Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
) „Није благо ни сребро ни злато, Већ је благо што је коме драго. Још чу ли ме, остарјела мајко: Волија сам клетог ђаурина, Баш и оног из горе хајдука, Та млађана“ — Милун већ не може, Све махове срце већ преоте: „И
Он за коњем гледа низ долину, Од мила му срце се раскака, Е одрани таквог коња лака. Али Цвети на јаде се дало, Волија би даје лошиј' мало, Па се моли у себека Богу, Не би л' зеко саломио ногу, Да јој злато врати се назаде.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
А како бих данас придизала када висим ногама у гробу? Него сам се једном покајала; волија сам поћи под гомилу са свијема те смо тога лика но зла чинит како смо досада, да ако ми лакше души буде.