Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Син јој беше неваљао, знала је она то, и опет га је волела; он беше лопов, а она га је крила... Сирота мати!... Али кад би на саме Цвети, а на тај дан држе Планинчани заветину,
— Она ме је волела, док беше још у Книћу код мајке; а сад?... — И он ћуташе замишљено. Али кад Ђоша са Стојном доиграше до њега, он
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Знам је као своју кућу! Почев од кмета и попа, била је то једна душа. Само сам ја одвајао сву да. Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели. Ако двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте.
И Јелица је била чедо свога доба. Простодушна, искрена, верна и одана. Она је волела Станка оном великом и светом љубављу која, чак и после гроба, цвета у цветку и запаја васиону својим миомиром...
Што више грдише Станка у кући њеној, она га је све више волела. Он беше свака њена мисао. Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.
— Али ко би могао такав грех учинити? — Ја знам, нано. — Ко? Она се запламти у лицу. Волела је умрети него изговорити име Лазарево.
Од онога дана кад се са Станком опростила, мрзела је Лазара онолико колико је Станка волела. — Онај ко је пројавио. — Зар Лазар?! Она потврди главом. — Дијете!... Бог с тобом!... Прекрсти се!...
Јеси ме пожелела? — Јесам!... — Много?... — Као травка росе! — рече она, а румен јој облева лице... — Да те нисам волела, ја не бих прекорачила твога прага!... Ти знаш како код нас гледе одбеглу девојку.
— Смеш... али сад немој!... Немој, тако ти онога што ти је најсветије!... Никад те више нисам волела него сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као ударити длан о длан!...
Полудећу, знаш ли, полудећу!... И немој ме гледати тако окорно!... Ја сам само тебе волела, тебе јединог!... Ја сам пљунула на свој рођени праг, примила клетву и бабину и материну, као велим: с тобом ћу
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Певале су јој, јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва, да јој могу по цео
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке
Није бар никад рекла нешто налик на „ова басна учи“, али је зато ипак волела да снажнија места истакне и понавља. — Волела је, на пример, да прича како аранђео није слушао Бога, те узео душу неке самохране бабе, а поштедео мајку ситне деце.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Јуца је умела добро да кува, а Меланија да критикује јела; Јула је волела хаљине отворене боје са цветовима, а Меланија је увек носила хаљине затворене боје.
Слуша. Нема ништа. Остави мотичицу и приђе плоту, па вири кроз плот. Нема никога, учинило јој се само. А тако би волела да чује мало тамбуру; нешто је расположена данас. Гледа у башту. Тишина; нигде никог.
Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога. Она је волела своје пилиће и гушчиће, и своју Милку коју јој је тата још као јуницу поклонио, а од чијег је проданог млека спуштала
к’о и увек, и данас сте у послу. Забога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би’ само волела знати... — О, баш напротив. Ни најмање ме нисте узнемирили.
мора признати да су ипак нешто мање офанзивне и ратоборне него некад; јер сад радије избегава једна другу, а некад је волела него бог зна шта да једна крај друге прође, па да нешто непријатно рекне и добаци једна за другом, да је насекира и
— Откад се нисмо видили! Чини ми се, читав век! А тако би’ је волела видити! Та биле смо другарице од детинства... та и не знам ни кад смо се познали! Из једног сокака...
време гледаше за колима која иђаху Великим сокаком, и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи: — »Баш би’ волела да се видим са Меланијом; да видим је л’ се што променила!« А затим викну најстаријега да се врати.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
С том женом имао и кћер. Али га жена толико волела да га није могла гледати да тако он трпи, пости, гладује, већ је радила, понова служила и њему давала те он пијући,
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Фрајла-Јулка је била практична девојка, а и Љуба практичан човек. Све су се хватали у курмахерају. Јулка је волела Ружичића, али је приметила да је Ружичић према њој лукав. Ал’ опет није надежду изгубила.
