Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
прскривени фином, готово неприметном прашином, старци чекају својих пет минута, онај час када неко од занесених возача пребрзо уђе у кривину и изгуби власт над колима.
Ко би у тим људима уваљаним у зеленкасти муљ могао да препозна домалочас ледена, сигурна у себе и свој успех, лица возача који су се управо спремали да забораве овај кратки летњи призор: старце на ниском каменом зиду усред досадног и
– Како стоји са приватним преноћиштем? – Овде ти нико не издаје собе. Нисмо туристичко место. Понеки од возача остане да стражари покрај кола и чека помоћ, а онда диже руке од свега и одлази натраг, кући.
па у свој такси, а онда најлуђом брзином кроз затворене семафоре, за длаку испред смрти, свом вештином професионалног возача све даље и даље, па сасвим далеко.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ако она према ови стена Потегнула све своје буде силе, О шиљке ће се ту разлупати, Комађе само напоље ће вирит; Возача мртво међ њима је тело Са којим вртлог пенући се игра.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Бебирони уфуравају у моду! А затим поносно седа на оно седиште покрај возача изнад кога пише РЕЗЕРВИСАНО ЗА РАТНЕ ВОЈНЕ ИНВАЛИДЕ! Што јест, јест, дуго смо се растајали...