Употреба речи волео у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

„Може неко доћи, Маро“, рече тихо мојој доброј тетки. „Празник је; а и волео бих да ми ко дође, да се мало поразговарам... Е, баш сам жељан људи и света!...

— вели му уча благим гласом, чисто тепајући му, јер је њега више свију ученика волео. Милисав, поруменевши до ушију, обори очи доле, па својим звучним гласом прочита неколико псалмова, тако лепо, таком

— Ох, како бих волео да... Не! Не! Милисаве, дете моје, живи ти и буди срећан!... После тога се окрете од њега, а главу је заронио у

Ко зна, можда се добри старац и зажелео наше комовице? Учитеља је његова похода јако обрадовала, јер осим ракије волео је и свога бившег ученика. — О, Милисаве синко!... Па како, дете, како још?... Е, е!

то најбољи кмет, да нема у целоме Левчу ваљанијега човека; а да му људи казивању верују, наводио је капетанове речи: „Волео бих“, — вели капетан, — „да су ми у срезу сви кметови кâ овај Радован, него да ме наместе за везира у Босни...

Невин!“... Слободан? Невин? Ја бих волео да сам кривац, да сам зликовац!... Тако он, размишљајући, стојаше и гледаше зарђало гвожђе, док му се и судија није

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

„Да ми је двадесета част само од ове једне врсте, да и̓ на Врачар отерам, и ови̓ неколико топова, сада би̓ већма волео него сва звона свете лавре да у Србију преселим”.

” Ја му кажем да би овог мањег волео, „јербо ми се онај већи сасма ватрен и пла̓овит допада.” При̓вати реч Протић и рече: „Ако онога већега (тј.

Постећи онде, а не имаде се гдегоде штогод за јело купити (сваки би од нас волео се са Турцима тући него синодовати у Вољавчи), пошље мене дружина у Тополу, и кажем господару Ђорђу, какву оскудицу у

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

) — Хтеде ми очи ископати. Једнако чангриза... Вала да ми хоће пасти шака да му вратим зајам — волео бих него богзна шта!... — А не брини се, може ти ласно и пасти — рећи ће Спасоје.

Милуна већ није могао да гледа очима. Капетан Вучета јако је волео Страхињу, мада се није умногоме с њим слагао. Страхиња му је био, штоно кажу, десна рука и кад се год деси кака

А 'ајдуци, а курјаци? — А рашта нам је овај пусат? — рече Витомир. — Не бери ти бригу за нас. — Баш бих и волео да их нагазимо! — прихвати Тиосав. — Ако буду 'ајдуци, да их повежемо, ако курјаци, да их побијемо.

Школа је наврх села. Него, да би се боле схватило колико је поп Вујица волео учитеља Грујицу — треба знати да је село отишло некако у дужину за читаво по сата...

Поп Вујица никад није волео, бар тако сам каже, да затече човека на ручку, јер, вели, зна по себи како то није пријатно...

Вујица, иако је лепо код своје куће ручао пасуљца и неку лепу паприку из туршије — а вала и то знати да је поп Вујица волео, барем тако се каже, паприке из туршије — заседне с учитељем Грујицом те осмочи мало печења или ћевапа или сланине, и

Што се тиче ка прилику, само док видите — сви ћете се зачудити! Поп Вујица је волео да је у њега све најбоље, то јест да ни у ког нема што у њега има, и зато му баш није мило кад опази да други има

— Ето Марјан, он га је и укопао. — Та оно јес'... ама ја, газда Јово... — узе Марјан да извија, јер баш није волео да ноћу барата око мртваца и гробова. — Оно знаш... није баш ни лако! — Па нећеш ти сам, не бој се!

За другог кажу да је волео јести бифтеке на лађи, па се читаво по године возио преко Темзе тамо и амо, само да се наједе бифтека.

Била је то скромна и мирна девојка, као јагње. Живан је био наопак човек, зато су га и прозвали — Душман. Волео је свадити се с човеком него попити чашу ракије. Често хоће и да се побије. Откако су га окметили — лепо човек побесне!

« И оде, а не рече ни збогом! — Одиста велиш? — упита Страхиња као не верујући. — Богами, одиста. — Баш бих волео да ми то ниси казала... — рече и нешто се окари. — А што? — упита Радојка као зачуђено. — Тако!...

Ми смо, хвала богу, одавно добри знанци и пријатељи. Волим те као сина... Сви те волимо овде у селу... Баш бих волео да ми кажеш ако те снашла каква невоља.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Али је од Црнобараца добио надимак којим је обележена једна његова страст. Страсно је волео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.

Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!... Умео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната...

Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега. Попа вели: — Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... Овако је он опаснији. То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова. Што ми се улагује?...

све! Он је све знао. Крушка га је познавао. Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се. И Крушка њега није волео. Али, кад му зазвони глас Маринков онако пријатно, он застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде.

Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети... Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље.

Он би био добричина, миран, благ, скроман; правио би се мањи од макова зрна, поштовао старије, волео млађе; живео би у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га не вуку

Сваку мртву турску главу поздрављао је необично весело. Радовао се њиховој несрећи — јер само тада он је био срећан. Волео је хајдуке, те синове горске, те одметнике, који дутом шаром исправљаше криву Дрину и оштрим јатаганом делише правду

— Не знаш ти, Иване, брате, како је живјети међу људма који те не воле!... Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!... Самац сам ти у свијету. Никог свога до бога, који једини види моје жеље и моје срце!

Њему се ниси допао. Сећам се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама добро мислити! Ја бих волео да ме он турски поздравља”. Крушка се уједе за усне... али се насмеја: —Ха-ха-ха-ха!... Добри човјек, добри попа!...

што прави смутњу, ја бих први окренуо главу од њега!... Али добар човек!... Чак, ето, и мени говори како би волео да оженим Лазара!... Ја само стао па се каменим!... Вели: „Оно је прави кућаник!...

— Као да вас двојица врчите на њега. — А ко му је то казао? — Не знам; али, вели, врло му жао. Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави... Поп се загледа у Ивана. — Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега?

А сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њему!... Збогом! Поп је дрхтао од једа. Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... — Али, седи, попо! Седи, Јово!...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

нисам ни мислио, а о аранђелу сам и из раније имао тврдо уверење да је он од те његове афере сама слепа послушност. Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора. С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску.

Дао сам се малтретисати и његовим латинским речима и реченицама. Шта ћу? Волео сам га, па сам све подносио! Једно послеподне ја сам, као и обично, шетао с њиме.

А знам, опет, кад је умро мој чича с којим је бабо ортачки радио и кога је јако волео. Моја стрина, мати, својте, ми деца — удри кукај, плачи, запевај, стоји нас вриска, а мој бабо ништа, ама баш ни сузе

Нас је децу, као и мајку, волео, није вајде, то се види, али нас је држао престрого. Ја се не сећам никад и никака знака нежности од њега.

А моји: моја мати, мој побратим, моја земља? Осетих се остављен од света и пљунуо на све што сам досад волео. Сам самцит, с њоме у мом загрљају. Ја бризнух у плач, иако сам из поноса престао плакати још кад ми је било 15 година.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби, и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.

И није се преварио искусни поп Спира, којега ни најмање није збунило позивање г. Перино на конштрукцију. Волео је г. Пера као сваки богословац шљивовицу.

му се то допало, и падало на памет како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије, коју је, наравно, јако волео. Јест, тако је осећао и мислио г. Пера до овога несретног случаја.

Али, што би, би! Јула је била Шацина и Шаца њен. И Тима кол’ко је пре волео Јулу, толико је сад више омрзну. Па како је био даровит за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на

— Та гле Ниће! — викнуће сви весело, јер ча-Нићу је свак волео. — А зар тако ви пазите на кућу! Ви се задиванили и узанђарили тунакара унутра, а да сам неки, к’о што ме беде, та

споменуто, био један разлог; али не мање јак разлог био је и тај што је поп Спира, као сваки паметан човек и економ, волео што јефтиније да прође. Лети му је било лако.

Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Но ови га силом опет посадише и почеше још више да га дирају, пецкају за женске. — А, јеси ли, а?... Јеси ли се волео с којом? Он је једнако брисао уста, окретао се од њих али, већ угрејан ракијом, и муцао је. — Па... имао сам...

— А каква је та била коју си волео?... — продужавали су они да нагађају. — Је ли девојче... мало, ситно? — Не, не!... — А да не високо?...

И зато муж јој, брат му, ма да је волео ту своју жену, развео се с њом, отерао је од себе због њега. Па кад оцу, матери дају парастос, спомен, они уједно и

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Њему се Анка допада. Истина, била је врло бела у образу, а Љуба би волео да је мало руменија, али опет нобл изглед има. Ако је узме, сваки ће казати: „Но, ова је из господске куће!

Љуба је изишао да се преобуче. Љуби се није баш допадало што је Белкић тако изненадно дошао. Волео би он да се Белкић није тако лако понизио, јер можда је дошао да га на лак начин обрлати; па онда, Белкић, кад се тако

ФрајлаЈулка прави букете, један дâ Ружичићу а други Љуби. Љуба би волео да Ружичићу није дала, ал’ опет стиша му се душа, само кад је и њему дала.

Паулина свира, а Љуби је мука. Волео би се онако с њом разговарати. Срећа што је фрајла скоро довршила, јер је већ Љуба хтео да моли да даље не свира.

— Шта ми је до тога! Волео би да није тако нобл и високорођена. Кад би’ имао тако учену жену, ја би’ мислио да имам фишкала за жену.

— Све је то лепо. Евала учитељкама! Ал’ васпитати се баронски па спасти на учитељку! Да сам женска, волео би’ да су ме за занатлијиницу васпитали. — Мани се тога Љубо; сад ти мени кажи како сам се ја онде владао?

Ја би’ волео да је што накраће. Зато ја ћу бити слободан, па ћу до две недеље сам са мојом сопственом персоном к вама доћи, а донде

— То је мало; јако сам се истрошио. — Ал’ има леп штафирунг, и то вреди хиљаду. — То је све лепо; ал’ волео би’ да још штогод има; ја имам више. — Ал’ ћу вам још штогод казати. Ми немамо деце.

На Свилокосића јагма од седам девојака. Не зла коју да узме. Једну би волео и другу би волео; она опет има велик мираз. Да може, све би их стрпао у срце своје, које је доста велико нарасло.

На Свилокосића јагма од седам девојака. Не зла коју да узме. Једну би волео и другу би волео; она опет има велик мираз. Да може, све би их стрпао у срце своје, које је доста велико нарасло.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

јасно виде само вијугаве, змијолике линије жене са којом је толико пута посматрао сличне сунчеве заласке и коју је волео свом душом и свим насиљем своје крви и меса.