Та, можеш мислити, кад ти већ казати морам, кад ме је девојком волела како не би као удовица? — Тој је давно било; уз то, нисте је узели што је сирота била; сад је богата, сад она друге
Ћирковић је имао стару мајку, која га је гледала као зеницу, а покраје њега и Алку је волела. Старица још у зачетку процеса умре. Јефта је за матером јако тужио, а процес му такођер већ душу притискао.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
заједничког живота, она се у чуду питала: је ли могуће, ама је ли могуће да је она, ову овде исту ругобу тако много волела, да је због ње патила, претурила толико непроспаваних ноћи, чезнула и бринула за њом, љубила страсно.
детињство и дотадашњу младост провала поред ове жене, коју је звала мамом и која је у свом животу од створења истински волела само једно: своју рођену сестричину Наталију и од ствари све могуће књиге на свету које би јој дошле до руку.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Та крупна, прсата, сељанка, великих, тамних очију, чувена са певања, волела је и своју децу, а волела и Трифунову, као нека општа мајка.
Та крупна, прсата, сељанка, великих, тамних очију, чувена са певања, волела је и своју децу, а волела и Трифунову, као нека општа мајка.
Трифунова жена, међутим, постаде врисак кирасира у Темишвару. Она није волела своје јетрве, ни Ану, ни Варвару. Не зато што је Варвара била Шокица, него зато што Варвара није имала деце, и била на
Нероткиња, весела, безбрижна. Сем тога, завидела јој је и на томе што су је њена деца – Кумријина деца – волела више, ваљда, него своју мајку.
Плакала би, кад би Варвара полазила. Мати их је посматрала, зачуђено, и огорчено. Трифунова жена није волела ни жену Ђурђеву, Ану.
Није одобравао да је у фамилији избегавају. Међутим, ни деца Трифунова нису више волела, толико, као пре, своју матер. Она су била ваљда осетила да су својој мајци на терету.
каква је била, кад се то збиља, у Неоплатенси, одигравало – бледа, као да је на њој остала месечина, коју је толико волела.
Са женом која је мртва, али коју је сад толико волео, јер је увидео колико га је волела. Осим тога, на путу у Росију, није било за жену места. То је сам себи стално понављао, тих дана.
Да га наговара да је пусти да га гледа, кад је го. Желела је да Павле гледа за њом кад одлази, јер је волела његове очи и њихово плаветнило. А морала је да га учи и томе, да жена хоће љубави, каткад, и на дану, а не само ноћу.
Павле се онда сети, како је волео то створење, кад се за Трифуна удаде, у његовој младости, а како је и она њега волела, сестрински. Како је била лепа и добра и скромна. И како су се њих двоје, ни око чега, свадили.
Ујутру су га пробудила деца. Та Трифунова деца – коју је Гроздин довео Павлу – волела су Павла, као и Варвару, јер они нису имали деце.
иста, која га је, у загрљају, са сузама у очима, уверавала да никад среће у животу није имала, и да никад никог није волела, док њега није упознала. Да би ишла са њим у свет и кад би знала да ће, путем, да проси.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
СЕЋАЊЕ НА АСПИДУ КОСАНУ То аспида беше силна, али нервно нестабилна. Кад од куће кришом стругне волела је и да цугне. А кад пиће дате али напије се, побудали. У стањује за ситницу да те спљешти ко нитницу!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Дођи да разгледаш. СПАСОЈЕ: А што ће ти, бога ти, толике мустре? АГНИЈА: Тако, бирала сам, волела сам да правим збирку. Па зашто не?
Мени доста и тих пола сата. СПАСОЈЕ: Па доста! АГНИЈА (Вукици): Слатко дете моје, како бих волела да ми покажеш твоје рубље и преобуке које си спремила. ВУКИЦА: Па показала сам вам већ.
АГНИЈА: Нашла сам три гарнитуре и три разне јувелирске радње, па не знам за коју да се решим. Волела бих ти то сама да одлучиш. СПАСОЈЕ: Одиста, Вукице, кад ће то већ теби припасти, боље је нека је по твом укусу.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
То ми није било непознато. Мајка мога оца имала је нешто мађарске крви у себи; волела је чардаш и згодне момке, а кад све није било како је она хтела, тањири су се претварали у летеће.
