Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Да чудновата случаја!“ „Чудновата, заиста“. „И Волес се баш вама, господине Дарвине, обратио да ту његову идеју, истоветну са вашом, објавите свету!“ „Да, тако је било.
„А ко је и на који начин дефинитивно решио питање приоритета проналаска?“ „Сам Волес! Тај отмени и племенити човек признао је великодушно и незавидљиво мој приоритет.
Када опази како сам био дирнут тим изванредним примером поштења, Дарвину навреше сузе на очи. „Добри, племенити Волес!
Но нека је са моје стране знано целом свету да је Волес, независно од мене, пронашао принцип природног одабирања“. „Случај да више њих, независно један од другог, учине
„Дакле, све саме дивљаке, а не баштенске биљке, као што ни ви, господине Дарвине, ни Волес не бесте васпитани у школској башти“. „Заиста, тако је!
Четири природњака светског гласа Хексли, Хукер, Лабек и Волес, придигоше његов ковчег кад је био полаган у гроб у вестминстерској цркви, у близини гроба Исака Њутна.