Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Теле, видећи то, рече пастиру: „Сад ми право кажи: не волиш ли мене који ти нисам кадар онаку штету учинити! — „Расти ти брже и ојачај, — одговори му пастир, — пак се нимало ти
да ти знаш како је мени сад добро, и ти би желио бити као ја! Одисеј: Каква ти је то памет, Гриле! Волиш свињчетом бити и у том смрадном и згадном блату се ваљати, него словесним човеком и у свом отечеству с људма и у
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
стани!... Она стаде. — Је ли, Јелице? Право ми кажи: или волиш мене или њега? Она се зарумене и обори главу. — Ти знаш — прошапута. — А за њега не мариш? — Не марим. — Нимало?
— Ево ти ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом. Ја знам да ти то волиш. Па метну јело преда њ. Алекса халапљиво докопа лонац. Пријатан мирис рибљи заголица му нос.
Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!... А волим ведрину!... Станко, волиш ли ти ведрину? — Тако је, Заврзане! Ти имаш право! Сваког тренутка се могу очи склопити.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: — Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!...
настави: Чисто сам гладна овога ваздуха — Е, печем ја каву за тебе — рече Иконија — Знам ја, ти си се поварошанчила. Волиш ти бијелу каву! У то дође и поп из градине.
— Одмах си се расрдио! — Не марим за мале душе, ја нећу овдје да се с тобом цмакам! Ја хоћу рад! Или ме волиш или не волиш! Једно или друго! Нећу тањир од два лица. Не волим људе који што хоће не могу, а што могу неће.
— Не марим за мале душе, ја нећу овдје да се с тобом цмакам! Ја хоћу рад! Или ме волиш или не волиш! Једно или друго! Нећу тањир од два лица. Не волим људе који што хоће не могу, а што могу неће. Или — или ...
— Ја махнух равнодушно главом. — Мишо, — говори ми она плашљиво — ти не волиш Немце. Ја се мало збуних: — Како да ти одговорим?... да! Ја их не волим.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још он пробира! — ... него ти тако; увек волиш да ме цвелиш... ја те још бог зна како фалим прид господин-попом како си вредна и добра...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
њену бујну плаву косу гледао у оне безазлене и паметне очи и мислио: „Ти дивно, мило створење, ти заиста знаш да волиш.
Теодосије - ЖИТИЈА
Сва, дакле, земаљска добра за која знаш у нас су твојим молитвама. Ако које од њих волиш, донећемо ти! А свети ће њима: — Ниједно од онога што се сада у нас налази не желим, само када би се могла наћи
Све, дакле, што волиш да молиш од мене, није ти забрањено, сине мој, рекавши, а престани да ме присиљаваш да дам оно што ми није лако дати,
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
да ме ухватиш за прамен заборава Да ми грлиш ноћ у празној кошуљи Да ми љубиш одјек Па ти не умеш да се волиш 9 Бежи чудо И трагови нам се уједају Уједају за нама у прашини Нисмо ми једно за друго Стамен хладан кроз тебе
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ми ви, господине Новаковићу, одговорите: волите ли ваљалство или ваших пет стотина хиљада, или рецимо ти, зете, волиш ли ваљалство или...(Уздржи се.) Или ти, Анто, 'ајде' реци ти: волиш ли ваљалство или годину дана робије? 'Ајд' реци?
