Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад су га увели Волкову учинило му се да је уведен у потпуну таму. У то време, росијско посланство било је створило систем и формулу за
Исакович на то рече, грубо: Ја тако, а Ви како оћете! Ицх со. Ихро Хоцхwохлгеборен wие Сие wоллен!“ Волкову је требало увек неколико тренутака, да разуме Павлов немецки језик, а кад разумеде, помисли да се тај официр јако
Ни трага код Исаковича није било више његовом ранијем одушевљењу, и понизности, према Волкову. Волков га је зачуђено посматрао.
То је, рече Кајзерлинг Волкову, пројекат, фантазмагорија, једног мистика! (Кајзерлинг прво рече „Мyстикерс“, а после додаде „мyстифицатеур“.
) Павле ни једно, ни друго, није разумео. Кајзерлинг се, затим, све више обраћао Волкову, и рече да му све то мирише, или на велику несрећу, или превару.
Василије буни народ и на венецијанској територији, а то је забринуло и венецијанског амбасадора, у Бечу. Окренувши се Волкову, упита да се и њему, из извештаја баруна Аша, није чинило толико лудо, све то, као сад? Горе је него што је мислио.
Кад Павле изусти то, Кајзерлинг се трже, као да га је опарио. Викну Волкову да му зове премијер‑секретара Черњева, чим они оду. Затим приђе сасвим близу Павлу.
Он, Агагијанијан, служио је верно Русима у Цариграду, и доживео да му Турци истребе сву фамилију. Служио је и Волкову у Бечу, па шта је дочекао? Волков га је јако разочарао. Синоћ – први пут откад се знају – ударио га је штапом.
Агагијанијан му тад, први пут, рече да је он Волкову, тајно, и мењач дуката, и тумач, парафраст, и писмоноша, па и пезевенк.
Исаковичи су се, разуме се, распитивали и о росијској амбасади и росијском амбасадору. Павле им је онда причао о Волкову. Вели, секунд‑секретар грофа Кајзерлинга, у Бечу, обећао им је да ће насеље њихово бити заједничко.
Исаковичи су се на то, у Темишвару, згледали као у чуду. Ђурђе онда рече Павлу, а што не рече Волкову, на то, да они, Срби, знају да је то све лепо и красно, али да су међеду, док га навукоше на крушку, ишчупали уво.
Кајзерлинг је овога пута примио Исаковича милостиво. Одмах га је познао, каже, као старог познаника. Рекао је Волкову и Исаковичу да могу сести. Волков је на то сео, иза Павла, у рукама са пуно папира.