Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Све, како си ми ти рекô. Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јеловичких планина и Качера, у Војковце. Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. — Добро је.
— Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... — Остави то! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. »Шта то вели он ? Каква погибија?