Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
По телу конопља, Ваздух дубок до звезде Данице, над главом ми шýме воштанице, По гробу ми јабуке бубњају. ПИТАЛИЦЕ Шта радите гласници Скупљамо војску Шта радите ковачи Кујемо мачеве Шта
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Болеснику нешто сену у очима, али само за тренутак, па се угаси... Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен воштанице обасја посвећено лице, што се осмехиваше. — Свршио је!... — рече попа и скиде капу.
— Да је мало видела! — рече. Суреп се маши паса и иза силаја извуче велики колут воштанице. Притрча ватри и запали је, па принесе рањенику. Заврзан отвори очи и гледа око себе. Баба се наже нада њ.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁷⁰ Њој је такође забрањено и да иде на погреб, да не би родила мртво дете. Трудна жена не ваља ни да пали воштанице за душу покојника, а не ваља ни да гледа у празан гроб, јер ће дете целог свог века „бити бледо и болешљиво“.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Само се вилице понекад затресу и опет се окамене... А Гојкове очи гледају... гледају преко уздрхтала пламичка воштанице и чини јој се да говоре. Јест, ено... види се јасно...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „У млађупницу.“ „Нека их!“ Звона зазвонише. Видјело с двора напуни собу те поблијеђе пламичак од воштанице. „Е, утили свијећу па ајдемо!“ рече владика.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Кафански пријатељи стоје око Анђелковог гроба. Пада киша. Сви држе запаљене воштанице и отворене кишобране.) ИКОНИЈА: Весели Анђелко, Бог да му душу прости! ЦМИЉА: Нолики човек, пун живота!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ништа, брате... Шта је теби?... — Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресну палидрвце и упали свећу. Затим извади једну иглу н наднесе је над пламен.
Занесе се и заспа одмах... ... Шта је ово ?... Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно... У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива...
Ћипико, Иво - Приповетке
Али часом нађе се опкољен гомилом „браће” свих школа: сви држе дебеле воштанице у руци, прете и замахују... Марко потражи очима цуру.
Кад наједном, изнебуха, проби редове литије млад човек у плавој туници, без воштанице у руци, па се приближи отрага надохват Марку и, не рекавши речи, испружи руку испод тунике, замахне снагом големим
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Гвоздене осовине, дебеле као нога у бутини, стоје превијене као меке воштанице; дебеле чамове греде рашчешљане у танка влакна као повесмо кудеље; точкови, склизнув са шине, зарили се у насип и
Ћипико, Иво - Пауци
— прихвати навлаш осорљиво судац и обрати се судбеноме послужитељу који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице. Послужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дана. Сви се дигоше.
— промуца старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст између двије воштанице. — Ала, дигните три прста! — наређује судан. — Ми се нећемо клети! — рече старији одлучно. — Нећемо за живу главу!
А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мирише — тражи миловања! Дође пред цркву. Мирис тамјана и воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; помисли да причека, да види литију.
Иза мушких наврве женскиње. Литија лагано се око сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. Модрушасти пламен воштанице залијеће се у простор, плане и замире. Иво стоји на мјесту и гледа за литијом.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
опкољен каљугом, у мемљивој ћелији, Доротеј подбуо од влаге, слутим врло болестан, ломан, изможден, гледа у пламичак воштанице која догорева у свећњаку.