(Уздржи се.) Или ти, Анто, 'ајде' реци ти: волиш ли ваљалство или годину дана робије? 'Ајд' реци? ЉУБОМИР: Одиста, тежак, врло тежак положај. СПАСОЈЕ: Тежак, дабоме.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- застајао сам пред самим собом. Ниси ли ти заљубљен у Неду? Хтео би да јеси, али ниси, Слободане Галац! Да волиш њу, увек би се осећао као свиња пред самим собом, јер анђели нису за овај свет.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Од мене, већ имаш прстен, ево ти један од матере; ако си волео и поштовао матер, ако поштујеш и волиш мене, то нек’ ти буде залога, да кад на њ погледаш, да се опоменеш твоје матере и мене, и да ћеш оно чинити што смо ми
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
кроз обруч или точак од кола и зањише га три пута према истоку, онда она три пута, стојећи на прагу, упита породиљу: „Волиш ли сунце, ја ли месец?“, а породиља, скривена иза врата, сваки пут одговори: „Сунце.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Ех, ти! Ни са ким. – Реци, нисам љубоморан… – Знам да ниси — рече девојка.— Јер ме не волиш. – Жужи, Жужи! Тако сазнах да се зове Жужи. Нисам разумео ни речи од њиховог разговора, али сам знао о чему се ради.
Плава сатенска машна вири сада окружена обојеним фризурама, лошом шминком, и подочњацима. »Волиш ли тату? Реци тети, како се зовеш, срце? Шта ти лепо рецитујеш! Најбоље на свету, кеве ми!
»С тим још није, значи, готово!« помисли, не без осећања пораза. — Азра, Азра, Азра! —Још волиш да понављаш моје име? —Била си једина Азра у читавој школи. — рече. Стварно, како си? Како су твоји?
— Како је слатка! — рече са гађењем. — Колико јој је година? —Девет — одговори мајка. —Кога више волиш — упита нервозно — маму или тату? Дете је неповерљиво ћутало. —Кажи: обоје! — рече отац. —У који разред идеш?
Милићевић, Вук - Беспуће
— Немој да ме кориш. Ја знам што ти хоћеш да кажеш. Опрости што сам ти говорио о стварима које не волиш. Заборавио сам. Опрости. И погледа га благим погледом који моли. Гавре Ђаковић ћуташе.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
»Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!«, а она му отима и цичи: »Јово, ако ме волиш, не лупај фине чаше; то је презент од кума!
»Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!«, а она му отима и цичи: »Јово, ако ме волиш, не лупај фине чаше; то је презент од кума!« — »А, од »кума« велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Нек упери, џиле, на Москву, па ће им обома бити вруће црне каве колико волиш. Заценут од прикривена смијеха, Милош крену даље.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— А? — промуцао би он. Али то а не беше чисто, већ нека средина између а и и. — Зар истина, да ти волиш Тоду? Димитрија би га погледао забленуто, па би брзо оборио главу и побег’о. А и сам попа томе се слатко смејао.
И по некад сама Тода дође до њега, метне му своју ручицу на раме, и смешећи се, пита га: — Волиш ли ме? А он сиромах муца и крије поглед од ње. — Кажи, или сад ћу да се наљутим?
Шири руке, гледа је нетремице и нија се. — Е добро — рекла би Тода — кад ме толико волиш, а ти одмах да се ошишаш и обријеш. Немој да те видим прљава и необријана, јер те нећу више волети.
— Их, Димитријо! — вели она — кога ћу!... Ето, кога ми ти изабереш! Хоћеш ли? — ’Оћу, ’оћу — а ’оћеш ли и тад да ме волиш? — Те још како Димитријо! Тада, кад се удам, купићу Ти нове чакшире, минтан, шајкачу и црвене опанке... — Еј, еј!
да сневаш леп санак, да сневаш мене и моје жеље... Кад месец обасја, ноћ дође, јави ми се. Реци ми да ме волиш, те да лакше спавам... да ме не пије светлост месечева и блага, тиха ноћ... Хоћеш ли?
Пустио сам је. Али од јада ногом гурнух моју тестију и разбих је. — Не бој се. Знам ја да ти мене не волиш, него... — почео сам да гунђам одмичући се од ње.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Но Баш-Челик одмах то дозна, па потрчи и царевића стигне па повади стријелу и повиче: — Волиш ли — вели — да те устријелим или да те сабљом посијечем?
