Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Пада киша на добоше ЗИМА У СРБИЈИ 1809. ГОДИНЕ Љуто пред турском најездом, две војводе, два кнеза, Милоје Петровић Трнавац и Петар Добрњац, запенише, ускипеше, закрвише се - ко?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и срушене; пред мојим шатором вриштали су у сребро окићени арапски хатови и возио сам се у својим неокованим таљигама; војводе ишчекивали су заповести из моји’ уста и опет судба ме доводила да пред онима што су били моји пандури на ноге устајем.
Сад сва и војска и војводе и капетани гледају то, и један с Другим шапље: „Јаој, брате, кад он од свога момка и писара тако ради, ја шта ће од
Пита Карађорђе: „Чије се ово Двориште зове?” — Кажу: „Зове се Милоша Обилића, војводе поцерског, Двориште”. — „Е, којекуда, посеците ову тројицу, турске удворице, који воле Турцима него својој браћи
Поцерци у највећем стра̓у, гледајући ону тројицу без глава, док један рече: „Господару, нисмо имали међу собом свога војводе, опрости нам досад, а одсад ми сви за нашим војводом а он за тобом у гору и у воду!
Наместимо два топа (више и̓ није ни било) према граду на Крушчици. Сви команданти, војводе и старешине стајали су сваки међу својом војском и храбрили, ја сам стајао код оба топа, помагао са момцима топове
Булгакову. 21. јануара. Нисам никуд имао посла отићи. 22. јануара. Примим писмо г. војводе Молера, такођер друго на г. Недобу с потписом г.
число људи, под именом да шанац око Београда копају, и то све да морају доћи: тобџије, добошари, каплари, капетани и војводе и најмањи који је био чиновник серпски или момак војводински; а особито да је везир веће двапут Милошу говорио, да му
Милошу говорио, да му доведе Мутапа, Лому, [Милића] Дринчића, [Ћоку] Протића, кнеза Аврама [Лукића] и проче неке војводе, ако и̓ не доведе да ће Милош за њи̓ главом платити.
Представим да су Ломе војводе 21. фебруара главу одсекли и у Београд донели, представим да су турске чете отишле уфатит̓ га. 8.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Народ су војводе и буљубаше исељавале у северозападни крај Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја погибије,
— Којекуде... јесмо ли углавили? — упита Вожд. — Јесмо — рекоше војводе. — Сад нека сваки иде својим људима. И разиђоше се. Освану 1. август.
Међутим, Лукини га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на место. Прште турска војска... Војводе се натурише за њима у потеру...
Око се не може нагледати сивога сокола што беше прекрилио ону узину између Саве и Засавице. Војводе задовољне, војска весела. Све очекиваше, све се надаше сигурној победи.
— Мислим да су прешли Дрину. — Има ли их много? — Као на гори листа!... Сами веле да их има на сто хиљада. Војводе затреперише. — Јеси могао разабрати на коју ће страну?
Чупић га понуди, и он се напи. — Сад иди, одмори се — рече. — Али ни речи о Турској војсци. Он се удаљи. Војводе прича Девина беше прилично у бригу бацила. По његовом одласку они оборише главе.
— Дигло, богами! — рече Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у један мах удари... И војводе се опет замислише. Ноћ се спусти мирна и мрачна.
— одговори му Рудничанин. — Да није због пушке и барута, па готово боља ова хладовина!... Војводе изиђоше из својих шатора и прођоше кроз људе, колико да се виде и поздраве. — Јесте покисли?
Напослетку, брбљај, у праву си! Наједаред се све ускомеша. Све поврве ка средини шанца, где беху војводе... Зека одјури тамо. А глас прохуја. — Иду Турци!... Распоред је био већ готов. Први низ заузеше Чупићеви људи.
Распоред је био већ готов. Први низ заузеше Чупићеви људи. Ваљевци и Рудничани стадоше позади, као потпора. Војводе беху на својим местима. Завлада тајац, као у гробу. И заиста, чула се тутњава из дубина како долази од Вишкупије.
Тамна ноћ прекри све својим плаштом као губером, само су страже и војводе биле будне. Иванко беше на стражи крај Засавице, недалеко од самога шанца.