Хтео сам да кажем мами да сам га видео. Они су се као деца играли на неком сада напуштеном салашу и мислим да га је волела, али нисам био баш сасвим сигуран да је то био он и нисам рекао ништа, а онда га више нисам видео, иако сам се читаво
било кад бисмо се рађали без родитеља”, сетих се оног писменог задатка, али не рекох ништа, јер Неда је упркос свему волела свог оца. - Ти не знаш какав је он човек био пре оног пада - рекла је, а очи су јој биле модроплаве и раширене.
- говорила је и због Гретиног сунчања ми смо се сунчали увек стотињак метара даље од осталих. Грета је заиста волела сунце. Кад би био некакав жарки дан, умирила би се и не би се мицала испод оклопа нашараног као за изложбу.
Понекад ми се чинило да Грета постаје моја сопствена сенка и то је било чудно. Она је заиста волела књиге. Кад год бих узимао у руке листове на којима се налазило оно што ће једнога дана бити роман Слободана Галца,
- Ево ти мог Фудбалера, Грета! - рекао сам, али се она није ни померила. Можда је више волела граматике. Боже мој, граматике! Отац је за вечером, за доручком и сваки пут кад бисмо се срели говорио о граматикама.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Па не мора баш бити ни калуђер, може бити прота, и то није рђаво. — Не би’ волела да носи реверенду, волем сабљу. — Шта, да буде солдат, а Бунипарта још жив? То нипошто.
није свештеник био при церемонији, и скоро би се венчали били; и као после сазнам нешто да су се и волели, ал’ мати волела је зрелог имућног човека, нег’ младог ветропировића, који ништ’ нема осим оно мало дућанца празна, па ако банкротира,
Када би јој господар Софра куповао какав адиђар, прстен или штогод у косу, то није волела много ситно камење, по један, али леп, све је вољу имала на „солитере”.
Кречарка и госпођа Сока да се живе поједу. Чамчиница их теши и, премда и она би већ волела свог Чамчу код куће имати, није веровала да их је могло што зло постићи, јер то је обично код Чамче да увек дуже
Када се мало опорављала, Шамика дође к њој. Родитељи су дозвољавали па се с њиме занимала музиком коју је јако волела. Пролазили су месеци, он једнако тамо долази, из чистог, невиног наклона, да девојци болест с тим олакша.
Сажалителан поглед баци на њега. Волела би да га више није видела. Досад барем у сну, у фантазији, пратио је лик млађаног Шамике; код ње је Шамика увек био
Црњански, Милош - Сеобе 1
Брат му је био огроман и још леп, мада беше отежао и сасвим проседео. А она га је волела жаром, који му се учини животињски и бљутав. Љубили су се и пред њим, а стискали су се и стезали сваки час.
Затим и то, да је њенога мужа волела жена принца Виртемберга, који је становао ено у оној великој згради, у Београду, где је сад Паша.
Нити је желела да се да, том младом, сувом и жутом деверу, који је сећаше њене куће и браће, нити је волела његове руке са жутим ноктима, нити његове калуђерске брке и браду, црне и ретке, нити његове бледе, жуте очи, пљоснат,
За мужем својим огромним и тешким, кога је госпожа Дафина волела некад неизмерно и који је сад био тешко оронуо, остарео мада се каткад још чињаше, на коњу, снажан као медвед.
Та жена је знала да гледа у карте, а волела је и да прича, чупајући при том, замишљено, увек исту своју брадавицу. Но и то беше узалуд.
госпоже Дафине, тих дана, када је седела као узета, беше једна безгранична завист према обојици мушкараца, које је волела и мрзела, а једно неизмерно презирање себе саме.
Као да виде себе, још једном, у својим плавим, жутим, зеленим, дречећим свилама које је волела, са својим снажним, красним ногама и правим раменима и очи јој поплавише од жалости, за собом.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
шпорета, а свима у кухињи ће бити јасно да се жртвовала, да је престарела за удају, да је одвајала од уста, да је волела децу и да је остала покрај ова два гроба, а када свима постане то сасвим јасно, сестра ће се заплакати и изићи из
– Потврду? Шта ће вам потврда? Већ сутра ћете се уписати и добити индекс! – Ја бих ипак више волела потврду... — била је упорна. Наравно, ако је могуће... Написали су јој потврду.