— Драге воље, живи десет година кад волиш! — рече бог. Човјек се опет прокашља н приступи: — Господе, — проговори — дај мени тих двадесет година које пас
— Е, — рече сад свети Сава ђаволу — пола је моје а пола твоје, па бирај сам које волиш. Видећи ђаво силна пера у лука превари се и узме оно што је на земљи, а свети Сава узме оно што је у земљи.
Сад свети Сава упита ђавола: — Што волиш, ортаче, или чорбу или густижу? А ђаво одговори: — Вала, ја ћу густижу, а теби џаба чорба.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Јави се деда, твоме се писму надам. Искрено реци: оловком како владам? Вреде ли чему сличице ове моје? Волиш ли цвеће? Јесу ли чисте боје?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Победа тамни, а поразу нема краја и ти који волиш вечна дејства клечањем својим постаде звезда и узгред, одрубише ти круну насред раја.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Па јест, ти волиш да густираш. ТРИФУН: Па да густирам, дабоме! ПРОКА: Остави, бога ти, Трифуна, нека густира; него реци ти нама,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да л ноћ на тебе свиле проспе? Јеси ли се дигла међу госпе? Где си сада Ти? Волиш ли још ноћу улице, кад блуднице и фењери стоје покисли?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
наточи, а девојке почеше да певају: Узабра' стручак до земље, Дадо' га драгој до мене, Закле' је небом и земљом: »Волиш ли још ког', сем мене?« »Не волим никог, сем тебе, А одсад нећу ни тебе.
Бадава, опет овако боље: сам си госа и кадија; што не волиш да трпиш — не мораш... — Е јест, мислио је даље, али се и мени спрема такав колач! И ко зна како ће ми бити?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Хоћу ја! — и сва срећна, јер зна колико га тиме изненеђује, смешећи се, поче да му се уноси у лице. — Хоћеш и волиш?
И гушећи се поче да је моли: — Кажи, кажи... Није истина, није истина да заиста, истински, ти волиш све нас. И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љубав.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И ти опет никад нећеш знати шта си, Ни докле ће бити ове тужне смèне Онога што волиш и мрзиш, ни да си Један фантом света, један облик сèне, Док језива киша постељу ти кваси, Где се најзад лêже, и
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Но Баш-Челик одмах то дозна, па потрчи и царевића стигне па повади стријелу и повиче: „Волиш ли“ вели „да те устријелим или да те сабљом посијечем?
Е рече сад свети Сава ђаволу: „Пола је моје а пола твоје, па бирај сам које волиш.“ Видећи ђаво силна пера у лука превари се и узме оно што је на земљи, а свети Сава узме оно што је у земљи.
Сад свети Сава упита ђавола: „Што волиш, ортаче, или чорбу или густижу?“ а ђаво одговори: „Вала ја ћу густижу, а теби џаба чорба.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Проблем ће нам бити само стан. Али и ту се може нешто учинити. Па сви да се скупимо, како и волиш. Довешћу млађу сестру на школовање, тетку да нам кува, ујну да чува децу, братанца да се запосли у пивари.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Напипао је кесу, прстима гњечио дукате, а они су бежали и певушаво цичали. И сада га волиш више него мене, и сада, и сада, уз рукав гуња пела се пшеница, кроз кошуљу су га боцкале хладне и ситне бобице, под
“ Ликовао је над пленом под шапама, тако малим, јадним, копрцавим пленом. „Ја?“ „Ти што једино на свету волиш себе. Једино себе волиш. А синове волиш као што се воле брзи коњи... кад су најбржи у селу.
„Ја?“ „Ти што једино на свету волиш себе. Једино себе волиш. А синове волиш као што се воле брзи коњи... кад су најбржи у селу. Волиш их само ако ти други завиде на њима.
„Ја?“ „Ти што једино на свету волиш себе. Једино себе волиш. А синове волиш као што се воле брзи коњи... кад су најбржи у селу. Волиш их само ако ти други завиде на њима.
Једино себе волиш. А синове волиш као што се воле брзи коњи... кад су најбржи у селу. Волиш их само ако ти други завиде на њима. Ако ти цела Србија завиди на њима.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- „Е, шта ћеш, сине, да купи бабо?“ - Детета склоност кушаше свог; „Хоћеш ли сабљу, ту бритку, сјајну, Ил' волиш ата мисирског? „Ил' можда желиш од свиле рухо? Нека ти буде свилено све! Говори сине! говори брже!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Слушај, ти само тако говориш, а ту отаџбину ти волиш више него и ја и многи други, то сви знамо. — Није истина. Ја је не волим као ови овде око нас.
А ја, ја ћу је волети само онда ако ме је задужила, у томе је ствар. — Волиш је ти, волиш, знам ја, и доказао си. — Ама није истина, кажем ти. Ја је не волим пошто-пото, по сваку цену.
А ја, ја ћу је волети само онда ако ме је задужила, у томе је ствар. — Волиш је ти, волиш, знам ја, и доказао си. — Ама није истина, кажем ти. Ја је не волим пошто-пото, по сваку цену.
Никад, целога свога живота, никад нисам била тако срећна — гушила се упијајући се у његове очи. — Волиш ли ме? А сунце, је ли, волиш ли га, волиш ли сунце?
— Волиш ли ме? А сунце, је ли, волиш ли га, волиш ли сунце? Небо волиш ли, волиш ли ове зраке, ове сјајне, ове златне снопове, волиш ли све?
— Волиш ли ме? А сунце, је ли, волиш ли га, волиш ли сунце? Небо волиш ли, волиш ли ове зраке, ове сјајне, ове златне снопове, волиш ли све?
— Волиш ли ме? А сунце, је ли, волиш ли га, волиш ли сунце? Небо волиш ли, волиш ли ове зраке, ове сјајне, ове златне снопове, волиш ли све? Боже, како чудно, како ја волим све ... овако ...
— Волиш ли ме? А сунце, је ли, волиш ли га, волиш ли сунце? Небо волиш ли, волиш ли ове зраке, ове сјајне, ове златне снопове, волиш ли све? Боже, како чудно, како ја волим све ... овако ... тако ...
А сунце, је ли, волиш ли га, волиш ли сунце? Небо волиш ли, волиш ли ове зраке, ове сјајне, ове златне снопове, волиш ли све? Боже, како чудно, како ја волим све ... овако ... тако ...
Он устаде, узе је за руку: — Мила, волиш ли ме, 'ајде брзо реци ми колико ме волиш? — Ти знаш, па зашто ме питаш сад?
Он устаде, узе је за руку: — Мила, волиш ли ме, 'ајде брзо реци ми колико ме волиш? — Ти знаш, па зашто ме питаш сад? — Тако питам; срећан сам да увек о томе слушам. — Добро, волим те ...
Боже мој, то прође, тако наједанпут наиђе и прође. Ето сад те опет волим онако. — А зашто, зашто ме волиш? — Зашто? Безброј пута рекла сам ти зашто. Њено се лице понова разведри.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад би Маја, на оно навадно запиткивање: „кога волиш, маму или тату?” одговарала: — тату колико и маму, маму колико и тату! — кратко сам пресијецао: — „не, Маја!
Голаћ, пролетер у суштини... Буниш се? Но добро, добро, нека ти буде! Рецимо онда, лумпенпролетер, ако тако волиш? Ионако, за мене, између пролетера и лумпенпролетера сва је разлика више-мање у томе што онај последњи од тога не
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Но Баш-Челик одмах то дозна, па потрчи и царевића стигне, па повади стријеле и повиче: — Волиш ли — вели — да те устријелим или да те сабљом посијечем?
— Е, — рече сад свети Сава ђаволу — пола је моје а пола твоје, па бирај сам које волиш. Видећи ђаво силна пера у лука, превари се и узме оно што је на земљи, а свети Сава узме оно што је у земљи.