И још нешто: као и отаџбину и мајку, човек се боји да је не изгуби, јер зна да би је тек после волео. Дакле не волим нити могу да волим, јер љубав тражи целога човека и поверење, а ја сам сатрвен, уморан срцем и

А он је њу истински волео. Веровао је, јадни Христић, да ће она бити срећна кад га види, па се за ту њену срећу осрамотио.

И ја тек сад разумем Христића, јер волим, јер прâво волим. Јест, никад ја овако нисам волео и за Наташу бих ја сад учинио оно исто што је он учинио за ону змију.

А ја сам волео те крепке природне људе што су мирисали на планинско цвеће и ширили око себе онај лаки ваздух планина, пун страсне

У блеску оне муње стицао сам чудну веру у себе. Сурово сам одрицао закон, одбацивао Творца, и свемоћан волео сам живот и веровао у срећу...

Африка

Ујутру поливање водом од које се јежи. Кинин. Доручак обилан као да се руча. Дуги разговори са госпођом Франсис Беф. Волео бих да ми је мати, толико је добра, нежна и чедна.

“ а да у ствари не би волео да уђем у ту комбинацију. Швајцарац је сматрао или да овај човек никако није погодан за мене, ко зна из каквих

Одмах смо изишли у шетњу с намером да доцније узмемо и Швајцарца за вечеру. Ја сам два-три пута споменуо да бих волео да видим какав там–там те вечери, и Н.

„Самоубиство није било у питању и, уосталом, у то време не бих био у стању учинити га; ја сам и одвише волео ту младу жену да би ми живот изгледао упропашћен.

На Комои су били црни, међ којима бих волео живети да бих се вратио веселу и детињству; на Зазандри код Либерије црни који су скоро луди и абнормални од дивљине и

Онда ми један од њих, Зана, иначе и ловац на хипопотаме, рече да има брата који је болестан и да би волео да га и ја видим.

Тужно вече без пића; са сланим прженим месом још у грлу! Ипак дивно звездано вече саване! Да живим хиљаду година, волео бих те хиљаду година!

се да не схватам шта се збива, кажем дечацима да старици преведу како личи на једну моју стару рођаку коју сам волео а која је чинила све што сам хтео, па да је молим да узме нешто од мене чиме би учинила молбе за њену душу.

као да је све то само случајно а не као да га бескрајна чежња вуче к њој. Он није видео Бетзабе и волео је ову жену једино својим чулима, чиме је био далеко изнад мене.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Он је више волео Петроварадин од Темишвара, али је те године дошао био у Темишвар због немира, и да буде ближе војницима, Расцијанима,

Не само у Беч, него и у гроб. Сунце, које је Гарсули волео због својих дебелих, реуматичних колена, Енгелсхофен је осећао још више, јер је био једном ногом већ у гробу.

Био је још дружељубив, весељак, а волео је и да игра, иако никакав играч није био. Волео је и да пева, иако је глас пустио само онда, кад би се шаком захватио

Био је још дружељубив, весељак, а волео је и да игра, иако никакав играч није био. Волео је и да пева, иако је глас пустио само онда, кад би се шаком захватио иза увета. Био је омиљен у расцијанском друштву.

Она би се кикотала, чим се Јурат Исакович појави у друштву, а у њему је имала сигурну подршку. Ђурђе је волео своју децу, па је волео и братовљеву, свих шесторо.

Ђурђе је волео своју децу, па је волео и братовљеву, свих шесторо. Он је уживао при помисли да ће их, идућих десет година, бити још толико.

Трандафил је волео друштво и говорио је да је његов дед пошао, го, као пиштољ, из Солуна, да је био застао у Београду, и терао до Будима.

Пела се узбрдо као козле. Исакович, који је био навикао на коња, и није волео да се пење, узбрдо, пође за њом, али јој довикну, и то, да треба да се врате.

колико може, своју несрећу и срамоту, али је хтела да се изјада човеку који је тако часно, тако верно, тако бескрајно, волео, своју жену.

А однекуда се чула и сова. Исакович је, као и његови братенци, био сујеверан. Није волео да чује сову из мрака. Био је још увек запрепашћен бестидношћу госпоже Евдокије, која га је позвала, а био је, уопште,

Са женом која је мртва, али коју је сад толико волео, јер је увидео колико га је волела. Осим тога, на путу у Росију, није било за жену места.

те зиме, служила, за дивертиссемент – како би Ђурђе рекао – матором фелдмаршал‑лајтнанту Енгелсхофену, који је театар волео.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

За Србина и у данашњим приликама ово је питање тешко расправљати, и ја бих више волео да овај задатак узме на себе други, чија непристрасност не би могла бити подозрива.

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

Луда ала, пуна таме, хтеде да се уда за ме. Али сам одолео, јер сам другу волео. БАБА РОГА Има једна пећина строга у којој живи Баба Рога. А ја сам, ваљда разумете, једно веома храбро дете.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Ах, то не! Али шта? Да бих донео одлуку, ваља ми најпре преболети, јер, ипак, ја сам волео ту жену, ваља ми преболети то! ЉУБОМИР: Ја вас потпуно разумем, али нисам кадар и не припада ми саветовати вас.

То значи да ће госпођа то и посведочити ако устреба. СПАСОЈЕ: Дабоме да ће посведочити. МАРИЋ (обраћајући се Рини): Волео бих да ми то и сама госпођа каже. РИНА (збуњена, узбуђена, чисто грца): Ја... Ја...

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Тема је била нешто о мајци а дечак је написао како би више волео да не пише о томе: „Моја мајка није мајка. Кад би то била, бар понекад би спремила доручак да не идем гладан у школу и

Зажелех да сам опет тамо. - Мислим да бих морао изаћи, мама! Обећао сам једном другу. Пристала је без испитивања. Волео бих да је питала бар нешто, покушала да ме задржи, али није ме задржавала.

- додао је. Затим смо неко време јели кокошју супу, а мама је говорила како је то супа какву сам волео да једем још као сасвим мало дете. - Кад си био оволики!

То ме није претерано привлачило, јер нисам волео хладноћу, па сам поново окренуо поглед према другом крају шина, оним који је ишао за Атину, Истамбул, затим преко

Понекад сам волео да прелиставам те књиге. Било је лудачких забележака у њима. „Соња, данас сам те чекао! Зашто ниси дошла?

Помислих на Тису још мутну и хладну, али се ипак вратих по гаћице за купање. Волео сам да се купам, иако је Влада говорио да се он, кад би био грађен као ја, не би жив појавио на плажи.

Два угла даље налетео сам на њу. Враћала се из продавнице с рибом. Господин директор је тако волео рибљу чорбу! - Тражио сам те, мама! - рекао сам. - Тражио сам те свуда.

мај и другим сличним, узбудљивим темама. Више бих волео да смо ћутали, али се није могло ићи и ћутати, а још мање говорити о оцу, Станики или Тимотију.

Плажа је још била пуста, али пецачи су већ били поређани дуж обале. Ја сам волео да пецам на скели, и други су то волели, али је на једном крају скеле већ чучала Бароница разговарајући нешто са

Више сам волео да је са зечевима. Рашиди је то било смешно, иако није била нешто нарочито расположена за смејање. За четири дана

Скела је мирисала на влажно дрво, а из врбака долазио опори дах младог лишћа. Било је то доба године које сам највише волео: чисто, светло и не превише топло.

- Гарда умире, али се не предаје! - рекао сам. Било је то нешто из историје и чини ми се да је изрекао Наполеон. Волео сам да памтим све у вези с тим хохштаплером који је успео да побије пола Европе и уврсти себе у свеце.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Господар Софра јако је волео Исаила Чамчића. Исаил, или Иса Чамчић, био је особита шаљивчина, а господар Софра волео је шалу, и рекао је и примао

Господар Софра јако је волео Исаила Чамчића. Исаил, или Иса Чамчић, био је особита шаљивчина, а господар Софра волео је шалу, и рекао је и примао је, није био мргода. Ису Чамчића је од свију најволео.

Господар Софра је биодобар „певац“, бар он се за таквог држао. Том приликом би се надметали; особито „трећи глас“ је волео господар Софра.

Кад је сазнао и приметио да ко не воли жуту репу, он је баш то дао кувати; па и сам није волео жуту репу, али при трпези ипак је доста јео и хвалио како је добра, јер хоће да научи млађе на свашта.

Право да ти кажем, и ја сам волео имати лепу жену, па још ако је мудра к томе. — Ипак нисам се хтео женити, док се нисам од дуга опростио, па кад сам

Кад се испеваше, домаћин дâ знак да се деца даље, а мати то све изреди. Осташе њих тројица и госпођа Сока. Он је волео када она до њега седи, па макар колико И каквих гостију било; и кад послушкује, и онда је њена столица до господара

Чамча није радо био код куће, па кад се једаред на пут кренуо, није се ласно враћао. Особито је волео бити у Пољској, јер су га пољски шљахтеци због његова лакрдисања волели.

Само гледај да добијеш такву као што је твоја мати била. — Ал’ за овај мах не могу се женити; волео би’ малко путовати, па кад се вратим. — А куда би путовао? — Ишао би’ у Талијанску.

После му још да један материн прстен. — Од мене, већ имаш прстен, ево ти један од матере; ако си волео и поштовао матер, ако поштујеш и волиш мене, то нек’ ти буде залога, да кад на њ погледаш, да се опоменеш твоје матере

Дакле, Пера неће дућан. Пера је, као што знамо, коње волео. Има хиљаду форинти, и за то ће коње куповати. Оде код Нестора Чавића-Профита у дућан. — Добар дан, Несторе.

— Па ако запроси, шта ћемо чините? — Честит је човек, а и отац богат. — Право да ти кажем, ја би’ је волео удати за таквог човека као што смо; не волем фишкале. Да бог сачува сваког од њи’, далеко им лепа кућа!

Зато будимо поштено весели; ми смо већ старци, гроб је близу. — Већ у гроб волео би’ бити. — Мани се још гроба. Знаш, Софро, ми смо већ од детињства пријатељи. — Јесмо, и остаћемо до гроба.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Ови живи за које се бринуо, ова жена, а још више деца коју је волео, премештаху се сваки час, из пролећа, у јесен, из лета, у зиму, из весеља, у плач, из дана, у ноћ.

Његова је манија била да кажњава, кроз извештаје. Волео је да пропусти пук, па да пошље за њим пријаву, написану чистим и оштрим словима, шиљатим као игле, па нек му други

Његов брат Вук, кога је неизмерно волео док беше дете, јер је био јачи од њега и јер је знао да говори цигански, био му је мио и после, као аманет очев и као

И, сузним очима, о мужу који је више, изгледа, не воли и који је, можда, никад није ни волео. Пред Аранђелом Исаковичем госпожа Дафина стајала је често, уздигнутих груди и руку, очајно, над главом склопљених.