па добро, рецимо, срећан брак! Уопште нисам амбициозна, знате. И не бих волела да заузимам место неком млађем. – Али шта ће вам, онда потврда? — промуца козја брадица.
—Удала се... Има двоје деце. —Још је онако лепа? —Не. Угојила се. —Штета за Тап-Тапику! —Увек је волела да једе... —Ти, не? —Не… – рекла је Азра, одгурнувши с гађењем тек растворену пастрмку из које се пушило.
—Тако је: за палачинке! Иза Азриних леђа прогура се једна педесетогодишња гошћа: — Ох, тако бих волела да и ја мало гледам... — замоли шефа сале. — Надам се да не сметам? — Само изволите, госпођо! — дозволи јој он.
Што се смејеш? Шта је ту смешно? Хоћеш да кажеш да имаш успеха код оних курвица у фирми, је ли? То бих волела да видим! Спавају с тобом јер си им шеф. Злоупотребљаваш функцију. Ох, доста ми вас је свих. – Којих сад свих?
А знаш ли зашто? – Баш бих волела да чујем! – Зато што си аматерка! Ти си, једноставно, велика незадовољна аматерка! – Незадовољена је боља реч!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Аустријски писац Феликс Митерер (Ф. Миттерер, 1948), има причу о девојчици која је волела зеца нацртаног на чаши. Девојчица покуша да за свог миљеника заинтересује оца, мрзовољног човека, уз то страсног
Гледала ме је својим љупким , дивним осмехом, који сам толико волела. Страх ју је напустио, виолина се огласила. Ништа друго, осим њена осмеха, нисам видела.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Филозофија се зна по Хегелу и по Кругу, књижевност по Гетеу, Шилеру и Геснеру. Шелер, кога је »Млада Немачка« више волела но Гетеа, јесте главни песнички узор песницима четрдесетих година; шездесетих година Хајне постаје узор младим српским
Бачванин родом, из краја где се шала увек волела, он је и сам био врло духовит човек, вазда готов на досетку и каламбур и епиграм.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
После је долазио сам јед и чемер. Мати га је јако волела. Увек је сваком говорила да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на
Било је врло умиљато. Док је још мање било, свуда је ишло за учитељем. И деца су га волела. Та шта да вам ту причам, кад сви знате како је младост мила: »Док си млад, свакоме си драг«, вели пословица.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Нека — одби је она. И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму. А она је баш то и волела. Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у тами.
Главно је било ово, покојник, исправност, према њему. А она, дете, па још преудаја?... Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако.
— За Недељка хоћу — једнако је говорила, умиривала браћу. И то не што је истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери, као умилила, те да се они не љуте на њу...
Нарочито ноћу није давала матери да је код ње. Волела је да је сама. Да тако целе ноћи: или, решена да неће поћи за Иту, лежи као мртва; или, кад јој изиђе пред очи његова
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Играчке сам ти доносио, затим Књиге и плоче које волела си, А све у исто, неко твоје време; Тако ме стално храбриш да те схватим У настајању, нестајању: да си Плод што га
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
То признајем. Највише је волела да прича пливајући. Сећам се, у августу 1969. спуштали смо се низводно од Макиша до ушћа Саве у Дунав и она није
Ти, претпостављам, познајеш моје текстове? — Како да не! — ускликнух одушевљено. — Одувек сам волела твој стил! Узмимо, на пример, само како си обрадио женске ликове у Рату и миру од Лава Толстоја!
Он некако успева да живи ван општих места и општих мишљења. Баш бих волела да успе у животу, кеве ми! На пример, пошто нема чесме у куполи где станује полуилегално, јер га је његов отац
Није био забораван као други. Паркирали смо их у Фордовом излогу на крају Васине улице. Волела сам га због тога што сте некако били сигурни да неће заборавити место на којем је паркирао своја кола, ма о чему се
од свих тих будућих журналиста, да сам типу, када је дошао ред на мене, издекламовала следећу изјаву: „Највише бих волела да по завршеној матури отворим радионицу за пуњење пешчаних часовника. Зашто баш то?
