Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
у цркви при помазанију Карађорђа, и шта је његова дужност, и шта на заклетви на себе прима; друго пак слово народу и војницима, напољу, шта је сав народ дужан и проча - и да онде људе за синод изберемо.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Ви? Па ви сте уморни од јуче. — Допустите... Па се сместа окрете и упути својим војницима. — Капетане, ја не бих хтео да се ви лудачки излажете...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је више волео Петроварадин од Темишвара, али је те године дошао био у Темишвар због немира, и да буде ближе војницима, Расцијанима, који су Темишвару задавали толико брига.
Он је био јако наклоњен тим својим војницима. А село Махала, где су се биле сместиле њихове породице, и није имало изглед правог села.
Хофдепутацију, да тужи Темишвар, да тужи Гарсулија, да се зна шта се ради са њима, Исаковичима, и њиховим отпуштеним војницима, њиховим сународницима, после рата. Чуће се до императрице, неправда, безакоње, срамота. Нанета Србима!
Сви су пошли са својим војницима и сви са својом фамилијом. Алле мит Фамилиен. Из Старог Ковиља оде лајтнант Арса Станоевич. Као у сватове.
У очекивању да се тамо одселе, имали су да гледају јад и беду, која је била много већа у њиховим ротама, међу обичним војницима и њиховим породицама, него међу официрима и ђенералима.
Теодосије - ЖИТИЈА
светога, заповеди и бише ветрови, севања, муње и громови јаки и уједно сумрак, и страх велики на самом краљу и на свим војницима његовим, тако да су се сви устрашили и говорили: — Шта ће то бити?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тек кад се и друга ћерчица беше родила и кад се на детету отворише неки чиреви, он се јави брату, који је полазио са војницима у Италију. Дошао им је у Беч, где се беху сместили у једној ниској малој гостиони, иза једног воћњака.
Био се начинио неред међу војницима. Један зец претрча му преко пута. – Ух, да се мост не сруши – помисли, или да му пртљаг можда не оде у реку?
Завидео је својим официрима који су путовали безбрижно, а још више својим војницима који нису знали ни куд иду. Био је поверовао плачу и лелеку, при поласку, и слутио да ће му ово бити последњи одлазак
Са батином у руци јахао је онамо, где би међу војницима настао метеж и одступање. Пошав најпосле и он, прошао је кроз варош поносит, без и једног болесника и без и једних
Зато је, изненада, на последњем делу пута, и постао мекши према својим војницима. Не говорећи им ништа, он је гледао њин ход, њина лица, њину гомилу као прах што се дигао путем, али који ће се ускоро
Мада је желела да буде љубазна, била је подругљива и презрива, приносећи руку под нос свим тим војницима, од којих је знала лично само Исаковича, најстаријег из Дунавског полка, који је служио њеном покојном мужу у
Вративши се војницима, он их журно поведе кроз ретку шуму, низ воду, до Беренклауа, који га је чекао код чамаца. Нико не проговори ни речи.
За сваког свог војника добио је од Карла Лотариншког по један сребрни флоринт. Тај новац је разделио војницима, уз прикладан говор о Великомученику Цару Лазару. Кроз неколико дана био је у опсадној војсци, пред тврђавом Св.
пође му опет од петиних жила па до потиљка, као језа, и зато, ударив коња мамузама, појаха журно, клатећи се према војницима, да их поведе.
једини тренут стресе са себе ноћашњу врућину, запару од вина, очаја, мисли тужних, па повика колико га грло доноси војницима, завитлавши коња у круг, пред њима, тако да устукнуше.
Бубњеви су ударали, а телали викали заповести војницима да се чувају пљачке, за време примирја, јер ће се и најмања крађа зеља, или воћа, из оближњих вртова и села, плаћати
и убиства, о којима је имао код своје куће сваки дан да расправља, мислио је да ће заборавити, а над свим тим његовим војницима, и колима, дуж целог пута на ратиште, надао се да ће бити испружена као нека Божја, или ћесарска рука.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Љешњанин, спретан младићак од седамнаест година, с пиштољем за појасом, послуживаше вином духовника и ђакона; пред војницима бјеше бардак, код слугу, на клупи, други.
Кувар је ноћивао с војницима, којих поњекад бјеше и по дванаест-четрнаест. Пустине бјеху дању сложене иза врата. Те ноћи њих петорица не заподјеше
два дана вода се оциједи и земља се исуши, те по подне и владика изјаха на своме Бијелцу, праћен писарима на коњма и војницима.
Онда пођоше брзијем корацима... На пушкомет од манастира затутњи грозд пушака. ВИИИ На Сретење истицаше рок службе војницима. Уочи тога дана, око вечерње, дођоше замијеници свима; Крцуна Сердарова замјени њеки од Кустудића.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Тиме ћеш давати пример војницима, а исто ћеш захтевати и од њих. Јеси ли разумео? Говорио је одсечним гласом и сугестивно ме питао да ли сам разумео.
Онда ми прича како је одређен да са војницима донесе сламу за простирку и да се ја не бринем, он ће уредити наш шатор. При изласку из касарнског круга успорих ход,
Отпоздравио сам га немарно. Био сам тада горд на моје две звездице. При сусрету са војницима нарочито сам их посматрао, да би ме поздравили.
А таква поза и не пристоји лепо старешини, који треба да командује и својом издржљивошћу да служи као пример војницима. У почетку смо се осећали нелагодно, а потом смо навикли, уверавајући себе да је и прашина једна од ратних невоља,
Ако су они неспособни за вучу, неупотребљиви су топови и оне гранате. Људи су мртви — Говорио је командир често војницима.
Возари су још водали коње, кад испаде Танасије и саопшти војницима да се са брежуљка, где нема жагора, чују пуцњи топова.
Командир звизну у пиштаљку и командова: — Крећи! — и поравна се са војницима. Крете центар, крила мало застадоше, али на врху се сви сачекаше...
У даљини, према Фрушкој гори, зачуше се пуцњи. Сви оставили посао и слушају... Обала је поседнута аустријским војницима... Ко би то могао бити тамо? Паљба је доста брза и већ прилично дуго траје... Сада малаксава и нагло престаје...
Забезекнути посматрамо светао крст, тај симбол вечне трагедије људске. Војницима је овладало тихо, побожно расположење... Кола се зауставише иза аустријских ровова.
Одаслате су одмах пешачке патроле да „ухвате везу“ са непријатељем. Муниционе колоне су довлачиле муницију. Војницима је издељен само по један хлеб, као храна за данашњи дан, и бог ће свети знати за колико дана још...
Дојади ми овако. Скоро паде киша, напунише се ровови до чланака, а на војницима почели и неки чиреви да искачу... Уто се појави један војник: — Господине потпоручниче, довели смо га...
Скидосмо шајкаче. — Друже... Бог да ти душу прости — проговори тихо капетан Данило. Затим се окрете војницима: — Како се ово деси? — Чула се тамо ларма — проговори један.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Сви смо се надали бољем, социјалном положају међу народима, после тих победа. Враницани је у тим војницима и официрима видео само војнике и официре једног краља, опанчара.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Нећемо, вала, не бој се. Где је још било мутаво комишање! — Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаровица. — 'Оћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
би ли како ово постигао: да оставиш пропадљиву висоту земаљског господства и да се обагриш крвљу својом и сјединиш са војницима небеског цара. И тако две жеље постигао јеси: и змију убио јеси и мучења венац примио јеси од Бога.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
стварно су раритети! Како кажете, кокинка? Заиста нисам чуо! ИКОНИЈА: С ким то овај прича? СТАВРА: Са војницима. ИКОНИЈА: Ама с којим војницима? СТАВРА: С онима с којима седи. ИКОНИЈА: Је л ти њих видиш?
Заиста нисам чуо! ИКОНИЈА: С ким то овај прича? СТАВРА: Са војницима. ИКОНИЈА: Ама с којим војницима? СТАВРА: С онима с којима седи. ИКОНИЈА: Је л ти њих видиш? СТАВРА: Не видим, али то ништа не значи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кад се бјеху одмакли, сјети се војвода да је и фра-Срдарина међу војницима, па га стаде тражити, а кад га нађе, ижљуби се с њим, и смјеста га постави за главара лијевом крилу, а Вртирепа метну
Тада малакса срчаност војницима, па и војводи. Он стаде и устави војску, па страшнијем гласом ишчати тропар св. Франу. Кад сврши молитву, обрну се к
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Симка га. може издати и проказати војницима! Нико неће знати да је то она учинила. да побегне? Куда? Где може да се сакрије? Горе ће бити ако побегне.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Сима је пошао ка војницима који су пуцали у њега, гледао им црне осмехе и стао да им довикује, на савршеном турском језику, да стану, да
век касније, у јесен 1915, пред одбрану Београда, изговорити, према упутству Врховне команде, мајор Гавриловић својим војницима.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
изнад обзорја и кад је осветлио пољану пред градским зидом, она је изгледала као засејана мртвим и умирујућим римским војницима. Архимедес је пустио и непријатељску флоту да се несметано приближи градским зидовима.
То мораде и Марцелус дозволити својим војницима, али им најстроже заповеди да штеде животе слободних грађана и част жена, и да их не одводе у робље.
„Како можеш? Та све су варошке капије запоседнуте римским војницима“. „Не мари ништа! - Поред моје куће пролази, подземно положен, главни, озидани, велики олук водовода са кримитских
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
га одсечно: — Господине пуковниче, на рапорту сам по заповести команданта другог батаљона, што сам пред скупљеним војницима казао: лако је команданту и официрима што имају коње, али је нама тешко што пешице гацамо по блату и води, те нам
После, за вечером, прича војницима како је цео пук он лично сахранио, а они се уклањају од њега да их не зарази. Тада, као драговољни гробар, Ресула је
кад нема занимања, играју „санса“ или „фрише фире“ све док Секула трипут не завречи као јарац, кад они скачу, прилазе војницима које буде и настављају теоријско предавање о бочном нападу, коњичком јуришу на пешадију, кад се командује „у круг“ или
У новој средини, међу војницима које тада први пут познаде, потпуно непознат, морао се мучно осећати Секула, али се није имало куд.
Мајор јако наглашује последње две речи и официри један другом срдачно стежу руке. А дивизијар обраћа се војницима: — Може ли се, јунаци? — Може, може, гос' ђенерале. — Мора се... — Ето гега се.
Међу палим војницима, леђима наслоњен на точак топа и крвљу и земљом по лицу умрљан, више је седео него лежао један рањен, крупан и риђ
познатом француском љубазношћу, саопштавајући ми задатак да са својим људима, уколико имају снаге, помажем његовим војницима при истовару наших трупа чији се долазак очекивао.
Ћипико, Иво - Приповетке
Најпослије се и ослободио, био весео, и више пута смијаше се његову чудноме причању, понајвише о војницима што су по тврђавама живјели, око којих је била најбоља паша, и куда је господареву стоку гонио.
Спасоје иде увијек пред њом, не чудећи се већ ничему; охрабрен је честим виђењем. Био је с војницима и с њима говорио, и долазио је до самих тврђава, а за рђава времена заклањао се у војничке бараке, и нигда нико није
Краков, Станислав - КРИЛА
— Охо, па ово је добро. И чутурица се опет нагла. Над поспалим војницима лебдео је загушљиви задах прашине и зноја. У горњем граду сред нагнутих кућа са решеткама платани су били жути, а у
Покаткад би прснуо шрапнел и откинуо коју грану. Осакаћено лишће би као киша падало по згрченим војницима, а шупље јаучући летела је кроз зрак кошуљица. — У—уп...
Шуме су биле пуне влаге и мириса смоле. До њега је допирала песма реке у клисури. Крај једне стене осмехнуо се војницима који су резали конзерву. Они га нису ни спазили.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
нам притрча Димитрије Антоновић Холштајн (он је ту био у шанцу за време првог јуриша искакао је на бедем и говорио војницима: »Ето, видите, јунаци, Турски куршуми не бију!«) и рече: — Па најпосле остаћу ја, кад нема кога другог.
Ђенерал опази ове погледе, опет застаде и окрете се мени: »Реците овим војницима коју одушевљавајyћy реч. Кажите им да одлазим да им помоћ пошљем«.
Ја, врдајући главом то лево, то десно, да се бајаги сачувам од куршума, што су ми певали око ушију, изговорим војницима ову беседу: »Јунаци!
Ободосмо коње и пођосмо даље. — Је л' те да сам добро учинио, што сам рекао војницима да убијају свиње? Нека једу људи, а? — упита ме Комаров.
— упита ме Комаров. — Не знам, ваше високоблагородије, ја це бојим да ће та ваша дозвола изазвати свађу и мржњу међу војницима и овдашњим становништвом, чије су свиње.
закону о реквизицији редовним путем реквирирају од становника; јер, право да вам кажем, ја не верујем да се овако међу војницима неће наћи доста и таквих, који ће од те ствари направити трговину, тј.
— Оно тако је, и ви сте тако и војницима рекли: »Боље да ви поједете ту стоку но Турци.« Али војници могу рђаво разумети те ваше речи: »Боље ви но Турци.
Ево овде има команданата, има официра, ја ћy це умешати с овим војницима, па куд они ту и ја. Но у тај мах неко ме стаде дреком викати остраг.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А мени, знаш, смрче се. Ја трпим од жеђи покрај извора да бих својим примером послужио војницима, а сад још и нему да уступам место. Како се беше нагнуо, ја га распалим шаком одозго, те му забијем главу у блато.
По ручку сам легао иза једног камена и заспао. Када ме војник пробудио, био је већ сутон. Војницима смо издали храну, па смо их сакупили по четама и отприлике разместили чете према секторима које треба да поседну.
Они су били у ровчићима... Причаћу вам. При поласку казао сам војницима да се крећу без лар-ме, узвика, у највећој тишини. Ако ли ко буде рањен, па пусти гласа од себе, убићу га својом руком.
“ Ух, ух, ух! — Не остаје нам ништа друго него да се војницима нареди да не смеју да опале ниједан метак без нашег наређења. Изузев ако Бугари крену на јуриш.
А четворица да иду одмах и нађу муницију, где знају. Да бих био сигурнији, прођем кроз ров и саопштим то исто и војницима. Ватра је била замукла целом дужином нашега рова. Али Бугари су још увек пуцали.
— Звао га човек, па квит. Шта вам је наредио? — Наредио ми да са војницима свога вода уклоним ону жицу по сваку цену, да нам не би сутра правила сметње.
Неки су се. крстили. Други љубили земљу. Куршуми су фијукали. Планина је хучала. На самом врху сударисмо се са војницима из седмога пука. Видео сам и команданта седмог пука, пуковника Јовановића, међу његовим војницима.
Видео сам и команданта седмог пука, пуковника Јовановића, међу његовим војницима. Врх је био у нашим рукама. — Децо! — говорио је пуковник Јовановић. Капија Слободе је отворена...
— А да ли сте видели четнике? — упаде са питањем капетан Радојчић. — Било их је неколицина измешаних са нашим војницима. Али они нама нису ниуколико олакшали стање.
У оваквом нашем положају храброст је лудост. Најбоље је причекати мрак. А војницима сам рекао да прислушкују и, ако осете најмањи шушањ, нека у том правцу пуцају... Пренусмо се. Зричак је цичао.
Бојовић објасни десетарима како ћемо сада извршити прелаз. Сматрао је ипак за потребно да то исто и војницима понови. Људи су прилазили полако и збијали се у гомилу. — Камо теби бајонет? — запитао сам једнога.
Бугари окретоше леђа. Ватра поче да малаксава и за тренутак се утиша. — Хајде! — довикнуо сам војницима свога вода. Нечујно, као мачке, вукли су се војници преко оног камењара. У подножју брда сакупили смо се.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Свима је већ одавно дозлогрдио тај глупи дебели крпељ без душе, тако свиреп према себрима и осорљив према нама војницима.
брањен бедем биће онај који изгледа најнеосвојивији, а напротив, бедем који изгледа слаб и низак биће начичкан војницима као шипак зрневљем. Литица јесте стрма, али вешти пењачи могу је савладати.
до лаката и почели да претурају по корпама тражећи ваљда неки доказ о томе да ли је или није Доротеј међу искасапљеним војницима. Нисам то могао да поднесем. Отишао сам.
да ме Свевишњи није овако унаказио још у мајчиној утроби, вероватно би моје занимање за војску и моје дивљење према војницима и њиховим ратним пустоловинама било мање.
Расте ли јој трбух! Дадара је требало на томе да поради, зар не? После је до његових ушију допрла препирка међу војницима о томе ко је више допринео победи. Тај се Дадара, забога, дигао. Хоће, ништа мање, него уз сам бок господару.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Коп се саплете. Командир призва ордонанса и шапатом му нареди да скрене пажњу војницима да нико не заостаје. Начин на који је то рекао још више појача моју стрепњу.
Онда сам био у својој батерији, са својим друговима, са познатим војницима. Било је нешто нераздвојно, неизбежно, што је можда и судбином опредељено. А сада, за ову батерију не везује ме ништа.
Краљ спусти главу и неколико тренутака гледаше туробно преда се. Затим ободе коња. Командант пука се окрете војницима и поздрави: — Живео Краљ! — Живео, живео, живео! — одјекује кроз дубраве из хиљаде снажних грла.
После мале паузе проговори Краљ: — Како бих срећан био, када би се овако старали и о војницима... Тешко ми је што народ толико гине. Иза артиљеријске осматрачнице сјахали смо, и Краљ уђе у заклон.
Тада се обрати команданту пука: — Испоручите војницима моје поздраве и наду на боље дане. Нека истрају још мало у борби, па ће нам ускоро стићи и савезничка помоћ... Збогом!
Шумадија је поробљена. На станици су стајале композиције пуне одела, хране, дувана. Дозвољено је војницима да узимају колико могу, а и народ је пуштен да развлачи, јер Немци тек што нису стигли.
Неки продају брашно мештанима. Муслимани нуде новац војницима за оружје. — Шта ће са нама бити? — запита нас једна жена плачевним гласом.
А спремају се И многи други. Командант наређује да су официри у сталном додиру са војницима и да их уверавају у штетност њихових намера. Саопштавам ту наредбу командиру треће батерије.
— Реци, је ли тако? — повика командир. — Кад ви кажете, господине капетане... Тако је. Командир се окрете и неким војницима, који су стајали у близини: — Приђите и ви... Дакле, ми се заклињемо Краљу и Отаџбини, али не топовима. Није него!...
Боље да глођемо кору, него толике паре да дамо. Проналазимо последње остатке шећера и каве. Све што имамо делимо са војницима. Спавали смо у једној колиби, прибијени један уз другога. Сутрадан одређен сам за коначара.
све наше пажње, точкови склизнуше, цев занесе војнике који су гурали, и док си трепнуо, топ полете у амбис, заједно са војницима. Један се срећом дохвати за точак. Оних двадесет затегоше конопац и топ оста висећи заједно са оним војником.
— А шта је било са оним војницима? — Да видите сад наше муке!... Понор је био дубок око педесет метара. Одоздо чујемо неко јаукање.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
што и сама истрага признаје да је у то време била глад у Сењу и околици, И да је он узету храну „све сиромашним војницима поделио и узајмио“...
Његова војска је тешко изгинула, његовим војницима је „лице потамнело од проклета топа и кумбаре од брзога праха и олова“.