Зар није више бринуо за своје цркве, војнике и коње, него за њу? Па и ту своју децу волео је, њу и не рачунајући уз њих. Осим тога, колико све жена није имао, осим ње? Тако, размишљајући, би јој мало лакше.

Иако је сва жута, ружна, збабана, њему би још увек била лепа. Носио би је на рукама од постеље до прозора. Волео је децу, па би љубио децу. Њу би положио ту, под надстрешницу, у заветрину, на сунце.

Са жељом за непомичним и непролазним, изненада, даде му се да испуни своју жељу за телом своје снахе, коју је сањао и волео, крај свих безбројних жена које су му доводили, кад би заноћио, или застао дан‑два, тргујући.

Кроз три године, када је онуда пролазио, нису му се више сећали ни имена, а једна Влахиња, коју је нарочито волео, и плаћао, није га познала.

Али ако ту војску није марио Карло Лотариншки, волео је барон Беренклау, који је са њом упропастио Баварску, покоривши земљу супарника Марије Терезије, те постао љубимац

Они су га у рату начинили чувеним, клањем и покором, и он је и после остао при томе. Волео је рат изблиза, а рат изблиза пријао му је само међу њима.

завејаним путевима, тако су и дани што су пролазили један за другим, тресли и бацали бића и ствари, које је волео, живот његов, његових војника, доносећи му све непријатности, бриге, увреде и грозоте.

Језа, ледена језа пређе му по плећима. То беше тај тренутак безмерног миља који је толико волео. Зачас, насред реке што је протицала под балванима, тако близу, осети своју жалосну самоћу и засукавши брке, затуривши

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За младога који мисли да човечанство, да лепота коју му очи виде, настаје кад он је на свет настô, да нико није волео слично, да велика светковина људског живота тек с тим поста. За свачије мишљење детињасто и јеретично.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

И он се тражи — тај живот што промиче од данас до сутра, онај живот што је колао, кључао, пузио, преклињао, волео, цмиздрио, чекао, богорадио, заустављао се, подизао и поново падао, и опет се дизао испод оног уличног часовника који

Где ће преспавати прву ноћ? Шта ће јести? Како ће се споразумевати на француском из школе? Снаћи ће се већ она... Волео бих да видим тебе, тамо међу оним непознатим светом! Па шта? И ја бих се већ некако... Зашто онда не одеш тамо?

Цик-цак. Лево-десно. Бришу све док не избришу и последњу ствар због које сам некада волео успеле момке, скупљао исечке из новина у којима се говорило о њима, навијао за њих.

— Војска је војска. »Добро је овде«, мислио је, »сасвим добро, мада ми ни ово сунце, ни ова Тераса коју сам толико волео, ни овај отмени свет коме сам некада желео да припадам, ни заставе на ветру, више не причињавају никакву радост, баш

Све те ствари Бел Ами нити је волео нити разумео. Створен од сасвим другог материјала, није пристајао на срдачност тог професора, који је непрестано

Улетех у клопку! Ко ли је само написао ону причу »домовино, ти си као здравље«? Баш бих волео да му кажем реч-две! —Свуци виндјаку! — наређује цариник.

Летују под шаторима као пробисвети, само неће код тебе. А знаш ли зашто? – Баш бих волео да чујем? – Зато што си огаван егоиста, диктатор, и што си досадан... Да набрајам даље?

— размишљао је њен муж тонући све дубље у столицу. — Овај наш пре робије сигурно није био конобар! Баш бих волео да знам шта је био! —Што га не питаш? — замумла девојчица пуним устима. —Не говори док једеш! — пресече је мајка.

Угађали су му куваном јагњетином, коју је волео више од свега, доносили му свеже, тек упецане пастрмке, наручивали за њега младе сиреве и кисело млеко, у коме је

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

ИИИ Змај је дете волео љубављу радосном и одговорном. На њ је био упућен животом, родитељском несрећом, склоношћу ка поучавању, природом

Један Керолов савременик открива да је творац Алисе волео да замишља игру у којој би се слова кретала по шаховској табли све док се не би образовала у речи.

После сам се, годинама, сретао с њим на различитим пословима. Што сам га боље упознавао, све више сам га волео, и поштовао.

Што сам га боље упознавао, све више сам га волео, и поштовао. Волео сам, чак, и његову честиту, буновну мрзовољу; чинило ми се да долази из једног лепог неспоразума са околином, из

Сад, кад је отишао, мислим: тако смо се мало слагали, а толико сам га поштовао и волео... Одлазио сам у Студио Б и излагао га својим бескрајним јеремијадама; слушао ме је стрпљиво, благо, ћутке.

Хватао је слабе тачке и извргавао их подсмеху. Кад бисмо се јаче споречкали, волео је да се нашали „Мало поштовања, молим! Ја сам само неку годину млађи од твоје мајке...

Одмах потом, телефонира Радовић. „Да ти честитам, и да даднеш изјаву за Студио Б!” дам изјаву. Поново, Радовић: „Волео бих да и ја теби чешће телефонирам, али, некако ми незгодно... Ово је државни телефон... Ја то не умем.

“, питам га. „Мучим се, а ти?” Понекад му рекнем добројутро, пре него што он сличан поздрав упути Београђанима. Волео их је, и волео је Београд. Био је прави, старовременски родољуб.

„Мучим се, а ти?” Понекад му рекнем добројутро, пре него што он сличан поздрав упути Београђанима. Волео их је, и волео је Београд. Био је прави, старовременски родољуб.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

И он ће тај језик заволети са љубављу којом је волео своју земљу и свој народ. Он осећа да је потпун, да може дати пуно израза свом унутрашњем бићу само када говори својим

Као Хорације он је пригодан, пише ласкаве похвале и посвете, и Копитар му поводом тога пише: »Волео бих да сте поносити као Клопшток, и да се не удварате као Хорације и Виргилије.

У доба кад се волео гест, фраза, поклич, крајњи национализам, није се могао волети тај песник од дискретних и суморних идеја и непосредног

непрестано стварале, живећи у тренутку непрекидних борби са Турцима, васпитан од Симе Милутиновића који је занесено волео народну поезију, Његош је знао народне песме, волео их, скупљао их и подражавао.

борби са Турцима, васпитан од Симе Милутиновића који је занесено волео народну поезију, Његош је знао народне песме, волео их, скупљао их и подражавао.

ПУТОПИСИ. — Од своје младости Ненадовић је волео путовати и добар део својих путовања описао је у лепим путничким писмима (у Шумадинци: 1850.

Европски романтизам је нарочито волео три велика песника: Дантеа, Калдерона и Шекспира, нарочито Шекспира. Од шездесетих година у српској књижевности се

— Копитар, припадајући романтичарском бечком кругу, сарадник аустријских романтичарских листова, волео је народну поезију уопште.

Ниједан српски песник није толико волео, разумевао, осећао и асимиловао народну поезију, и ниједан од њих није из елемената народне поезије, у народном стилу

Све што је српски народ у току целе једне половине века осећао, волео, мрзео, желео, сањао, све је то нашло одјека у његовој души и силног израза у његовој поезији. ДЕЧЈИ ПЕСНИК.

Он је децу волео, и као уман човек који је јасно увиђао да од млађих нараштаја зависи сва будућност народа, и као несрећан отац чија су

Он је волео децу не суво педагошки, но очински, срдачно и топло, и за њих и о њима испевао је велики број песама, најбоље дечје

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— пита га Јова. — О, ја, да играмо. Али нема крадиш жандарм? — условљава Кристијан — јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре. — А, боже сачувај! — вели Јова.

беамтером, да је с њим био »пер-ту«; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више волео је да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српски.

Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, али

Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао. Ужасну је галаму дигао у мâли, тако да је цела мâла, по читаву недељу дана раније, знала да се Јова поштар

и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске гослове, иако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. »Сад ћу те ошурити!

пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин Павле, који је зачудо волео женске с младежима. — Па шта нам доносите? — запита домаћица полаженика. — Зиме, госпоја Кајо! — вели полаженик.

— Жено, чорбу на сто, а ето мене сад. — Затим скиде пиштољ с чивилука и огрну женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти онако у прслуку кад руча), и изиће напоље пред кућу.

Саветом и лепом речју надао се да ће више моћи да постигне. Децу је волео, а деца њега. Васпитање, а не крута дисциплина, то му је била девиза.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Сад иди у свет, моја јадна песмо, Но волео би да си ми повесмо, Да из те дивно ја увртим уже, Да браћа моја неке њим послуже. (19.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Што би се смејо тако гласно, да није назор? Ја ти кажем, да он гадно очајава! СУЉО: Тако бих и ја волео да очајавам! Што мене тако неко не унесрећи!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

(1898) УВЕЛА РУЖА (ИЗ ДНЕВНИКА) „— — — Опет сам те сневао! Како жалим што сан оде те и ти с њиме! Како бих волео да то не беше само сан, сан и ништа више. Али хвала и сну.

— Не то! — уплаши се Мита и окрете од Аритона. Али се видело како би он волео да Аритон, и против његове молбе, и даље продужи, да прича ваљда како је у тим колима била она, баштованова кћи, и са

Знам, покојни Мита, домаћин ти, много је то волео, па донесох, да и ти окусиш! Или, ако би која дошла да штогод, какву ствар, урутку, узме од ње на послугу, она то не

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

сан уснио, па им рече: — Децо моја, не жалите труда ни блага, него потражите ту воду; ако да бог те је нађете, то бих волео него све царство своје.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Давали смо му број по број, а када прочита посљедњи, ми му опет уваљамо онај први, па Јово — наново! Волео је, иначе, да нас окупља и да нам чита најновије вести. Наравно, сви су убијали тутањ сем мене.

Не знам шта ми је сметало, али изгледало је као да би и он волео да се мало љуби се неким глумцем у уста и то са језиком, и још ми се чинило да ни он не би био у стању да изведе оно,

Мислим, какве то има везе? Објаснила сам му лепо да се, у ствари, ту ради о једном извору из кога је Књаз Милош волео да пије воду. Њему допада! Онда је једнога дана, онако мамуран, упао унутра и удавио се.

Али, чудо једно колико је тај „Зануси“ волео да база по кући! Најлепше је када га укључимо да ради ноћу, као у оним телевизијским рекламама — док ви спавате,

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Мислим да би то било изврсно, јер бих онда још стигао и да се вратим поштанском лађицом у Хуенту. Више бих волео да из Хуенте напустим језеро. — Онда ћу ја у пет доћи по вас. — Дођите у пет по мене. Оно је замак? Изгледа огроман.