школа би, наравно, највише волела да једним ударцем укока Обе муве: нити је генерал Монтгомери омиљен код ђака нити ја код генералштаба!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
ја сам тражио и да ме приме. — О, ујак је одувек био за обнову. — Ја бих толико волела да наш Мигуеле успе. Можете ли га ви помоћи? — Ја ћу учинити што год могу.
Страшна. Када је сањам само, скочим. Нисам никада разумео зашто је била таква. И колико сам је поштовао! — Можда је волела да има најпре кћер? — Имати кћер? Али ко би онда ловио по језеру? Ко би их хранио?
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТЕТКА: Па нећемо! ДАНИЦА: А где ћемо? ТЕТКА: Па, видећемо! ДАНИЦА: Ја бих тако волела да се вратимо у онај стари стан.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А Љубица лежи, или седи по цео дан. Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће. Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. — О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада. Дај, дијете, високу столицу и јастук.
чине прекоре у име оне добре душе, у име мајке његове, која му је тако много добра желела, која га је тако искрено волела... Па ко је крив? Зар он?...
А ради чега је тета волела своје »мало маче ?«... Можда стога, што је сама она била последње дете очево, па није запамтила мале деце у кући.
А »мало маче« пред њом. Ето згоде! И тета је волела искрено. држала је да се нигда неће растати од своје љубимице. Кад би помислила што тако...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа. Волела је да се млати са кучићима поваздан.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЋУДЉИВОСТ СЛАВЕ Чувена са бркова, тетка- Госпава Волела је по подне да одспава: Сви славни људи брзо науче Да ловоров венац користе као јастуче.
Чула је, на свој рачун, многе речи погрдне, Прозваше је Лонац који воду пропушта, При опаљивању волела је да се отргне И да хитац пошаље у никуда и ни у шта...
Учествовала је у борби, ал донекле, Грмела је против досаде и сивила, Волела је у празно да врисне и да одјекне, И то је све што је у биткама чинила.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к њима, још мање, као код других, по два и три дана тамо остати. Не зна се баш зашто је полудео.
Ослобођавај, Господе! ИИ Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе,
Саму је себе више неговала, више волела, јер је знала да код ње неће бити она обична, свакидашња лепота, када се постане девојком, и која се састоји у
Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер
Зато је она ту самоћу увек волела. Чак, кад је сасвим сама код куће, мати јој оде или на гробље или послом, па се дубоко у ноћ већ не враћа, она је и
Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш. Софка, мрзећи је да се одупире матери, пристаде. А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља.
И то као навлаш све око онога: како није благо ни сребро ни злато, и како као да је она тобож имала драгог, волела се са њим, па сада не полази за њега, — и оне, видећи како јој је тешко, сажаљевају је, и да би је утешиле, певају те
До сада бар, иако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила. А сутра, после венчања, све престаје.
Више нема коме ни да се нада, ни о коме да мисли, још мање да сања. Све што је душа волела, за чим је жеднела, иако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида... Кида саму себе.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
„Да с тобом шетам волела бих више. Ал’ ти са својом дамом ићи мораш...“ Глас мртвачких звона све тише и тише, Напољу, где киша полагано
Та радозналост, та злоба оголела, Злурадост свêта — мрска посада Слободе наше, што је волела Живот без мржње и без немира — Све је то беда, моја премила; Друштво је тешка, мучна досада, Коју је хладна судба
ТЕОДОРА Ја никад нисам волела, драги мој. Љубав је слабост, а ја сам кротила И дивље звери и сав људски сој. У мени се једна жеља оваплòтила:
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ова жена све је волела своме детету, а на оно двоје пасторчади мрзила и свакојако их мучила. Најпосле рече мужу: „Чујеш, човече; ја ове троје
Ја сам то све знао.“ Онда се сви узбуне шта ће чинити: девојка је волела за Турчина, јер је био леп момак и госпоски одевен, а свињарче у сиромашким хаљинама.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
И сад на основу чега да је нађете? После толико година, еј! СКИТНИЦА: Шта ћу, путујем, распитујем се. Волела је кафану, зато је и тражим највише по кафанама. Висока, крупна, коса црна ко зифт.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Симка приђе прозору и испуни га. Брежуљак жутог кукуруза светлуца под багремом. Волела би да је тама и да га не види. Лако заборавља Ђорђа иза леђа, на кревету.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Ваљда им то није царица?« — помисли дечак-капљица, кад патуљчица рече да би га волела видети, али да јој је вид тако ослабио да више не распознаје лица.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја хоћу да знам: је л’ ме та отаџбина истински волела, је л’ према мени испунила све обавезе мајке, па да за њу паднем и жртвујем се као њено дете?
