Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кажу: бог! Божја воља... А кад ми три пута кућу запале, кад ми пет куршума кроз тело продере... је л’ и то божја воља?...
Кажу: бог! Божја воља... А кад ми три пута кућу запале, кад ми пет куршума кроз тело продере... је л’ и то божја воља?... Мајстор-Симо, јесу л’ и тебе Маџари поробили?...“ „Јесу, брате Обраде“, рече мајстор Сима.
„Ти си покојнога Марка Пуљића син?... Џанум, то је био добар човек, приложник и ктитор овога храма, ето, божја воља, па умре, џанум!..“ „Умре, оче“, рече Живко, уздахнувши. „Па, џанум, којим ти добром долазиш, Живко?...
али му нико не хте што приметити, једно стога што су га сви познавали као јогуницу, а друго као веле: кад му је воља, и кад је воли, што би му кварили срећу?
Путови како је богу воља! Да обиђеш целу земљу унакрст: пођи лево а десно, све ти је једно, јер си на сваком кораку могао сломити ја ногу, ја
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А да шта је друго ово разве непобједимаја воља бога творца и непоколебими и во вјеки неподвижими јестества закон, који чини да чловек без жене не може бити, како год
За преживити јошт који дан док буде божија воља, с ови језици што ми је бог дао те сам научио, могу у многи лепи мести и градови у Европи поштено и спокојно живити.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Краљица књигу проучи, осме̓не се, па рече: „Е, краљу, шта ти је јоште му рат (воља, жеља)?” — Краљ: „Бог с тобом, краљице, нисам ја краљ веће његов посланик; истина, да сам на краљев облик налик, зато
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А и шта би му?... Зар ти још не знаш ко су наши капетани. Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш. Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...
— велика гривоња — коњина, ђаво гроница — свињска болест, врста ангине гуд, сер — добро, господине густ — укус, воља Дајанити се — подносити тешкоће дамшик (дампшиф) — пароброд дерт — брига, туга диванана — трем дивит — мастионица
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Лице румено као јабука, а власи седе као руно. У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља. За њега су говорили: — Он зна шта ради! И заиста, тако је.
Оне те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега. Попа вели: — Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!..
Окрете се, ојађеник, народу па стаде беседити... Е, што јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! — А народ? — Море, растужи се!... Беше им жао једног од првих људи.
И ухвативши се за перчин, цикну: — Будало матора! Оседео си, а ништа не знаш!... Расположење, добра воља... све то прође... и оста нешто тешко као стена на грудма... Поп и кмет иђаху ћутећи.
Сад пази!... Јер кад те стане савест гристи, онда ти не помаже не само Крушка него ни буљуци Турака!... Сад знаш све. Воља ти је коме причати — причај!
Стаде и погледа му у очи. — Па... шта ћемо сад? — рече. Лазар онемио. Станков га поглед окаменио. Станку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. — Па, јаране, што ми не одговараш?... Што ти је?... Што си се скаменио?...
Читава села беху у тим збеговима. Устаници су се бринули за храну, а остало како је драгом богу воља. Места склонитија нису ни ишла у збегове.
— упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата... — Не треба!... Ја и Мујага ћемо пешачки!... Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!... Па изиде из шанца...
— Какве смо среће, још ће и оснежити!... — рече један Ваљевац. — Вала, како је драгом богу воља!... — одговори му Рудничанин. — Да није због пушке и барута, па готово боља ова хладовина!...
немиросан — који није помазан светим миром (освећеним уљем у православној цркви) новака (нафака) — судбина, воља божја оашлучити се — добити новац за ашлук, трошак овавестити се — доћи к себи, освестити се окорно — прекорно
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И сто воља као белих јата к југу, Да сва на твој острв падну очарана; И сто вера да ти следе једног дана — Кô сто бледе деце у
ЗАПИС Помени, Господе, раба Оливера Деспоту Леснова и Овчега поља, И Ану-Марију, и децу; и воља Твоја буди блага као твоја вера.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Рече: Да се осећа боље. Да му је Јоца рекао да то може бити још боље. Да је, напослетку, божја воља, али он се нада од бављења у „природи” код брата.
— Ја, — вели — браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом. Тако је божја воља, нека му је слава! Али дијете ваља гледати. Шта ћу ја, стар и нејак, с њиме? Опет сви ћуте и уставили дах.
— гракнуше сељаци. — Не говори тако, ако бога знаш! Аксентије Смиљанић истаче се напријед: — Ако је твоја воља, попо, и твој благослов, да узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо какој бабињари да га прихрани док не узмогне само
Чекајте док свршим! Тако сам ја срачунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље гдје је кућа, и њиву уз њу, забран са шарамповом и ливаду с виром. То нека је њено! Је л' вам право?
Владичина је воља да дијете, прије него се сасвим врати кући, види што више свијета и научи се чему се год деси прилика Попу је казао:
Она напући уста. Опет наиђемо на слику истога смисла. — А ово? Она ме тако оштро озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава. Као бајаги настављајући даље, нађем Марѕеіллаіѕе-у.