— Много би се вајдио!... Откад ја гледам тебе!... Па прође поред њега и упути се Чупићевом шатору. Војводе не беху поспале. Седела су сва тројица и премишљаше шта да чине. Кад Дева уђе, сви пренуше. — Откуд ти?...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И крупне зенице које помно уче, Не виде вечери ни пурпурну зору, Ни кад три војводе донесоше кључе Града Христопоља на Беломе мору.
И као музика на поноћној реци, Сва слова певају претке што су били, Краљеви и писци, војводе и свеци. И кад склопи очи на тигру и свили, Император виде како пређе сводом Страшни сен Немање победничким ходом.
ВЛАДИЧИЦА Овде лежи Деспа, владичица, жена Војводе Драгоша... живе дваест лета... Скутоноша светле Царице и њена Дрýга у врлини и дивљењу света.
Теодосије - ЖИТИЈА
А младић се дивљаше оцу својему што толику висост војводе потруди с младим благороднима, и стиђаше се да у лице мужа погледа, јер се због њега много потрудио да дође у туђу
Такву сам заповест и примио. А младић, видевши неумољивост војводе и несаломљиву верност према својему господару, и разумевши да ће га силом одвести, и да нема ко ће га избавити из
У СВЕТУ ГОРУ И одмах се написаше његове заповести те изиђоше по целој области његове државе сазивајући ипате и војводе, тисућнике и сатнике и остале благородне, а уједно и мале са великима, одредивши нарочити дан за сабор, заповедајући
А војска која је дошла, ужасом обузета, бојећи се светога, науми бежати, а начелне војводе, не хотећи оставити цара свога на поругу грађанима или као храну зверима и птицама, будући му верни и последњу љубав
Заустављаше самодршца и све његове главне војводе, говорећи: — Идем право ја ка ппотивнику. Говорићу му, па ако ни мене који учим о богу, не послуша као многе, тада и
Богомудри пак Сава ка самодршцу брату све начелне војводе његове сазва, и њих од божаствених речи много поучивши, рече: — Ево Господ молитвама пречисте његове Матере и
И одмах овај посла заповести свима властима своје државе, сазивајући ипате и војводе, тисућнике и сатнике, и мале заједно с великима.
светога и преподобнога оца Симеона утврдио, умножио и распространио, и међу вама су многи начелници и власти, ипати и војводе, многи мали и велики жупани.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
била низ веселих и пријатних догађаја у којима су узимали удела не само сељаци већ и свештеници, владике и најславније војводе.
Најглавније су оне повластице које им је 6. априла 1696. год. дао цар Леополд И. Поред права да бирају своје војводе дата им је слобода вероисповести, па су чак ослобођени и од пореза.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
“ ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА Ево за нас војводе! — Велика мишја скупштина — Ко ће на мачке стављати звона? — Потрага за Тошом — Читава коњица против једног војводе
— Велика мишја скупштина — Ко ће на мачке стављати звона? — Потрага за Тошом — Читава коњица против једног војводе Кад се Миш пророк растао од мачка Тоше и увукао у ону мишју рупу, затече у њој читаву породицу једног сивог пољског
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Кад је „парадно” био обучен, цео изглед му је био за циганског војводу, што није замерити, јер те војводе редовно импозантно изгледају, па као они, и господар Софра, носио је дебео, подужи, горе јако сребром окован штап.
Сели су за ручак. Велика, лепа сала, све од злата и сребра трепће. На дувару ликови знаменитих Пољака, слика славног војводе палатина Тарновског, Собјеског, Кошћушка, Домбровског, Поњатовског и још многих других. Многе слуге служе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
јутра вози трамвајем на посао, сети се шведског краља на бициклу, старог Вилсона на вртешци у луна-парку, сети се војводе од Единбурга како лежи на трави и покојног Кенедија како шутира празну конзерву на насловној страни Тајмса, док су га
Матавуљ, Симо - УСКОК
Онда отидоше на ручак с владиком у трпезарију: Петровићи, сердари, војводе, кнезови, барјактари, свећеници и Јанко, свега њих двадесет и девет. Остали, око четрдесет их, збише се у мађупницу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Кад је плануо устанак у 1815, он се у чети »голаћâ« туче под Цером и на Дубљу. Потом постаје писар код војводе Марка Штитарца,56 код Јована Обреновића, и при Народној канцеларији.
Лицеј је свршио у Млецима, права у Падови и Бечу. Неко време био је коморник на двору војводе од Луке, у Италији, а од 1868. до 1872. био је наставник кнеза Милана Обреновића у Београду.
Када је букнуо устанак 1804, он постаје писар у чети војводе Ђорђа Ћурчије, и ту остаје неко време. Жељан да што више научи, он пређе у »Немачку«, у Карловце.
1807. врати се у Србију, постаје писар код ваљевског војводе Јакова Ненадовића, затим писар у Правитељствујушчем совјету у Београду.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Проговара газански кнеже сам: „Разумеле су, ћерко, војводе да теби ноћу кришом доведе крвника нам Самсона! Ћерко, чуј! И ноћас ако дође несретник, нек искаже на загрљајни
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад тамо дођоше, војводе одмах кидисаше на њ, али он поби штап у земљу те цијелу војску опколи, па им с града повика да се предаду.
војводе одмах кидисаше на њ, али он поби штап у земљу те цијелу војску опколи, па им с града повика да се предаду. Војводе га не послушаше, већ намјестише топове да пробију град и просуше жестоку ватру.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ Добро, кренем „напред, марш!“ по величанствени пораз, планиран већ унапред у глави нашег неуспелог војводе Мишића. Заузели смо, дакле, положај точно изнад Авалског друма, на врху једног брежуљка.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Платиће рибе јутрошњу пашу!“ Широко поље росом се купа, бисерје трепти, сунчана киша. Ратнички поклич војводе мачка уплаши само једнога миша. У рупу стругну, прогунђа строго: „Видидер мачка, блесав је много!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
СНЕГ 43 ЗИМСКО ЈУТРО 44 ЗИМСКА ИДИЛА 45 ВИ 49 НА ВАРДАРУ 50 ВЕКОВНИ СТРАЖАР 51 РОДОЉУБ 53 НА ГРОБУ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ 55 НА ПРОСЛАВУ КОСОВСКЕ ПЕТСТОГОДИШЊИЦЕ 57 МУРАТОВО ТУЛБЕ 60 ТУРСКА 61 ВИИ 62 НА НОВУ ГОДИНУ 63 НА
НА ГРОБУ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ 1 По светим пољима отаџбине моје Многе свете хумке растурене стоје, Где витези врли у данима славе Пол
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
против Скита наилази византијско посланство сам цар са лотос—крстом у руци и његова кћи не дижући ока с књиге па војводе у белим кожусима и монаси што крију соколе под ризом византинци никада не беху млађи но претпоследњег дана од
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ То се чудо далек’ чуло, до у Цариград, Цар опреми триста војске и три војводе, Да вилина града ори и ње бедеме. Не да вила орит’ града нити бедема, Хитала се б’јелом руком у дил бедеме, Па
бедема, Хитала се б’јелом руком у дил бедеме, Па извади триста пиљак’ и три камена, Те побила триста војске и три војводе. ОБРЕДНЕ И ОБИЧАЈНЕ ПЕСМЕ КОЛЕДАРСКЕ 13. Добар вече, коледо! домаћине, коледо!
71. Пуче пушка, ето коњаника, Пуче друга, ето и другога, Пуче трећа, ето и војводе. Наш војвода, камо ти сватови? — Остали су на мору возећи. — Наш војвода, ко возар бијаше?
“ Ал’ дочуше цареви дворани, Цар их прати Јовановој мајки: “Ид’те, ид’те, слуге и војводе, Довед’те ми малена Јована.“ Искаше га и данци и ноћи, Искаше га ал’ га мати не да.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
БЛАГОЈЕ: Не обраћајте пажњу, ја сам ту! ГИНА: Велика сигурација! БЛАГОЈЕ: Ја сам ратово под командом војводе Степе! Ми смо се на Церу једним шињелом покривали! ГИНА: Покриво си се, са мазгом, једним покровцем!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
СПОМЕН ПРИНЦИПУ О Балши, и Душану Силном, да умукне крик. Властела, војводе, деспоти, беху срам. Хајдучкој крви нек се ори цик. Убици диште Видовдански храм!
Ми, тамо код нас, мислимо да је то свршена ствар. Обуците неке даме у црно, и пошаљите их на гроб војводе Путника, па ћете видети.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Жали Иван брата јединога: жалије му војводе Уроша но обадва да изгуби сина; жалије му војводе Уроша но сву земљу што је изгубио; жалије му војводе Уроша него
Жали Иван брата јединога: жалије му војводе Уроша но обадва да изгуби сина; жалије му војводе Уроша но сву земљу што је изгубио; жалије му војводе Уроша него очи да је изгубио, — дâ би очи за брата Уроша!
жалије му војводе Уроша но обадва да изгуби сина; жалије му војводе Уроша но сву земљу што је изгубио; жалије му војводе Уроша него очи да је изгубио, — дâ би очи за брата Уроша! Јунаку се чешће путах хоће ведро небо насмијат грохотом.
СЕРДАР РАДОЊА Гледај чуда, што је јадни човјек! Ми се досад ништа не сјећасмо најбољега нашега војводе. А ђê био Драшко Поповићу? СЕРДАР ВУКОТА Ходио је до у Млетке Драшко.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Иван и Марко, Контић Радосав; Морачки сердар Мијат, капетан Јакша, поп Вуксан Радовић и сви Бјелопавлићи преко војводе Марка Бошковића. Ето, ти, сви!“ „Бог из поздравио и благословио!“ одговори Владика. „Имао си шта носити, игумне!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
не може да је извади из кладе! Брже боље сјашу слуге и војводе с коња, огледају сви редом објема рукама да изваде сјекирицу из кладе, али ни један је не може ки помаћи.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ТАНАСКО: Ја би, госкапетане, диго руке од свега! Преко целе Србије пешке, па ништа! МАНОЈЛО: Има да терамо и до војводе Путника, и до ђенералштаба, и до министра војног, и до регента, принца-наследника, па и до самог краља, ако треба!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Књаз и свињар једнаки су!“ говораше он нишчима духом који не посташе књажеви и војводе. И кренух ја њему с намером да постанем војвода. Вршаји су ми у срцу били а ноге сам имао на сва гувна да стигнем.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Уз то, нашао се и међу онима који су имали да се баве око смрти војводе Милана Обреновића, угледника који је напречац, и чудно, умро у Букурешту у децембру 1810. године.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Два војводе небесног воинства одлећеше к престолу вишњега на огњене своје колеснице, спровођени с много легионах и с грмљавом
Ход се њихов уподобит може хучну ходу два морска војводе, кад се дигну на бијела крила и веселим лете океаном, а око њих у дугачке врсте играјући просипљу с' валови; тако
и веселим лете океаном, а око њих у дугачке врсте играјући просипљу с' валови; тако дивно небесно воинство два војводе своје спровођаше. У двор сјајни уђоше војводе, а војнство се с славом хучном врати.
У двор сјајни уђоше војводе, а војнство се с славом хучном врати. „Ах, преблаги оче бесмртија, - рече Богу Михаил архангел - беспрестано твој
не буде до предјелах нити за предјеле, кад јој облик прегнусни погине, кад сви краји запламте свјетлошћу, два војводе, небесни првјенци, тад ће општи творац починути и свој свети завјет испунити; тад ће мири и простори страшни
“ „Два војводе св'јетлијех полковах! Ја сам - каже - сам по себе био, бит по себе већ ништа не може, јер је против закона природе,
“ - Гаврил поче архангел зборити; но хулења хиљаде криковах на вишњега и на два војводе око њих се почеше хорити, Гаврилову ријеч пресјекоше.