Обично једемо у осам. Шта да вам спремимо за вечеру? — Оно што обично спремате за себе. Ако је могућно, рибу. Волео бих да је зготовљена како је рибари обично справљају на острву. За друго ми је свеједно. — Изврсно, господине.

За друго ми је свеједно. — Изврсно, господине. Хоћете ли да вам изнесемо сад један сто, да седнете? — Волео бих да видим острво пре вечере. — Наш дечко вам може показати острво. Мало шта има да се види.

Ваљда бих једино волео да птице ћуте: али ни тога нисам свестан. Враћам се истим путем скоро кроз мрак. Вода је сад светла и звучна.

„Какав мислим у себи. „Тако бих волео једном да стварам, скупљајући оно што је најбоље у богатствима око мене, да прерадим то затим у једну јединствену

Зидар је већ морао ићи. Жена Карлоса, који се спремао да носи цемент, разболела се. Хоћете ли сада да прошетате? Волео бих да вам покажем рибњаке, ако хоћете. — Врло добро. Имамо и иначе још добар сат до ручка.

— Нашто! Ми смо сви још из давнине рибари. — Али ако не воли тај занат? — У почетку га ни ја нисам волео. Сад видим да је то био најбољи И најсигурнији хлеб. — И ако се језеро смрзне с времена на време? — И ако се смрзне.

Довиђења, млади господине. — Довиђења, и хвала што ме нисте отерали. — Надамо се да ћете опет доћи. — Хвала, волео бих и сâм. Излазим лагано из града навише. Свитци лете између маслина које бацају велику сенку.

То вам може донети много патње. — Удаћу се доцније, али сада још нећу. — Мислите ли да вас је волео? — Не знам, ја ништа не знам; ја савршено ништа не знам. Он се оженио и сада је све свршено.

Учини ми се да један део те среће, као ноћне тишине. мора прећи и на њу. Волео сам са усхићењем ту девојку која је трпела у животу, која још трпи и која је дошла да то каже.

Желео сам ипак да јој метнем главу у крило и да тако останем до зоре. Волео сам је толико ради „њене“ среће да је и „моја“ почела несвесно да се тиме користи. Она начини покрет да се дигне.

Ниједан од нас; баш ниједан! Нигде у свету ниједан од оних што су данас. Онда бих волео да се родим опет, не да растем, већ да се нађем међ њима, па да погледам свуда у круг.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ПРОКА: Чини ми се, прија-Сарка, ти на ружно навијаш? САРКА: Па ако ћемо истину да говоримо, покојник је волео онако... како да кажем, де... помозите ми. ТРИФУН: Волео је да врде. САРКА: Ех, ето то сам хтела да кажем.

САРКА: Па ако ћемо истину да говоримо, покојник је волео онако... како да кажем, де... помозите ми. ТРИФУН: Волео је да врде. САРКА: Ех, ето то сам хтела да кажем. Волео је, бог да му душу прости!

како да кажем, де... помозите ми. ТРИФУН: Волео је да врде. САРКА: Ех, ето то сам хтела да кажем. Волео је, бог да му душу прости! ТАНАСИЈЕ: Е, то јесте, то му се мора признати.

МИЋА: То само значи да је био савремен човек. САРКА: Савремен или несавремен, тек волео је. Знам, тако ја једанпут дошла код њега, па... али нека – бог нека га прости! ТРИФУН: Што – кажи!

ПРОКА: Па нико није... Покојник није волео да му се дође. ГИНА: Није трпео фамилију. САРКА: А тетку трпео. ТРИФУН: Па трпео, дабоме, јер му није род.

АДВОКАТ: Верујте не, чак кад бих ту девојку и волео, јер сам уверен да би она увек сумњала у чистоту мојих побуда. ДАНИЦА (у разговору завукла је случајно руку у џеп и

САРКА: Па, велим, да ти се нешто не јави покојник ноћу у сну. МИЋА: Нека ми се јави. Ја бих чак и волео да ми се јави. Право да вам кажем, прија-Сарка, и волео бих да проговорим с њим онако, у четири ока.

МИЋА: Нека ми се јави. Ја бих чак и волео да ми се јави. Право да вам кажем, прија-Сарка, и волео бих да проговорим с њим онако, у четири ока. САРКА: Баш, пријатељ-Мићо, да те нешто замолим.

АДВОКАТ: Шта то? АГАТОН: Волео бих да знам шта ја наслеђујем? АДВОКАТ: Па кад ме већ тако издалека питате, ево да вам издалека и одговорим.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А увече, када заврше послове, легао би Петар на сламу, подметао руке испод главе и ћутао. Волео је самоћу. Остали војници сакупљали су се у мале групе и причали доживљаје из свога села.

Пожури, воз само што није пошао. Милутин окрете главу на другу страну, јер није волео да се шала збија на његов рачун.

— запита командир у шали поднаредника Траила. Траило заузе одмах став „мирио“ И одговори: — Господине капетане, волео бих ја да ратујем на њиној земљи, макар и одступао... У неко доба угледасмо у даљини, на путу, неко кретање.

— Ама требасмо да му завијемо главу. — Море на псу рана, на псу и зарасла.. — Волео би он сада да му је и руку однело, као сиротоме Ђорђу, само да се не чује негова брука по селу.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Без тога не може да се ради ваш посао како ваља. Него знате шта: упишите и мене у први разред; ја бих баш волео да учим код вас... Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам.

Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад досад није волео, и да му не беше деце, помишљао је озбиљно да бежи са њом у Америку, или у Турску. А Љубица?

— Хо, брате, како се човек одучи од свега! Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих. А сад... добро је, добро је!...

Да ме слушаш, а не да ми туторишеш! Коме се не свиди, срећан му пут!... Нису се разумели. Он је њу волео, али некако на свој начин, без оне обичне женске нежности, која влада међу мужем и женом прве године.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

И што ми можда није ни до живота! И ја можда мајору нисам умела да кувам онако како је волео — знам ја шта се све прича по комшилуку!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Све што сам волео умрло је вичући име моје, а ја му не могах помоћи. Збаци одело своје. У целој звезданој ноћи једина радост над

На фотографијама, он и његови другови, већ бркати, личе на младиће у романима Лазе Нанчића. Тома није волео школу, а био се потукао са професорима.

Вели, тако треба дочекати рођење Христово. Иако није трпео Србе, Враницани је мене трпео. Ваљда зато што сам волео да ми прича о Хрватској и Загорју, о Новом и Сењу.

Међу хрватским песницима тог времена највише сам волео Марина Сабића, кога сам, после неколико година, упознао у кући свећеника, на острву Вису.

Међутим, годинама, ја сам се стално враћао и туда пролазио и имам многа људска бића тамо, која сам познавао и волео. Као и Растко Петровић, Дероко, Дединац, и ја сам остао веран мору. Не само у слабим стиховима и на језику.

Ја сам Темишвар волео, као што људи воле место у ком су одрасли. А Београд сам волео као што човек воли своју фикс‑идеју.

Ја сам Темишвар волео, као што људи воле место у ком су одрасли. А Београд сам волео као што човек воли своју фикс‑идеју.

Сад га гледам, офуцаног, на филму о окупираном Бечу, Орсона Велса. Крио сам се од ујака и у циркусу, који сам јако волео. Мирис струготине још ми је у сећању, а још више вртлог гимнастичара на трапезу.

Оног што хвата за дугме. Ту досадну службу нико није волео. Међутим, који је официр на реду, сазнавало се при вечери, кад нам донесу пуковске заповести, на шапирографу.

је у то доба био болешљив, а на Универзитету је било почело да долази до студентских демонстрација, које Поповић није волео.

Помислих: гле, како никаквих веза нема у свету. Ето, тај мој друг волео је ту жену, а она је остала негде далеко у некој завејаној кући, сама, у Тоболску. Ништа не може да се задржи.

Они то не лажу као господин „космичар“ Демел, који је волео да руча са царем. Ово су они који су месецима лежали, закопани по шумама јесењим; који су ноћу, клецајући, пролазили

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Он се дуго колебао да ли да се одазове том позиву и молио се Богу да га он упути шта да чини, јер је волео пустињски живот па му је тешко било да га напусти.

Народ га је поштовао као светитеља волео га и слушао. А кад би у цркви говорио реч Божју, сав би народ падао на колена и плакао, јер му реч беше силна.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— 'Ај'те у собу! — Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше. Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. — 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама

Јоване бећаре, која ти је драга? — Лепото девојко, Милица Ђокина... Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како је изгледала, док се песма хорила.

« Али главна његова особина састојала се у чудноватој љубави: волео је — прашину и ђубре... Није се ни чудити: био је нежењен момак.... Има две врсте застарелих момака.

Било му је око 45 година. Живео је усамљен, као сова у дупљи; никоме није ишао, нити је кога примао. Шетњу је много волео; шетао се много ван вароши, и то вечито сâм.

Шетњу је много волео; шетао се много ван вароши, и то вечито сâм. Имао је само једну добру особину: волео је шалу и понекад је сам заметао смех међу друговима. Од тих шала најволео је оне, које су се некако врзле око сукње...

педантном и чисто, лепо одевеном човеку, коме није могао ни мрвицу друге замерке наћи, кога је и сâм до овога тренутка волео, разли се у сваки делић његова тела, у сваки живац.

Нико га не виде да се смеје, вазда је озбиљан, управо строг. Није волео мислити о стварима, које су далеко од њега. Био је што веле, човек позитиван, па је имао неколико својих кућа и

А Марко се опет мрштио и мумлао својим загушеним гласом: : — Белаја!... узвикује он (у младости је волео узвикивати: »до ђавола!« али га прота одучи од тога); ако овако устраје, доћи ће и до мојих чатрља.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ИВКОВИЋ: Волео бих ја да ко покуша мени изнети тако што, па би видео како би се провео. ЈЕВРЕМ: Ето, како си пргав. Нек износи,

Знаш ли ти шта значи то кад ти народна свест дође у кућу? Ја бих волео да видим тога кога то не би збунило? ДАНИЦА: Па је л' треба да им говориш? ЈЕВРЕМ (дрекне): Па то је оно!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о

Удаљио сам се од започетог предмета. Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.

— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво. А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). — А, ја! — рече фамулус. — Па је си ли овдена одавно?

Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана. Од једне извађене цигаре направи после три тање.

и показа руком по сакупљенима у кафани. — Куку, мајко! — чу се однекуд. — Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре.

А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по француски.

Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем. Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се

У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу. Волео је да зазјава. Мало је радио. Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Ходајући, волео је, тако, мало да гега. Измеђ хиљаду мáчака препознао бих њега: Равнодушан и мудар... Мислилац, у основи.

