Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко од саме природе много може беседити, има весма живу фантазију, тојест воображеније, но не имајући довољно потребна материјала, брзо му, штоно реч, оса'не вода; усиљује ли се пак и тако да истом говори,
у непроходимим ливијским пустињама пустиником (како житија њихова гласе) воздушни, или боље да речем: чрез њихово воображеније начињени духови у жене (и по свој прилици лепе) су им се претварали, и како на сан тако и на јаве долазилм.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: А кад аморети дођу на посјешченије, и кад усхтем Венус појати, и кад ми грације воображеније обузму, гди је оригинал?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
спати, в сладост сна повијен, На бећарској постељи в своје мисли завијен, Но не долго ја могох безмјатежно спати, Моје воображеније нача здје мечтати, Мње во снје јавиша еја прекрасни зраци, Душевна веселија радосно и знаци, Којих ја вам не скажу,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
од овако силне волшебнице изговорене речи, притом мложество непријатеља, морало је, наравно, особито дејствовати на воображеније од природе ватреног Романа.
поступају, радовали би се видећи соревноватеље поступака своји, али Роман, који је, као што је речено, поетическо воображеније имао, особито сном збуњен, помисли да су то они исти непријатељи који ће га у ропство водити, пак распаливши се гневом
у дужност ВОЗМОЖНИ — могућ ВОЗОПИТИ — повикати, закричати, завапити ВОЗРАЗИТИ — узвратити, одговорити на нешто ВООБРАЖЕНИЈЕ — уобразиља, машта ВООПШЧЕ — уопште ВООРУЖАН — наоружан ВОПИЈАТИ — вапити, јаукати, викати од бола, нарицати (уп.