Црњански, Милош - Сеобе 2
Да послужује амбасаду. Само, капетан треба да упамти, да Василија, Руси, не воледу! Боље је ћутати, кад Руси Василија помену. Шутоња се са рогоњом не боде.
Спасава, каже, матер своју, луду, а спасава и њега. Она, каже, зна да се њен отац и њена мати више не воледу, а зна и то да се Евдокија и капетан воледу!
Она, каже, зна да се њен отац и њена мати више не воледу, а зна и то да се Евдокија и капетан воледу! Гледала је Исаковича својим тамним очима, замишљено, као што младе срне гледају, кад јелена, на ивици шума, угледају.
Обоје су, кажу, као омађијани. Није да се воледу, него само гучу и држе се за руке, као Тотице кад иду у цркву. Кажу да је леп као анђео, а да је четрнаест година
Поцупкује, каже, у женском друштву, и говори, како је и она млада, како је и он млад, како су млади, како се воледу, а како се, жива, неће вратити матором Трифуну! Павле јој онда рече да је то већ чуо. Него они, нешто друго, крију.