Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— „Хорошо, хорошо, нам уже извесно что Серби востали против Турок. А как тепер ваш вожд Георги Черни и прочи војводи, здрави ли?” — Ми: „Слава Богу, здрави и клањајут сја вашему високопревосходитељству и императору.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Онда те примам!... Ето, само су такви били примани у Зекину чету. Ко није имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, али га у своју чету није примао... Једне вечери седели су око ватре...
Видео сам Чупића како се заплака... Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!... И већ ожалише га. Кад јест!... Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була, па
И већ ожалише га. Кад јест!... Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була, па право војводи Ђорђу... — А што се увио? — упита Јова Јуришић. — Свега га изрешетали турски куршуми!... Тринаест рана на њему!
Теодосије - ЖИТИЈА
и узевши реч, рече војводи: — Толико си мудар, а изводиш детињарије. Имајући са собом пук људи у крајевима туђим, високо мудрујеш.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„Највише жене дјеци својој предјевају имена и то или од милости или као што врачају, н.п. данашњем војводи у Србији крштено име је Тома па га мати још кад је био мали прозвала Вучићем, и тако је остао Вучић.
На сеоским зборовима, скупштинама, сваки одрасли мушки члан има право гласа и тиме је раван кнезу, главару или војводи.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И Милета гледа друга свога, Чини му се сјетан дозлабога, Крупно нешто учи у памети — Жао беше војводи Милети. Сети с' Цвете па се и препаде, Па овако говорити стаде: „Шта је теби, брате Радивоје?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
И да ти у ови дом повратка више не буде; већ ако гостом кад дођеш! 6 ВОЈВОДИНА ЗДРАВИЦА (Војвода од дома војводи од сватова) Фала, друже, десни а у бога сретни, вазда здрав био и у сватове 'одио, С десне стране сидио, весело вино
Улаци се поклоне војводи, па иду полако ка реду деце и кад се приближе поклоне се и почну певати истим гласом: Послао нас наш војвода, Да нам
Улаци се поклоне, окрену се, и пођу с Мицом војводи, певајући: Радуј нам се, наш војвода, Водимо ти лепу Мицу, И уз Мицу кондир вина И огледало, и огледало!
Кад стигну војводи, поклоне му се, и предаду му играча којег су довели. Игра се продужава све дотле док се не одведу сви играчи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Тада малакса срчаност војницима, па и војводи. Он стаде и устави војску, па страшнијем гласом ишчати тропар св. Франу. Кад сврши молитву, обрну се к непријатељима,
шта видје? Буковичке гоље и раскалашни Котарани!... Тад се поврати срчаност војводи, те викнув: „Јуриш на ркаћине!“ погна коња у сав трк, а сви остали за њим... А ркаћи „плећи даше, и бјежати сташе!...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Иако је то било питање без веће важности, узбуне се и Срби и Турци а преговори пропадну. Проти Матеји и војводи Чупићу било је време да се враћају: сад више вису били преговарачи, само таоци.
Још се у 1813, години великог пораза, препричавао одговор који је млада Љубица Обреновић дала своме мужу, војводи Милошу.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Изабрао сам острво Аран за које ми се чинило да је мирно и повучено место. Острво је припадало војводи од Хамилтона. Сазнао сам да је онима који су тамо становали, наметнуо строг режим и да је зато његово острво било
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
) Сећам се да сам, као невеста, Тридесет пута руку љубила И триест пута клела часове Што руку дадох једном војводи Те са хајдуци горски шурује. Сећам се данас своје несреће.
Збогом, Станоје!... (Скаче кроз прозор.) ГЛАВАШ: Ја ћу на врата — Тако пристоји бившем војводи Што је у борби дане провео, Да се на прагу своје колибе У часу нађе бурног времена...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Б. Милићевић у Поменику 1888, 610 — „вредно би било прештампати је.” Н. Радонић је очевидно добро знао песму о војводи Шиподеру, јер говорећи о томе шта је „сирома’ човек”, он је у своме чланку О сиротињи — Јавор 1875; прештампано у
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Занимљиво је да је у Кучима (Ц. Гора) постојао обичај да се новоизабраном војводи скине капа, окити дреном, и метне му се на главу (СЕЗ, 8, 212). Д.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
С великим симпатијама у овим песмама говори се само о неколицини личности: о Милошу Војиновићу, војводи Момчилу, младој Гојковици.
је Косанчић–Ивану; ако ћу је напит по висини, напићу је Топлици Милану; ако ћу је напит по јунаштву, напићу је војводи Милошу. Много је чешће у нашим песмама, и често изванредно лепо, поређење по супротности — контраст.
трећи им нокте сарезују; донесе им вина и ракије и лијепе сваке ђаконије, показа им што учини Марко, па говори Милошу војводи: „Богом брате, војвода Милошу, пустите ми мога господара и мојега сина Велимира!
је Косанчић-Ивану; ако ћу је напит по висини, напићу је Топлици Милану, ако ћу је напит по јунаштву, налићу је војводи Милошу. Та ником је другом напит нећу, већ у здравља Милош-Обилића! Здрав, Милошу, вјеро и невјеро!
узима кондир вина рујна, те напија красну славу божју, сретна пута и крста часнога, у свом двору, за столом својијем; војводи је то и пре и после.
Клобук даде кнежевој војводи. Чим га виде Мусићу Стеване, чим га виде, тим га и познаде; просу сузе низ господско лице, удари се по колену
му је од по литре злата, а под грлом литра и по злата које му се на бурму одвија, те војвода њиме лије вино; на војводи чизме и чакшире, чизме су му сребром потковане, а чакшире од плаве кадиве; по долами коласта аздија, сва од сребра и
су му сребром потковане, а чакшире од плаве кадиве; по долами коласта аздија, сва од сребра и од чиста злата; на војводи калпак свиле беле, за каллаком од сребра челенка, о њој златни триста трепетљика, свака ваља два дуката златна: у
каллаком од сребра челенка, о њој златни триста трепетљика, свака ваља два дуката златна: у челенки два камена драга: војводи се види путовати, кроз крајину водити војводе, у поноћи кано и у подне; око врата колајна од злата, за појасом две
А Маџари игру започеше, започеше камена с рамена; камен дође Кајици војводи: кад се баци Кајица војвода, он надбаци три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
Коб га коби Стеванова љуба, тј. сусрете га Стеванова љуба. Војводи је то и пре и после, тј. (каже Вук) „и прво и пошљедње (нигда више у своме двору неће у славу напијати)“.