Сад свети Сава упита ђавола: — Шта волиш, ортаче, или чорбу или густижу? А ђаво одговори: — Вала, ја ћу густижу, а теби џаба чорба.
— Драге воље, живи десет, кад волиш, — рече бог. Човјек се опет прокашља и приступи: — Господе, — проговори он — дај мени тих двадесет година које пас
Човјек одговори: — Ја бих хтио, ако би се погодили. — Онда упита сиромашка: — Или волиш са алалом три дуката, или са арамом шест дуката?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Зашто и ти, срце, остарело ниси! Ти и данас волиш, као некад што си, Носиш своју љубав — твоје место свето, К'о у младе дане, к'о у прво лето.
Ти и данас волиш као некад што си. Ти и данас тражиш борбе и живота, И са истим жаром устајеш и падаш, Без роптања, мржње, нит се иком
Ти и данас тражиш борбе и живота. Ти волиш, бориш се, али јесен ступа И осећај да сам сувише се над'о Да је јад највећи срце увек младо.
Ти волиш, бориш се, али јесен ступа И осећај да сам сувише се над'о Да је јад највећи срце увек младо. Ти волиш, бориш се, али јесен ступа.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Нисмо те ми терали да је узмеш. Ти си увек говорио да је волиш. ЧЕДА: А ви сте говорили да има 12000 динара мираза. ЖИВКА: Па има. ЧЕДА: Ама где су?
Замисли, добићеш класу! И ето, видиш, имаш да бираш шта више волиш: жену или класу? ЧЕДА: Ја бих највише волео жену с класом. ВАСА: Роткве теби стругане, ти хоћеш лубендињу?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Јавор« 1893. БАБИН САВЕТ Ако волиш јаја јести, Не смеш клати коке своје. Без кокошке нема јаја. Није л’ тако? — Јест, тако је!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Скажи шта су спрва биле српских гора виле, Пој што волиш, само нам пој, — та хоћеш ли, Миле! Милоје Ја милујем всегда пјесне, ја милујем младеж, Но љубов је штекотљива, свој
се љуби, све загрља, за друго не мари; Пој таинства чијег нибуд завјета љубнога, Хоћеш мога, сад избери, или волиш твога. Милоје Обећ'о сам, заљубљени, пјесну сам вам дужан, — Човек ничиј, свога слова ваља да је сужан.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЧЕТВРТА ПОЈАВА Кнез Ђурђе, Станиша и Јелисавета. КНЕЗ ЂУРЂЕ; Славујче! тицо! Ил’, ако волиш, божји анђелу! Ево ти водим моју жељицу, Мог милог брата — мога Станишу! ЈЕЛИСАВЕТА: Мога девера?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Говори.) И то те се не тиче! АНЂА: Па шта ме се онда тиче? МАРИЦА: Ево ово! (Чита.) „Зато, ако ме одиста волиш, ти одмах крени на пут. Дођи овамо и кад стигнеш, одседни у хотел-Европи, али немој излазити нигде у варош.
Ћипико, Иво - Пауци
— Ма'ни ти то, стриче, — вели Раде мирно, већ нека она рече коме воли. И упита сестру: — Цвијето, коме волиш? Волиш ли Радивоју? Цурин поплашен поглед паде на Радивоја. —Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Раде. —Хоћу!
— Ма'ни ти то, стриче, — вели Раде мирно, већ нека она рече коме воли. И упита сестру: — Цвијето, коме волиш? Волиш ли Радивоју? Цурин поплашен поглед паде на Радивоја. —Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Раде. —Хоћу!
