Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ПОПУ 51 ТОБЏИЈА СВОМЕ КОЊУ НА КОМЕ СЕ ВРАЋА ИЗ РАТА 52 БИТКА НА ЦЕРУ 53 СЕОБА СРБИЈЕ 55 ИЗВЕШТАЈ 58 ОПЕТ ВОЈНА 59 БАЛАДА О СТОЈКОВИЋИМА 61 ОКУПАЦИЈА УЖИЦА 64 ВИДИК ПРИ БЕКСТВУ ИЗ КОСТОЈЕВИЋА 65 ВИДИК У АУШВИЦУ 66 ДОЛАЗАК
Гојко у мору што се брзо склапа пуно нафте и војничких капа. ОПЕТ ВОЈНА Пала Пољска, скоро ће и Москва. Нема соли, брашна, гаса, воска. У Ужице натиснула војска.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ова Аганлијина војна била је 1802. године. Једанпут оде мој отац четвртом да̓ији у Београд, Мула-Јусуфу, који је наше село Бранковину
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Подилазе их жмарци од зебње и ганућа. Имају чедности, стида и срама, које није могла много ослабити ни Војна граница ни аустријска касарна.
У XВИ веку су Турци почели све више продирати у Крањску, у Штајерску и у Корушку. То је био разлог да се установи Војна граница или Војничка крајина, и већ око средине ХВІ века разликовале су се две крајине, Славонска са Вараждином као
Штитећи тако њихове земље и њихова верска осећања, војна управа је нашла у томе најбоље средство да их придобије и да их васпитава у погледу династичком и војничком.
Тако је и са језиком. Школе, а после ослобођења и војна служба и мешање учинили су да има много деце и младића који говоре језиком Шумадије, задржавајући свој стари акценат.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Мађарске жупаније су тражиле да се Војна граница укине и присаједини мађарским жупанијама, и да слободни српски сељаци постану спахијски кметови.
1844. оснива се трговачка школа, 1846. нижа инжињерска школа, 1850. војна акадимија, 1853. пољопривредна школа. Поред државне штампарије јављају се и први листови, као званичне Новине србске
за народни језик у књижевности и за прилагођивање правописа природи појединих језика, — то је била такозвана »абецедна војна«.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Шаре с' оре, горице се пуше, Да се боље турске главе суше. Тамо, брате, ено сунце седа, Једна љуба на војна изгледа, И ево га, на ножу му, побре, До две турске, до две главе добре, Она преда њ: „Здраво, мили друже!
удри, сеци, туци!“ Црногорци кољу кано вуци. Па кад војна ту погоди зрно, Плаче л' љуба што се није врнô? Не, не плаче црногорска дика, Већ потера војнова крвника: „Стан',
би тужна јадна била, Какав ноћас санак је уснила: У сну њојзи сунце помрчало, Па с' на земљу доле саурвало, А кром војна њезино срдашце И не знаде за друго сунашце: „Дакле, сунце, само јоште сада, Само сада па више никада!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
како је устанак плануо, устала бутум сва села под планином, створиле се команде, штабови, помало и сеоски одбори, војна и цивилна власт, како би се лијепо казало, али народ као народ, упро као јуне у нова врата, па зарезује и тражи само
— Војниче, хоћете ли из овог пуцати на мога Деду? — Другарице, то је војна тајна. У шта ми нареде, у то ћу пуцати, па таман да је тамо моја матер Анђа.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Љубомир Симовић ХАСАНАГИНИЦА Садржај ПРВИ ДЕО 3 И СЛИКА ВОЈНА БОЛНИЦА У ПЛАНИНИ 4 ИИ СЛИКА ХАСАНАГИНА КУЋА 25 ИИИ СЛИКА ЛОГОР ПРЕД ХАСАНАГИНОМ КУЋОМ 42 ИВ СЛИКА КУЋА БЕГА
ПИНТОРОВИЋА ЕФЕНДИЈА ЈУСУФ, Хасанагин саветник АХМЕД ХУСО СУЉО МУСА } Хасанагини аскери ПРВИ ДЕО И СЛИКА ВОЈНА БОЛНИЦА У ПЛАНИНИ СУЉО: И оваквог агу, и шејтана, и овакву службу! И овакав живот, и злостављање!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
каква ли си, пуста, била, кад погубих теби војна, од газански што је врата одбијао несавлада! Ти се маши копља бојна, па из грла викну гојна: ,За мном, жене!
Један цик тек, један скок тек, и ево га врх степена, и ево га до невесте и царскога војна њена; без показа вида свога, без очију дана бела, тек поведен једним циком и мирисом њена тела.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Сем у ретким случајевима, када бебу пред вратима клинике дочекује буљук фото-репортера и војна музика, а телевизија врши директан пренос порођаја, обично закмечимо у суморним собетинама градске болнице, заједно са
Свечано одевени цариници и граничари засипају цвећем излапелог типа, пионири певају „У дивљака лук и стрела...“ војна музика опаљује маршеве и све, а тип окреће ли, окреће педале, ко блесав.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Неки су гунђали, али не толико гласно да би их могао и капетан чути. — Ех, шта ћеш, војна дисциплина!... Строга вика на војника! — чули су се гласови. — А што си ти запео првога дана, кад ти је близу?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
249. Зарекох се, затекох се, Да не љубим млада војна; Бог ми даде најмлађега, Најмлађега, најлуђега. Опремих га за козама, Кад у вече вече било, Све су козе дома
огребе га; Ја га метнух на улицу, Дође луња, однесе га, Ја мене! однесе га: Аја, уја, пуста луња! Не носи ми војна мога. 250.
војка: воћка; 2. биљка у лонцима или саксијама; овде: игра речима војница - 1. војна, војска; 2. врста пореза коју плаћају мушкарци ослобођени од службе у војсци Гиздав - накићен, украшен; раскошан,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Порта је била башта, са пљуском јасмина, и липа. Насред Темишвара, сваке недеље, кад је време лепо, свирала је војна музика, на тргу, опкољеном терасама ресторана и сластичара. Свет се ту шетао, као што се у Италији шета.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Сељаци сигурно радо читају? — То је обавезно, као и војна обавеза. два часа пре подне и два часа по подне мора сваки радник сељак провести у читаоници, где чита, или му читају
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ово је ујесен било. У то време вођаше се Седмолетна војна међу домом аустријским, Прусијом и Росијом. Браћа Атанасијева, чујући моје намереније да би[х] рад у Русију прећи
да сам ту, гди ни дан ни два нисам намеравао стајати, три године пребивао (и да се прежња росијска и турска не заче војна јошт би[х], може бити, три) и да сам онога божественога мужа, новога | греческога Сократа, то јест учитеља Јеротеја
Кажем учитељу да сеја весма бојим ако се војна зачне. „И ми се сви бојимо“, отвешта ми, „сам бог зна што се овде може | случити!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Тако се сада сматра да, у доба аустријске владавине над Београдом, Пиринчана није била дворац него војна апотека а да је, кад су Турци повратили Београд, постала, данашњим језиком речено, нека врста ексклузивне робне куће.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' да вам пустим на плећа гојна Тугу кад драга изгуби војна, Тај терет не би пренети прегли, Сви би к'о јањци морем полегли, Туга би моја у море пала Ал' би и мене собом одзвала!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ту, поред улазне капије, стоји војна стража. Не обазирем се на то, већ, тобож задубљен у мисли, корачам кроз њу. Стражар ме зауставља, но ја му, као да сам
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И на концу, читав низ особа којима је та повластица призната специјалним законима. За војна лица важиле су посебне уредбе.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Уосталом, и побратимске. Украј њега ка обору беху наперили своје запете пушке два војна пабирка, иначе двоје одрпане колашинске олако хроме зверади, које је тај недостатак чинио да лакше, још брже мушки и
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Гледа оне пусте путе, На ким нема трага: На те ј’ путе испратила Свога војна драга. Још га нема, не враћа се, А њу бриге вуку, — Ово ј’ место њојзи свето: Ту јој стиснô руку.
Посестрила с’ морем сињим У јави и сању, Сродила се с морем сињим У дугом чекању. Она носи на дну срца, Носи војна жива — Сиње море у дубини Њега мртва скрива. »Српске Илустроване Новине« 1881.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сергије изви вратом и откопча јаку на блузи. Онда погледа „Фикуса“. — И самаја ужаснаја војна, имејет в себе њечто прекрасноје. Вот сејчас мње удалос увидјећсја с мојим другом и остаљними братјами Сербами.
— Ништа није опасније за морал трупа него дуга рововска војна. Ја вас, господо, уверавам, ако се остане овако у рововима још једну годину, доживећемо да ће једног дана изићи изван
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Зар мисли да ћу пасти жртва злобе? Чија носи броњу груд И дању, ноћу, в дому, пољу, радњи? Каква војна, око нас? Полк черни нек' се множи; в срам ће пасти. Чиста совест нама штит. Трпење крепко груди нашој оклоп.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Касније, потискивањем Турака, Војна крајина се простире дуж Саве, Тисе и Мориша, све до северног Баната и организује се посебна граничарска војска.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
) — флегматичар, човек сталожен, који се не узбуђује ХАЛБЛИНКС (нем.) — полулево (војна команда) XАЛБПЕXТЦ (нем.) — полудесно ХОДАТАЈСТВО — усрдно заузимање, залагање, молба за некога ХОЛЕРИК (из новолат.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
били заробљавани и остајали по две године у ропству, у истоме разреду, али нас је ипак наша истрајна седмогодишња војна довела најзад до одлучне битке, до матуре.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У сусрет том пуном животу јурила је наказна смрт. Љуба је испраћала војна, сестра брата, мајка сина. Милица је девет пута хватала за узду братовљег коња и девет пута склапала брату руке око
ради успешније одбране од Турака, основана је дуж турске границе (између Драве и Куле и између Купе и мора) такозвана Војна крајина, коју су населили као слободни војници људи пребегли са турске територије.
феудалног друштва (добар бојни коњ, оружје, лов помоћу сокола, мегдани, као идеали племића ратника); четврто, еп војна историја војне аристократије (на основу сведочанстава из прошлости која помињу опевање хероја, подвига, ратова),
И још једна крупна нелогичност у замишљању прелаза са врха феудалног друштва на његово дно. Долазе Турци, војна аристократија је разбијена, придворни певачи силазе међу сељаке, сељаци примају феудалну поезију, показују способност
Нешто као силазак светога духа. Да војна аристократија није пропала, сељаци би и дале живели без поезије, — ето на шта се логично своди ова наивна хипотеза.
Но шта с тим? Ни добар бојни коњ, ни оружје, ни мегдани не потврђују да је нашу епику створила војна аристократија. Добар бојни коњ, оружје и мегдани на истој су цени и код ускока и код српских устаника на почетку
Дакле, ни бојни коњ, оружје и мегдани нису чисто феудалне ознаке. Закључак да је еп био војна историја војне аристократије донесен је сасвим произвољно на основу потпуно неодређених сведочанстава из прошлости да
Али та општа истина овде је рђаво употребљена. Ово је — чини нам се — време кад је домаћа војна аристократија већ покојна. Њој више нису потребни ни идеали ни излази из ситуације.
песме су „великим дијелом биле пјесме уз њих и у њихову славу“ (није јасно да ли уз њих значи и од њих); 2) кад се војна „аристократија, мало по мало, издвојила у дворце, чак(!
ће ми мало и велико: видите ли оне несретнице ђе отрова својега ђевера; ако ли га отровати нећу, не см'јем војна у двору чекати“.