада, па се опет диже и опет бежи.

— Побратиме, — узвикну Митанче — у ватру, — у ватру, у воду, — у воду! Сас теб’ ћу, побратиме! — Знам те, дè! — вели му задовољно Мане.

— Побратиме, — узвикну Митанче — у ватру, — у ватру, у воду, — у воду! Сас теб’ ћу, побратиме! — Знам те, дè! — вели му задовољно Мане.

А ја што да зборим и да се карам с будалу? Покупи си скути, па брго кроз чаршију како кучка кад гу полију с воду... Ама она си неће да ћути, веће иде поза мене и збори сал да чује чаршија.