Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Назад Гојко: „Ништа, већ овако!“ Па прикупи ђогину вођице, Па у турске скочи изелице, За њим нагâ војевода Влајко, Али неће Подгорица Рајко: Мимо себе чете пропушташе И на пусте Турке нагоњаше; Чете рабри, а мори га
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Пуче колан свечевој кобили. Леополдов храбри војевода¹, Собијевски, војвода савојски саломише демону рогове. У ћитапу не пише једнако за два брата једноимењака².
СЕРДАР РАДОЊА Како ли се зваше, војевода? ВОЈВОДА ДРАШКО Валијеро, и већ не знам како. СЕРДАР ИВАН Пита ли те што за ове краје?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
открит нешто сада што ће душе усколебат ваше: горда се је душа Сатанина облачила у хаљину црну; славољубни овај војевода мир небесни поколебат хоће и у вјечну низврћ погибију себе самог и своје полкове. Гњев праведни оружје је правде!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у смешну недоумицу: Ми смо свате уходили дивно: кâ да бјеше Краљевића Марка, ма не бјеше коња Марковога; кâ да бјеше војевода Јанко, ма не бјеше коња Јанковога; кâ да бјеше Старина Новаче, ма не бјеше коња Новакова; кâ да бјеху два
Пише књигу деспоте Угљеша, пише књигу и шиље чауша до Призрена, града бијелога, до онога протопоп-Недељка. Трећу пише војевода Гојко, и он шиље огњена чауша; а четврту царевић Урошу, пише књигу и шиље чауша.
“ Шути Марко, ништа не бесједи, на шатора не окреће главу. Кад га виђе војевода Гојко, таде Гојко ријеч говорио: „Благо мене, ето ми синовца! Он ће казат на мене је царство.
Мало л' ти је, — остало ти пусто! — већ с' о туђе отимате царство? А ти стриче, војевода Гојко, мало л' ти је војводства твојега? Мало л' ти је, — остало ти пусто! — већ с' о туђе отимате царство?
ручак и вечеру, онда јој је руа недостало; ал' је зато добре среће била: испроси је Краљевићу Марко, а препроси војевода Јанко, прстен дао Уступчићу Павле.
Ђе погибе славни кнеже Лазо? Ђе погибе стари Југ Богдане? Ђе погибе девет Југовића? Ђе погибе Милош војевода? Ђе погибе Вуче Бранковићу? Ђе погибе Бановић Страхиња?“ Тада слуга поче казивати: „Сви осташе, госпо, у Косову.
43 СЕКУЛА СЕ У ЗМИЈУ ПРЕТВОРИО Оправља се војевода Јанко, оправља се на Косово равно, и он води Секулу нећака; ал' беседе сестре Секулине: „Ујко Јанко, немерено
су били код Кучева града, код Кучева и код Браничева, Кучевкиње бело платно беле, Кучевкиње и Браничевкиње, беседи им војевода Јанко: „Ој, бога вам, Кучевкиње младе, Кучевкиње и Браничевкиње, дајте мени три аршина плана, да окрпим белога
Ал' беседе Кучевкиње младе, Кучевкиње и Браничевкиње: „Војевода Сибињанин-Јанко, дај ти нама Секулу нећака, даћемо ти три шатора платна“.
Беседи им војевода Јанко: „Не дам вама Секуле нећака за Кучево ни за Браничево!“ Кад то рече војевода Јанко, расрде се Кучевкиње младе, Ку
Беседи им војевода Јанко: „Не дам вама Секуле нећака за Кучево ни за Браничево!“ Кад то рече војевода Јанко, расрде се Кучевкиње младе, Кучевкиње и Браничевкиње, па беседе војеводи Јанку: „Кад нам не даш Секуле
Оде Јанко на Косово равно. Кад стигоше на Косово равно, разапеше те беле шаторе, пак беседи војевода Јанко: „Сад на ноге, моји соколови, те чувајте страже од Турака, а ја идем санак боравити“.