Сад ћеш ми ваљда веровати да ме је прошла сва воља на даље ашиковање. Па ипак, ех брате, она је, тако ми бога, тако добра, тако добра!... Ну, „велико писмо” је готово.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
У кући се риба и чисти. Дечурлија је комотнија суботом; може се играти и каљати до миле воља. »Нека, и тако је сутра недеља, пресвуће се«, веле старији прљавој деци.
— О, колико ласкаво за мене — вели г. Пера — располажите, молим, са мном како вам је воља. — Е, е — вели задовољно поп Спира — ал’ баш добро кад сте дошли.
— Ја би’ се, знаш, ово дана кренуо на пут; онако, пало ми на памет, дошла ми воља да се мало разонодим. Па... реко’... дај да обиђем и припитам најпре нашег Петра. — Е, фала, фала, господин-попо.
поп Спира, истина, ниједне (јер ником није било до тога, не знајући »исход ствари«), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.
А путнику дође мало лакше. Дође му воља и зажели да упрегне шест таквих хала па да пуца бич, а да потерају још брже, да још брже полете!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
То је основ. Иначе, ја ћу све израдити, а ти ћеш само преписати и суду предати. — Амин, нек буде воља твоја. Ја ћу се по том владати, а преча ми госпога Мица, нег' Алка, коју ја као јурат нисам хтео за жену. Пунцтум!
— Нек тражи кога хоће; што већи, скупљи. Свилокосић слеже раменима. — Нек буде воља твоја, Марко, теби сам обавезан. Конференција свршена.
Африка
У сваком случају Либанца је сасвим прошла воља за ловом. Прелазимо преко широке реке, обале пуне крештавих мајмуна.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Ено неки људи чекају тамо на врати. Не знам какав разговор имају. ЈАЊА: (Тој шпекулација.) Господин нотариус, имате воља да идите у вашу кућу?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Да се са њима мало поразговара. Он је уверен да ће их, после тога, проћи воља да траже отпуст у Росију. А, сем тога, жели и то, да сутра, на егзерциришту, та ландмилиција, пред њим, парадира.
Њему је речено да ће бити касирован и да може ићи куд му је воља и он је апшит, из војске, добио, без икакве кривице.
И једна, и друга девојка, добила је, да се венча, дозволу. Како их је воља, јал католички, јал православно. Калцани су их исповедали и мазали светим миром, по челу.
Зачуђен стварношћу, која бива сасвим друкчија, него што је наша воља жели да буде. Стварношћу, која је сасвим неочекивана, а ипак последица наших, сасвим друкчијих, намера.
Жеравица желанија према жени гори у сваком човеку, па и калуђеру, јер је то воља Божија. Зато, да би се калуђер, после, у манастирској тишини, у молитви, са сузама у очима, кајао, мучио, а сујету
Све му се већа чинила та неправда, све ужаснија та њена судбина. Божја воља му се учини нешто подло, зло, подмукло, зверско. Огромно, свемоћно, прождрљиво!
А ићи и куд му је воља. Моли га само, као официра, да му се јави, ако крене, ван Темишвара, за случај да га буду, из Команде, тражили.
А често је таква љубав остајала незнана и неиспуњена жеља. Нека зла, мрачна, подмукла, невидљива воља, Божија, састављала је, тако, каткад, и рођака, и рођаку.
Жене да виде, упоредо, свог мужа и неког рођака, ђиду. Нека чудна Божија воља остављала је, у таква лета, и шизматике, и Шокце, у фамилији, под истим кровом, а изнад тих кровова багремови тада
Ни ову није тражио. Ни она није тражила њега. Сусрели су се изненада. То је Божија воља. Уназад сад има шест‑седам година порођаја, досаде, дечје дреке, сиромаштва, жениног брбљања.
Пусти нек лаје прота. Ја ћу да ти кажем, шта је воља Божија. Воља Божија је, наша љубва, према теби, и твоја љубва, за Петра.
Пусти нек лаје прота. Ја ћу да ти кажем, шта је воља Божија. Воља Божија је, наша љубва, према теби, и твоја љубва, за Петра.
Теодосије - ЖИТИЈА
ће га силом одвести, и да нема ко ће га избавити из беде, због бојазни од оца његова, јер је писао ипарху, — раче: — Воља Господња нека буде! и развеселивши се загрли војводу, уверавајући га да ће са њиме поћи.
А он це покори игуману, рекавши: — Воља Господња нека буде кроз тебе на нама, часни оче! и могли су га видети где вредно жури да послуша братију, и свима
А када ово рече (држали су да то бива по вишем наређењу), и сви њему рекоше: — Нека буде воља господња! и одмах дозва својега сина Стефана.
А прот будући у недоумици о смислу онога што је свети говорио, рече: — Нека буде воља Господња! И предавши кључ ономе који га је служио, уђе у ћелију да се одмори.
И опет призвавши многе себи у помоћ, једва га је могао убедити, тако да он рече проту: — Воља Господња, оче! Твоја заповест нека се изврши на нама!
што очајничко не предузме од жалости због растанка, и милосрђем побеђен одмах се повинова њиховој молби, говорећи: — Воља Господња са нама молбу ће вашу испунити!
Господе Боже мој, на кога се уздах растављајући се од светих својих и излазећи из Свете Горе: ако је на мени воља твоја добра, молитвама пречисте своје Матере и твојега угодника Симеона, оца мојега, не остави ме да се због овога
их је много молио и претио им да буду у миру, и када није могао да их умири рече: — Ако је од Бога оно што ви чините, воља Господња да буде! И одмах краљ Радослав изгнан би, и побеже у град Драч.
А хтео је ићи и у Велики Вавилон и у Египат, а из Египта, говораше, ако буде Божја воља да стигне и на Свету Синајску Гору.
А они ућуташе на то, и свети им рече: — Не трудите се, чеда, нека буде воља Господња са мном! И док је још ова реч била на уснама светога, одмах се од мора изнад лађе узвиси вал, држећи као
А он, пошто ју је много молио и не могаде је убедити да се уда, рече „Воља господња нека буде! По изласку из села и из Дома очева, у цркви светог и над апостолима врховног апостола Петра, више
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У њему постоји врло чврста воља да се снажно допринесе научном развитку. У наукама које се баве Балканским полуострвом и Јужним Словенима испољила су
Иако је њихова воља првенствено управљена на лични интерес, они могу понекад ипак више него што се то обично мисли да изађу из себе и да
Људи су прожети скрушеношћу и потчињеношћу, која се свему од вере нада и све од вере ишчекује, и отуда слаба воља и иницијатива и оскудица смелог и јасног погледа на ствари и прилике.
То је била масивна снага којом је управљала само једна воља. Тиме се објашњава што су они и поред свога малог броја — јер су после Арбанаса најмалобројнији на Полуострву — могли
Њихова је воља управљена на задобијање утицаја, ауторитета. У другим групама водећи кругови теже духовном и моралном напретку и често
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
сад Зваћемо све кости свих времена Попећемо се на сунце Шта ћемо онда Онда ћемо расти чисте Расти даље како нам је воља Шта ћемо после Ништа ићи ћемо тамо амо Бићемо вечна коштана бића Причекај само земља да зевне В.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Има ту нешто!” СПАСОЈЕ: Моја ће се ћерка венчати кад је мени воља, а не кад је госпа-Драги воља, а позивнице је лако и по други пут штампати. АГНИЈА: И није то само госпођа Драга.
Има ту нешто!” СПАСОЈЕ: Моја ће се ћерка венчати кад је мени воља, а не кад је госпа-Драги воља, а позивнице је лако и по други пут штампати. АГНИЈА: И није то само госпођа Драга.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Кошта Кречар. — О особито добар, и ја имам таквог истог, можемо их смешати. Кад се мало подгрејаше, дође домаћину воља да се мало попева. — Дед, Ленка, попевај! Знаш оне моје.
Додуше, Пера је рад био и даље ићи у школу, за трговину није имао воље, али очина воља била је преча. Но уколико је више Пера био пренебрегнут, утолико већма је, опет, мати желела све то код Шамике
Шамики опет дође воља своје галантерије проводити. Све празно време проводи међу дамама, без обзира на године. То је жалосно код момака да
) — повод, изговор тестамент (лат. тестаментум) — завештање, опорука, последња воља Тиркај (нем. Тüркеи) — Турска; ин Тиркај — у Турској трајдрот — врста лошијег штофа тремоло (лат.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Нарочито зато што ће пронети славу Срба широм света и што је таква воља Божја. Спремајући се да се коцкају Исаковичеви официри, међутим, нису били ни најмање раздрагани свим тим славопојкама.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
је имао ту „злу срећу“ да је добио женско дете („чобаницу“), рођаци и пријатељи упућују речи утехе: „Шта ћеш, Божја воља!“ или му подсмешљиво кажу да је „Стек’о зета!
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Опсада је тако трајала четири-пет дана, и у томе се прочу да је воља цара Александра да преда Боку ћесаровцима, а они да ће је предати Французима!
— Лијепо, ваистину! — прихвати старац. — А мни ли он остати онамо, што ли? — Како га је год воља, стрико! Ја сам му отворио своју кућу, не за ову ноћ, ни за овијех осам дана, но ако ће довијека!
У шетњи често покреташе зечеве и лисице, али му ниједном не дође воља да гађа, толико бјеше мисаон и зловаљан. Кад би осјетио рану, одмарао би се под лиснатијем дрветима, или украј извора;
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Наумио је, ако буде божија воља, себи друга тражити, а и треба да се, то јест, ожени. Без жене бити, то није ништа. Истина, њега су млоги, то јест,
(Промеша.) Изволте извући једну. МЛАДОЖЕЊА: Зар ви тако млого држите на карте? Али кад је ваша воља, нека буде. (Извуче, па чита.) „Перете ли зубе?“ ДЕВОЈКА: А, није тако, ја треба да вучем.