— Добро, волим те ... Али признајем, малопре, неколико тренутака пре, волела сам те више. — Заиста? Зашто? — Не знам. — Не, ти мораш, ти мораш рећи зашто, одмах ми мораш рећи.
то јест да није све онако као што сам те уверио, да није баш све онако. Да ли би ме волела тада? Она лако задрхта али одлучно рече: — Не. Зашто ми то говориш? Шта хоћеш? — Шалим се, шалим, само се шалим.
укочен поглед на њу: — Молим те кажи, реци ми, молим те, преклињем те: јеси ли га икад макар мало, макар најмање волела? Јер ја се никад не могу смирити. Ја га мрзим. Ја не знам, ето, он ме увек мучи тако, мучи ме.
Кажи, умири ме, закуни ми се, откриј ми истину, откриј ми праву истину: јеси ли га икад макар мало волела?! — А ти, шта мислиш? Један сноп сунчаних зракова, пун боја, проби кроз прозор па задрхта и обасја пене од чипака.
Ја бих слагао кад бих тврдио да ме моја вереница, у то време, није волела. Напротив; само што она за то осећање није имала времена, исцрпљујући се непрестано посетама, које је примала и
Да, ја не могу рећи да ме није волела, огрешио бих се. Али могу рећи, а да се не огрешим, да ме је често и задуго заборављала.
А она то није волела, јер би такво посећивање кафана скупо коштало, а и деце нису имали, па би јој самоћа тешко падала.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ваљад’ ти није право што је хајдук? А мени је баш то по вољи. Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. — Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи?
А човек је, брате, човек! — И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево.
мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро... Волела сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — под ноге!...
Ћипико, Иво - Приповетке
Ти си бар међу свијетом, — заврши он, очито незадовољан. Дјевојка се не противи, премда друкчије осјећа. Она би волела да је негдје на селу, у пространој безбризи.
Када је почео да иде у основну школу, већ у другој години осетио је неправду. Сељачка деца нису волела дете аристократске, посрнуле породице, мада је његова мајка била из њихова рода.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
се ово „мало зелено дрво“ из тек објављене „Велеградске песме“: Каже ми ономад моја жена За коју бих све учинио Волела бих да имам Једно мало зелено дрво Да улицом трчи за мном.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
САВКА: Које оно? ЖИВКА: Па де, што се присећаш, за зајам? САВКА: А за то? Па како да ти кажем: волела бих да не дирам у те паре, али ако је нужда... ЖИВКА: Ју, баш ти хвала, слатка тетка, никад ти то нећу заборавити.
СОЈА (љубећи се): Слатка моја Живкице, бога ми сам увек тебе највише волела од целе фамилије. ЖИВКА (пошто се и сви остали рукују): Хвала вам што сте дошли. Изволите седите!
Запиши, ујка-Васо: државни питомац. ЖИВКА: А ти, Сојо? СОЈА: Ја бих волела, Живка, кад бих могла насамо да ти кажем. СВИ (буне се): А не, како смо ми! Јавно, јавно!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
До сада бар, иако није никога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила. А сутра, после венчања, све престаје“.
ломан људски свет, пре могућ него стваран отуђује се од ње и умире у најмелодичнијој реченици романа: „Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави, оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида . . .
]”. 119 Касније, када јој је муж умро, кога није волела, и остала јака љубав према Ити, коју није смела ни пред собом признати, она у постепеном избезумљивању све више крије,
Софка, за разлику и од ње и од толиких других, нити је кога волела, нити кога воли кад јој се саопштава очева воља о удаји.
у XВ глави, грцање Софкино у хамаму, није - изричито се каже - „због тога што полази за недрагог, нити што је другог волела, јер никог није волела.
у хамаму, није - изричито се каже - „због тога што полази за недрагог, нити што је другог волела, јер никог није волела. Она је редак Станковићев лик код ког разговетно пратимо како се већ у детињству еротске емоције почињу преусмеравати.
Сада се све свршава [. . . ]. Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави, оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида . . .
синонимична глагола својим смењивањем остављају за каденцирање неопходан утисак понављања): „Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави, оно бар у потаји неговала, све сутра
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: А по чему га опет мора волети? Ниси ни ти мене волела кад си се удала, па шта ти фали? Него реци, ниси ни ти много наваљивала на њу? АНЂА: Па и нисам.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Увек према њој трезвен, миран, као брат јој. И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији.
] Младен осети како би баба чак више волела да он то учини, да падне. Као егоизам с њене стране, да после и он, као отац му за пиће, и он од ње не може да се
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Отпратила ме до врата, рекавши ми да би волела кад би сутра све нашла исправно. Господе, па где се ја налазим? Зар та пиша стварно намерава да ме сутра гребена?!
Како ће клонути њена прекрасна главица. Као покошена травка. Како ће је сузе облити. Паника. Стид. Волела је издајника. Никанор Вест о Доротејевој издаји проширила се Кулом као куга. Сви су се окренули против нас монаха.
Упитам је шта ту ради и зашто плаче. Одговорила ми је кроз јецај да јој је пре неколико дана погинуо човек кога је волела. Сео сам крај ње. Желео сам да нађем неку утешну приповест, али ми ништа није падало на памет.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1891. РЕАЛИСТА Познавô сам стихотворца у сећању мом далеком, И та бедна амфибија волела се с праљом неком. С њом је суви хлебац јео, а суботом шому пио, А тајно је за комшиком неутешне сузе лио.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Јест, ево осећам ја како је то лепо што говориш. МИРОН (загледајући је): Да, из очију ти се види како би то волела и хтела да разумеш, а то ми је доста. Ах, Ташана, да знаш како је то страшно бити не телом већ душом стар.
(Пружа руку оцу): Дај отров! МЛАДЕН (изван себе од срамоте и беснила): А, дакле, ти си га и волела... није он тебе на силу, изненада? Сада не дам отров!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Поруџбина ваздан; у кућу се купују нове ствари; деца весела и напредна. Мајсторица је све нешто волела да купи ствари од метала. Говорила је: то деца не могу разбити.
далеко нада своју околину, она одједаред узе особита права, заузе став, и поче некако да администрира ствари и људе. Волела је и она живот, и баш зато почела да цени своје способности.
Или увек спава, или баш сео за ручак, и има добар апетит, и не да се узнемиравати. Ето, тај Мата ми је необичан, и волела би да га видим. — Слатко се исмејаше гос-Тоша и његова Нола, и о венцу више не беше помена.
— Балкон је знаш — тумачио је гос-Тоша раније жени — волела моја мати, и он је екстра дозидан; то се и види, пљуни па залепи изгледа.
вечери, с леђа је ословила опет нека свежа удовица: — Не видим, кажем, Лазарићку на гробљу баш никако, а тако бих волела да се нађемо и поразговарамо.
Ја опомени, па попрети и повијај, али бадава. У мушкарчићима, знате, ја их много волим, и волела бих мушку децу, али у њима ради сам самати ђаво.
ти то не разумеш! — А ти разумеш, срам те било, балавац! — Госпа Ноли су то препричали. Она је знала Србу, и волела га. Имало је у том дечку нешто право мушкарачко, слободно, а опет љупко. Свугде стигне, све види и зна.
