Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Увија се војник у мушему и ћути, ћути, ко рупа у шлему. Крај путоказа, гаврана уз коску, Тешки војници, Бог би знао ко су, Пролазе за Санџак и за Босну.
А још нисмо стигли до Голготе! Војници су у мраку заспали, угасивши лучеве и свеће: осуђене, већ су нас распели! А тек расте дрво за распеће!
А мени се спава! Нападају ме мрави, рука ми се до лакта црни од мрава! А мени се спава! У села нам ујахују војници, пале сена, хватају гуске и патке, на друмове изгоне стада оваца и крава! А мени се спава!
На кући нигде црепа ни прозора, у кући ничег, ни столице, ни лонца: оно што нису опљачкали војници разградили су и разнели сељаци!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
те су сва движима добра, а тако исто и жене и децу испратили у Ужице и Соко, а неке и преко Дрине, а они, сами војници, у Ваљеву остали.
И преко свог Дубоког рекао би да не само војници певају, но да је и шумар и сваки листак на дрвету људски глас узео и пропевао; и тако с певањем у Остружницу 8.
Како наш топ пуче, а наши се војници тргоше натраг, док доле повикаше: „Наш је топ, наш је топ!” а они опет у напредак, а турски коњици прскоше.
А Турчин повиче: „Коме да се предам, које вам је старешина?” — Војници повичу: „Предај се Катићу Јанку” (који се туна наблизо трефио); и Јанко дотрчи са запетим пиштољем у руци, натрчи на
130 дуката цесарски̓. (Јербо смо се о себи као и други војници ̓ранили осном трошку.) И мени синод даде облигацију, јербо сам ја све моје сопствене новце трошио.
” Војници, као што су у фрајкору егзерцирали и знаду шта је плотун, обале многе пушке. (Ту убију Карађорђева једнога момка на мес
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Гроб Спаситељев белио се у провидној тмини, и око њега су лежали римски војници. У врту, у коме је било пуно сикомора и тамариса, било је мирно.
Мирис јасмина мешао се са љубичастом светлости ноћи у којој је спавао мртви син Божји. Војници су били поспали. Њихово оружје и шлемови светлили су око гроба.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
до црквене порте кад је онај сељак умолио да се врати и журно се изгубио, а он застао онде код велике капије одакле су војници с муком уклонили једну црну, надувену и усмрделу лешину непријатељског војника из десетог јегерског батаљона што се
Тако раде многи војници и Христић је то од њих и чуо кад око ватре, тамо на фронту, причају о томе како се продужује боловање, а мисле да их
— Нисам, части ми! брани се Христић. Ја све имам оно убеђење, као прости војници, да бих погинуо ако би урадио оно што не треба. — Бога ми, пази шта радиш ја све овде осетим, — прети она.
Друго, приватно писмо, било је од Јуришића, где му он, онако по његовски, брутално и без околишења јавља: да га неки војници — очевици из пешадије гадно оптужују, да се истрага против њега строго повела и да је потребно што пре да се врати у
За њима редом, један за другим, пољубише ону цев и војници. Онда они сачекаше да се оруђе укопа, па, док су војници брисали очи рукавима својих изгорелих копорана, они одоше на
За њима редом, један за другим, пољубише ону цев и војници. Онда они сачекаше да се оруђе укопа, па, док су војници брисали очи рукавима својих изгорелих копорана, они одоше на онај велики, без ограде и као стакло клизав мост, да
Други, мало после, исто тако. А он је корачао погурено, кашљао, хукао у нокте и сваки час мењао ногу као што чине војници кад у маршу изгубе такт. Шаптао је: један два, један два.
Африка
на путу за табарен откривам неколико сасвим малих дућанчића у којима играју црнци: црни дакарски радници, затим црни војници и најзад црни морнари целога света.
Почеше долазити пијани црни војници са Португалкама. Велике дискусије. Игре које трају по пола сата и у којима онај што води своју даму, девојку или
Црњански, Милош - Сеобе 2
Царство је било решено да од Расцијана, који су дотле били само војници ћесара, начини сељаке, камералне наполичаре, господе краљевства хунгарскаго.
А Расцијани ће имати и да приме католичку цркву. Официри ће бити премештени у регуларне пукове. Војници ће бити претворени у сељаке. Радиће земљу, као што је раде и Хрвати и Хунгри.
Нити ће бити војници. Гарсули није био глуп човек. Он је знао да, један човек, има само ограничене могућности. Њему је било стало да се
пре пређе преко наређења, за које је мислио да изазива протест, гроф се залете и на брзу руку протумачи да се они, као војници, одсад, просто укидају и да има да раде земљу.
Од раног јутра, на хипотенузама и тангентама трга, парадирали су ту шиљбоци фон Енгелсхофена, као војници од дрвета. Они су марширали парадним кораком грофа Мерци, са лева и десна, а кад би се срели, лицем у лице, носом у
Док би његови војници трчали на воду, капетан би легао у траву и чекао да се сви напију и њему донесу. Имао је у такве дане израз као да
Официр форпоста понудио им је да чекају у стражари, али је радо пристао да се разместе, на чардаку, где су његови војници разастрли неколико славонских плетера.
Да се кућерци руше, ако не излазе на линију! Трифунови, отпуштени, војници почеше, кад се то разгласило, да долазе, свако јутро, пред Трифунову кућу, и да вичу.
А грех је био тежак не отићи у тај свет, на сахрану. Ти ислужени, осиромашени, војници, ветерани, и инвалиди, нису од Исаковича ништа тражили. Ништа им тај сиромашни свет није односио.
Иако нису сви знали да то тако јасно, и гласно, вичу, сви су ти официри царице, и отпуштени војници, били истог мишљења, исте душе.
Пре десет година, Марија Терезија писала је, својеручно, да су се сербски војници из краљевине Хунгарије, Хорватске и Славоније, по Баварској, по Чешкој, по Италији, против њених непријатеља, храбро
Исакович онда додаде да су они, сви, једна фамилија, сви су војници рођаци, кумови, ланцмани, официрима. Сви би у Росију, одселитсја. Секунд‑секретар га онда запита: шта је то Ландсманн?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
И преко свега Дубоког (између Обреновца и Београда) рекао би да не само војници певају, но да је и шумар и сваки листак на дрвету људски глас узео и пропевао; и тако с певањем 8.
Личани су постали најбољи браниоци династије на свима европским бојним пољима, окорели војници који су у рату чак чинили сурова дела. Њихова једина сујета је била да дођу до вишег положаја у војсци.
Османлије које су се по Босни настаниле као чиновници, војници и трговци биле су доста многобројне, а тако и они који су се населили после протеривања Турака из Угарске.
“* Један дописник Фигара пише у овоме листу 1017. године: „Бугари су изврсни војници, дисциплиновани, врло храбри, али без смелости, упорни, али без одушевљења.
Сви су мушкарци од 16 до 60 година били војници. Пошто би извршили своју војну дужност, остављали би пушку, лаћали се плуга и опет постајали сељаци.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Остало ћемо већ пронаћи, Рашида! - А ако не пронађемо? Хоћемо ли и онда ићи с тим руксацима као војници на маршу? - Не. Не као војници. Војници иду зато што морају.
- А ако не пронађемо? Хоћемо ли и онда ићи с тим руксацима као војници на маршу? - Не. Не као војници. Војници иду зато што морају. - То је свеједно: ићи ћемо, а ја не волим да вучем ни руксак ни било шта.
- А ако не пронађемо? Хоћемо ли и онда ићи с тим руксацима као војници на маршу? - Не. Не као војници. Војници иду зато што морају. - То је свеједно: ићи ћемо, а ја не волим да вучем ни руксак ни било шта.
Обале са купачима пролазиле су поред нас, а вода и ваздух били су пуни гласова и дечје цике. Нешто низводно, војници су купали коње.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад Сунце на Западу залази, на Истоку се, у исти час, јавља. У католицизму. И какви мисле да буду они војници, кад су шизматици у очима цара свога?
Велики, царски град учини му се права лудница, по којој трче војници, коњи, матори каваљери и полуголишаве жене, дворски официри и занатлије, нит знаш зашто, ни кроз што.
Братимили су се и спријатељили са сваким ко им је пришао, бојажљиво и снисходљиво. Никад питомији војници не прођоше туда. Сваки дан, уз то, замараху их вежбама по шумама и ливадама.
Неће им дати да остану војници, неће им дати ни да имају своје цркве, као што им не дају ни да свој крај називају Новом Сербиом.
Питала га је да ли су војници нашли њен ланчић? Дан је био још топлији него јучерањи, врућ, загушљив, облачан, на кишу.
попусти, спреман да види бојишта и мртваце, запаљене улице, убијене жене, кише, шуме, брда, ливаде, као и његови војници, али све као у свом позоришту, не дотичући се чистим рукама тих ствари, и чувајући тон веселости и увиђавности према
Промукао увек, викао је ипак јасно и гласно и војници, који су га звали „стара баба“, бојали су га се као неке вештице.
прво узвик имена Марије Терезије, затим поздрав у његову част са заставом и виком његовог имена и титуле, које су војници, крај свих казни, нехотице, изговарали Ренбеклау, уз громко „виват“.
И не само он, већ и његови официри, па чак и војници осетише нешто што их чињаше ломнима, тако да су се гегали после битака, као кроз сан.
Договорив се, пред зору, са Исаковичем о препаду, он се удаљи да нађе чамце. Док су војници лежали, у неком шумарку, Исакович сиђе пред њима у песак, на воду.
Два прва чамца се насукаше на песак. Исакович виде још, како се Беренклау подиже у чамцу и да војници поскакаше у воду, да чамце ослободе, затим одмах утону у полумрак, приметивши да су близу супротне обале.
Десет чамаца се једва чујно зари у песак и војници почеше искакати на обалу, зграбивши пушке у руке, претресајући журно пушчани прах и упаљаче, узимајући, затим, ножеве
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
а излазимо из школа велики, и не приметивши да стоје у капијама гимназија и факултета, сви они железничари и непознати војници који су нам у вагонима треће класе нудили печено пиле из масне хартије и вино из плетара, и оне старице што су нас
Матавуљ, Симо - УСКОК
То је био ваздашњи повод спора између старијех и млађих; стари тврђаху да Французи нијесу никакви војници, да су побједе над њима биле лака ствар; млађи тврђаху да Французи у храбрости и издржљивости не изостају Турцима.
Још му рече: „Треба други пут више и јачега, јер овај не ваља!“ Вратише се Обрад, Мило и смијењени војници. Ови, црвенијех образа и руку, чим положише пушке, сједоше примакнув се добро ватри. Један бјеше још голобрад.
послије њега најстарији ђак, Озро Дабишин Озринић, надимком Мурат, запалише двије велике свијеће и стадоше пред врата. Војници и ђачићи и кувар пољубише руку владици; он се упути за свјећоношама, праћен духовницима, ђаконом и својим момком.
“ Кад то изрече, уби сâм себе из пушке!... Још таквих, понајвише страшнијех догађаја, причаху војници. Било је пак у њихову причању и владичинијех досетака и благих шала, од којих ћемо навести само једну: — Једног
Онда уђоше ђаци, и сваки одмах изиде, чим цјелива и прими благослов. За њима наљегоше војници, па момци; од тијех сваки доби коледу, по сребрн талијер, „капетан“ кувар жут дукат, па и они отидоше.
— Онда је добро! — заврши владика и пође. Чим крочи на ходник, забрујаше сва звона. Војници чекаху, па се кретоше за духовницима. Послије јутрење духовници и ђакон обукоше владику за архијерејску литургију.
