Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Ништа није способније вражду угасити и мрзост колико воспоминаније прежње љубави. Но све је то всује кад је срце од младости иштећено и отровано.
чловек учен, и за добродјетељ своју весма оглашен (чујући ово знаменито прикљученије, које сам напише и последним за воспоминаније остави), сам оде на погребеније његово, гди учини једно прекрасно погребноје слово, којега је почетак: „Њест суд мој
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Име и воспоминаније његово биће ми, док сам год жив, драго и љубезно. Називао се је Теодор Милутиновић. ЗАКЉУЧЕНИЈЕ ПРВЕ ЧАСТИ Пре него
којему он своје својствене важнејше опите описује, и који је у моје време ту на штампу из|дао, за особито и всегдашње воспоминаније даде ми.
будите, мојему срцу пречесна и предрага двојице, да, док се год ово у персима мојима двизати буде, ваше ће слатко воспоминаније имена и доброта како драгоценејши залог вашег анђелског прија|тељства к мени у њему сохрањена бити.
наоружан Во своја — код куће воспети, воспоју — запевати, запевам воспетити — спречити воспитавати — васпитавати воспоминаније — сећање, успомена воспријатије — примање восторг — усхићеност в прочем — уосталом вражда — непријатељство