Црњански, Милош - Сеобе 2
сата, поменутог дана, Исаковича је примио секунд‑секретар грофа Бестушева – а сада секунд‑секретар грофа Кајзерлинга – Волков.
По једној формули, коју је примењивао, грубо, Черњев. Секунд‑секретар Волков био је мало блажи, а била му је поверена преписка са чрногорским владиком Василијем, који је у то време прошао кроз
“ Барун Аш био је секретар премијер‑секретару, Черњеву. Кад је Волков устао, Исакович виде да је крупан, млад, са косом смеђом као слама – кад скиде перику.
Хорошо!“ Павле га није разумео. Волков му затим рече да се сетио да Исакович не зна руски, али да зна немецки, како му је Агагијанијан јавио.
Треба се надати да се то неће десити. Генералкоманда у Осеку (Волков рече „Ессег“), и Темишвару, добиће копије пасоша Исаковича.
Генералкоманда у Осеку (Волков рече „Ессег“), и Темишвару, добиће копије пасоша Исаковича. Волков је говорио, добро, немецки, али је имао све зубе оштре, као секутићи, па га Исакович није одмах разумео.
Према формули, коју су секретари, при саслушавању сербских официра, употребљавали, Волков, онда, запита Исаковича зашто се сели.
То да му каже и нека, кад говори немецки, не жури. Волков је почео, кад то рече, да хода по соби, а кретао се као да је Исакович неки сат, а он сказаљка пред тим сатом,
Међутим, Волков га опет прекиде. Вели, он је из Беча отпремио у Росију, у последње време, неколико официра, који су дошли у Беч из
Они су својој сиротињи обећали, кад су је из Сервије извели, да ће им у Хришћанству боље бити. Али су преварени. Волков онда застаде, па му рече „Хорошо! Хорошо!“ – али Исакович није разумео то.
Кад је рат прошао! Неће они у пехоту! Волков је био застао, а сад се насмеја: Ето, каже, то је хтео да чује. То су му и други, који чекају на пашпорт, рекли.
Жив се више неће вратити – иде у Росију, и не одустаје од тога. Волков га запита, јесу ли и сви остали, Срби, такви, ако му капетан дозвољава рећи: луди? Јесу ли баш сви такви?