Костић, Лаза - ПЕСМЕ
песме наше припев нам је он; и да му није духа мед нама, помолили би молитвом се том покојних душа цару задушном нек волан прими нашу старину, нек дарује предусретан му дар, од небескога гусле јавора.
И с паклом би се волан борио толику ко је страст покорио: ал' жешћи за те мора бити стан, незамишљен још, неслућен, незнан: тај стан ти је у
се још теже молитвице оре, ако га тамо који јунак чује, верно га чува, верно га штује; жалостан с њиме, с њиме је волан, са њега само здрав је и болан, њиме се пита, њиме се трује, од њега маче пламене кује!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тад је сјео за волан (видио сам га искоса, кроз обрисано стакло под ниским кровом), и стао наизмјенице упирати ногама у педале, овлашно
искоса, кроз обрисано стакло под ниским кровом), и стао наизмјенице упирати ногама у педале, овлашно кретати амо-тамо волан, онако „насухо”; при том је скупио усне: употпуњавао је илузију имитујући шум мотора.
возит ћемо нешто полаганије! И тако, посједали су у кола, Виктор је сјео за волан, припалио цигару, и цигара није још ни догорјела, а већ су били ту... Али гдје је Звонко? Увијек он некуд шмугне!
Ни њему, ни њему, он је очекивао горе, много горе... Смјештају се у кола. Виктор сједа за волан, припаљује нову цигару, намјешта зелени шеширић, зелени шеширић с рунолистом, увлачи у кола и посљедњу ногу.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
адвоката за патенте и председника Америчке телефонске и телеграфске компаније упитао у једном разговору да ли би био волан да ми препрода мој проналазак. - Да, одговорио је - али само ако купите и читаву компанију уз њега.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пели смо се све више. Шофер је непрестано мењао брзине, давао гас, окретао нагло волан, док смо се ми нагињали лево, или десно. Иза једног брда ницало је друго, још више, обрасло буковом шумом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Лупам главу и покушавам да му објасним, али не доврших, а Мића наново запита: — Зашто држи оно? — мислио је на волан. — Ето... управља њиме... — А зашто управља?
Шофер успори брзину и Мића искористи прилику да дохвати за волан. Енглез мораде да заустави и том приликом обрати се Мићи: — До yоу wант то дріве?1 — Хоћу оно — и показа трубу.
Душевно сам клонуо и беспомоћно стежем руке. Пожалио сам се шоферу. Али шта ми он може помоћи, кад му је преча брига волан... А Солун је далеко. Иако сам међу људима, осетио сам самоћу и било ми је жао што сам напустио осматрачницу.