- Ја ти кажем, ћерко, можеш га вући за нос како ти је воља. МАТИ: Ето ти оца, уклони се у другу собу док се с њим разговорим.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Такву непримерену част, доживљава и писац ових редова, само зато што се, кад га је била воља, огледао и у дечјој поезији. Све се то не догађа случајно.
није дромбуља да на њему муфте свираш, А није ни расад паприка да га по ћефу прилика пресађујеш како ти воља.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
плодног књижевног рада он је показао и књижевно образовање и одређен књижеван програм, али знање, разумност и добра воља нису могли надокнадити оскудицу правог књижевног талента.
које ће се из њиовог простог и сасвим искреног приповедања видити — но кад се у свет пуштају, сваки читатељ, коме је воља, може држати да су управо њему писана, почем њега ради само се и печатају.
Милићевић, Вук - Беспуће
Али овако кад му је умрла воља за све, кад не може да се снађе, кад нема снаге да се тражи ни смјелости да се држи, кад га је укочила и скаменила
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И од града тог Белога, Све од оног Дренопоља Што с' отеже мору Црну, Све то Душан себи згрну, То учини божа воља, Душан, Душан, бујна река, Србин јунак па до века!
трудна, Украј њега седи љуба будна, Погледује господара свога, Моли за њ'га Бога великога: „Та узми га када ти је воља, Ал' га узми са крвава поља, Само дома, јао, не умори!“ Тако љуба у молитви збори.
На гроб војнов тело наклонила, Око крста руке обавила, Прошâ живот, прошâ јад и боља — А мој Боже, буди твоја воља, Ја се теби и чудим и дивим, Прими мртве, ма ја идем живим.
И тако сам песму довршио, Па те молим, побратиме мио, Опрости ми што ми није боља, А најпосле како ти је воља, Свакојако жив и здрав ми био, И кад имâ, рујно винце пио! 1848, у пролеће.
облаче, Моје сунце куд замаче, Бежи, бежи, тако т' Бога, Да с' дотакнем злата свога, Јера месо оће меса, То је воља са небеса. Срце моје, што се стидиш? Да л' први пут сад ме видиш? Што ли дршћеш, што се кријеш?
пушак' ја видим имадеш, Шта мислим сада, мним да и ти знадеш, Од моји која можда биће боља, Избери брже коју ти је воља.
23. То почетак би витешки, А поможе Божа воља, Удрише се боји тешки, Па све бољи иза боља, — Али нећу да и ређам, Да големе ране вређам. 24.
У срце се сам удрио, Још једном га покосио, Ваља њему ране трпит, Па кâ досле јадно крпит Докле једном Божа воља Опрости га свих невоља. А шта ради слатко чедо, Како у свет Бог још не дô?
“... Грдно ми се растадосмо тада, Ал' је могло грђи бити јада! И само је била Божја воља, Да не беше међ' нама покоља...
Ох мој Боже, косовска покоља, Де помози коме ти је воља! Ол' Турчину оли, Силан, Вељку, А ја идем онамо Недељку. Ох Недељко чини Турком муку, Већ погуби ...
Та пуста је воља у Србиња. Једна мала долина се вије Кроз камење и кроз провалије, Травом, цвећем, жбуњем окићена, За песмице дивно
Боже вељи, то је воља твоја... Ја се теби и чудим и дивим, Прими мртве, а ја идем живим. Ала дивно Турци заглавили, Ал' је пало и Србиња
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
се стриц Ниџо појави на вратима, он само прогунђа никог не гледајући: — Добиће неко вилама иза рогу, па ће га проћи воља за Маријаном. Охо, кад већ он тако каже, онда крупни млини мељу.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ми смо били знани, поштовани и свуда признати... Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало. Хвала му. Његова воља. Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје, те да има ко ће ми очи заклопити.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Остав се, куме душе ти! — одговори гост — само кад је воља, добра, а чуо сам да је гладну човјеку намјерна најбоља.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
То није могло бити из почетка, него да се опет дангуби. СОФИЈА: За бога, кад не кажеш управо како ти је воља; него час овако, час онако. МАКСИМ: Сад сам ја крив што ти не ваљаш. Шта сте дирали у оно буре?
СОФИЈА: Да су балови шкодљиви, не би и људи држали. МАКСИМ: Доста, ја нећу ићи. СОФИЈА: Како ти је воља. МАКСИМ: Али нећеш ни ти. СОФИЈА: Ја морам. МАКСИМ: Преко моје воље?
МАКСИМ: Бар се уштеди што. КУМ: Јадна ми је уштеда. Зар ја знам шта се троши? Што јој је воља, оно купује, па опет баца, кад се расрди.
Има мужева који држе да су они господари, а жена скот, која је зато у кући, да ради и чисти, и да има кога, кад му воља дође, псовати и тући.
КУЗМАН: Па велиш да закопам и оно друго? ДАМЈАН: Ја сам тако учинио, а ти можеш радити како ти је воља. КУЗМАН: Кад теби није ништа, ваљда неће ни мени бити ништа.
