Употреба речи воловима у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу... Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша. Кад, али — хоће оно да га обори. Омане да стресе — не можеш маћи. Притеже, кости му пуцају.

Рече да му однесем ручак. — А зар неће доћи кући да руча? — Неће. — А што? — Отишао је с воловима и ралом.... — Е! — чисто ускликну Миона, — Па што ми одмах не кажеш, весела била? Дај мени ту торбицу!

Црњански, Милош - Сеобе 2

је са својим побратимом, комерсантом будимским, који се звао Георгије Ракосавлевич, био поштењаковић, и бринуо само о воловима, са својим компањоном, господином Трандафиловичем, почео је био да се бави и давањем, под интерес, новаца.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Тада би му обично падало на памет да ово, нажалост, нису Швајцарци, који — како причају — иду за воловима на орању и читају новине. ГЛАВА ДРУГА Максим међу децом, пред школом и изван села.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Краљ му одмах све то нареди. Пошто Грбо прими све и направи му се раме пође на пут. Ишао је дуго с воловима док не пријеђе у ђаволску државу, па одмах јами сјекиру и поче сјећи ђаволску шуму.

У томе се и смркне, а Ћоса чекај и чекај Угурсуза да дође с воловима — аја, нема га никако. Ћоса се крене те на њиву, кад тамо има шта и видјети: волови поубијани; па пође у воденицу, кад

Цркни ту кад немаш чим да платиш! Па онда отиде својим воловима и почне опет орати. А Еро онда скочи, па преко ћуприје: — Еј, Турчине, гледај како и твој шароња има памет, а Еро је

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СТАНИЈА: Ја знам, лепо два вочића, па седнеш како ти је воља. ЉУБА: Е, сад се више нико на воловима не вози, то би и срамота било. СТАНИЈА: Све је у вас срамота. — Него, кјерко, осуше ми се уста од муке.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Испод твога високога и јакога шљемена износио двадесет и четири сретња шјемена, твојим воловима орао, а твоји синови сијали.

Твоје торове бог напунио са витоногим коњима, вилорогим воловима и виторогим овновима! Овце ти се хиљадиле, краве ти катун промушиле, а пчеле ти небо помрачиле!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

цркни ту, кад немаш чим да платиш.“ па онда отиде својим воловима и почне опет орати; а Еро онда скочи, па преко ћуприје: „Еј Турчине!

Онда најмлађи царев син извуче кабао воде, па успе воловима у валов: волови пију, а онај говедар једнако долива, а нико га не види.

цркни ту, кад немаш чим да платиш,“ па онда отиде својим воловима и почне опет орати; а Еро онда скочи па преко ћуприје: „Еј Турчине! гледај како и твој шароња има памет, а Еро је нема!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

јер она увик наше жеље и нашу душу ислиђује, јер она оди и броди међу нама гришнима, баш кâ мудрост међу воловима, да нас проведри и просвитли, ружа наша, кâ свића кроза дим од тамјана!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце. Чекала је три вечера узалуд.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Краљ му одмах све то нареди, а Грбо пошто прими све и направи му се раме, пође на пут. Ишао је дуго с воловима док не пријеђе у ђаволску државу, па одмах јами сјекиру и поче сјећи ђаволску шуму.

преко ћуприје, па га онда збаци Турчин на земљу: — Ето, цркни ту, кад немаш чим да платиш, — па онда отиде својим воловима и почне опет орати.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

источно од нас, преко кукуруза на наш пашњак дува поветарац који носи мирис слатког, младог кукуруза нашим гладним воловима, позивајући их на богату гозбу. Тада смо се претварали у очи и уши.

Ћипико, Иво - Приповетке

Па опет,Павле је у завору, а с њим је у срезу. Ко ће водити бригу о његовим воловима? Мора да дангуби, а чисто из куће студен га и потреба гоне.

Диже се и гледа за њом. Жена се окрете и сачека онога младога човека са воловима. Он јој нешто каза. Жена пожури. „Сигурно је пожурила да наложи ватру и спреми вечеру”, помисли Миливој. „Срећни људи!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Стари венац (од прошле године) чува се док се не замени новим, па се онда иситни и са мекињама даје воловима (СЕЗ, 40, 56). Такав обичај постоји и по другим крајевима. Уопште, освећивање в.

На дан Светог Луке (18. Х) треба дати воловима рена који је био у вину, па ће бити јаки (ЗНЖОЈС, 6, 319). РЕПУВ Пеѕтілензwурз (туѕѕілаго петаѕітеѕ).

око врата, а девојкама у косу против урока (ібідем; Беговић, 163); такође га мећу овну звонару поред звона, кравама и воловима у роге, воловима у јарам (ібідем и ЗНЖОЈС, 11, 271; 23, 316; СЕЗ, 48, 311), добрим коњима у гриву (СЕЗ, 48, 311).

у косу против урока (ібідем; Беговић, 163); такође га мећу овну звонару поред звона, кравама и воловима у роге, воловима у јарам (ібідем и ЗНЖОЈС, 11, 271; 23, 316; СЕЗ, 48, 311), добрим коњима у гриву (СЕЗ, 48, 311).

, 219, Хомоље). П. може и да спречи појаву болести, и тога ради, у Србији и Црној Гори, мазали су воловима и кравама на Тодорову суботу »врат и груди куваним кукурузом, пасуљем и белим луком« (ГЕМ, 37, 1974, 167). П.

с. 26, 52; СЕЗ, 70, 542). Гата се, наравно, и по воловима: ако се распрсне жуманце кад се сломи јаје о чело вола дешњака, година ће бити родна (СЕЗ, 70, 540); ако се во док се

Ћипико, Иво - Пауци

Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био да положи воловима. Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде те је по овакоме времену к њима

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Вели: „Лако је теби. Имаш коњску запрегу, па ћеш да клиснеш. А шта ћу ја да радим са мојим воловима?“ Баш тада јавише пешаци да се Бугари спремају за јуриш. Дохватим слушалицу да позовем батерију... Нема везе...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

главе Сићи ће да пољем за плугом пођу У зеленкастим одећама, у црвенкастим чакширама, За плавкастим ралима, за шареним воловима по Бескрајним пољима. Један ће нови живот почети једним новим балетом оштећених снага!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

умири ни свога „лошијег“ коња, да дукате не зна ни на кантар мерити ни бројем бројити, да не зна шта би са ралом и воловима јер му није ни отац орао (зато што је био чобанин).

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности