Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” И тако возари повезу живо. Покрај Београда прођемо, и сву ноћ путујемо низ Дував, а кад свану, требало би штогод јести.
и понесите — рече; — ја одо̓ полако, а ви кад ме стигнете, питајте се са мном као са непознатим човеком, да моји возари не познаду да смо се уговарали, а тако и вашим возарима кажите” — и оде.
” — Возе наши возари побрзо, и угледамо Живковића на Дунаву и сустигнемо — јербо његови не возе. Кад близу будемо, поздравимо једни друге
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Даље пођо па виде Авалу, И поита Сави на обалу, Када тамо, чуда невиђена! Уз обалу лађа притурена, А у лађи возари лагуни, Та све они убави мајмуни, Весла њима дрво одабрано, Побратиме, то јерје танано, Крма беше дебела јерина,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Па то онако... као да смо на сељачком вашару... а?... Слушај, разумеш ли, да то нисам више видео... Возари напред...
Људи су се уморно протезали, нарочито возари, који дуго нису јахали. — Хајде, хајде, шта се вучете као мрцине — журио је војнике поднаредник Живојин.
У штали су звецкале алке и узенгије, чуо се потмули бат ногу и рзање коња. Мучили се возари да размрсе оне силне каишеве, да пронађу крај уздама и запрежницама, гурали се између коња, онда подизали камуте, кроз
Облио је зној и људе и коње. Тек тада командир даде вољно. Али возари нису равномерно шљапнули коње по врату, те опет паде команда: „мирно“, затим „вољно“, опет „мирно“, и напослетку
Поднаредниче, удари свакоме по пет батина. И грчила су се тела, стискали зуби, али ћутећи отрпеше возари по пет удараца. Мало погурени, враћали су се у строј, гледајући тупо преда се. Остали су застрашено посматрали сцену.
Остали су застрашено посматрали сцену. А сутрадан, на маршу, возари су на сваком застанку брисали очи и груди у коња.
Тишину њену нарушавали су рзање коња и звекет ланаца... Исток се беласао када су послужиоци подизали шаторе, а возари натакли камуте коњима. Потом су кувари поделили ручак и тачно у четири часа кренули смо.
— Разумем. Онда потпоручник Александар шмркну кроз нос, пође два-три корака, и настави тишим гласом: — Возари измешали камуте, ономе нестало ћебе — он се окрете поднареднику Живојину. — Још ноћас да се ћебе нађе. Где знаш...
— Разумем! — А то је само зато што се господа поднаредници први завуку под шаторе и тамо смрдљају, док ће возари још мало да окачињу камуте на плотове...
Али одмах задремају и, таман глава клоне на груди, а из даљине допире команда, возари узјахују и једнолично клопарање, као удари костију, провлачи се кроз ноћ. Пред зору наиђе нека магла и захладне.
Али командант је разапео шатор на најкаљавијем месту, тачно према средини дивизиона, како то правило службе наређује. Возари су још водали коње, кад испаде Танасије и саопшти војницима да се са брежуљка, где нема жагора, чују пуцњи топова.
Силазили смо лагано провлачећи се уским путем, оивиченим павити и купином. Чело батерије нагло застаде, те возари најахаше. Посматрајући са висине коња, видело се како војници нешто склањају с пута.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
; „же“ значи: јест итд. Сунце бјеше одскочило три копља кад стигоше ка ријеци. Стипан и возари на сву муку уведоше коња у сплату, јер се пропињао и бацао задњим ногама. „Који му је враг јутрос!?“ — вели фра-Брне.
фукару и њихове пругасте плаве панталоне, пак им обрну леђа, а кад бродић уљезну у пристанић, он искочи као вижле. Возари изведоше Брну, па легоше под ракиту. Стриц и синовац пођоше мучећи кроз дубраву.
крајеви, сељаци на путу, стари господин сиједе браде и његов сухи друг, бурмут, ријека, галебови, паунови, лађа, возари, манастир, црква, оргуље, млин, вињаг, добро јело, паприка у вину... У потоњу Бакоња снијеваше све љепше и љепше.
За њима Балеган, и он прими дукат. За куваром честиташе: млинар Бобан, ковач Тртак, коњушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар. Фра-Пирија колендиса, кога више кога мање, према годинама службовања.
А Бобан је брао лијеп новац од фратара за рибу. А кад Букара не требаху ни млинар ни ковач, онда га одиста требаху возари, да вуче сплату, у којој они сјеђаху смијући се и пушећи. Па га требаху сваког часа Балеган и ђаци, а увече говедар.
Тетка, Срдар, Мачак, Бујас и Бутре, а остадоше у манастиру: Наћвар, Дувало, Блитвар, кувар и Бакоња, а од слугу само возари, јер о берби затвараху се млин и вињаг.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Сунце доћи неће дане да озари, Да застали живот покрене на боље, И земљу коју су повели возари, Неутешно мали и болесне воље.
Краков, Станислав - КРИЛА
који су једнако пружали руку, па су бежали на улицу, дуж којих су Турци гонили веселу магарад, и јахали енглески возари на гојазним мазгама. Небо је било запаљено, а продавци новина су певали нешто о новој влади.
Аутомобил их је носио прашљивим путем кроз бараке н логоре. Тешка зелена кола се тресла и енглески возари су поздрављали одсечно кратким бичевима. У Микри су стоварили храну са бродова. Залив је био пун димњака и јарбола.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Пазите, овде је мост! — скрену ми пажњу старац. Зауставио сам батерију, да видим може ли се проћи. Чујем где возари вичу позади „Стој“ — да не би налетели једни на друге. Сјахао сам. Али која вајда, кад не смемо светлост да палимо.
— Чекајте... Кад батерија полети, послужиоци који седе на топовима, нека вичу: ура! Пошто је пут узан, возари су прво испрегли коње. Потом су послужиоци рукама окретали возове. Све је било готово за пет минута.
Али како смо били под његовим оком, то ипак наредим да возари изведу коње. Таман сам узео списак, када се возари у коњушници узмуваше и одмах дође каплар па ми изјави да нема
Али како смо били под његовим оком, то ипак наредим да возари изведу коње. Таман сам узео списак, када се возари у коњушници узмуваше и одмах дође каплар па ми изјави да нема једнога коња, и то баш онога који стоји везан пред
У људи није било више даха ... Док један вод застане, да би изишао други, заспали и возари и послужиоци. Александар је прво молио, онда тукао, најзад малаксао и он.
Људи и коњи се узнемирили од треска громова. А кад севне, готово обневидимо, неки возари застају, те на њих најашу они позадњи. Наша контрола је била искључена. Људи су били препуштени сами себи...
— Спасавајте се! — викнем, па потрчимо сви низбрдо. Наиђосмо и на побијену запрегу предњака. Возари су лежали мртви између коња. Један предњак био је претурен. За нама припуцаше.
Са лица уморних људи капао је зној. А на војницима пуна ратна спрема. Однекуд навалили и ројеви мува... Возари приводили запреге. Оседлани коњи чекали. У суседном логору пешадијска труба засвира „збор“.
Тутањ се разлегао, предњаци топова и кара су одскакали, возари су махали бичевима, а около је ковитлао облак прашине. Налетеше поред мене. Коса ми се диже.
Пред нама је била камена ограда. Батерија сто-ој! Батерија сто-ој! — командовао је капетан Лазар. Возари нас сатераше уза сам зид. Отуда су налетали нови возови, не видећи препреку, и направи се незамислива гужва.
А-ха! Хоће то, хоће. Сва је срећа што је између возова било велико одстојање, те су возари могли благовремено да се зауставе. Иначе би у историју ушло како је битка изгубљена због једног кучета.
На једном савијутку командир се окрете да види иду ли сви возови. Задњаци су одскакали и главе војника су трескале. Возари се издизали са седла, као да су седели на опрузи. Негде на зачељу подигла се велика прашина.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ИЗ ПОТАЈЕ ТРЧАЊЕМ ПРИБЛИЖАВА СЕ СМРТ Каконо кад у лађи возећи се думенџија и возари спавају лађа самовољно плава, — куд је ветар окреће, туда и ходи, ама гдегод у крај и сама се прибије ако и шеврда
И што да чини приседећи ту на думену крмитељ, како да се бочи с морем и са забуњени возари? И без штете, ласно [како би] упраљао с галијом, те би је ослободио с двоструке халовине налогне?
Јерно преко ширина недобро је возити се с уморни од нешта првом возари. Изнемажу им руке. Док се мало и не поодморе да пак буду фрешки ка нови млади и јаки момци и могу се на далеком