КУЗМАН: Нећу, комшо; а и жена ми нешто зуцну. Боље ће бити да држим новце као сви људи. ДАМЈАН: Воља ти је; ја би се богме страшио, у кући држати. КУЗМАН: Што му год драго.
МИЛАН: Из драге воље. ЉУБА: За данас нека остане писање. МИЛАН: Како је ваша воља, и тако је скупштина у Читалишту. ЉУБА: Па немојте мене ради да пропустите.
СТАНИЈА: Ја знам, лепо два вочића, па седнеш како ти је воља. ЉУБА: Е, сад се више нико на воловима не вози, то би и срамота било. СТАНИЈА: Све је у вас срамота.
СТАНИЈА: Није, није. ЉУБА (дође опет код астала Милану): Дакле оћемо ли опет читати? МИЛАН: Како је ваша воља. ЉУБА (лагано): Данас ћу вам написати једно љубовно писмо. МИЛАН (опет шако): Ја ћу га на мом срцу држати.
МИЛАН: Ја мислим да идем. Може се догодити да вам отац откуд дође, пак ћу се мало застидити. ЉУБА: Како је ваша воља. МИЛАН (јасно): Дакле научили сте доста. СТАНИЈА (за себе): Научила, тешко њојзи! МИЛАН (устаје): Сад ћу да идем.
ПИЈАДА: Ко це ти бити кум? ЉУБА: Ја не знам. ПИЈАДА: Оцес ли на каруце, или песке? ЉУБА: Како им буде воља. ПИЈАДА: Само немој музику. ЉУБА: А, ваљда ћу зурле, да се плаши свет.
(У ЈЕДНОМ КРАЈУ ПОЗОРИЈА СЕЉАК, ТРИ ЂАКА СТУПЕ ПЕВАЈУЋИ.) МАРКО: Добра воља, врућа крв, лаке ноге јесу ступци, на којима цео свет почива.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Таки да ми другу девојку нађеш, а ову марш из куће! ТРИФИЋ: Како је твоја воља. СУЛТАНА (криви се): Како је твоја воља, како је твоја воља! Мислиш ја не видим како ти речи иду.
Таки да ми другу девојку нађеш, а ову марш из куће! ТРИФИЋ: Како је твоја воља. СУЛТАНА (криви се): Како је твоја воља, како је твоја воља! Мислиш ја не видим како ти речи иду. ТРИФИЋ: Ти свашта наопако толкујеш. СУЛТАНА: Наопако? Лепо!
ТРИФИЋ: Како је твоја воља. СУЛТАНА (криви се): Како је твоја воља, како је твоја воља! Мислиш ја не видим како ти речи иду. ТРИФИЋ: Ти свашта наопако толкујеш. СУЛТАНА: Наопако? Лепо!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Само напред! Чепркајте по мојој сиротој меморији памћења колико год вас је воља; ко зна, можда ћете нешто и пронаћи! Доктор Роберт Манџука је пажљиво сређивао досије моје болести.
Ту ти је фригидаире, па клопај мајонеза колико те воља, тамо је купатило; из леве славине цури хладно, из десне тече вруће, а из средње мед и млеко; само ти, теча Мито, седи
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
(Улица.) АЛЕКСА, мало затим МИТА АЛЕКСА (држи једно писмо у руци): Добро, добро! Нека иде, како јој је воља, напред или натрашке, није ми стало. Ја сам једанпут чуо да девојка није човек, и то ми је доста.
МАРКО: Шта, ја тебе знам за поштена и вредна момка, то ми је доста. У недељу, дакле! БАТИЋ: Како је год ваша воља. МАРКО: Тако, што пре, то боље. Треба ову помодарку забављати послом, док јој нису ти румани сасвим мозак обрнули.
Ја одговорим накратко да моја воља није женити се. ЈЕЛИЦА: Ум Готтеѕwіллен, господин барон, царица! АЛЕКСА: Морате јошт знати да је њена земља врло
Било је и поклона, и млого којешта, али, као што кажем: моја воља није била, премда је иначе жена у сваком смотренију изрјадна.
Само ако иначе буде његова воља. ЈЕЛИЦА: Ја нећу поћи за другог макар шта радили са мном; јер је обично у романима да љубовници најпре страдају, пак
МИТА: Ја мислим, господин барон... АЛЕКСА: Не, не; отац мора да пресуди; и ако његова не буде воља, све је всује. ЈЕЛИЦА: О, господин барон, зар се тако чува љубов коју сте ми отоич ерклеровали?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И када је издахнуо, Награда му синџир беше; Но ако му одузеше Царску славу и слободу, Крепка воља опет оста, И то њему беше доста.
Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге, Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге — Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Добро је, рече, ако је таква воља да поново видим земљу своју и воћке у мом крају, крећем! Ено познатог тела стене и покрета реке што се баца од
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Шта ћеш, прија-Видо, таква је последња воља покојникова и не можемо мимо његову вољу. САРКА: А коме је он то, бајаги, казао своју последњу вољу?