Дјевојка не одговори. — А Петар? — приупита он. — Немојте ми о њему говорити! — умилним гласом одговори. — Још га волиш? — Док будем жива. — Онда зашто долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА Сад знам зашто је плакала. Плакала је због тебе, због свог брата. Знала је колико ме ти волиш, а овамо види како ја никад тебе не спомињем. МИРОН (устаје, тронуто прилази Ташани): Остави то, Ташана, ја сам крив.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Па целе године чувамо за тебе ево ове крушке »масларке«, што знамо да их волиш, а ево и јабуке. Све су руком биране. Ево и вино што је за тебе Марко цедио, без петељке, све зрно по зрно.
СТОЈАН У свет, да ти миришем косе, гледам очи, слушам глас, песму... КОШТАНА (зарадована): Ех, зар ме баш толико волиш? СТОЈАН (занесено): Све прежалих! И оца, матер, кућу! Хајде! Коњи чекају. Један за мене, други за тебе!
КОШТАНА (одлучно, зловољно): Нећу! Зашта, куда да бежим? СТОЈАН (посрће к њој и вади нож): Зар ме ти не волиш? КОШТАНА (уплашена, моли): Не, Стојане! Не убиј ме! Љубим те и молим! Немој! Болна сам! Не смем! Не могу! (Крши руке.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
2 Из мојих суза ничу Многи цветови сјајни, А хор се славуја ствара Од уздисаја тајни'. Па ако волиш ме, драга, Све цвеће нек је твоје, И под прозором твојим Нек хор славуја поје.
Да сам ја бена*, твом срцу Одмах бих слетио доле; Та ти све бене волиш, и видаш бенасте боле. * Тако се зове у околици Мостара једна врста дивље патке (прим. прев.).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
сам саде на Голеч-планини, да те видим у царевој војсци, познао бих тебе и ђогина, и твојега хрта Карамана, кога волиш него добра ђога? Знаш ли, бане од малене Бањске?
Или волиш царству небескоме? Или волиш царству земаљскоме? Ако волиш царству земаљскоме, седлај коње, притежи колане!
Или волиш царству небескоме? Или волиш царству земаљскоме? Ако волиш царству земаљскоме, седлај коње, притежи колане!
Или волиш царству небескоме? Или волиш царству земаљскоме? Ако волиш царству земаљскоме, седлај коње, притежи колане!
Витезови, сабље припасујте, па у Турке јуриш учините: сва ће турска изгинути војска! Ако л' волиш царству небескоме, а ти сакрој на Косову цркву, не води јој темељ од мермера, већ од чисте свиле и скерлета, па
Та нека те турски цар не паше!“ Па отиде госпођи у дворе, па госпођу привати за руку: „О Јелице, госпођо разумна, или волиш са мном погинути, ил' Турчину бити љуба верна?
Сад ти бирај, мила моја сејо! Кажи брату за ког волиш поћи“. Сеја брату тихо одговара: „Вољан буди, мој рођени брате!
Којоум смртјом хоћеш гинут? избери си највољењу, тј. којом смрћу хоћеш да погинеш? Изабери ону коју највише волиш. Чини мене посадити, тј. заповеди да ме посаде. Заповидал цар делијам’, три стотине јаничаром, Турком витезовом, тј.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ех, она, с оним великим очурдама! — сад већ блаже прогунђа Стриц. — Уплашила би змаја. — Па ипак је ти волиш — напасно зашкиљи Јованче. Стриц букну као ватра и развика се: — Их, зар њу, Циганку!
Јованче се нетремице загледа у њезине уплакане сјајне очи и упитно надиже обрве: — Зар ни мене не волиш? Љуња обори поглед и лагано, сасвим лагано наслони главу на његову мишицу. — Ти си нешто друго.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СЕРВИЈАНИ Брате, право ми, без шале кажи, с којим именом волиш се називати? Господским сином, или од слушкиње копиланом? Христјани се робљем и ирајом не називљу!
Прах шаками фућарати под небо. О злу мудри, а о добру луди. Ако ти мудри по ћуди не казује, махнеш га се и волиш махниту веровати. Један човек вилајета не може заустегнути.