Мачор мој, у свему, бејаше другачији — Лен, доброћудан, трапав као слон, Узвишеним мислима и философији склон; Волео је да се испружи на леђа И да размишља како свет нема међа: „Ми, мачке, откуд смо, ко смо, у Космосу?

Сва моја чула су пировала... Волео сам металасту мрзлину београдских јутара, мирисне уједе угља истовареног покрај подрумских решетки, цилик трамваја

Душа ми је била пуна, препуна. Волео сам живот, и Београд, и све што је било у Београду. Био сам богат, и срећан што сам свој дах помешао са дисањем

ми је дано да преподнева проводим у Народној библиотеци, ишчитавајући ретке књиге, старе часописе и предратне новине. Волео сам трамваје: Ноћ кад одмакне, Кад тек понека сијалица ко златна крушка засјаји, И сваком на срцу кад одлакне, — Шта

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Знам те! Царуј ко увек, царуј према себи, Ти, деспотице, што те вечно памте; Да ниси таква — волео те не би̓! НА ЈЕДНОМ ПРИМЕРКУ ''ЦYРАНО ДЕ БЕРГЕРАЦ'' Да, сви Гаскоњци нису из Гáскоње: Има их, Госпо, широм целог

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Није могао да га гледа, како је говорио. А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео. Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе да га види, али ипак да и на

Али о продаји особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути. Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.

А да га је највише волео, видело се по томе што га код „побратима“ остављао, нешто стога што је ближе био манастир, да би могао чешће ићи и

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Може бити споро, Ал’ ће тек доћи клонулост и задах Да скрију све што волео сам скоро. Осећам да се лагано одваја Стари свет жеља и мисли од мене, Да су ми дани са све мање сјаја, И бледо

У тај Заношљив тренут године и снóва Ја сам волео, срећан био, знам; Исти је био врућ пролећа дах, Исти је ветар них’о врх од зова И пуно цвећа што на један мах

А оно замири Што му пролеће још узима дах, Тужно замири... У овакав дан Ја сам волео; и сећам се сад, Када је душу притиснуо јад, Сећам се на то и на своју жуд, Врео, врео дах.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(На ноге) 290 — У којој води нема песка? (У сузи) 291 — Шта би највише волео ћорав човек? (Да има и друго око) 292 — Шта звонар мора да чини ако хоће да звони?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

је сан уснио, па им рече: „Децо моја, не жалите труда ни блага, него потражите ту воду; ако да Бог те је нађете, то би волео него све царство своје.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ЈОВЧА (постаје узнемирен, натеже боцу, пуши дубље). НАЗА И ти си га много чувао, много волео. ЗУЛФА (извирује иза старе, гледа умиљато Јовчу). ЈОВЧА (ганут; ублажују му се црте на лицу).

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Коњи и санке изјурише на пут и нестадоше у Диму вејавице. Аћим склони главу са прозора. Да лије Вукашина више волео што је последње дете? Или што личи на њега? Не зна. Све сам уложио у њега. И синове који се не родише. И наду у унуке.

Не поштује ме. Свети ми се, трже се. И Симку је волео више од Ђорђа. Он је њу нашао и изабрао. Баш онакву какву је и желео снаху да има: крупну, бокату, да може деду као

Не могу се одрећи Олге зато што је ћерка твог политичког непријатеља. Не могу! Нисам крив што си ме неправедно волео више од Ђорђа. Немам чим да ти надокнадим неправду. Не могу... Знам, боли те, гледаш ме, осећаш како умирем у теби.

Дуго се гледају. И зато што очев поглед паде на под, њему порасте сигурност. Отац је Вукашина волео више и зато што је држао бунтовничке говоре по Београду, а он, Ђорђе, помисли на њиве и ливаде које је купио од своје

долину њених бутина, осећао је само топлу и влажну снагу, гомиле густе снаге од које му све зависи у животу, и он сâм. Волео је он ту снагу, независно од лица, облика и речи, волео је потпуно, као што се воли добра њива, поштовао је као што се

Волео је он ту снагу, независно од лица, облика и речи, волео је потпуно, као што се воли добра њива, поштовао је као што се родан калем поштује, и молио јој се без речи, дрхтајем

Пила сам млеко уочи причести. Била сам дете, опрости ми, Господе. Покојном оцу много пута сам смрт зажелела. Није ме волео. Копао је бунаре и ја сам много пута зажелела да у неком остане затрпан земљом.

Кад би му сада рекла истину, кад би му само рекла чије је. Не би се љутио, не би је мучио, волео би га као своје, јер он мора, јер пусто је и мртво све у њему. Он се уверио да живот не може из њега да никне.

му је буљук жена да га смири и у сан завеже, а не једна приткаста жена с меким, дугуљастим сисама, које је брадом волео да милује и гњечи, очајан што нису живе лубенице меса, док је она кроз нос јаукала, изломљено, кмекаво.

„Те што ће да мисле и свете књиге читају, мајке мучно рађају.“ Том надом волео је он њега, другог и последњег, више од Ђорђа, још док је био у колевци.

Руку ми мојих, јер њих сам навек највише волео, лепо сам видео, при бистром уму сам био, тада, кад сунце побеже иза облака, земља се наљути и сва постаде мрка.

Пријатан му је. Сујеверно гони из свести све што је пријатност и нада. Бог њега никад није волео. И то је грех. Опет му се помоли у себи. Чује се закивање дасака. — Бог да га прости — промрмља за себе Тола. — Кога?

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Узалуд је мајка спремала најукуснија јела и колаче: није растао! Узалуд га је слала међу децу: није волео да буде с ни ма, све док у себи не откри дар причања и дође До приче о Златној краби која има моћ да испуни сваку жељу

Отац задрхта опазивши на дечаковом лицу сјај који је вила имала на своме, но убрзо одбаци своју зебњу. — Волео бих да видим острво на коме си се родио!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

УЛИЦА ГОСПОДАР-ЈОВАНОВА Одувек је волео дрвеће и одувек волео да буде у сенци. Отуда око подне, кад полази од угла Француске, Госпо– дар Јован је увек помало

УЛИЦА ГОСПОДАР-ЈОВАНОВА Одувек је волео дрвеће и одувек волео да буде у сенци. Отуда око подне, кад полази од угла Француске, Госпо– дар Јован је увек помало увређен: у улици која

Увлачио се, сав понесен, у језу шумских богаза и чикао тишину, пуну притајених звукова. Највише је волео да утекне пред зору, кад је ваздух као сечиво а даје снагу, и кад сваки ветар, за трен, стане: тад, кад вас свет

) Празнине су се умногостручиле а пустолине, све чешће, зјапиле и из земље и са неба. Он се тукао. Нарочито је волео онај неухватни трен, пред битку, кад се свет смањи само на њега, људску трунку, а и њега већ нема, ту је само неко

Колико је, рецимо, свитања он запамтио иако је гледао скоро свако и скоро свако је било друкчије? А свитање је волео као што је волео да се јури, на коњу, низ стрмине, са ветром, као што је волео и она несносна летња поднева када је

А свитање је волео као што је волео да се јури, на коњу, низ стрмине, са ветром, као што је волео и она несносна летња поднева када је сунце зло а земља

А свитање је волео као што је волео да се јури, на коњу, низ стрмине, са ветром, као што је волео и она несносна летња поднева када је сунце зло а земља замире.

Хоће ли остати паук или ће постати мува? Кнез је волео ту муву и, упркос себи, стрепео а стрепња је била излишна: Ригу од Фере није могао ни у чему да спречи, могао је само

УЛИЦА ДОСИТЕЈЕВА Остарио је, а још је волео да путује. У сваком новом пределу умео је да пронађе ону смешу склада и несклада која је била колико променљива толико

У жељи да се што пре опорави, Доситеј се враћао малим задовољствима. Поново је прочитавао књиге које је волео: Хомера, Платона, Марка Аурелија, али и Бекона и Адисона.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Његова ношња и пажња коју је посвећивао својој спољашњости дозвољавају подозрење да је волео и друштво младих атењанки, што, у осталом, за њега, онако младог и имућног, не би било никакво чудо.

Уверен сам да ћеш постати њен понос и њена слава“. Седамнаест година беше Аристотелес ученик Платонов. Он је волео и поштовао искрено свог учитеља, али није делио сва његова мишљења.

Наш Херкулес науке нађе се на раскршћу. Живећи сада међу својима, заволео је породични живот, волео је - то му је сада било јасно - и госпођицу Стореј, али је волео и науку.

Живећи сада међу својима, заволео је породични живот, волео је - то му је сада било јасно - и госпођицу Стореј, али је волео и науку.

У то га изненади једна пошиљка његова ујака. Њутн је свом ујаку говорио како би волео да дође до једне тростране стаклене призме да њом прави оптичке експерименте.

Ценио је научнички геније Лапласов и волео да се са њиме разговара о највишим проблемима човечије мисли. Једног дана запита га да ли верује у Бога.

„То је велики Корзиканац, заиста, и био“. „Монж је од срца волео свог великог ученика па, иако се није слагао са његовим монархистичким начелима, верно је стајао уз њега.

Мој добри учитељ волео ме као да сам његов рођени син, али ме и прецењивао, као што родитељи чине са својом децом. После три године проведене

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

полази елегантно, клизећи, без оног сецања и несносног шкрипања, као кад полази обичан воз којим, као што рекох, нисам волео да путујем ни као студент.

Ја све кажем што ми је на срцу. А ево ти по чему знам да сад волим исто онако, како да ти кажем, безумно као што сам волео кад сам био студент и још више...

Јест, сецкаће ме, мрцвариће ме, туцаће ме. А ја бих више волео да станем пред преки суд па да из свег гласа кажем: крив сам, господо!

редом по оним подбулим образима и онда је некакав поп, међу њима, казао ко је он, да га нико никад није тукао и да би волео да га убију те се тресао у стиду и грозници и брада му раскрвављена дрхтала.

у коме као да је, а не у гробу — то сам све више уображавао — почивало оно моје тако драго створење које сам толико волео.

квр... И све тако јури витло, и мени јури кроз главу. Око себе разбирам још увек смејање. „Збогом, Нато, а мислим, — волео сам те много, али морам да умрем, ето. И Леону ће бити жа... жа...

Ја сам волео њено чисто јутро, пуно радосних покрета, јутро што крепи и подиже душу уморну и помућену оним каламбуром престонице.

њено чисто јутро, пуно радосних покрета, јутро што крепи и подиже душу уморну и помућену оним каламбуром престонице. Волео сам да пораним, рано да изађем изван вароши, гледам у плаве даљине, газим по роси, слушам трубне звуке и сретам чете

Ето такав мир, планински, пун, волео сам, мир у који сам покајнички бежао увек кад сам, завитлан олујом престоничког живота, хтео да се повратим из душевне

У тим тренуцима ја сам је тако волео, да се дивим и сад како ме онај бесни наступ кајања и узбуђења није сместа подигао и вратио к њој, да јој се исповедим

И тамо, на тој улици, ја сам те ноћи остао до сванућа. Те ноћи ја сам толико подједнако волео све три жене, толико подједнако да мој разум... ал какав разум, он је мене сасвим био напустио.