Дигоше се два вјерни војводе, на зефирна полећеше крила међу своје блажене полкове. Сатанини злоумишљеници иду к њему с општег договора:
Бој се ужди међу бесмртнима у највиши степен свирјепости; ревниви се надскачу војводе ко ће већу храброст показати: вјерни творцу казат усрдије, а невјерни к цјељи напрезају да свемоћним троном
Копља, мачи и пламене стр'јеле ангелском су крвљу обојени; мањи, виши бесмртни војводе на огњеним лете колесницам, опојени војничком храброшћу, страшну борбу војсци показују; многи, љутим постигнут
Посље страшна његова карања, кога небо јошт виђело није, легиони два вјерне војводе забуњена погнаше Сатану и његову изгубљену војску, на границе неба доћераше, угнаше их у бездну неситу распламану
руке када угна одметника неба у кипећу пламеном пучину, онда војнство побиједоносно, предвођено с два своје војводе, на нас силом непобједном удри, зајми и нас страшнијем крицима из небесног блаженог жилишта трагом нашег злога
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Када се удаљио, прича ми госпођа Лавоазије. да је лични лекар војводе Орлеана, племените душе и чврста карактера. Он је био први од свих који је, после претходног опоновања, увидео
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Уклањајући се ћутећи, ми смо се, после тога, упутили стазом која води гробници Војводе Путника. Били смо сами. Љубичасти сумрак увелико је падао.
прадеди своме, једноме од непознатих сарадника у другом устанку, о коме сам од свога оца слушао, и побратиму чувенога војводе Мутапа, са којим је вечерао на своме чардаку и о нечем важном говорио баш онога истог дана кад се онај, непосредно
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Одмах затим ове густо поређане небеске, васионе слике снижавају, спуштају до саме границе пристојности три војводе загледане у пастирицу: један каже „Волиј бих је распучати“; други каже „Волиј бих је распасати“; трећи иде најдаље кад
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ ЛИЦА ГЛАВАШ СТАНОЈЕ, бивши војвода СУЛЕЈМАН ПАША, везир београдски СТАНА, удовица војводе Ђукића СПАСЕНИЈА, кћи војводе Ђукића а пасторка Станина РАДАК, ИСАК, ВУК, Главашеви момци ХАСАН, муселим у Х. П.
ГЛАВАШ СТАНОЈЕ, бивши војвода СУЛЕЈМАН ПАША, везир београдски СТАНА, удовица војводе Ђукића СПАСЕНИЈА, кћи војводе Ђукића а пасторка Станина РАДАК, ИСАК, ВУК, Главашеви момци ХАСАН, муселим у Х. П.
(Почивка.) Жалосна земља!... РАДАК: Та жалост јој је срце изела! ГЛАВАШ: Оставише је Вожд и војводе, Као што деца сјајну играчку, За љубав можда, много лошије, Макар у какву брљу бацају, Промене тражећ ћуди
Ћут’... Неко долази!... ЧЕТВРТА СЦЕНА Стана, удовица војводе Ђукића, са својом пасторком Спасенијом, и пређашњи. Исто место. СТАНА: Помози бог, децо!
И даље ћемо гором лутати, Кад нам већ пута казат не хтесте! ГЛАВАШ: Ни корак даље! Бар ћерци не дам старог војводе Да лица свога ружом мирисном Окади дворе гадног тирана.
Ил’ да му гласа танком песмицом Скраћује часе дуга времена, Војводе часног ћерка једина Да подсмех буде турском харему! То не дам, бабо!...
Тебе се ради мајка удаде!...“ То беше Бошко!... А у дворови, На макој свили старог војводе Плакаше дете косе злаћане, Не знајућ, јадно, још у бешици, Да му, сиротом, мајку доводе. То беше...
ХАСАН: И ово пише: „У Станоја се негде прикрила Војводе бившег ћерка једина, Па сад је тражи мати њезина“. ГЛАВАШ: То ми је жена, Та дивна ћерка бившег војводе Што је на
ГЛАВАШ: То ми је жена, Та дивна ћерка бившег војводе Што је на Делиграду храбро погинô. Ал’ она баба што се пред пашом За брижну мајку јавља детету, Мојој је жени само
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Војска као море притисла пољану, а од ње малко у страни, на једном брежуљку, разговарају две српске војводе — Караџић и Комаров! Разговор мопа да је важан, јер се води пред ступање у битку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Децо! — говорио је пуковник Јовановић. Капија Слободе је отворена... Доцније сам дознао да је један вод из чете војводе Динића, лутајући кроз маглу, излетео први на врх Кајмакчалана... — То ћемо тек да видимо — упаде Предраг.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Уви мени несрећној! Гди су цари моји? Гди војводе преславне са храбрими воји? Једна чада у Турској, а посвуда друга стењут љуто, жалосно, — ах, прегорка туга!