Госпа Нола је први пут у животу изгледала срећна. Два своја мушкарчића она је волела на разне начине, из разних побуда, и то је њеном срцу доносило ширење и пуноћу.
Њен живот постаде разнолик, богат смислом и новим вољама. Малог Луку је волела баш као дете, као неку драгу играчку, као нешто што њу мази.
Малог Луку је волела баш као дете, као неку драгу играчку, као нешто што њу мази. Србу је волела као маторца, нешто крто и поносито, нешто српско, што ће много труда и муке да стане, али ће бити од њега радости не
Госпа Нола, сама у соби, узбудила се. Волела је и песму и Србу. Још серенада није била сасвим престала, а госпа Нола чу нечије кораке у башти. Свирка се прекиде.
Оно трзање уста се поправља и губи; добро је казао онај мој доктор, ваља му памет. Али ето, школу, није волела, а и домаћи посао не ради с радошћу. Нешто је распиње. Не воли сад ни друштво. — Шта радиш Јулице? Је ли ко долазио?
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Птице су лепо певале, али би она волела и псовку од Романа уместо њих слушати, и цео тај прекрасни предел није друго за њу био него пространост ишаране
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
А у плавога је девојчета било већ удовичке сентименталности, јер, као што ми је доцније признала, она је пре мене волела једног ђака првог разреда гимназије.
Моје седме љубави, за дивно чудо, не сећам се. Знам да сам је волео и знам да је она мене волела, знам да смо се једно другом заклињали да ћемо се и иза гроба волети, па ипак, ето, не могу да се сетим која је то
на што ми је она врло поуздано одговорила: — Не, господине, ја имам тачан списак свих с којима сам се пре удадбе волела и ви нисте у томе списку! И тако се, ето, и крај свих напора, не могу да сетим моје седме љубави.
Она је имала богату, плаву косу и сјајне црне очи и волела ме је врло искрено. Она је чак захтевала од мене да јој се закунем на верност, а заклела се и она мени.
на пример, за тамницу не би могла да важи она реч која важи за брак: „То је кавез код којега би птица која је унутра волела да је напољу, а она која је напољу волела да је унутра“.
она реч која важи за брак: „То је кавез код којега би птица која је унутра волела да је напољу, а она која је напољу волела да је унутра“.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Што виде да не разуме људе око себе? Већ се изгубили и послови које је волела: ко још меси, ко тка? Нема места за разбој у стану, и она је ту сувишна. — Проклето огледало!
Шта је могла да прича с њима? Људе које је она волела, они нису знали ни по чувењу, а како се некад живело није их занимало.
— Биће од њега царски сто! — рече дрвосеча као да одговара на орахову стрепњу, али жена изјави да би више волела столицу: такву у којој би могла седети кад северац заурла над димњаком и причати приче деци и унуцима. — Па, добро!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Иди и обрадуј мајку и кажи јој: беше моје! (Коштани): А ти? Кажи ми, да ли си ме бар кадгод волела, те да знам зашто ћу да венем? Ларма, свирка сватовца јача. Чује се крцкање кола, бат ногу.
Чује се крцкање кола, бат ногу. СТОЈАН (нагиње се над Коштаном): Кажи ми! КОШТАНА (бесно): Нисам! Никога нисам волела! И никад нећу да волим! СТОЈАН (убијено): Ох! (Одлази). Улази полицаја.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
27 Ти најдуже си ме верно Волела, бринућ се за ме; Сред моје беде. и чаме Ти си ме тешила смерно. Ти ме у данима мутним Опскрби пићем и јелом,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Остала је рано удовица. Имала је мужа којега је волела и обожавала јер је и телом и душом био лепота од човека. А и сам епитет, управо епитети, сведоче то.
И Зона је била, што је сасвим и природно, поносита стога. Али је ипак волела да понекад на један такав поглед и одговори погледом.
Засвирала се „Јелка тамничарка“, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра. Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...
Изнесе све шта је и како је било. Плачним гласом причаше јој Зона да је она, истина, крива, јер га је волела и хтела за њега, па тетке покварише, али да ипак није заслужила да тако прође, и да је Мане још кривљи, јер је он