Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Нађосте ли пара при њему? — упитах ја Дулу. — Нашли смо двадесет и пет воринти. Десет узе поп себи за опијело, а петн'ест однесе кнез суду и сасу у царску касу. — А ко му подиже биљег?
Биће ваљда брат овог лопова. У'вати ме царски шумар и оглоби с пет воринти. Кад метну паре у џеп, оштро ми запријети: „Не смијеш то више чинити, јер и јазавца данашњи закон брани.
“ Судац: А што је ниси вјенчао? Давид: Иште поп млого за вјенчање. Судац: Колико? Давид: Иште, болан, четрдесет воринти, а сва она моја крезубача у темељ не ваља пет воринти! Судац: Е, кад је тако љута, а није вјенчана, отјерај је.
Судац: Колико? Давид: Иште, болан, четрдесет воринти, а сва она моја крезубача у темељ не ваља пет воринти! Судац: Е, кад је тако љута, а није вјенчана, отјерај је. Слободно је мореш отјерати, Давиде.