да није показивао ни обичнога интереса, него се донекле и љутио на сличне честе и скупоцене параде, које, како је он волео да говори, толико коштају овај иначе оголели и ојађени народ.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао. Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку особину чуднога јој стаса.

беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао. Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући.

— одговори она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... — Нема. — Па... готово и боље! — Отпре си волео. — Тхе... тек онако... не знам ни ја. Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи.

Сваки је имао довољно узрока да скрива своје стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом.

Пасош ти можемо набавити.. — Имам пасош, али куд да идем ?... Не бих волео да имам посла са полицијом. — Ми имамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ДУДОМ 72 УТЕХА 74 ПРИЧА 76 НА КАЛЕМЕГДАНУ 78 ТИШИНЕ 80 ОРГИЈЕ 81 СЛУТЊА 83 ПРЕДГРАЂЕ ТИШИНЕ 85 ЈЕСЕН 87 ВОЛЕО САМ, ВИШЕ НЕЋУ 88 ПЕСМА БЕЗ РЕЧИ 92 НИРВАНА 94 ПРЕСТАНАК ЈАВЕ 96 СА ЗАКЛОПЉЕНИМ

И тишина у долини заборава Мирно труне. Нигде ничег што се буди. Сумаглица. Ноћ без неба. Покров студи. ВОЛЕО САМ, ВИШЕ НЕЋУ † Милану А.

Сад бих сањао, сан од мене бега; Сад бих живео и крај овог света; Сад бих волео, и то више свега; Ал' све то мени чудновато смета: Сан, живот, љубав, сад су моја стега.

знам због чега дан слободе спава; Не знам да л' живи зора и мој пак'о, Та стара зора и поднебља плава, Где сам волео, а где сам и плак'о.

Само нек се младост пробуди и крене, И остави места што их рад покрио. Тражих негда људе — волео сам жене. Сад блудницу волим — заноси ме јако, Јер пољупци њени са уста румених Упијају небо — позлаћују пак'о.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

До које је мере машта играла улогу у мом детињству могу да илуструјем још једним чудним искуством. Као већина деце волео сам да скачем и силно сам желео да се одржим у ваздуху.

А онда је, одједном, настала велика промена која је изменила читав мој живот. Књиге сам волео највише. Мој отац је имао велику библиотеку и кад год сам могао, покушавао сам да задовољим своју страст за читањем.

Исто тако, страсно сам волео математику и често сам од професора добијао похвале за брзо рачунање. А ту брзину приписујем одговарајућој лакоћи да

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Веран традицијама српског војног граничара, ништа нисам више волео од добре туче и није ми било тешко, с обзиром на физичку снагу и добру праксу коју сам стекао на пашњацима у Идвору,

Певао је као славуј, али само увече, када бисмо обично остајали сами. Највише је волео црквене песме. Многе вечери би с крова Творнице одјекивале арије “Глориа ин ексцелсис део” и ”Аве Марија” и губиле се

Дивио сам се његовом знању, али сам га и веома волео из саучешћа због његових недаћа. Једном су му шаке упале у машину која је била у погону и отада му је неколико прстију

Дакле, остависмо се политике и прихватисмо поезије. Ја сам највише волео Лонгфелоа и Брајанта. “Сеоског ковача” и ”Танатопсис” знао сам напамет па ми је било право уживање да их Билхарцу

А Билхарц је, онако слабашне физичке конструкције увек био против грубе силе. Зато није волео ни Русе ни Прусе, јер су и једни и други били представници те силе.

И успео је, али не толико због тога што сам волео веслање, колико због самог имена овога колеџа: Њујоршки Колумбија колеџ.

Нисам желео посао у граду. Више сам волео мој дрвосечки носао из претходног лета и после консултација са пријатељем Кристифором, продавцем дрва за потпалу из

Одувек сам волео ту причу, вероватно зато што нисам волео аустријске тиране. Кад смо стигли у Луцерн, преда мном пуче дивна алпска

Одувек сам волео ту причу, вероватно зато што нисам волео аустријске тиране. Кад смо стигли у Луцерн, преда мном пуче дивна алпска панорама.

Овде је живео стари Љубомир, бог да му душу прости! Он те је много волео и правио ти је лепе кожухе и шубаре. Ово је ливада где си свако вече доводио коње чикошу да их води на пашњак.

- Коста, мој верни мужу, довела сам ти сина твог кога си волео више од свог живота и чије је име било на твојим уснама када си последњи пут удахнуо живот. Прими молитву његову.

Разговарали смо на енглеском јер ја нисам знао мађарски, а он није волео да говори српски. При представљању показао сам му моја америчка документа о држављанству и диплому.

Ћипико, Иво - Приповетке

Завиривао је у најмрачнија њихова места. Упијао се у њихов трулеж, волео њихову суру светлост... У тим старим кулама негда неко оставио је своју душу. Где је она сада?

Сећајући се тога, нека деца имућнијих тежака дрско су га нападала и стенама гађала. А, зачудо, он је ту децу волео, волео и с њима се дружио.

Сећајући се тога, нека деца имућнијих тежака дрско су га нападала и стенама гађала. А, зачудо, он је ту децу волео, волео и с њима се дружио.

И ту чистоту и ведрину душе нису могли да збуне његови бивши другови. Двојицу од њих искрено је волео. Водили су га по ситом, осенченом пољу, окићеном дозрелим грожђем; у свеже пољске заклонице, пуне мириса и зујања и

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

О њој је давно писао Лаза Костић у својој књизи о Змају. Ви ћете се лако сетити да је Лаза Костић волео позне Снохватице Јована Јовановића Змаја, и у њима посебно песму „Пчеле и протопоп Недјељко“.

Сигнал би могао бити једноставан, у виду великога слова: Разгрни миловања Гране смеха разгрни Душан Матић је волео да помиње музички термин синкопа и синкопирање.

Јесте ли одмах били свесни њиховог значаја? Направићу мали прелаз, а волео бих да се то не схвати као да себе поредим с Црњанским. он је био под очигледним утицајем немачког експресионизма.

он је био под очигледним утицајем немачког експресионизма. Али није волео да се уз њега помиње експресионизам. зато је радије изјављивао да је футурист.

Сад се често дешава да код мене налазе формализам тамо где га заиста нема а и семиотику тамо где уопште није присутна. Волео бих наравно, кад бих могао, да се убројим међу семиотичаре, али је за то потребно другачије образовање, шире знање

да се осврћем на радове Станислава Винавера, свеједно што је он права супротност оној научној систематичности коју сам волео да тражим и налазим у лингвистици код Белића и у математичкој теорији моделовања код Михаила Петровића.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЧЕДА: А ви сте говорили да има 12000 динара мираза. ЖИВКА: Па има. ЧЕДА: Ама где су? Волео бих да видим тих 12000 динара. ЖИВКА: Примићеш их од осигуравајућег друштва.

Замисли, добићеш класу! И ето, видиш, имаш да бираш шта више волиш: жену или класу? ЧЕДА: Ја бих највише волео жену с класом. ВАСА: Роткве теби стругане, ти хоћеш лубендињу? ЧЕДА: Чекајте, нисам вам све ни казао.

ВАСА: Роткве теби стругане, ти хоћеш лубендињу? ЧЕДА: Чекајте, нисам вам све ни казао. Још више бих волео жену са две класе. ВАСА: Уха!

Још више бих волео жену са две класе. ВАСА: Уха! Па ти, ако тако потераш да лицитираш, можеш ми још рећи да би волео две жене са четири класе. Не бива то, пријатељу! Што не бива, не бива! Него, слушај ти мене, па лепо зрело размисли.

РИСТА: Па госпа Живка ми је поручила да дођем. ЧЕДА: Знаш, не бих волео да он наиђе па да те затече овде. РИСТА (мало као узнемирен): Па шта? ЧЕДА: Како, па шта?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

222 Суматраистички зато што Чарнојевић дословце изјављује - као што је то иначе волео да чини сам Црњански - да је „суматраиста”.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Прележанин га бејаше примио сасвим својски. Прво зато што га је ипак у души волео, а друго — што је таква заповест њихова краја. Осим тога и сажаљење се пробудило.

Знао сам гласитога проту из брда, кога је волео изнад свега. Његова жупа, опкољена Арнаутима, стиснута између шарских брда око брзе реке, била је последња нехарица

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Јовановић Змај ДРУГА ПЕВАНИЈА Садржај И 2 ОТКИДЕ СЕ 3 ВОЛЕО БИХ ЛЕЖАТ’ МИРНО... 4 ТУГА МАТЕРИНА ЗА ПРВЕНЦЕМ* 5 КО ЋЕ КАО ЉУБАВ!

ЗВЕЗДА 52 ЛАКУ НОЋ 54 ЗАЛУТАО АНЂЕО 55 ЗА ПОТОКОМ 57 СТРУЧАК ПЛАВЕ ЉУБИЧИЦЕ 59 ПОРОДИЧНА СЛИКА 61 ВОЛЕО БИХ ЗГРЕШИТИ... 63 ИМАМ ЈЕДНУ ВОЋКУ... 65 У ГРОЗНИЦИ... 67 КОЊАНИК-ДИВЉАК, СТРАХОТНИК...

шта л’ бијаде? А она ми канда шапће Кроз тишину благе ноћи: „Нећу ти се никад вратит’, — Ти ћеш к мени доћи.“ ВОЛЕО БИХ ЛЕЖАТ’ МИРНО...

“ ВОЛЕО БИХ ЛЕЖАТ’ МИРНО... (Од Хамерлинга) Волео бих лежат’ мирно Где с’ не чује тичји глас, Ни човеков плач, ни попев, Ни жуборак, ни талас, Нит’ улицом грмеж

Једино тебе покудит’ не зна Злорека стрина, пакосна прија; Воли те моја старица мајка — Па што те не бих волео и ја! »Јавор« 1885. ОДЗИВ Кад те прваш видех Посред друштва живна, Хтедох те упитат’ Је л’ ти име Дивна?

Њине мисли враћале се У прошлости румен златну, Наше мисли отисле се У далеку будућност. »Јавор« 1890. ВОЛЕО БИХ ЗГРЕШИТИ... Е баш бих волô једном Згрешити роду свом, — (До сад се никад нисам Нашô у калу том).

