Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Дође уречени дан за полазак, и дође и чамац са три возара. Кажем ја сад Јакову да је дошао чамац и заиштемо новаца, он ми каже: „Иди Сими, нека он даде!” Одем Сими.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ја сам се прсио и чинило ми се да сам виши од свих, па чак и од онога деснокрилнога возара са кукастим носом и великом главом као пуна зобница.
Батеријски наредник му изиђе на рапорт. Погледао нас је командир строго. Затим је опоменуо Крсту возара да намести право шајкачу, Петра нишанџију да закопча дугме на блузи, Јанкуља, онога што ми је донео одело, да увуче
А већ дојади и ово марширање. Није се касало, већ смо данима ишли ходом. Моје место било је поред предњег возара на трећем топу. Већ смо се наразговарали. Причао ми је Милојко, предњи возар, како је жењен, има једно дете.
извукао више батина него сви скупа војници у батерији, задовољан што су га мимоишле батине овога пута, посматра Крсту возара како брише коње и вели му шеретски: — Хе, Крста, батине су из раја изишле...
И запамтите: још за видела да преслишате свакога возара да ли зна где му је прибор. Јесте ли разумели?... На своје место! Овде смо преданили. Био је четврти август.
Када га поједе, окрете се око себе као да некога тражи — размахну клипом и удари Крсту возара по врату. Онда се брзо окрете, наслони се на штит, претварајући се да дрема. — Фирија дракулуј!
Питам га откуд је виде у мраку. — Е... сукња... Не дремај, дроњо, већ држи коња на дизгинама — викну на средњег возара, коме се коњ саплете. — А знаш... није право. Ја бих мобилизацију протегнуо и на жене.
— Молим вас, ту су водници... Ја сам по дужности гледао строго вођу одељења, док је овај у себи псовао возара. Све по надлежности, иако је очигледно и свима јасно да је животиња била гладна и преморена.
Као да бисмо желели да продремо погледом кроз тај застор, сви укочено гледамо у те врбаке, одакле допиру узвици возара и нека ларма. Видимо пешаке како секу гране, па их вуку на ону страну где се врши прелаз.
Између коњских лешева види се рука или нога несрећних возара. Разбацана војничка спрема: торбе, пушке, фишеклије... А позади овога крвавога разбојишта је змијаста линија свеже
На предњег возара свом тежином пао један коњ, и возару из уста тече млаз крви. Средњи возар јечи са сломљеном ногом, а рудни возар је
Посматрали ову трку петаци и видели да ће вепар да наиђе на њихов рејон, па брзо позвали Крсту, руднога возара. А Крсто у ходу сјаше с коња, прикрије се иза врзине и, када је вепар био према њему, искочи, једном руком га шчепа
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Шта је оно? Је ли оно каква тица? — запита возара шапатом. — Оно је једна велика звирка... — вели један. — Која ће те изисти, ако се не будеш чувâ! — дода други.
Али, одмах свечера, нестало би сваке гложње, но би сви, и ковач и млинар, говедар и оба возара братски посједали иза мађупнице, према води, те би „крвљу Исукрстовом“ блажили тугу за похараном црквом.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Еј, војници, вежите тога тамо; то је вештац, урече ми левчу! У томе прође поред овога шаљивчине возара неки батаљони попа, закекечио браду, натукао шајкачу па некуд хита.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
се капетан Бора извикао на наредника, како ће га пратити на осматрачницу, једноме каплару запретио са десет батина, а возара сменио што му се коњ ошугао, вратио се љут под дрво. — Стоке једне! — викао је да сви чују.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пролете и последња кара... Појурисмо... У мраку назирем како се заноси слободан задњак топа. Промакох. Сад сам уз возара. Ух, ала ме ошину бичем. Ударих га песницом. Нешто се на путу испречило. Коњ прескочи.
Даљи поступак је ишао по надлежности. Поднаредник Светозар је изударао каплара, вођу одељења, а овај опет возара који је испустио коња, а није то пријавио. Разуме се, редов је навикао на батине као на неко редовно следовање.
Кони снажни, велики. Топови нови, сјајни. Војници се окупили и посматрају. Као да сваки гледа себе на месту неког возара или послужиоца. — Хајде, шта се купите! — наређује дежурни официр.
Бичеви наших возара витлају по ваздуху, топови и каре грме и одскачу по неравном путу, али непријатељски ескадрон као да лети и све је
ескадрон као да лети и све је ближе, све ближе, ближе батерији, најзад је стиже и сабље почеше да севају изнад наших возара. Једна запрега се сручи на гомилу.