мудровања ИИ, Нови Сад 1878, 114— 32 — забележио ово: „Дороц му је од сами’ закрпа и конаца, као год у Шиподера, војводе, умрљао се, забуђавио, рогозом се препасао, изгледа као заврзан, не би га ни кер оњушкао!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
трећи, четврти и пети СЕРДАР ЈЕДАН РАЊЕН ПЕРЈАНИК ТУРЦИ у табору ЦРНОГОРЦИ НА СТРАЖИ ЦРНОГОРСКЕ ЧЕТЕ СЕРДАРИ, ВОЈВОДЕ И КАПЕТАНИ ИВАН, синчић Ђурашков [ВУЈО, перјаник] Збива се у Црној Гори.
Ал’ ево иде кнез!... ДРУГА ПОЈАВА Кнез Ђурђе, Шуловић, Мићић, капетан Ђурашко, војводе, сердари, капетани и пређашњи. ВЛ. ВАВИЛА: Добро нам дошао, господару! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Боље нашао! Благослови, оче! ВЛ.
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Вас видет, браћо, Жеља ми беше, — Вас, дико српска, седи главари! Сердари, капетани, војводе! Слободе свете тврди стубови! Пропалог царства руко челична! Насиља турског плахи потопе!
ВУЈО: Божја ми вјера, не море! У туђинству је, господару, горак осмијак!... Тек, вељу, поклонићеш га?... А ено војводе Шуловић, Мићић, а и капетан Вуксан дођоше лијепо те молити да ни га поклониш, господару! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Нека улазе!
Он један може ову бујицу, Што се кô силан вихор подиже Због прогнанога старца војводе, Своје ријечи силом чудесном Утишат часом и умирити... (Кнез Ђурђе одлази.) ЈЕЛИСАВЕТА (сама): Радош прогоњен.
) СТАНИША: Шта је сад то? Зар су оживели? КАТУНОВИЋ: Живели! Моји су Катунци то — За смрт су чули свога војводе, Па с громом иду да га спроводе, У гроб. — СТАНИША: Напред! За мном! А спровешћу их, Катуновићу, ја!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
тражи сабеседника и посредника, иначе честим у епици, исказано је стварно тамновање Сибињанина Јанка (ердељског војводе Јаноша Хуњадија) у Смедеревској тврђави, где га је српски деспот Ђурађ Бранковић затворио да би му наплатио ратну
периоду приказује све дубље продирање Турака у унутрашњост земље као историјску неизбежност којој се српски деспоти и војводе опиру свом силином својих трагичних живота чувајући косовски завет.
Епитаф с надгробног камена, стећка војводе Радосава Павловића у Рогатици, исклесан "српским писменима и на српском језику", било да га је Курипечић преписао сам,
године и као вазал погинуо у бици на Ровинама 1394. године борећи се против хришћанина, влашког војводе Мирчете. Да је начин на који је српски краљевић обављао своју вазалску дужност могао помоћи обликовању његовог епског
Из истих извора потекли су и Мемоари Вуковог савременика Проте Матеје Ненадовића (1777-1854), устаничког војводе и првог дипломате нове Србије. Вук прича као непристрасни сведок а Прота као ангажовани учесник устаничке епопеје.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ПОЗНУ ЈЕСЕН 116 ПЕСНИК 117 У ПРОЛЕЋЕ 118 ДРУГУ 119 ЛЕЛЕК 120 ЧЕКАЊЕ 121 НА ГРОБУ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ 122 СВЕТИ САВА 124 (ВЕКОВИ СУ ПРОХУЈАЛИ...) 126 ПОМЕНАК 127 ЗИМСКА ИДИЛА 128 (ШТЕКЋЕ ЛИСИЦА ГЛАДНА...