— Оно, суђено му је, господару. Сви га мичемо на душу, по твоме законику, нâко, рече сердар, да га убију твоји војници, да послије његови не траже крв од нас.
Владика, ђакон и Јанко опотјераше у кас; војници и момче остадоше трчати за њима. Пред манастиром, на гумну, стојаху раздвојене двије гомиле оружанијех људи.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ја сам у административном особљу: истина, то је неборачка јединица, ама свеједно, не можемо сви ни војници бити! А после, држави баш и треба и писмених људи у рату! Није ово сад Карађорђево и Милошево време...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сунце грану, а по гори Силан жубор већ жубори; Војници су већ устали, Па огледат мртве стали, А сувише те ајдуке, Што и сташе таке муке.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Овај пак узјаха магарца, натуче шешир, а штап у руке, па право на оно поље. Кад тамо, а војници како га спазише полетјеше право к њему, да га жива ухвате.
Колико пута копне магарца, толико се оклопника појави, те он сваком заповједи да веже војнике. Војници немадоше кад ни дахнути, за трен ока бише сви повезани.
Грме топови, море, небо се пролама, сијевају сабље, звече ханџари, јече рањеници, — све огрезе у крв. Бране се војници, јер немају куда, но која вајда кад ниједног оклопника посјећи не можеш.
Кад у том дођу на мјесто ђе хоће да га погубе, цар заповједи те се једанпут затруби. Како чују трубу војници Соломунови, они се крену.
врло зачуди и увјери се да је истина што му је Соломун казао, па заповједи те се затруби и трећи пут; у том Соломунови војници стигну на оно мјесто те Соломуна отму, а цара и све његове момке и дворане похватају и побију.
Кад у трећем котлу: варе се два проста војника. — Јадни моји војници! — рече овај и одгурну сву жерав испод њи', па пригрну под обрста.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Воли те стрина Кобила. (1954) ПАСТИР И ВОЈНИЦИ Мали Јанко кући стиже, наста трка, поче вика: „Јутрос рано крај мог стада прошла, бако, три војника!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Народ навире са свих страна. Један капетан издавао је строга наређења. Војници са бајонетима свуда око станице... Локомотиве су пиштале, сигнално звоно одјекивало, склапале се композиције од
Наједном зачух команду: — Код коња! — Прими! — викнуше војници сложно углас и одјекну једновремено: шљап, шљап. И као да се онај мој живот у кадру слепи са овим садашњим, све ми се
у најскривеније куте и потискивала нежне мисли о породици, љубавне дрхтаје и многе ситне бриге свакидашњег живота... Војници су нетремице гледали наредника, као да чекају разрешење или неко правдање за онако тешке речи.
Бранићемо се до последњег човека. Јесте ли разумели? — Разумели смо! — грмнуше једногласно војници. Овим ускликом слише се све оне појединачне мисли у једно заједничко осећање, изражено у појму: Отаџбина.
И паде команда, звецнуше мамузе, маса полегну и тресну ногом. — Добро је, војници! — поздрави их наредник. — Стараћемо се!
Али са извесним поносом посматрао сам оне две звездице на рамену, а војници су са неким страхопоштовањем пролазили поред мене. Било ми је одмах јасно.
Требало је кренути у логор, у шатор на сламу, код Траила, или можда у шталу. Траило је већ био уредио шатор и војници су под његовим надзором чистили круг.
Научићеш се, де!... Ја заговарам руковаоца, а мојим земљацима мигнем оком. Они већ знају... Стари су то војници. Него! У рату што ко увати! — тако ми је давао прве лекције поднаредник резер-виста, Траило Живуловић.
— Е, ће нађу, де!... Није им првина да траже украдене ствари — затеже Траило појас и оде да стане на десно крило. Војници су журно прилазили, вукући на ногама гломазне жуте чизме, носећи собом мирис штале, покошена сена и нафталина.
Неко се закашља. Погледао сам строго у том правцу, исто онако као и батеријски наредник. А војници су ме гледали из очног угла, очекујући нову команду.
Из стотину грла одјекну сложно: — Бог ти помого! По завршеној молитви потпоручник нареди да се војници прозову. Батеријски наредник је читао разна имена, Траила, Милана, Станкуља, Стојана, Душана, беше један Вучко, онда
Најзад песма замре, свирка умуче. Војници су распремали шаторе и из једнога се чуло: — А ти, бре, сву сламу привукао, а ја лежим на земљи.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
А кад се науживам твога тела, бацићу те пијаној војничкој руљи, нека се крвави војници наслађују остацима твог девичанства! Могла си да будеш краљица, а бићеш дроља!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
О.К., што је значило врховну команду, на немачком. Међутим, већ те јесени, сва аустријска војска, и официри и војници, имали су обичај да кажу да би то требало да значи: Све без главе. „Алес Охне Копф!“ А.О.К.
У Аустрији, цивили су револуцију прекинули. Кад су се побуњени војници разишли, социјалисте у Бечу мислили су да је, засад, доста оно што су постигли.
су сматрали да је то остатак из рата, али да су они цивили, а официри, нарочито гардијски, сматрали су да су то војници, од којих се поздрав мора тражити. Долазило је и до немилих сцена, због тога, на улици.
А ето, овде, како весело тече овај поток. Он је румен, и жубори. Наслоних, дакле, главу о разбијен прозор. Неки војници, прелазили су, за то време, са крова на кров вагона.
завејани градић једног света који ми је мрзак видео ме је где умирем, у болници, у којој су и по степеницама лежали војници. Ипак нисам издахнуо. После три недеље, седео сам крај прозора и по цео дан гледао тај чудни, лепи, завејани градић.
имамо свакојаки шкарт, дезертере, забушанте, затворенике, командир све узима врло строго и наређује став мирно, да војници не би добацивали женскињу. Особито морамо да пазимо да не бацају око преко плотова, у кућу муслиманску.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Једне године цар римски поче да гони хришћане по градовима и селима, да их протерује из целога царства. Војници тада ухватише и Магдалену и, по царевој заповести, метнуше је на једну трошну лађицу па је пустише на море без крме и
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
ћу вам га прочитати: „Како су у последње време учестали упади Анута у јужне крајеве наше земље, то наређујем да се војници сваког дана заједнички, под командом, моле свевишњем Богу за спас наше драге нам и миле отаџбине, натопљене крвљу
Слава им!' Ово имају изговорити сви војници и старешине одједном; али ће се изговарати побожним, скрушеним гласом. Затим ће се сви исправити, дићи гордо и поносно
изведе, онда ће неколико чета, са заставом, промарширати победоносно кроз улице, уз громке ратоборне звуке музике, а војници морају корачати оштро, тако да им се при сваком кораку љушне мозак у глави.
они су и иначе навикнути да плате не примају по неколико месеци; пензионери су стари људи, доста су се и наживели; а војници, разуме се само по себи, и треба да се навикну на муке и невоље, па није згорег да и глад јуначки трпе; лиферантима,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— 'Оћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати.... Знаш, моји су војници малко стидљиви. — Е добро, кад није друкче. Ево ја ћу овде, за вашим леђима. — Бога ми је то поблизу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
) што је рекао својима: »Војници. Ја сам с вама потпуно задовољан!« А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
се поче бранити од тога сажаљења, наводећи како и Црногорке иду у дрва на два пушкомета даљине, а камоли неће они, војници, да прегазе то мало намета, да виде свога Господара о новоме љету!
Кад се освијести нађе се у некаквом великом логору, под шатором. Војници око њега — у модрим гаћама и црним јапунџетима а на глави високе клинасте капе — играху чудне игре и пјеваху непознате
настави сердар, ваљајући очима наоколо, јер се сумњаше, „не бјеху то наши људи, нити Турци, но некакви чудни, црни војници. Не знам шта би даље... Пред зору пренух се мало, па опет затљах, и виђех јасно, нâ, као на дану нашу војску.
Само што људи не иду за њим у гомилама, но све један за другијем. Боже! војници се нанизали, па тај низ, као велика гуја лази од Суторине до Жупе дубровачке.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Приповиједају да је некакав војвода Вук из Ерцеговине ишао с војском на Косово у помоћ кнезу Лазару, па га ту срели војници, казали му да је војска разбијена и кнез Лазар погинуо.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Кад у том дођу на мјесто ђе хоће да га погубе, цар заповједи те се један пут затруби. Како чују трубу војници Соломунови, они се крену.
врло зачуди и увјери се да је истина што му је Соломун казао, па заповједи те се затруби и трећи пут; у том Соломунови војници стигну на оно мјесто те Соломуна отму, а цара и све његове момке и дворане похватају и побију. 43.
Он отплови, а жена му и она старица остану код његовијех родитеља. Кад доплови у један град, види гдје војници несретне сељане по граду хватају и у тамницу мећу. Он их запита: „За што то чините, браћо? те сиромаш у тамницу мећете?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ВИЛОТИЈЕВИЋ: Могу ли нешто да питам? ИКОНИЈА: Само питајте! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Који су вам оно војници напољу? ИКОНИЈА: Какви војници? ВИЛОТИЈЕВИЋ: Они тамо, у пуној ратној опреми!
ИКОНИЈА: Само питајте! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Који су вам оно војници напољу? ИКОНИЈА: Какви војници? ВИЛОТИЈЕВИЋ: Они тамо, у пуној ратној опреми!
СТАВРА: Пусти несрећу, несрећа не дође зато да нас упропасти. Него ми кажи где су ти твоји војници. ВИЛОТИЈЕВИЋ: Ено их тамо, видим их ко сад вас! Све до последњег дугмета! Погледајте! СТАВРА: Шта вреди, не видим!
СТАВРА: Тебе је несрећа џабе задесила. ЦМИЉА: Насути су вам ови шкембићи! ВИЛОТИЈЕВИЋ (расположено): Војници би можда хтели и нешто да попију! ЦМИЉА: А шта да точим за те ваше војнике? ВИЛОТИЈЕВИЋ: Сад ћу да питам.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Ми смо сељаци. — Јесмо сељаци, али смо радикали. Слобода и устав... — Пијани војници неће да читају устав. Сви по наредби пуцају.
Ово је власт! — виче старац стојећи на каси. Официр се окреће и командује: — Вод у стрелце! Пушке на готовс! — Војници, синови наши, на кога пушке нишаните?
— Не, војско! Станите, децо! Војници чују Аћимов изнемогао глас, стоје укочени, без покрета, као и сељаци згомилани под брестом, који је на неколико црних
Јауче: не бежите!... Да хоће бар деца да запамте вашу поуку. Ни она неће умети да иду на две ноге... Војници јуре, хватају сељаке, псују их и млате кундацима и пуцају у оне које не могу да стигну. ...Јаничари!
— Пуцај ти! — одговори он. — Не погани оружје! — сикће Никола без покрета и држи колац у снег заривен. Војници га збуњено гледају, па, псујући му женску децу, приђоше мртвом војнику. Пуцњава се прореди.
Толи је жао војника, пусти га да удахне, чује пуцањ, опет га стегне. Пусти га, окрене се, види: војници јуре сељаке, опет га стеже и гура му главу у снег. Онда га опет пусти: — Је л’ нећеш да пуцаш у мене? — Нећу...
— Певам. Пуцањ. Тола га стеже свом снагом. Војник се грчи, пуцњава престаје. Тола олабави руке. Види: војници хватају и везују сељаке. — Хајде да ме одведеш и да ме вежеш — муца. — Немој да си нечовек. Ја четири сина имам.
