Употреба речи воздуху у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Подобне су воздуху и води, које, зато што се свуд и ласно имати могу, не чине се от какве цене, а у самој вешти најнужније су и најполезни

Црњански, Милош - Сеобе 2

Вели: „Мње за свагда пријатно седит на воздуху пролетном. Пролетњи ветар је тако умилан. А Сунце, нас људе, тако лепо грије; како нас лепо грије!

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ГАВРИЛОВИЋ: Само да можемо. ЛЕПРШИЋ: Хе, хе! А шта кажу граничари и браћа наша Хрвати? Разнеће и у воздуху. Пак јошт док отпадну од њи Словаци, док се сојузимо с Чесима, Моравцима, Пољацима!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

На пијаци светога Спиридона стоји у воздуху од самог дијаманта начињени хоризонт, то јест сунце, месец и звезде. Тамо се никада не пале увече фењери, као по

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

благодареније богу, почиње утољавати се и умиривати, не вара ме више с сујетнима надеждама, нити ме чини зидати по воздуху градове; оставља ми моје златно време што ми јоште остаје, у моју власт, и предаје мене мени самому.

Ово је по вољи божјеј намереније јестества, не само при људ’ ма, него и при свему шта живи по воздуху, на земљи и у води.

Кажу за некаква митарства, по воздуху, три велика, а тридесет мала; да је и њи[х] толико, млого би и[х] било, ал’ опет би се ко надао да ће се кадгод

Отац небесни. Погледајте на птичице по воздуху. Ко и[х] [х]рани и ко и[х] одева? Благи промисал оца небеснога!” Ову књигу читајући, премудри Сократ, вечна слава

ми, [х]оће ли православије пропасти ако народ не буде веровати да има вампира, да има вештица, да има врачарица и по воздуху митарства? [Х]оће ли православије пропасти ако се мртви не буду око цркве, но изван градова, вароши и села закопавати?

Како би му ко казао да је та и та икона чудотворна, он би питао: „Стоји ли она сама собом на воздуху или је приковата, прилепљена за зид или о ексер привешена?

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

су дигнути престоли од топаза и зрачна рубина - рад ангелах првопрестолнијех; над престолом свакојијем стоји на воздуху једно коло сјајно, како што је коло Сатурново, те се вије и те зраке лије.

Мене ли се стиди чествовати којино сам могућијем словом шар велики неба блаженога утврдио на лаком воздуху? којино сам океан воздушни насијао сјајним островима и вјенча их светим магнетизмом те погледом један другог држи?

Дугачки се реде легиони на пољане неба пространога с обадвије стране напореду; други стоје ка масе облачне на воздуху, к боју приправљени.

На хиљаде удвоји се виде по воздуху и по равнинама, без велике мјешаније масах. Копља, мачи и пламене стр'јеле ангелском су крвљу обојени; мањи, виши

Биће она водом изобилна, цијела ће бити засјејана разног рода произрастјенијем; на њу ће се животне породе, у воздуху, води и на сухо, разне расут у изобилију: ту ће бити тихијех породах, а бити ће исто грабљивијех и отровна гада

луче сунца животворним видом растјенија рода свакојега на поврхност земну измамише; узмиљеше стада животнијех по воздуху, земљи и водама. У час словом могућијем творца земља доби хитро теченије.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ластавице ран востајут рани гости будући, пред пенџери гласе дајут зору свим сказујући. Орел горје више летит, по воздуху весел сљедит. О златоје пролеће!

Јастреб ишчет за лов к срећи, врапци гледе да б' побећи. О златоје пролеће! Рајншвалб летит по воздуху прерадостан до зјела, голубица гучет к слуху, с голубом својим смела.

Летим у сну, играм по воздуху, Свирам, певам, кликћем од весеља, Чујем Љубе пјесне миле слуху: Немам, пловјашч, у радости жеља. Сни!

у цветку Слатка воћа за јесено доба, А кад тамо — оно ни црвењка: Ветар му је плодотворни прашак Распирио широм по воздуху; Што тежаку место триест зрна Једним класом једва десет плаћаш: Киша га је убила у цвету; Што семена плугом

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Ластавице ран' востајут рани гости будући, пред пенџери гласе дајут зору свим сказујући. Орел горје више летит, по воздуху весел сљедит. О златоје пролеће!

Јастреб ишчет за лов к срећи, врапци гледе да б' побећи. О златоје пролеће! Рејншвалб летит по воздуху прерадостан до зјела, голубица гучет к слуху, с голубом својим смела.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности