Дучић, Јован - ПЕСМЕ
КЊИГА ТРЕЋА: ЦАРСКИ СОНЕТИ Пријатељу др Војиславу Д. Маринковићу ЦАРСКИ СОНЕТИ ЦАРИЦА Ти си лепа наша царица у круни, С десет дубровачких пажева; и греје С тебе
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
М. Коларца, који је омогућио ово и овакво издање књиге. Исто тако сам захвалан г. др Војиславу М. Јовановићу, сталном доценту Универзитета, који ми је помагао при скупљању и изради илустрација, и г.
Али реалистички период даје у Војиславу Илићу једног великог песника и утицајног песничког реформатора. Проза се много више ради но поезија, и успех је
Данас, тога утицаја нема више. И они који су почели подражавањем Војиславу Илићу пре десетак година, окренули су сваки на своју страну, а најновија српска поезија, под утицајем Јована Дучића и
Али све то не смањује високу вредност Војиславу Илићу, и од њега је ипак много остало данашњој српској књижевности. Он има својих недостатака.
на путописима (Писмо из Женеве, 1908; Писмо са Алпа, 1906; Писмо с Јонскога мора, 1911) и књижевним импресијама (о Војиславу Илићу, 1902; о Борисаву Станковићу, 1907; о Милораду Ј.
У један мах изгледало је да ће модерна српска драма добити свога реформатора у Војиславу Јовановићу.* Он је почео књижеван рад са неколико сатира и превода (Волтеров Кандид, Београд, 1903; Ибзенов
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
БРЕГУ 16 ВИОЛИНА 17 ХИМНА 19 РАЗУМЉИВА ПЕСМА 20 НА ОЧЕВОМ ГРОБУ 21 ОГЛЕДАЛО 23 ЊЕНО ИМЕ 24 НАЈВЕЋИ ЈАД 25 ИДИЛА 28 ВОЈИСЛАВУ 30 ЈУТАРЊА ИДИЛА 32 ГРОБНИЦА ЛЕПОТЕ 35 ПРВА ЗВЕЗДА 37 УМРЛИ ДАНИ 44 УТОПЉЕНЕ ДУШЕ 45 ВИЂЕЊЕ 48 ПРОМЕНАДА 50 Г.
река иста, Сунце сија, као и пре, топло, благо; Поветарац лако гази преко листа; Овце пасу, и вода се тако блиста. ВОЈИСЛАВУ (Приликом откривања његовог споменика 1903) Снев'о си о срећи коју човек нема, У мислима својим пратио си