Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
је неколико година путовао железницом, само да би му се догодила каква несрећа, или да прсне казан или да се сударе возови. И тако даље и тако даље. Еле, отприлике тако су настрани људи ти Енглези.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Само је стајала гледајући како пролазе возови, а коса јој је у густом летњем ваздуху била глатка и сјајна као пудинг од ваниле.
Држао сам је у наручју и љубио јој образе слане од суза, усне хладне и слатке, а возови су пролазили, два теретна, један путнички и опет онај за Истамбул.
чучи на западној страни скеле; видех Рашиду препланулу и мирисну као тек извађени хлеб; видех мост преко кога тутње возови док гвожђе подрхтава на спојницама. Данас ћемо примити сведочанства, а сутра путујемо, сутра путујемо, Рашида!
Додирнуо сам их. Подрхтавале су, док су возови односили клопарање у даљину. Све остало је било тихо. Ђаволски тихо. пожелех да сам на неком стодесетом месту Затим
Могли сте се опкладити да разуме све што хоћу да јој кажем. Почех да жваћем хлеб док су возови пролазили. Глава ми је била тако празна као да је неко извукао сву садржину из ње.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Негде су, грмећи, одлазили експресни возови, а њихови звиждуци допираху чак до Синановог зида попут далеке јеке. То су други људи путовали на север или према
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
пороку сузама трговини и штампи у самопослузи уништења права је навала Нестају уметничка дела повлачи се критика возови пробијају бране рекама не треба извор корење плази језик своме биљу нико не износи ђубре празне се последње флаше
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Разумем! — поздрави Александар и у галопу одјури до првога вода. Сељаци се прибили са стране пута и чекају да возови прођу. Жене и старци стоје испред вочића, а дечица, пуна их кола, наслонила се на лотре и машу ручицама.
ПОГЛЕДА И СЛУХА НЕПРИЈАТЕЉА Требало је изићи из ове њиве на сеоски пут, али је пролаз био рђав, те смо чекали да возови излазе појединачно. За то време приђе нам један старац, обрастао у браду и погурен, као да је уклет. — Помаже бог!
— А где ти је пасош? — Еве! — и показа пушку. За њима пођосмо и ми. Али сада је велика низбрдица, те се суљају возови, иако су укочени.
А при сваком даљем нагибу, подупирали су својим телима да возови не би склизнули. На главном путу, у низини, морали смо застати да народ одиђе.
Отпочело је одмах журно укрцавање. За време утоваривања јурили су возови пуни војника, једни на северну, а други на јужну страну. — Ово неко као да ранжира кадрил — вели поручник Лука.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нико не напушта заузето место и никаква сила не може да их скине. Возови иду без реда, а каткад се чују и пуцњи из, прикривене, пушке.
Стижем, идућег дана, и до Вршца, и до Алибунара, а одатле се јављам матери, преко телеграфа. Возови не иду, а снег пада.
Побеснели коњи споменика на Гран Палеу хоће да скоче доле. Пода мном, дубоко, у земљи, испод Сене, јуре возови, а крај мене пролазе загрљени парови, и протрчавају мачке. У Цариграду воле псе, овде мачке.
И, кад се сетим Париза, ја се смејем. И, кад возови звижде и пођу, ја видим да нема смрти ни у чему, испружим се и спавам. Дошао сам на северну обалу, у Роскоф.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
САПУНА 182 НЕПРОДАТИ ХЛЕБ 184 УЛИЧНА ВАГА У ПОНОЋ 185 ХЕЛИКОПТЕР И ЛЕТЕЋИ ЋИЛИМ 186 КАКО СПАВАЈУ ВОЗОВИ 188 КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ 191 ОБРОК МАШИНЕ ЗА ПРАЊЕ ВЕША 194 ПУШКА ЧИСТЕ САВЕСТИ 196 УОБРАЖЕНЕ ЦИПЕЛЕ 198 ФУРУНИЦА
) Зачује дррр и кррр, као крпа кад се подере! КАКО СПАВАЈУ ВОЗОВИ Кад блага месечева снага освоји пусте оранице, Кад умукну звучници и у завесе сакрију се прозори, Тада са велике
звучници и у завесе сакрију се прозори, Тада са велике београдске железничке станице На далеки пут пођу последњи возови... Урлају локомотиве сто километара и двеста; Машиновођа мисли о својим стварима, јер воз и сам зна пут.
