Употреба речи вођаше у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Рукова се с учитељем и оде, ударивши лугом што поред куће Николе Белића вођаше, „белој кућици“, као што су је сви сељаци звали — само је понека баба, с поругљивим смешењем, додавала: „нечиста кућа“.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

| 94 Медвед и Циганин Медведа питома у ланцу држаше Циганин и вођаше га по пазари, гди, чинећи га играти, добиваше своје препитаније.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Уздигла превез те се могло видети како јој оно једро лице полива руменило као рујевина. Зека је вођаше од кума старојку и другима. Све старије љубила је у руку, а млађе у лице. И онда обоје стадоше дворити сватове.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Заставе вихоре мраком, као клетве; Далеки путници иду друг за другом У поља где некад цар вођаше плугом, И наше царице певаху уз жетве.

СРЕЋА Широким путем који те вечери из града вођаше у поље, ишла је шарена гомила пратећи једног човека којега крвници треба да обесе.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

уморио се човек, викну Веља, намрштено. Седи овде... Сипај, домаћице... Ах дај прво тањире... После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Приморци, које пут вођаше на лијево, зауставише се мало, гледајући за њим. „Ко је оно?“ запита неко момче. „Оно је сердар Пејо Грубанов с

Око зида авлије дубоки опкоп; преко опкопа мост који вођаше на главну капију. Он пређе мост и стани се пред капијом, гледајући пут тријема.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ово је ујесен било. У то време вођаше се Седмолетна војна међу домом аустријским, Прусијом и Росијом. Браћа Атанасијева, чујући моје намереније да би[х] рад

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Кад стиже ка једној стази која из пријека вођаше ка крају села, вранац хтједе да сврне и Бакоња видје иза једне међе пуштеницу Јелицу, која својом једром мишицом бјеше

А на то се Бакоња зацрвење и пође даље. Али, подаље, срете се с једном дјевојком његовијех година, која вођаше два коња на појило. Обоје се збунише. Она стаде докле он прође, а он устави вранца. — Та тирај, дијаче!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Пут га вођаше између брежуљака Авентина и Целиуса право ка Колосеуму. Од саме вароши која је тада имала једва 50.000 становника,

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. — Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.

Ћипико, Иво - Пауци

очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац што не вођаше о ничему рачуна, подложан старим навикама у које вјероваше као у самога себе!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности