Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— „Хорошо, хорошо, нам уже извесно что Серби востали против Турок. А как тепер ваш вожд Георги Черни и прочи војводи, здрави ли?
толко чтоби четири дахије Фочић Мемед, Кучук Али, Мула Јусуф и Аганлија на лодках побјегли низ Донај; за которима наш вожд послал војводу Миленка у Адакале, погубил всја четири”. — „Прочим Турком визир что здјелал?
код њега бити, „ми би од сваке нахије од нас по пет момака дали да код њега буду, јербо је и гре̓ота и срамота да наш вожд сам без момака буде, и ви сте не само њему но свима нама и народу као неки неверлук учинили, и ко се у вас одсад
кажемо, да то није у његовој само служби бити, но то је служба целога народа нашега, „јербо је Ђорђе свију нас врховни вожд, а ви њега чувате као један аманет народни; и који одсад не буде у највећој опасности са њим, веће од њега одустане,
Ја пређем на Купинову. Чујем да је Верховни Вожд у манастиру Фенеку. Отиђем њему, где су били и свети краљ студенички и сви калуђери.
Студенички архимандрит Мелентије [Никшић], стари Василије [Радосављевић] и Самуил. Сирома Верховни Вожд, све једнако јецајући и држећи руку на очима, на столици седи.
— Рече му прота земунски: „Господару, тај совет врло је добар. Ни други ти лепши дати не може”. — А Вожд: „Тако је, којекуда; искао сам пак ми не даду Немци пасоша”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
На једној страни заповедник врховни вожд, Кара-Ђорђе, с војводама: Луком Лазаревићем, Стојаном Чупићем, Милошем Поцерцем, Јаковом Ненадовићем, Цинцар-Јанком,
Зна га сва Мачва!... Он је многу каду ојадио!... — Којекуде... Па шта си радио код Турака? — упита га Вожд. — Хтео сам сазнати шта намеравају. — Па јеси сазнао? — Јесам... Сутра зором креће Кулин сву силу на тебе.
— Којекуде... јесмо ли углавили? — упита Вожд. — Јесмо — рекоше војводе. — Сад нека сваки иде својим људима. И разиђоше се. Освану 1. август.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— вели гђа Сида. — Е, није него није! Па кад грунемо: »Ујутру рано чим зора заплави, Вожд Новак тајно...« — Но, врло лепо! Ваљда ћеш сад још приповедати твоје »штиклове«... — А да шта би ти ’тела?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У тој прошлости већина народа Није имала ни захода. А и сам Вожд је — о yес, о yес! — На глави носио турски фес, Па се не треба чудити што му праунук У туђину оде на кулук!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Иако ниједан од ове двојице, ни Вожд ни Добрача, није сматран за разговорног, ипак су та двојица, кад би остали насамо, умели дуго да разговарају.
и могли да поверују да су, најзад, освојили мир, снег је сипао а сви су страхови били под сметовима, прозрачни, а Вожд је у Београду, у Правитељствујушчем совјету, у згради која се налазила при самом углу данашњих улица Вишњићеве и Браће
Али када је Добрача, нешто касније, сасвим охрабрен што су његовој жељи подједнако наклоњени и овај тренутак и тај Вожд, узгред додао како, можда, и не би било сасвим рђаво ако би школа понела његово, Добрачино, име, тренутак се
додао како, можда, и не би било сасвим рђаво ако би школа понела његово, Добрачино, име, тренутак се заковитлао, Вожд се љутнуо а наклоност се разбила на парампарчад.
блату, по општој зебњи, шћућуреној под праговима, Добрача слушао причу о томе како у сремском манастиру Фенеку избегли Вожд плаче, пред калуђерима, док у изрованом Београду нема више ки једног јединцатог Србина.
Ако ником другом, Црном је Ђорђу могао да искаже сазнање што се таложило у њему. Било је време. Али, кад га је Вожд загрлио, Вишњић је осетио како је та топла људескара натопљена умором и ситним, оштрим мраком.
Обузет немиром, Вожд је пожурио да славног старца постави за првог попечитеља народног просвештенија или, како би се данас рекло, за
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ Вожд погубни кад ријеч изрече, пуну к творцу отровне зависти, милиони јекнуше гласовах у развратне, одметне полкове: поз
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Почивка.) Жалосна земља!... РАДАК: Та жалост јој је срце изела! ГЛАВАШ: Оставише је Вожд и војводе, Као што деца сјајну играчку, За љубав можда, много лошије, Макар у какву брљу бацају, Промене тражећ
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
СЕРБИЈИ Сербије преславна, Људми бивши плодна, Стала еја бесхвална, Как в’ дона негодна: В јазиках књаз бивши И вожд в земљах сливши, Уж порабошчена.
“ Преславна Сербије, кто тја прослављајет, зјело величајет, отвјешчај на сије? „Викентиј, муж преизбрани, вожд от Бога мње послани, митрополит славни.“ Преславна Сербије, како прослављајет, он тја величајет отвјешчај на сије?
— Као что је негда Тиртеј между Греци на присужденије делфијског прорицанија вожд Спартана с лиром у руци от јединоплемених соборников својих огњеним својим пјеснама бесмертна дјела испјевао, као что