Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
сједин, ниже слави, молби не слишит, даров не смотрит подајемих, но спешит на суд и одложит труд вес земни. Вострепешчет пред њеј умни и останет как безумни, уста умолкнут, мисли ишчезнут, високија, как поведет тјех, одлучив от всјех, в