Црњански, Милош - Сеобе 2
Мислио је да је пошао у шетњу, са ћерком јунака, мајора Јоана Божича, а ето га води, у шпацир, унука воскара Деспотовича. Питао се с ким то путује и куда?
Помисли, како су они, тамо, на турској граници, различити, од ових његових сународника, који су фамилија богатих воскара у Будиму, а допрли и у велики свет, у Вијени.
Тако се, ето, десило да је упознао ћерку и унуку будимског, богатог, воскара, који се писао Деспот, а звао Деспотович. Јего благородије, честњејши Павел Исакович, ритмајстор новоуспостављеног
Ћерка воскара Деспотовича, који је веровао, искрено, да је пореклом од деспота, вукла је, за собом, невидљиву поворку људи, који су
горела је, у шандали, свећа, велика, у облику љиљана, белог, од воска, дело радионице њеног оца, Деспотовича, воскара. Госпожа Евдокија онда, брижно, спусти, францеску, резу, на локоту, на вратима, и леже на постељу.
Заручница му је, међутим, напрасно отишла са овога света. То је навело воскара да затражи своју јединицу, од своје сестре, а сестра му је онда, не само довела ћер, него је и она у Будиму била
Био је то неки Сава Ракич. Помену и кућу богатог воскара Деспотовича. Павле се трже кад то име чу. Упаде, после, у реч младом фенрику – који је говорио ти, сваком, у друштву –
Фенрик онда развезе, како је, у кући почтенородног воскара, увек, препуно, како се код њега посетиоци тискају, како се тамо игра до зоре и како код Деспотовича, официри, певају.
са једном, младом, лепотицом, која живи у кући пуковника Ракича, али која је Павлова швалерка, а зове се Текла, унука воскара Деспотовича из Будима. О свему томе, међутим, у писмима Аниним, Ђурђевим и Петровим, нема ни помена, ни трага.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИСЛЕДНИК: Ти познајеш Трифуна Трипковића, безанимања, из Београда, алијас воскара, алијас лакирера, Требињска тринес, бркови фарбани? АНЂЕЛКО: Познајем га, ал провизорно.