ниједног шверцера нема, Најтужнији месец на свету са Ртња поздрав шаље, У купеу прве класе стара госпођа дрема, И возови немају куд, морају опет даље. Ноћ је дужа од зиме, од рањеничке колоне, Ноћ дужа од живота. Леди се железна стаза.
Будно сања тренутак кад ће доћи До прве железничке станице. Возови спавају на станицама, док их путници хватају За ручке, скачу на папуче, ил насрћу на врата...
Возови спавају на станицама, док их путници хватају За ручке, скачу на папуче, ил насрћу на врата... Возови то не осећају; они спавају и сањају У Боговађи два минута, а у Загребу два сата. А теретњаци?
Кад замукну звучници и у завесе сакрију се прозори, Тада са велике железничке станице На далеки пут пођу последњи возови. Возови стално листају исте досадне странице: — Станице... Станице... Станите, једном, станице!
звучници и у завесе сакрију се прозори, Тада са велике железничке станице На далеки пут пођу последњи возови. Возови стално листају исте досадне странице: — Станице... Станице... Станите, једном, станице!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Го је до појаса, истетовиран, једном руком се ослања о тојагу, другом се брише.) АНЂЕЛКО: Страшно колко нам смрде возови! Препородило ме ово умивање! ИКОНИЈА: Више и не памтим кад сам путовала! Откад сам Раденка саранила, нисам!
Краков, Станислав - КРИЛА
Новине су писале о генералима, о уласку у освојени град, о девојчицама и цвећу. Нови возови рањеника стизали су, н правили забуну по већ пуним болницама.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У то доба пролазе, један за другим, многи брзи возови који хитају за Беч. У тренутку када се такав лепо осветљени воз нађе на оном виадукту и окуци, он изгледа као златна
Кад возови пројуре, ја посматрам небо. На њему блиста сада својим црвенкастим сјајем Марс. Он се приближава, из дана у дан, својој
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Свака таква велика станица, где се рецимо укрштају возови, где има и ресторација, те се путник може и поткрепити, то вам је тачка и запета, а постаје, где се воз заустави само
— домишљао се Стева Радојчић. — Е па добро, ако се тамо где је тачка и запета укрштају возови, то и онај други воз има своју тачку и запету и онда ту се сретну две тачке и две запете, од нашег и оног другог воза!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Повлачење је отпочело у пола ноћи. Возови су ишли на великом одстојању један од другога, полако, ногу пред ногу, да би се избегао шум.
Батерија сто-ој! — командовао је капетан Лазар. Возари нас сатераше уза сам зид. Отуда су налетали нови возови, не видећи препреку, и направи се незамислива гужва. Господа му милог!
Од треска топова не чују се пуцњи пушака. На једном савијутку командир се окрете да види иду ли сви возови. Задњаци су одскакали и главе војника су трескале. Возари се издизали са седла, као да су седели на опрузи.
Наређења за покрет још нема. Возови су запрегнути. Ордонанси на коњима журно одлазе. У даљини праште пушке. Један ордонанс у пролазу рече да су Бугари
Један воз успе да окрене, али налете на сноп митраљеских зрна, и читава запрега сручи се на гомилу. Остали возови се рас пршташе. Предњи возар једне запреге паде. Један поднаредник појаха на његово место. Преко рањеника пређе топ.
Нама у сусрет јурио је онај командир, дајући нам издалека знак руком: Налевокруг! За њим су журили највећим трком возови које је повео собом. Возари који су за мном јахали, и не чекајући моју команду, окретоше уназад. Стиже ме командир.
— Има излаза! Јашите! За мном! — викао сам из свег гласа. Преостали возови кретоше, нагињући се приликом прелаза преко камења и стења. Послужиоци су гурали.