Употреба речи волô у књижевним делима


Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

»Јавор« 1890. ВОЛЕО БИХ ЗГРЕШИТИ... Е баш бих волô једном Згрешити роду свом, — (До сад се никад нисам Нашô у калу том). „Од куд ти таква жеља? Та зар те није срам?

„Од куд ти таква жеља? Та зар те није срам?“ Није; јер од куд ниче То врло добро знам. Волô бих згрешит’ роду У каквој забуни, У тренутној слепоти, У краткој трабуни; Па кад бих очи протро И стресô гује

Што ти не смем рећи На свесвему хвала, Тим се наша стара братност Није подерала. Ти си мене волô Што ласкања немам (Сад најмање кад се и ја „На истину“ спремам).

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Дивна је глава оног ђаура Што је на коцу волô погинут Него променит веру Христову. Тамо да водиш ову старицу. А кад се бака добро увери Да су је старе очи

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ти си мене распевала, Што је твоје, теби ево. И досад сам волô сунце, Што ме истом сад огрева; Волело ми срце славља, Кога сад тек разумева.

Све, штогод сам досад волô, Тим сам само тебе сневô. Теби, цвете, теби певам, — Та ја досад нисам певô. ХВИ Ој, месече, много ми је криво,

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

“ Сад се и бабо чеше по глави, Гледајућ дуго синчића свог: — Е, ја сам волô сабље и копља, А син ми јарца печеног! 1872.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Дон Нунец је млад хидалго С мамузама и гитаром; А волô је нежну дону Свим млађаним својим жаром. И на дану и у ноћи, Он о њојзи само снива; Он је зове тако нежно, Ал' она

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности