Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
„Они шари што се к небу дижу, те се виде у свијетлој сфери како лопте тмасте и безрачне, то су сунца, вожди созвјездијах: избјежају из мрачнога њедра по свештеној вољи миродавца; на небесна четир' краја иду да се крсте у
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Славни моји цареви и вожди велики, с моји храбри витези и сини толики, острим мечем падоша у својој держави. Ах, на жалост горку ми остах ја без
Сама остах в жалост. Вожди моји пали, Царије и књази, Бен в друг возридали, Скончали сја блази: Преселих еја в страни С чадми разогнани.
Ах, љубезна чада, Сини первородни! Гдје пастир от стада, Гдје вожди угодни? Гдје же љубов вјерна, Опшча, неизмјена, В мојем сушчем родје?