САРКА: А коме је он то, бајаги, казао своју последњу вољу? ТАНАСИЈЕ: Па јесте, његова последња воља то је тестамент, а тестамент још није отворен.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу. Отуд толика воља за радом.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. — А не, ја ћу код куће вечерати. — Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. — Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. — А, учитељ, дидаскалос.
— Јок! У камариле ја не идем! Моја нога неће тамо крочити! Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! — Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
МНОГИ ИЗ ГЛАСА: Збори, оче, сви ћемо слушати колико те год воља, ако ћеш до поноћи. ИГУМАН СТЕФАН Ја имадем осамдесет љетах.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ништа да не жали ни штеди, али, ако и поред тога још нешто од њега хоће, онда нека иде куд год је воља. И Софкин отац, ефенди Мита, опет, да би себи дао углед а Томчи задао страх, самога наводаџију посла к њему с
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И моја се мис’о, и моја се машта, И воља испну на горду висину, Вртоглаву, лепу, испод мутног плашта Облака, на домак звезда које гину Под зрацима сунца
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Бог нека ми у гријех не упише, посијао их је доста, кроз ову годину!“ „Е Божија воља!“ рече с уздахом домаћица, „ма сједи брајо, што стојиш!“ Поп наелак сједе.
“ „А што ћу му ја?“ поврну Јока дижући се. „Сварила сам му мало бравијега меса, као и јуче. А што ћеш му кад га није воља. Човјек зна што је боље по њ; а то му иде к срцу!“ И остали сви осим Јанка устадоше.
„И ја, богме, рекох: ’ха’, кад га виђех, а и он тако исто. — Што ћу! нема већ повртања, а и онако ме бјеше воља да се с ким поразговарим. — Он започе: сердару, вели, таман као да сам поручивао по те. Вјере ми!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Невоља мати и кћери је рада. — Чувај се беде, докле не дође. — Беда беду рађа. — Где је невоља, ту није воља. — Невоља брода не тражи (не иште, не гледа). — Разбивену броду сваки ветар противан. — У невољи сви су пути равни.
У њега су пуне руке те дава и узима, и све у његовој вољи стоји, па му се ваља молити нека влада и управља како га је воља. Сад дај да пијемо и да се веселимо, тако је Бог и Божић наредио, да му је за славу и милост!
Стјепан у здрављу заскочило, а бољему оставило од ове године до године, а од године док буде воља божја а пожудња срца његова.
пирница и узорница, који гођ се јунак данас овдје десио, свакога бог помогао и у напријед помакао, колико је воља и милост његова, да бог да!
неких племена племенити пастир, ја истерам моје овце у пољану, па се извалим, као неки бравац, у механу, како ми је воља била. Ја бирам овцу, која је најбоља и боља, па кољем па једем; вино, које је најбоље и боље, ја пијем.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
само најпре да идеш на моме коњу да му донесеш траве, али онде да накосиш где коњ закопа ногом, а не где је теби воља.” Шура му рече: „Добро, зете, хоћу.” Па онда узјаше на коња и отиде.
” По том накоси траве где је њему воља била не чекајући докле коњ ногом закопа, па узјаше опет на коња и врати се натраг.
веселити, само иди најпре на моме коњу те му донеси траве, али где коњ ногом закопа онде да накосиш, а не где је теби воља.” Он узјаше на коња и отиде по траву.
Кад то виђе царев син, извади нож иза паса, те сам себе уби, и обоје мртви на земљу падоше. У ови исти час — Божја воља!
” Так му одговори да се код оваца сједећи беспослен научио вазда тако ђељати, па да га је и сад та воља допала. Дивљан затвори око и заспи, а ђак јадни видећи да се и њему сјутра ножић под грло справља, домисли се те они
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Камо срећа да сам из детињства и младости таке разговоре слушао, чини ми се да би[х] боље познавао шта је воља божја и зашто смо на ови свет створени.
А човек (будући даје тако воља божја) не може иначе на свет произићи и постати разве од оца и матере рођен. Из овога се јасно како сунце види колико
” Мал[еница]: ,,Пак докле ће тај обичај дурати, господине?” Еп[ископ]: „Догод је воља људи и народа, који да не дају и на се не намамљују, парасили би се и калуђери прошње и узимања; а Док се год нађе ко
А кад су Греци под љутим удрученијем то кадри исполнити, што се може од њих ожидавати кад буде божја воља да се освободе и дођу у такова опстојатељства гди сами цесари то изискују и налажу?
А у оваким опстојатељствам ја за друге молитве нећу да знам разве „Благи премудри создатељу боже, буди света твоја воља! Ако допустиш да се утопим, прими у милост и у отеческа твоја недра душу моју! „Ниси ни то говорио вели ми.
у Лајпсику, Јануарија 1, 1789. Доситеј Обрадовић РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ ат (хат) — коњ атар, ајтар — воља, расположење, пријатељство ашче — ако баба — отац багатела — ситница, ништарија бака — нуто, гле, види, пази Бако
— одмазда, освета отписати — одговорити отпуштати — ослобађати о(т)чинити — покварити оно што је учињено охота — воља охтапод — октопод, хоботница очинити — в.