Ћуте везани Преровци, а ћуте и војници идући пешке за њима. Коњи њушкају војнике по врату и пожурују их да што пре изиђу из села у коме се данас пуцало
Ђорђе гледа у мрак, а сено шушти од његове дрхтавице. Страх га гура све дубље у сено; а онда, уплашен да га не чују војници што се свађају са Симком, псују је и прете да ће им све попалити, он се смири, утрну без покрета.
Жене су жене. Деде, говорите један по један, ви сте окривљена лица и пред конопцем треба сад да се опходите као војници. Ја сам човек и хоћу човечански да поступим. Доста кукњаве.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Гле нашег принца! — узвикну дворанин. — Опколите воћњак, војници! Стари цар једва још дише. Неко мора владати царством!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Његове речи су се сударале са усковитланим ваздухом, са сломљеним светлостима, са пуцњеви ма, војници су те речи бесно одбацивали као проклету болест, Сима терџуман је викао, све јаче, а одговарали су му пуцњеви, све
“ пробио је тескобу таме. Био је прави час, змајеви су, за трен, били на бедемима, турски војници, лица смрешкана од чуђења, јурили су са бакљама, Васин лик је севао на њиховим светлостима, оковане двери велике
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ово чудно ненадно јавлење бој крвави на небу прекиде; сви војници, вјерни и невјерни, к трону творца поглед обратише, ма невјерни све једнако хуле име неба и славе Господа; док
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Баш онога дана када је то помрачење требало да се деси, сукобише се војници Лидијаца и Медејаца на реци Халису. Изненадно помрачење Сунца ули обема борбеним странкама толики страх, да већ
Ту ћемо изаћи неопажени, јер сви римски војници су појурили у варош да овде пљачкају. Стићи ћемо лако до залива који лежи јужно од вароши, иза планинског гребена.
Тек што је тај посао отпочео, појавише се пред његовом кућом римски војници и закуцаше на капији. Архимедес закључа врата своје собе, оде до капије и отвори је. „Шта хоћете?“, запита војнике.
„Како год хоћете!“, рече им Архимедес и пусти их у кућу. Он оста у дворишту, војници уђоше у његове одаје. Оданде почеше да износе у двориште све што им се чинило од вредности: мермерне статуе, сребрно
Обливен крвљу, Архимедес паде у самртном ропцу пред врата. У то стигоше и остали војници онамо. Они појурише преко Архимедова леша у собу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Из тих ровова, као из распукнутих гробова, извлачили су се, погурено и један по један, војници мрачна, паћеничка изгледа, у спреми, под строгом приправношћу, и са чутурицама у руци мрзовољно одлазили да се умивају.
Старци, та велика деца, бришу очи и погледају у нас: „Само кад ово доживесмо. Живили наши ослободиоци.“ Бронзани војници, у колони двојних редова, труде се да корачају по такту своје музике, али прихватајући пешкире и цвеће, греше,
А тамо после издатих наређења, војници добише „вољно“ па се раздрагано клицајући размилеше по широком, ограђеном, простору испред касарне и око ограде
И док изударани војници стоје непомични као крстаче, јако постиђени, са црвеним образима, и ошамућени гледају сваки у свом правцу, он прелази
ф... фарбла. Видесте ли како пеглам?... Плаћање у готову код б... б... банке Ресимић. Нема вересије, ајде народе! И војници, обзирући се опрезно према штабу, прилазе му, дреше прљаве кесе и крпетине док он лиже прсте да лакше подели карте,
рапетане, пррр... рапетане... И уморни војници, после тога, маршују механички, лакше и ведрије... А тек што се стигло у нови бивак И људи појуре да се сваки о себи
Па сутрадан, на маршу, пуше и џакају војници: — Бре, браћо, да не би Ресуле ми јуче извршисмо јуриш на наше коморе. И сви се слатко смеју. — Ко то каже?
Само ако нема вежбања, или ако су теорни часови те војници мање жедне, он је у вароши. Обично по ручку, о највећој врућини, кад сунце пржи да прокључа мозак, док зује муве
Пред вече игранке а по ноћи састанци. И војници умирују савест: „Не праштају, веле, ни они код наших кућа. Једно предвече спрема се командант за варош и чекају га
— Ко је тај што каже? Аха! Тај ће проћи као и он. Добар пљачкаш, је л' зврндове?... А ви, војници, видели сте добро како пролазе неваљалци. Па у памет се...
су они други, што нису били оковани, радили неке војничке вежбе, пуно и жалосне и комичне сцене, јер сви они нису били војници, нису знали да иду „у ногу“, да окрећу главе „поздрав налево и надесно“ и лупају ногом „на четири кад им детектив
Није то било без утицаја на моју вереницу (просто ме стид да то кажем) што сам ја скинуо своју униформу и што су војници, подофицири и млађи од мене официри, престали да ме поздрављају, али тако је морало бити и ја сам јој то морао одбити
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад у том дођу на мјесто ђе хоће да га погубе, цар заповједи те се једанпут затруби. Кад чују трубу војници Соломунови, они се крену.
У том Соломунови војници стигну на ово мјесто, те Соломуна отму, а цара и све његове момке и дворане похватају и побију.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Он је кроз ноћ мирно ређао те слике, К'о из какве нове, страшне авантуре: Видело се како, сред топовске рике, Падају војници и заставе јуре.
Док с ножем на пушци лете сви војници, Грмљава ваздухом док к'о река тече, Коју каткад људски запарају крици — Он крај мртвог брата врши обред
Да се будућност неће дуго крити, Да моју земљу предводе војници. Ја знам да сила пролазна ће бити, Да иду дани и боља времена, Да ће пропасти та отровна неман Што давни народ и
освете и одвратност на свет бедан, Заспале су моје ноћи без покоја, Моје светле амбиције и дух жедан, Заспале су, к'о војници после боја. Још ја живим.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Чуо сам да су се шкотски и српски војници изванредно добро слагали на македонском фронту, као да су се познавали од памтивека, и нису се много интересовали за
Ћипико, Иво - Приповетке
Девојка часом прекине низ мисли и заборави на се. С улице чује се снажни људски ход: помисли да војници марширај у, па и нехотице ослушкује, док за кућу заминуше. — Јеси ли сашила?
Пролази поред војничке страже да из града изиђе; војници је безочно у очи гледају да се увјере је ли она као и друге, а дјевојка, оборених очију, пожури да чим прво одмакне.
Над врелом на путу, тик градских врата, стоје поредани војници: увијек су ту на бијљези када је ура да дјевојке дођу по живу воду.
— Нека сунца! — рече момак сам собом и извади из торбице комад круха, нуди и њу, и залаже се. Поред њих марширају војници, а он се не миче с пута, једе свој крух и гледа. Дјевојка се пак журно уклони с пута и зађе међу грмље.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
његових мисли, јавише се крвава, за тренут, округла и нејасна, у црвеним лубеницама, којима су се тих дана он и његови војници хранили, расеченим напола.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ЗЕМЉЕ У срцу љубав јача од смрти У глави мисао већа од главе И то је одбрана земље Страшни су ратници под земљом, војници одбране, Залиха снаге спремна ако живи клону И то је одбрана земље Велика реч ни из срца ни из главе Већ из земље ко
буду браћа Великоме Граду Који венчава Шумадију и Загорје Међусобно и са будућношћу Истраживачи под земљом, у смрти, војници и рудари Истраживачи у ваздуху, певачи и икари Истраживачи под водом, песници несвеснога Тражите, нађите, претражите
Краков, Станислав - КРИЛА
Непрестано су задувани, ознојени војници у кошуљама стоваривали сандуке и бале. У пристаништу се беласали бродови са којих се искрцали.
Омалени командант са четвртастим, меснатим плећима, окружен штабом на коњима, видео је само оне прве. Војници позади њега видели су како се плави бркови задовољно смеше.
мали поручник са кратким ногама успео неопажено да пребаци на другу страну, где уз прљави зид магацина беху поседали војници.
– Скандал. Војници се развукли по целом граду. Има их још код Бејаз—куле. Поседали су по улицама. Рука са корбачем описа љутити покрет.
Ипак није могао да види како се над пилотом са сломљеном ногом наднео бели, поноћни анђео. Војници говоре како анђели смрти лежу уз самртнике. Авијатичар је и крај сломљене ноге био румен и леп дечко.
био је читав пријатан скандал код Тур— Бланша... Андрé, цхер Андрé... како се само војници смејали. Солун је спавао у мраку. Из малог прљавог бара избацили су на улицу пијаног Енглеза.
Врхови планина се руменели, а небо раскривало. Логор се будио. — Посилни... Војници су цикали и пљускали се хладном водом. Конопчићи од шатора затресали се. Нове чупаве главе помаљале се.
Шуме су биле мирне и зелене, но кроз њих се провлачило сунце, И играло по пропланцима. У тешкој батерији војници се забављали хромом родом, која је пркосно клепетала дугим кљуном.
Снага човечанства је у братству потлачених. Радиографски семафори већ су бацали дух револуција светом. Мали војници су замишљено ћутали. Речи су попале по њима као мраз. Кравио их је само дим из лула. За Чеганом је сунце залазило.
Ватра је пуцкарала поред порушеног зида. Гарава мањерка лагано је врила, и из ње се дизала увис пара. Војници се примакли ватри. Очи су сузиле од дима. Мршави батаљонски писар сео је на баквицу са вином за официре.
Командант станице је узбуђен трчао, јер су рампе биле џаковима заузете. Кад је ноћ пала, војници се распевали. Добили су двоструку порцију рума.
Тога вечера је пио много вина. у оближњој кући благајник је срдито шикао, јер му се цифре нису поклапале. Целу ноћ војници су крали пилиће по селу, и парили се са прљавим сељанкама.
Петровић, Растко - АФРИКА
на путу за табарен откривам неколико сасвим малих дућанчића у којима играју црнци: црни дакарски радници, затим црни војници и најзад црни морнари целога света.
Почеше долазити пијани црни војници са Португалкама. Велике дискусије. Игре које трају по пола сата и у којима онај што води своју даму, девојку или
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Улице се загушиле од силнога света, све ти то некуд хита, одлази, долази, виче, пева, протестује. Ту су ти војници од свију родова оружја: пешаци, коњаници, тобџије, пијонери, болничари.
Ао левчу ти материну, где ме осрамоти! Ал' док се вратим кући, сву ћу је у гвожђе оковати. Еј, војници, вежите тога тамо; то је вештац, урече ми левчу!
Комаров нареди да војници секу кукурузовину, да је везују у снопове, бацају у ровове испред шанца, и кад их тако испуне, онда да скачу преко
Ово виде војници и то их јако плаши. Зебња да ћеш бити остављен на милост Черкезима, ако будеш тако рањен да не можеш сам бежати, убија
Пушке не избацују добро чауре, то јако успорава паљбу; код многих војника чаура се заглавила у пушци и војници стоје под турским куршумима немогући да избаце ни један метак.
У шанцу је владала мртва тишина. Војници с пуним пушкама стајали су ћутећки уз бедем. Пуковник Караџић ходао је по шанцу поводећи се.
Пуковник Караџић ходао је по шанцу поводећи се. У војсци нису ретки случајеви да војници пред бој траже извор куражи у крепким напитцима. А међутим нико лакше не погине од пијана војника.
Пролазећи журно непрестано кроз бојну топовску линију стигнем до Шуматовца. На подножју шуматовачког виса видех где војНици дижу три четири крвава трупа. — Ко је то? — Добровољци. — Ко их поби? — Наши војници. — Зашто? — Рекао им ђенерал.
— Ко је то? — Добровољци. — Ко их поби? — Наши војници. — Зашто? — Рекао им ђенерал. После ми казаше да се ствар десила овако: идући у Шуматовац ђенерал види где војници
— Зашто? — Рекао им ђенерал. После ми казаше да се ствар десила овако: идући у Шуматовац ђенерал види где војници везују неке добровољце. Упита их шта је, војници одговоре да су ови добровољци бежали из борбе.
Упита их шта је, војници одговоре да су ови добровољци бежали из борбе. Ђенерал на то рекне: — Скотови, требало би их све побити.
Ђенерал на то рекне: — Скотови, требало би их све побити. Чувши ово, »вредни војници« опале из пушака и убију четири добровољца.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Иза положаја свили смо се одмах у маршевску колону и кренули журно. — Који су војници сачињавали четнички одред? — запитао је поручник Мишић.
Сад ћеш да видиш — обрати се поручнику Мишићу. — Шатори се забелели као печурке. Војници су заложили ватру. Али белај!... Нигде воде, што рече друг Влајко. А језик се залепио за непце.
Војници су заложили ватру. Али белај!... Нигде воде, што рече друг Влајко. А језик се залепио за непце. Наиђоше неки војници, те их запитасмо за извор. „Испод овај камен цурка“ — и показа нам руком на једну стену. Војници потрчаше.
Наиђоше неки војници, те их запитасмо за извор. „Испод овај камен цурка“ — и показа нам руком на једну стену. Војници потрчаше. Направи се гужва. Командант батаљона одреди мене да успоставим ред. Морао сам и револвер да потржем.
„Ми се овде налазимо на последњем прагу. Толико смо још успели. Јављају ми баш сада да су изгинули још неки војници од њихове артиљерије. Ако ли нас макну и са овог положаја, бреша ће бити огромна.
Над нама је звездано небо. Изван рова напипаш неко камење. Никако не могу да разумем зашто је оно ту и ко га довуче. Војници су дохватили ашове да продубе ров. — Па овде, бре, све сам камен! — вели један. Тада ми је тек било јасно.
Не потраја дуго, а кроз ров се довуче до мене мој водни официр. Шапатљивим гласом саопштио ми је како војници немају муниције. — Ау, господа му љубим, шта сад да радимо! „Ви знате да смо се отуда извукли из борбе.
Завладала је тајанствена тишина. Наредио сам ипак највећу опрезу. Сви војници били су у клечећем ставу и зурили кроз пушкарнице. Осматрао сам непрекидно и ја...
Промолио сам главу изнад бедема од камења. Мртва ноћ... Живог створа нисам видео. Спустио сам се. А војници као да су се претворили у онај камен. Нико пушку да опали. Светислав уздахну и запали цигарету.
Бомбе полетеше као светле искрице и проломише се експлозије. Јаук се разлеже. Моји су се војници подигли и пуцали из стојећег става. Оне прилике се узмуваше. Многи падоше.
А отуда се разлеже глас: „Санитет... санитет!“ „Где је командир?“ — питао је неко иза мене. Војници су га упућивали у правцу где је био мој заклон. „Командант одреда!“ — рече ми десетар.
Оне ноћи када су ударили Бугари, наши су се под борбом повлачили. Ту није било јединства команде. У оном мраку, војници су били препуштени и тукли су се појединачно. Неки одступали, други заостајали, те се тукли и међу собом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
На коња јашу, тураклију пашу. Максим Зориче, добар војниче, а пред коњици, добри војници, Зоринкић Мија, познан делија.
његово за њим устопце; у Суботицу јунак Радисав и шерег му сав сву прате браћу чак Басевићу, са Сегединци, добри војници. Весело иду селу и граду, и на ког ваља непријатеља. Боже, им подај добар час и дан!
или последњу судбу своју ожидавати морали, све опкопано, терњем високо заграђено, као војени шанци, из који војници от непријатеља бране се.” — Подробније о иришкој куги в. и Радивој Симоновић, Куга у Срему 1795. и 1796.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Нудио. Није морао да нуди. Чим изнесе, чује где му војници, грабећи да пију, вичу: — Хвала, чича! Он се загрцне. Суза радосница кане му у котао.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Софрић, 156. Лек од падавице (СЕЗ, 13, 1909, 364), за неуредну менструацију (СЕЗ, 13, 1909, 378). Просјаци и војници симуланти употребљују га да себи на телу начине ране (Софрић, 156). Нарочиту моћ има љ. убран на Ивањдан (СЕЗ, 19, 62).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Најпре сам навео Матеја: „Онда војници управитељеви уведоше Исуса у управитељев двор и скупише око њега целу чету. Затим га свукоше и огрнуше скрлетном
Поклецали су пред њим и изругивали му се говорећи: 'Здраво, краљу јеврејски.'“ Затим Марка: „Војници га одведоше у унутрашњост палате у такозвани преториј, те сазваше целу чету.
'“ Напослетку по Јовану: „Тада Пилат нареди да се Исус узме и бичује. Затим војници оплетоше круну од трња, ставише му је на главу и огрнуше га скрлетном кабаницом.
Док је радио овде, упознао се с Јањом, курвом, коју су држали на Кули Лаушеви војници. Састајали су се тајно, о чему сам само ја знао, у шумарицима изнад Мртваја вира.
Очекујемо да нас Лауш позове. Нестрпљиви смо и узнемирени. Војници стоје у групама и живо разговарају. Старији су смркнути, млађи готово радосни.
Изгледа да Дадара попуњава војску младићима из околних села, које после искусни војници подучавају у руковању оружјем. Најчешће хватам себе како мислим о Прохору.
Зачас је Дадара био пробуђен, тишином ноћи је урликнуо звук рога, поскакали су на ноге буновни војници. Згомилали се уз степенице на бедем, сударали су се у мраку, галамили, звекетали оружјем.
Једном речју, настала је неописива гужва коју су нарочито повећали млади војници. Овога пута није ишло оно са чакљама, није се више могла поновити Дадарина смицалица, просто зато што се ништа није
с десне стране задригли војници, са леве испијени калуђери; и једни и други подједнако глуви. Зар су они слушали грбавог Димитрија?