Ах, тебе загрљај чека, А њега ханџар мој. 1889. НА ГРОБУ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ 1. По светим пољима отаџбине моје Многе свете хумке растурене стоје, Где витези врли у данима
Изумрли древни великани, Силне војске и војводе оне, Од Кавказа до грозне Шалоне Што им пола бејаху мегдани! Вали брује...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
МАРКО КРАЉЕВИЋ УКИДА СВАДБАРИНУ 385 36 ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА 396 37 СМРТ МАРКА КРАЉЕВИЋА 398 38 СМРТ ВОЈВОДЕ ПРИЈЕЗДЕ 406 39 БОЛАНИ ДОЈЧИН 411 40 СМРТ ВОЈВОДЕ КАЈИЦЕ 424 41 ОБЛАК РАДОСАВ 436 42 БАНОВИЋ СЕКУЛА И ЈОВАН
МАРКА КРАЉЕВИЋА 396 37 СМРТ МАРКА КРАЉЕВИЋА 398 38 СМРТ ВОЈВОДЕ ПРИЈЕЗДЕ 406 39 БОЛАНИ ДОЈЧИН 411 40 СМРТ ВОЈВОДЕ КАЈИЦЕ 424 41 ОБЛАК РАДОСАВ 436 42 БАНОВИЋ СЕКУЛА И ЈОВАН КОСОВАЦ 440 43 СЕКУЛА СЕ У ЗМИЈУ ПРЕТВОРИО 446 44
Она је културнија и моћнија него што су тадашње суседне државе (на пример, у песмама: Милош у Латинима и Смрт војводе Кајице), она пружа јуначки отпор турским завојевачима. Народни певач се поноси том државом као сопственом.
Душан је Лазара „поставио за ставиоца и оженио Милицом, ћерком војводе Вратка, потомка Немањиног сина Вукана“. За владе цара Уроша Лазарева моћ је стално расла, а после Урошеве смрти, као
И Јерина је у ствари издајник: она, на пример, у песми Облак Радосав, убија најбоље војводе, ломи крила крајини, уништава заштиту отаџбине.
У таквом једном походу је и погинуо 1395, у боју ва Ровинама против влашког војводе Мирче. Према Константину Филозофу, Марко је пред своју погибију рекао: „Ја кажем и молим господа да буде хришћанима
Међу тим Србима велики углед су имали браћа Јакшићи, Стефан и дмитар, синови Ђурђевог војводе Јакше. Као некакви владари над тим Србима били су потомци деспота Ђурђа. Они су и сами носили назив деспота.
Војвода Пријезда (у песми Смрт војводе Пријезде) умире да се не би осрамотио уступајући тиранину сабљу, коња и љубу. То троје он схвата као саставни део
Друкчије речено, ова типична сељачка буна имала је форму ослободилачког рата. На челу те борбе стајали су кнезови, војводе, сердари...
(Косовка девојка) Град–Сталаћу, да те бог убије! Довео сам три иљаде војске, а не водим него пет стотина. (Смрт војводе Пријезде) Како таде, тако и данаске: нијесу се нигда умирили, нити могу крвцу да умире, но и данас ту просипљу крвцу.
Како ће те оставити сама, да ми чуваш на Бељацу стражу, брез промене докле је крајине! (Смрт војводе Кајице) Све ти вриме за врименом прође, земан куле по Котарим' гради, земан гради, земан разграђује.
Таква су она у Ђурђевој тужбалици за Кајицом у песми Смрт војводе Кајице: „пернати од сунашца штит“, „сува злата смедеревски кључи“ итд. Таква су и ова: Моја руко, зелена јабуко!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
За живота тога војводе пак и опет ђаво пакосник сваком злу изводац, а добру назубан, кћаше и ту велику да му учини пакост: диже рат голем у
КНЕЗОВИМА, СПАХИЈАМА, ВОЈИШТАНСКИМ ВОЈВОДАМА А што да речемо за земљодршце, кнезове, спахије, војиштанске војводе, колико зла, досаде, зулума што не чине! Сами са злом живу, ни друге остаљају мирно се живити с нагоном их на зло.
Зашто сиромашко је царство небесно а не бољарско. Могу се од Христова хода и војаци поучавати штогод, војводе и официри и сви војиштани који год сабљу пашу и војују, јерно и сам Христос пише се да јест велики бојни јунак и