Не тражио ни од кога хвале, Кâ да нису твоје руке дале. Мрзио си све што год је мрско, Волео си све што год је лепо. Пријатеље љубио си силно, Ал’ ни за ким ниси ишô слепо.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

изгубила се у себи постоји једна топла обала брег зеленила и једна беатрича али су три чељусти три маказе три ножа да волео бих повратак ишао сам испред себе по исплаканом путу и песак је уједао за стопала ко стакло и видех псе који су гризли

Краков, Станислав - КРИЛА

Ја хоћу да летим. Све је обећао. Мала Зизи је имала чедне плаве очи. За уста се то већ није могло рећи. Волео је због њених загрљаја. Умела је да у тренуцима сплете своје бесрамне ножице на голим леђима.

носила... После је јагње прегорело, ватра се угасила, а кувара су нашли мртвог и осмуђеног у пепелу. Није волео да носи шлем јер му је жуљио главу. После је опет грмело, секире су опет ударале, а лишће као сузе падало по земљи.

Његова велика тица је дрхтала рањена. И мали Њепор је бежао за њиме, јер није волео мирис сумпора. Све је чешће грмело у зраку, авијатичари грмљаву су једва и чули, али су са ужасом гледали беле и

Док је нови командант, мајор, који је судећи по лицу волео исувише коњак, наређивао да се телефонира у пук, Казимир је изашао испод стене и загледао се у црне остатке.

Дуге мршаве руке биле су му чврсто везане. Тако је наредио нови командант батаљона, Алекса Љубишић, мајор који је волео коњак и имао чворуге по глави. Он је говорио да све бунтовнике треба пострељати. Казимир је био прва жртва.

Одједном се сећао Душка, и о њему говорио као о покојнику. — Сиромах Душко је то волео. Казимиров гроб је био недалеко, али су на њега заборавили. И онако су тих дана опет стрељали једнога.

Свуда се над зидовима наднело дрвеће и његова сенка је била тешка н хладна. Он се плашио дрвећа, али је волео жуто лишће плећатих платана. Под платанама још нико није погинуо. Опет су промицали прљави турбани и масни фесови.

Петровић, Растко - АФРИКА

Ујутру поливање водом од које се јежи. Кинин. Доручак обилан као да се руча. Дуги разговори са госпођом Франсис Беф. Волео бих да ми је мати, толико је добра, нежна и чедна.

“ а да у ствари не би волео да уђем у ту комбинацију. Швајцарац је сматрао или да овај човек никако није погодан за мене, ко зна из каквих

Одмах смо изишли у шетњу с намером да доцније узмемо и Швајцарца за вечеру. Ја сам два-три пута споменуо да бих волео да видим какав там–там те вечери, и Н.

„Самоубиство није било у питању и, уосталом, у то време не бих био у стању учинити га; ја сам и одвише волео ту младу жену да би ми живот изгледао упропашћен.

На Комои су били црни, међ којима бих волео живети да бих се вратио веселу и детињству; на Зазандри код Либерије црни који су скоро луди и абнормални од дивљине и

Онда ми један од њих, Зана, иначе и ловац на хипопотаме, рече да има брата који је болестан и да би волео да га и ја видим.

Тужно вече без пића; са сланим прженим месом још у грлу! Ипак дивно звездано вече саване! Да живим хиљаду година, волео бих те хиљаду година!

се да не схватам шта се збива, кажем дечацима да старици преведу како личи на једну моју стару рођаку коју сам волео а која је чинила све што сам хтео, па да је молим да узме нешто од мене чиме би учинила молбе за њену душу.

као да је све то само случајно а не као да га бескрајна чежња вуче к њој. Он није видео Бетзабе и волео је ову жену једино својим чулима, чиме је био далеко изнад мене.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

А баш би после оваквих мука лепо пристајала!... Е, да ми се откуда истекар родити! А волео бих ма у којој цркви на ватру звонити, него у овога звекана служити!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Али ја сам се чисто бојао да тамо погледам. Бојао сам се да се, наопако, не обистини моја слутња. Како бих сад волео да је Комаров имао право кад ми је рекао да је апсурдно да Турци могу бити тамо.

— О, брате!... Некако бих ја опет волео да се ти вратиш. Црногорац се љутну. — А што, господине, да це вратим баш ја?

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

И досад сам волô сунце, Што ме истом сад огрева; Волело ми срце славља, Кога сад тек разумева. Волео сам Српство мило, Већма него сама себе, Ал’ сад ми је стомилије, Јер у њима нађох тебе.

Ко их чита, нека прашта Слаботану, Кâ што прашта мутном небу, Плачном дану. ЛXВ Волео сам негда цвеће, — И сада ми јоште прија — Ал’ сад волим нешто веће: Деца су ми најмилија.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Шта је мени скривио тај Борис Желчев, кога сам мртва упознао. А и он је волео, сањарио о животу, чезнуо за својом кућом, исто као и ја.

— Да... један од вас мора ићи. — Он је нас подједнако волео и било му је тешко да управи прстом на неког од нас. — Ова двојица су болесни. Ићи ћу ја — рече Лука.

Све му разли пасуљ по лицу и оделу. Ето га горе где се јада: „Волео бих да ме је ударио у леђа, него што ми просу вечеру.“ И командир се насмеја. — Слушај, вечерас појачана опреза.

Али ипак стижу најзад пред жицу... — Број таквих је, сигурно, највећи — каже Драган. — Разуме се. Волео бих да видим тога коме је мило да погине. Али, тек, било овако, или онако, посао се врши.

Али мени је још првога дана припала мука... — Сељак, није навикао на аутомобил! — дира га Лука. — Волео бих да видим тебе, бато. Ауто покривен цирадом, а са задње стране отворен.

Онда заглади косу. — Како... где ћеш?... Остани, па ћемо заједно — муцао је. Осетио сам ипак како би и он волео да нисам присутан, али се и бојао да остане сам. А она као да ме је разумела, па ми се обрати: — Знате шта?...

Од неких официра дознао сам да тамо има мало наших људи, те ми је било мило. — А зашто?... Ја бих волео да имам друштва. — Било нас је свакојаких... У Француску су упућивани обично изнурени људи.

— Како се звао? Она се колебала један тренутак, па ће рећи: — Гастон... Он је мене волео, а не ја њега. У кући су ме дирали, али ја сам се љутила. — Лепо име... — Ах, је м’ен фіцхе — и уједе се за усницу.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Зато желим, серце, видети време, Да би скоро сије жалости бреме Одложити, и видети тебе ја здраву, Волео бих неже л' римску целу державу, Или словом рећи, сву земну славу.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Он сад чудно шушти као да ми вели: ''Волео си онда и кад север цвили, А данас си тужан. Пољана је иста И ведра и млада, а небеса чиста.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Па јест, шта ће теби? ВИЋА: Не кажем да ми треба класа, али бих волео онако да се средим, да се одомаћим... ЈЕРОТИЈЕ: Знам шта хоћеш да кажеш.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Срце моје, Јонатане, горком је патњом пуно. Био си моја срећа, пријатељу, брате мој. И ти си ме волео, Јонатане, више но своју душу. Љубав је твоја превазилазила и љубав жена.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Још мање да што наређује, заповеда. Отац му то као да је и волео. А Младен се и досећао зашто је то тако. Зашто се отац пред бабом увек чини да је још као мали, недозрео, и не толико

Прво, што му је тако било лакше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо,

А Младен то није волео. Сваког дана бивао је све бољи, све паметнији. Никада ништа неупутно није учинио. Ни када не пропустио да сваког

Не што није за његова брата, већ што је њена заова. А мајка, кад је већ он био самоглав, тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му није у

Младен је то волео. Чисто му је годила та кућна тишина, укоченост. Оно вечито проветравање бабиног сопчета, оне испред куће на ужету

Он, овамо, изненада, уздахне. А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се! И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре,

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ако овако потраје, смоћи ћу снаге да се дигнем из постеље, па можда и да изађем из ове мемле у којој се гушим. Волео бих да још који пут прошетам ливадама око Мораве, ћувицима Диља и пропланцима Градине.

То му није полазило за руком. Народ га није волео, а без те ситнице сав му је труд био узалудан. Једном је, подражавајући пример краља Драгутина, којем је у том

Збиља, отишао је тамо а да са собом није понео ни мрвицу хране. Кажем није га народ волео, можда и горе од тога, мрзео га је због његове хладне одбојне гордости.

тога кепеца који га је прогонио само зато што је он, Јакос, био темељна људина, здрав и јак као бик, што је волео да попије и курве да гања. Због овог последњег нарочито.

Живопис вратимљске цркве био је готов. Одмах да кажем: није ми се допадао. Волео сам Ћирјака и дивио сам му се као човеку, мада сам све време веровао да је лош живописац и да његово дело не вреди

Гледао сам све то из пристранка као незаинтересовани сведок и уживао. Волео сам да гледам како то старац ради, волим борце и људе наопаке који ће из ината све учинити, па ми је било пријатно да

цео дан трчкара од једног до другог рањеника, изгара од жеље да их спасе смрти, да их закрпи и поново пошаље на нас. Волео бих кад би ми допао шака. Извадио бих му јабучицу голим рукама.

И увек тај исти сан. Мочвара по којој пливају лешине свих оних које сам волео. Надуте, помодреле лешине мојих пријатеља, мојих љубавница, свих оних драгих људи које сам срео у детињству и касније.

Тај Доротеј је имао срце, пространо и топло за све, чак и оне незграпне, ружне, несавршене, оне које никад нико није волео, мучаљиве, скврчене, мрзовољне, сапете, оне који су узалуд под капом небеском тражили мало топлине за себе.

За њих смо били мртви. И они за нас. Артемије Шта сам могао учинити за оне које сам највише волео? Не би било користи од тога да сам гледао како их понижавају оним дивљачким обредима које је измислио Никанор против

Јелену, властелинку, госпу високог рода и види како и она мирише на исти начин као оне припросте жене које је Дадара волео, као чобанице, праље, везиље, плетиље, млекарице, девојчурци и старе измузене женетине.

Презрео нас је говорећи да смо ништарије и љигавци. Зашто ми да га спасавамо? — мислили су калуђери. Не бих волео да објашњавам владици како је умро, говорио је игуман скоро шапатом.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

С хришћанском тугом ја сам тада Волео бурни овај свет, И моја љубав, вечно млада, Искаше себи сродан цвет. То беше узор оних дана, Кад је у младом срцу

По какав пропали племић, Ил' бекрија свирач, са шпадом и гитаром, Друштво је његово било. Јер он је волео песме, А њих је скитница свирач певао с љубавним жаром Бијући у гитару.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Тај највећи и најпросвећенији архипастир карловачки основао је карловачку гимназију и карловачку богословију, волео науку и књижевност и сам се њима бавио.

То је био мој хемиски лабораторијум, а ту има још и сада разних ловачких справа. Моја ловачка пушка коју сам врло волео заплењена је, за време светског рата, као опасно оружје, у тренутку када мене, као држављанина Србије, одведоше у

Станковић, Борисав - ТАШАНА

И сада ево деде, ето долази. ТАШАНА (уплашено): Што си га звала? Или што ми каза да ме је волео, тражио, и због мене у калуђере отишао, и сад ме је страх због тога. Не могу сада да сам слободна, не могу да...

Не бој се ти мене, и не гледај у мени свога некадашњега Станка, твога друга, твога комшију, који је тебе тобоже волео и због тебе у свет отумарао. ТАШАНА (као извињавајући се): Нисам, дедо, за то ни знала.

Ту је он, ту му оружје, ту му соба и постеља, ту вино, које је пио, јело које је најрадије волео. Па још ноћу, кад се остане сам... онда је тек тешко и страшно: ту је он, а нема га, мртав је.

ТАШАНА (црвенећи): Та за оно, дедо... За оно што ми ти рече да си ме некада волео и због мене отишао у свет. МИРОН Остави то, Ташана.

МИРОН Ех, има! Али ти то не можеш. — За то треба много пара. А ја бих баш волео када би ти то могла. (Сам себи): А, то би добро било. Откада мислим на то. Ех, када би ти то могла, али само ти.

Јер ови, хаџије, кад би им за то казао, једва би дочекали да они приложе; а ја бих волео да само ти приложиш, да то буде само твоја задужбина.

То бих ја волео. Волео бих, јер, кад од старости и изнемоглости не могнем више послужити и ову варошку цркву и тамо гробљанску, већ

То бих ја волео. Волео бих, јер, кад од старости и изнемоглости не могнем више послужити и ову варошку цркву и тамо гробљанску, већ будем

ТАШАНА (разнежено): Боже, дедо, зар си ме толико волео и зар сам ти толико бола задала? МИРОН (горко): А, остави то. Једном је то свршено.

Ох, како би ми било кад би ме неко тако жалио, тако волео, тако чувао; да ми је неког коме бих уморан могао доћи, могао узети му руку и метнути је на своје чело, да ми се

То је: нисам долазио — зато што сам те волео, и што те волим! ТАШАНА (устукне, пренеражена): Сароше, јеси луд?! Нисам ја као друге!

ЈОВАН (прекида је показујући на Парапутину кућицу): Та цео дан бих волео орати и копати, него што морам на њега пазити. Не знаш ти, да се од страха излуди!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

И ван куће се девојачки њен живот определио особито. Зато што је нико од младића није волео као жену, Нола се почела с младићима дружити.

Тоша је много волео Љубу, и разуверавао оца; и још се и смејао старчевом сведочанству помоћу сенки. А стари му је паметно одговорио: да он

А ја велим: Шта сам пре подне зарадио, с тога ћу после подне ја, Тоша, да скинем кајмак. — Волео је став и господство. Као многи економи старога кова, предавао се радо, тако да кажемо, култу некога култа.

— Гос-Тоша је доиста волео неки очигледан култ, неко освештано место, неку репрезентацију оних који култу служе. Он је, додуше, новац давао увек

је имао правилан нагон да иде у колектив, јер је то био једини начин да постизава оно што му годи и импонује му. Волео је да буде члан неког одбора, да буде тачно присутан члан на седницама, да буде добротвор и утемељач.

У складу с тим натписом, домаћин је све више волео да остаје у кући. Ревносни претседник се почео тужити на безброј седница. Брижљиво облачење је попустило.

Држао је много до свог, одиста, финог стаса, и до своје бујне косе која је просто играла му на глави при ходу, а волео је да хода гологлав. Због тог стаса и те косе дешавале се ситнице које су мало сметале бискупији.

Мали Ханс је лудовао за црквом. Често је министрирао. Тога малога Ханса је жупник волео необично, и некако као друга. Играо се с њим, правио му змаја и лађе, причао приче, задавао загонетке.

Играо се с њим, правио му змаја и лађе, причао приче, задавао загонетке. Мали је показивао особиту оштроумност, волео нарочито рачунске питалице и коњичке скокове.

није говорила, госпа Нола позва Швабу у своју собу, да с њим поразговара о томе шта ће учити даље, и где би највише волео да се школује. Дочекала га је раширених руку. — 'Ајде сине, 'ајде, матораћ мој, да сад мало поразговарамо као људи.

— Мени је био добар, Нано. Волео ме је много, док се није разболео. Нечим ме је привлачио, што не може да се каже. — И не може и не треба.

Ти си била срећа и за сиротог Тодора; сећаш ли се како те је волео и мазио? — Јулица уздахнула дубоко и чини руком знак да је и то изгубљено.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Живко, који је иначе из Ужичке нахије, иако није волео да дели мегдан са професорима, превукао би у души гудалом по струнама и почео такође десетерцем, као својим домаћим

јер позната су већ ђачка самоубиства због латинског језика, са опроштајним писмом које гласи: „Драги родитељи, Волео сам живот, али ме латински језик отера у гроб. Бог убио Латине и нека им никад није просто што су свој језик измислили!

Моје седме љубави, за дивно чудо, не сећам се. Знам да сам је волео и знам да је она мене волела, знам да смо се једно другом заклињали да ћемо се и иза гроба волети, па ипак, ето, не

Прибрао сам сву одважност и пришао јој: — Госпо, да ли се ви сећате, јесам ли ја који пут вас волео? — А откуд ћу ја то знати? — Морали би знати, јер ја извесно нисам пропустио да вам то кажем.

Она је имала богату црну косу и топле плаве очи и волео сам је врло искрено. Ја сам чак захтевао од ње да ми се закуне на верност, а заклео сам се и ја ној.

Баш штета што ми се разбила ова ћилибарска муштикла, а тако сам је волео... Како би било да сачекам оног инжењера на прозору па да му проспем бокал воде на главу... — Ето, тако то иде редовно.

добро мишљење, као о једној од најпоузданијих ситуација коју човек може постићи, и према томе: уверавам вас да бих ја волео да сам још жив. Новинар:: Шта би се још дало забележити о вашој смрти?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Слушај, побратиме — обрати се капетан Душан Луки — допусти, молим те, да ти изјавим... Волео бих да те видим како се котрљаш низ ово брдо, више него ишта... — Ко другоме јаму копа сам у њу пада... Кипислцауф!

А теби сам се једино поверавао. Иако ми се никад ниси одао, признај сада, волео си је и ти. Реци ми то. Онда ћеш још присније бити мој, једини.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

се сад тамо расцветали, Изродили се сад тамо нови животи са груда, И зоре се забеласале свеже, заплужили рали; Волео бих да те ја проведем свуда, Тебе по горама: увео бих те редом у манастире, Ознојени скидали бисмо шешире, Уморни, па

ја сам, друже, Господе, ко негда у детињства дане, Премда бљујем сваки час, и руке су ми избљуване; Ти више би можда волео да је на њима крв, Ја одбацујем сваку савест, рад тебе да сам црв; Удицом твојом рањеног желуца, не сносим више

Ни једна линија, ни једна сенка сећања: сам Огањ. Јао, Боже, јао, он ми је био друг; јао, Боже, јао, та ја сам га волео. Ево гологлав, крв се слива из мојих уста. Дижем ову унакажену руку теби.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Та светлост подсећа на бљесак дуге, на тихи и тужни сјај месеца. Више од свега мали сунцокрет волео је ноћ! Гласови ливаде утишавали су се у ноћи и шапутање трава било је једва чујно.

— Шта сам вам рекао? — подиже обрве мрав вратар који је изнад свега волео да опомиње и прориче. — Које још племе, са зрном памети у глави, гради мравињак у врбаку?

Дечак није могао да схвати што је побегла. — Па, ја бих је чувао, Мицко! Волео бих је! Никада је никоме не бих дао. Држао бих је затворену у кутији, баш као што мама држи зрно бисера.

Ни мене не присвајај, јер и ја ћу једнога дана морати да одем. Али, све док ме будеш волео, све док ме се будеш сећао — бићу ти пријатељ, бићу с тобом, чак и ако будем на Брегу Светлости или негде другде...

Станковић, Борисав - КОШТАНА

МАРКО (љуби га у руку): Хвала, газдо, и срећан ти празник! МАГДА (нудећи га): Узми, газда. Све је исто оно што си волео када, као некада, лети по месец дана овде дођеш да се разонодиш и проведеш. ТОМА (сетно): Да, као некада.

СТОЈАН (гневно): Иди! СТАНА Бато! СТОЈАН Иди! СТАНА одлази плачући. СТОЈАН (ђипи): Циганка! Ја њу толико волео, а она?... Циганка! Ко да више!... Улази Ката. КАТА (прилази Стојану): Сине, болан си? Шта ти је?

Убиј ме! Нећу! Ево, убиј! СТОЈАН (одбија је руком): А не! (Посрће, хвата се за чело.) Их! А ја њу толико волео! и мајку, оца, кућу бацио, само њу гледао, на њу мислио!... А она! (Сломљено виче Марку): Марко!

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

се брије Код шашавог брице Па му као брица Смако брке с лица ОВО ЈЕ ПЕСМА О КРАЉУ Ово је песма о краљу Који је волео праљу У оно витешко доба Кад се волело до гроба Било је код тог краља Много добрих детаља Те златна дворска хаља

од крокодила Кошуљу од розе тила Са флекама од мастила Уза се Имао је збиља дара Правио је квар до квара Волео је сок од нара Ал највише да одмара Низа се ЦИПЕЛЕ Левој ципели Рекла десна Да је тесна

жеље Дивно срце у грудима Желео је пријатеље Међу псима и људима За то нико није знао Мислили су да је зао Волео је чак и овце Па и оне јарце мушке Није знао ни за ловце Ни за замке ни за пушке За то нико није знао Мислили су

људи Имам једну овцу Која много блеји Свршила је траву У једној алеји Чобанин сам у селу А немам ни плату Волео бих да сам негде На неком занату Кад је занат обдарен Лако је за храну Радио бих цео дан У неком дућану РЕКОШЕ

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није се ни љутио на њу. Можда зато што је био човек мераклија и волео песму. Волео је да га песмом и буде и успављују.

Можда зато што је био човек мераклија и волео песму. Волео је да га песмом и буде и успављују. Кад лети после ручка прилегне на доксат да се одмори и придрема мало, волео је да

Волео је да га песмом и буде и успављују. Кад лети после ручка прилегне на доксат да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада запевале: Славеј-пиле, не пој рано, не буди ми

А Мане је волео да теферичи. Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с

да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један милион, или једну добру кишу за нашег сељака?“...