Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Јер не би' био весео, кад ми је добро као и краљу?” одговори младић, не знајући с ким говори. „Како то?” — воспроси опет краљ. — „Ето тако”, — придо| да мали — „наш краљ има што њему потребује, а ја имам што мени.