Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
дан возили смо се у захожденију сунца близу краја, док ето из куће човек сиђе поближе Дунаву, запита чији је чамац. Возар одговори: „Наш је̓. Он кад нас добро -разгледа повика: „Гони чамац крају”.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Нишанџија, пунилац... Помоћник нишанџије... возар. — Који? — запита потпоручник. — Шта га питате? — упаде капетан. — Видите какав је смолав. — Средњи?
— А-ха!... Наравно, сасвим други човек. Развукао сам усне у смех, вероватно исто онако као онај средњи возар из прве батерије. — Пошто си положио официрски испит, одређујем те за водника другог вода.
А поднаредник Живојин, као за инат, командује да се људи пожуре и Крста возар, сав црвен у лицу, бије коња ногом у трбух и кроз стиснуте зубе псује: „Ах, кинезо, и ко те створи!
А рудни возар Марјан није обрисао коњу очи, од чега овај може да ослепи... Живуљу отпао зврчак од мамуза, и може коњу трбух да
— Побједи благовјерному Государју и Краљу нашему Петру первоме... Предњи левак поче да шкљоца зубима о ђем, али возар притеже узде, слушајући глас свештеника који се молио за победу оружја, за здравље и живот војника и оних на дому.
Моје место било је поред предњег возара на трећем топу. Већ смо се наразговарали. Причао ми је Милојко, предњи возар, како је жењен, има једно дете. Летина је добро понела...
Летина је добро понела... Секира га стално дешњак који помало заостаје, те мора чешће бичем да га опомиње... Средњи возар је дремао, а рудни, Крста, тежак и гломазан као „Ексило“ на коме је јахао, непрестано се жалио што није послужилац, те
Јанкуљ прилепио главу уз отвор цеви, и гледа не би ли шта унутра нашао. А Крста, возар, са коња даје налог Танасију да опипа једне бисаге... — Нема ништа... само конопци.
Приближисмо се његовим падинама. Милојко возар скрете ми пажњу да војници који су напред претрчавају на једну страну пута, где застају и нешто посматрају.
А по разбојишту се размилели и Јанкуљ, и Вучко, и Танасије... Чак и Крста возар запалио неку лулу и цима густе димове.
— ману главом Траило. — Ја сам био готов да окренем низа страну са све топ, макар и главачки — вели Милојко, предњи возар. — А Петар откачио лафет, па ми каже, спреми да темпираш на картеч! — прича Станко темпирач.
— Бре, па велика ни земља — чуди се Милош, средњи возар. — Ја све мишља, ете ту СМО, на граНици. Кад се оно отегло много!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Наш војвода, камо ти сватови? — Остали су на мору возећи. — Наш војвода, ко возар бијаше? — Возар беше госпођа девојка; Све сватове на венцу превезе, Младожењу на струк’ рузмарина. 72.
Наш војвода, камо ти сватови? — Остали су на мору возећи. — Наш војвода, ко возар бијаше? — Возар беше госпођа девојка; Све сватове на венцу превезе, Младожењу на струк’ рузмарина. 72.
друмски разбојник; насилник, силовит човек; јунак, добар борац који сече главе противника кирџија - киријаш, најамни возар, онај који са коњима и колима превози робу уз награду кита и сватови кићени сватови кићен - леп, красан кобиље -
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Шта је теби, Дундаче? — Ники ми се враг увалија у дроб — једва изговори возар. — Остави ме, молим те. Она двојица превезоше Бакоњу и он одјезди уз воду, далеко од села.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И пред вече бесмо Под кршним Ртњем, сликом исполина. Па напред!... Возар лудо узмахује, И бичем шиба, знојну кљусад гони. Стражари ћуте... Ах! да л' се то чује... Како однекуд звони... звони..
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ред измиче, вође црних кола, на којима се сандук од метала приметно труцкао, снажно су тргли подбратке, док је возар, у исти мах, ошинуо коње, за чијим се ушима, лако и злокобно, лелујале перјанице.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Полако, манита главо, видиш где ти се левча пребила. — Коме се левча пребила? — пита и не осврћући це загрејани возар. — Зар мени?! Кажи ти то твојој стрини. Моја се левча никад не пребија!
— и тера даље. За десетак корака точак излети и возар се закопрца на калдрми: — Гле, истина се пребила! Ао левчу ти материну, где ме осрамоти!
У томе прође поред овога шаљивчине возара неки батаљони попа, закекечио браду, натукао шајкачу па некуд хита. Возар га заустави и сасвим га озбиљно упита: — А бога ти, оче попо, да ли би помогло овој левчи да јој очиташ једну велику
си слаб на бежању, не би ти сметало да се и сам поткујеш; јер док навале Турци, биће трке; то ти ја кажем — одговори возар. — Оће, богме 'оће, много има проклете гадије — зачу се неки старачки глас из гомиле.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А неки су и кроз Албанију помрли. Много му је било жао кад је чуо да је Крста возар умро од глади када су ишли преко пиринчаних пола. А каплар Вучко удавио се у реци Маћи. Јанкуља су убили Арнаути.
— Вала, господине поручниче, не жалим да тимарим, само да не идем пешке — каже један возар. Војници из околних логора истрчавају на пут да виде. И они се радују. Сви су као препорођени.
Остали возови се рас пршташе. Предњи возар једне запреге паде. Један поднаредник појаха на његово место. Преко рањеника пређе топ. Возари размахнуше бичевима.
На нечијем топу стоји запрегнут само рудни коњ, левак. Дешњака је одвео возар. Спарујемо на брзу руку коње, не питајући којој батерији припадају.