Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Кад виде цар то чудо што се граја учини, махну и он руком на своје војаке да даду мира људма. И опрости му живот. РУСИ ПОД ЦАРИГРАДОМ У неко доби, докле јоште та тамо руска страна поганска је
цркву и скупите у њу све људе; и мало и големо, и мушко и женско, старце и момке, ожењене и неожење, господу и пахоре, војаке и властитеље и слуге, бољаре и сиромаш, калуђере и оне младенце којино јоште сисају млеко и њихове дојилице.
Него све редом сече, цара се не боји, од судије се не плаши, мучитеља не стрепи, за војаке не мари, владике ни патријархе не почитује, лепоте личне не гледа, бољарства и господства ни толико!