лопови, одбегли себри, бадаваџије, пробисвети, бегунци са вешала, сецикесе, варалице, гуслари, бескућници, ислужени војници, из брачне постеље прогнане жене због курварлука, занесењаци, месечари, копиљуше и њихова копилад, они што се премећу
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
срца свих учесника конгреса, али се брзо претворише у радост и весеље, када се на вратима сале указаше француски војници. Они су, обавештени телефонски од једног присебног монаха, стигли на време да спасу патријарха из руку помамне руље.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
постигло би се двоје, прво: велика већина наших војника из народа гађала би пажљиво и много прецизније, а друго: ти би војници изнели из војске једно врло корисно знање које им је тако често потребно у животу када се одмећу од власти.
Ја не знам како би се дао замислити човек, или — ако баш хоћете — и војник, састављен из теорије и праксе, али војници, вероватно, то овако замишљају: регрут, доведен од куће онакав какав је, није ништа више него само теорија, али тај
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Телефониста Бонга, нађи брже прекид. Пред отвором заклона неко се кретао. Угледасмо како војници носе потпоручника Војина. Био је гологлав, а лице му се није видело од крви.
од многих рана — каже потпуковник Петар и показа на капетана Власкоја, који је непомичан и без свести лежао на земљи. Војници журно однеше и капетана Власкоја. Видимо непријатељску пешадију како наступа у скоковима.
Изгледало ми да никад такву самоћу и пустош нисам осећао. А знао сам да свуда около гамижу војници. Можда и због њих, јер се људи у овим мрачним ноћима убијају без претходне обзнане. На путу се нешто испречило...
— Пожурите! — виче неко одоздо. — Коњи све више тону у глиб. Војници су рили земљу и наскоро беше готов стрм нагиб. Командир скида свеце с неба.
— Коњи све више тону у глиб. Војници су рили земљу и наскоро беше готов стрм нагиб. Командир скида свеце с неба. Војници, иако ћуте, понављају у себи псовке командира и још проклињу час када су се родили. — Пази сад!
Звезде су мирно светлуцале... — Ордонанси, с пушкама на зачеле! — командује поручник Коста. — Батерија, сто-ој! Војници се притајили. Глуву тишину прекидало је само бректање коња.
Онако у мраку, препуштени готово сами себи, измучени и јадни, давали смо утисак раздражене гомиле, и војници су већ гласно протестовали. Први пут од почетка рата.
Стари воденичар, вероватно глув, као и многи који се тим послом баве, није чуо њихову лупу, те војници развалише врата, силом уђоше и разбудише старца.
А и он то говори гласом као да препричава неки безначајан догађај. Други војници, занесени својим јадима, нису га готово ни слушали, као да је у њима потпуно утрнуо појам самилости људске.
А командант, чуо сам, одговара како морал никад није био на таквој висини као данас. — Ваше Величанство, војници само чекају вашу заповест, да сатерају непријатеља у Дунав.
Ви сте потребни земљи — говорио је ађутант. — Кад могу да гину моји млади војници, није велика штета за мене, овако старог. Унапред је јављено оном пуку у резерви да ће их посетити Краљ.
Унапред је јављено оном пуку у резерви да ће их посетити Краљ. Када им приђосмо, војници су били постројени у кару. Командант пука предаде рапорт и Краљ се заустави у средини пука. — Помоз бог, јунаци!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Баш сам будала!« — помисли. »Из глупости ћу оставити главу у смрдљивом рову!« — и, док су војници спавали, Дрвосеча извуче и стави на лице нову маску.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
који се везао за турску управу и био њено упориште (кнезови, слободни сељаци и Власи-сточари, који су били и турски војници) и непостојање све до 1557.
Тако и Момчило са своје стране прими борбу. И кад су се војници примакли једни другима, судар је био страховит. Момчило не могаше одолети; многи његови изгибоше.
Задовољство господа, творца живота, налази се тамо где певају војници, тамо где се диже дим ратне ватре...“ Код Константина Филозофа до небеског царства такође се долази кроз борбу, али
Тај домаћи слој (кнезови, слободни сењаци, Власи-сточари, који су били и турски војници) у очима раје морао је представљати мрског издајника.
дуж турске границе (између Драве и Куле и између Купе и мора) такозвана Војна крајина, коју су населили као слободни војници људи пребегли са турске територије.
(„Видео сам како на гозби седе племићи и војводе, а за њиховим леђима стоје војници и певају поменуте песме о слави предака.
Такве наредбе су стварно постојале: у XВИИ веку забрањивано је точење вина по градовима (да се не би деморалисали војници), а нетурском становништву забрањивана је зелена боја. Иду Турци цару на парницу, тј. Турци иду да се туже цару.
над лаком коњицом, старешина коњаника делија — војник, коњаник јунак делински перчин — перчин какав су носили војници Демир-капија — предео у клисури Вардара (Демир-капија је турска реч, на нашем језику: Железна врата) дервиш,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— шапатам упита Јованче зурећи у заковитлане димове. — Не знам, дјецо. Можда су их наши војници бацили у ваздух да не падну у руке непријатељу.
Тих дана једном је сусрео и своју учитељицу, блиједу и забринуту, и упитао је: — Госпојице, зашто неки војници носе са собом пушке? Лана се осмјехну. — Ти су ријешили да се не покоре непријатељу.
— А откуда ти знаш да је он сакривао нешто? — То сам ја онако отприлике. Знам да сад војници поваздан крију нешто. Кажу да ће Нијемац одузимати све војничке ствари. — Као да Ниџо има каквих ствари?
Они су, можда, слутили до чега ће једног дана доћи. Сутра, кад плане устанак, са свих страна појавиће се баш ти војници. Међутим, није ни непријатељ спавао.