Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Синчек мој ра мора бит Народа, свободе штит. Мора Славе бит војак, Срчни корењак. Кадар приде боја дан, Венц му плела бом, Ин че паде бојних ран — Падел је за дом.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Врло разгледајте грозљиви зглед, Телеснога стаса зглавке, те кажите, Који је био који јунак, војак, војвода ли, Просјак, ил' му на гласу кмет, И врли бољарин богат?
Љубав до Бога и к своме комшији имај! Који то војак спавач и лежак (царев војак!) неокретан на боју кад од цара на глас изађе, похваљен и обдарен би?
Љубав до Бога и к своме комшији имај! Који то војак спавач и лежак (царев војак!) неокретан на боју кад од цара на глас изађе, похваљен и обдарен би?
Двема путови се не може ходити; једва једним да тко може право. Који то војак спавач и лежак, царев војак неокретан на боју, кад од цара на глас изађе, похваљен и обдарен би?
Двема путови се не може ходити; једва једним да тко може право. Који то војак спавач и лежак, царев војак неокретан на боју, кад од цара на глас изађе, похваљен и обдарен би? Гости ме — частићу те.
Нечист ко брка, њему под носом понапре смрди. Другом злокобљење, оном и заврат пада. Свакад је бољи стари војак неголи нови и вино старо сврх мушта (нека понапре бујна памет и крв преври и лепо се уталожи, да на мери стоји, и