— начин живота урод — наказа, лудакуродив — луд урок — задатак, час, лекција ус(е)рдије — усрдност, љубав, добра воља услаждавати се — наслађивати се услажденије — наслада, уживање устављати — заустављати установљеније — уредба
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А највише га одликоваше од друге дјеце његова тврда воља; што би наумио, то би и учинио, па му стотину сметња на путу било; што би хотио затајити, не би одао, па да га на муке
— Евалај ти га! — А шта ће се, дуовници! Божја је воља да човик мора исти докленка је жив, па се не знам шта догодило! Али, вирујте ми, ја сам још изван себекаре.
Еле, у манастиру, и дању, и ноћу, све иђаше суноврат. Слуге су пак радиле што их бјеше воља. Тртак и Бобан, кад би уграбили, поваздан запињаху вршке и ради тога се завађаху са Дундаком и Бељаном, који су
Али ја то нећу, јер држим да се бог служи с вамикарце да ме куша и да ме педипше. Дакленка, нека буде његова воља! Али, нас двојица не можемо више заједно.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
И гле: стојим сада — дрво, са обраним плодом. Мре у зглобу воља да се макнем с места. Шта да радим с руком и у њој са слободом? Заточени: ора је — прхните из тела!
И мисао се ево тањи, А воља чили, срце грчи. И већ сам двапут, трипут мањи. И клечим ко на некој срчи. А до пре само трена два-три Сећам се да
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Пусти га нек иде куд му је воља. Аћим сâм, погнуте главе, журно пређе преко пијаце. Стиди се и да погледа ћутљиве и натуштене радозналце.
А ја овде кажем: „Ти си, Аћиме, за мене само оптужено лице.“ Апсеник и кривац. Ако ми је воља да ти дам воде кад ожедниш, ја дам. Ако ми није вола, ја не дам. Можеш ти да цркнеш од жеђи, ја не одговарам. Ништа си.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
дала си сама Сто очију моме срцу, и све путе Души, да би ипак сва нестала у те, Као изгубљени звук у долинама; И сто воља као белих јата к југу, Да сва на твој острв падну очарана; И сто вера да ти следе једног дана, К'о сто беле деце у
Па ипак, Роде, ми смо ту - и на све спремни Воља нам наша расте с бројем невоља твојих! И такви, ми смо јачи нег' небо и шар земни!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ „Висока ме воља назначила за ангела твога хранитеља: од дужности свете не одступам, колик' зрака од св'јетлога сунца; ти како си
прва свему бићу насмијала зора; овде се је бесмртијем правда на вјечито царство сачетала; одавде ти судба, воља с умом у једноме избијају кључу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„А наша слободна воља?“ „И она се покорава законима природе, која сачињава једну јединствену целину“. На капији се чу тихо куцање.
„О, стриче Никијо, колико изненађење и радост што те овде видим!“ „То ти је као воља богова. Од када си овде?“ „Тек што сам стигао“. „И учинио посету Акрополи; тако ради сваки дошљак. Па како си ми?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
краљице, под круном насред цркве, и насмешила се тако заносно на Николу онда кад је свештеник упитао је ли њена драга воља да за њега пође, да сам се ја тога тренутка, и само ради тога да га и ја доживим, одлучио да оженим.
Него, фала Богу кад дођосте. — шта ћеш, дођосмо, Божја воља. — ви јадници, ваше муке нигде? — .Ја, ми тако: данас јесмо, сутра нисмо... А, овај ...
Као нека безгранична моћ љубави на оном највећем врхунцу заноса према Богу, као бескрајна воља за срећом, као дивља, жарка радост и тежња за животом, нека жеља неодољива и пусто немогућа да полетим, да се
Искапићу цео литар комовице пред стрељање, па ми све равно до Косова. Ударај после и гађај, ако ти је воља и хаубицом и мерзером, и оном бертом што је гађала Париз, баш ме ич није брига!
куршума на самом шанцу, и кад му је намера била да каже: „Ја погибох, држ’те се“; па је исто тако и Јаћимова последња воља и завештање требало да се схвати и разуме: „Ја сам готов, држ’те се!
стране, сасвим провидна и просто у томе била: утицати на слабу вољу наје — оптуженога Икете мајке — чија је слаба воља за равнањем у овоме спору и са циганском малом била од оне стране прокљувана.
у војном смислу, да се има упутити на Крф, где са оном својом објавом о неспособности може радити што год му је драга воља.
била је једна од безброј Светлана са којима сам ја путовао и растајао се, и које су живеле и умирале како им је воља. Време је пролазило, и ја сам их налазио на свима божјим путевима, делећи срце у које су могли стати легиони.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Није ме могла обманути ни неизравност пута којим нам се туђа воља намеће: да ли нас је неко формално присилио да кажемо „црно” кад он каже „црно” или је то постигао говорећи наумице
Ако је, дакле, ту нешто константно, константна је само наша хвалевриједна воља да наша осјећања и наша увјерења буду увијек досљедно једнака, наш морални суд да то треба да тако буде, и,
човјека савлада нека тромост, неки дријемеж, а кад изиђе из загушљива простора на отворено, разузури се, дође му воља да се прохода. — Разумијем, моја је благоваоница превише загушљива за угодне пријатељске разговоре. — Глупост!
Није ли то и опет у неку руку, „душа” која треба да шчепа за косу „тијело” и да га извуче из блата? А ако је та „воља” само одраз физичкога, нешто што извире из тијела, није ли то један зачарани круг у коме слијепац слијепца извлачи из
А жеља је нешто сасвим, сасвим друго! Она је чак нешто управ супротно од воље: воља је ствар јаких, жеља ствар слабих. У таквом случају, што да се почне?
Па што буде! XВ Хм! „Морате хтјети да оздравите, морате имати вољу да оздравите! За све је потребна воља.” А ја, ето, као за несрећу, увијек сам имао много жеља, веома много жеља — а баш ни једне воље?
Њу никад нисам истински желио: нисам право знао што бих с њом. Воља је за мене била нешто што припада у ред ствари мог дједа. А то већ а приори нисам волио.
То се и ја питам. Како се једно тако сухо, тако крто задовољство, нешто тако апстрактно, безмирисно као што је воља, може супротстављати, или чак претпостављати, финој жутој мирисној цигари, са читавим оним комплексом који собом носи!
Али ако је нема, не треба ни да је жели: та ионако би било узалудно! Или би, у најбољем случају, то била лажна воља, кривотворна воља, и код првог већег натега она би препукла, у првом драматскијем моменту оставила би нас на цједилу.
Или би, у најбољем случају, то била лажна воља, кривотворна воља, и код првог већег натега она би препукла, у првом драматскијем моменту оставила би нас на цједилу.
незнанца испршене појаве и сигурна корака, с класичним изгледом мајора у почивци, помислим: тешко да ће бити умјетник. Воља се развија на штету фантазијског и сензибилног.
То су каквоће које се узајамно истребљују, као разнородне рибе у рибњаку. Воља, углавном, и значи елиминирање фантазије и сензибилности: оне би је расточиле, разоружале.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Петар му на то одговори: — Ја видим, али шта ми можемо за то, кад је тако божја воља. Онда му отац рече: — То је истина, али може бити да има гдегод у свету места где би се човек и спасти могао.
а ти, ако баш хоћеш да ме убијеш, а ти ме убиј и сијеци, твој сам, па можеш радити са мноме што год хоћеш и што ти је воља. На то се сажали старац и рече кроз плач: — Сине мој, најмлађи си и најлуђи си, видим да си дечко, и да се не бојиш.
само најпре да идеш на моме коњу да му донесеш траве, али онде да накосиш где коњ закопа ногом, а не где је теби воља. Шура му рече: — Добро, зете, хоћу. — Па онда узјаше на коња и отиде.
Потом накоси траве где је њему воља била, не чекајући докле коњ ногом закопа, па узјаше опет на коња и врати се натраг.
веселити, само иди најпре на моме коњу те му донеси траве, али где коњ ногом закопа, онде да накосиш, а не где је теби воља. Он узјаше на коња и отиде по траву.
Нека буде воља божја! КАКО СЕ КРАЉЕВИЋ МАРКО ЈУНАШТВУ НАУЧИО Питали Краљевића Марка како је постао јунак, а он одговорио да се
Одговори му он тихо на поповску: — Шта ћеш, мој брацо? Божја воља, а моја срећа. Мало послије, сељани ови ђе је помирало реку попу: — Попе, болан, шта је ово?
— Остав̓ се, куме, душе ти, — одговори гост — само кад је воља добра, а чуо сам да је гладну човјеку намјерна најбоља.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
” КРВАВИ ДАНИ ИСПОД ЗВЕЗДЕ СРЕЋЕ Позваше нас у рат сви гробови стари, И заветна мис'о, и божија воља, Дух великог цара, опали олтари, Јаук са Вардара и Косова поља.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
У почетку сам морао да потискујем своје жеље, међутим, постепено су жеља и воља постајале једно. Неколико година после оваквог овладавања умним, моралним и физичким способностима, потпуно сам
Касније сам претерано пушио и довео своје здравље у опасност. Али, онда се моја воља потврдила и не само што сам престао да пушим већ сам угушио сваку наклоност према пушењу.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Овога пута више ми се свиђала једна друга пословица: “Где је воља, ту је и умеће.” Становање ван Колеџа имало је једну велику предност.
Ћипико, Иво - Приповетке
Учестао једну за другом. Цвети дотужи: — Говори језичином што те воља, но не дирај рукама! . — Остави се ти ње. Није она за спрдњу! — надометне озбиљно син јој Марко.
Други се стали церити и даље задиркивати док жупан не одсече: — Вечерас ћете се шалити колико вас је воља; сада пригни шију и купи! Опет је пред заход захладнило. Уоколо је тихо и спокојно.
— Ја се празан нећу враћати; у свијет ћу поћи...Видим ја што је: најгрђи је друг невоља, а код нас је има колико те воља... Гдје је корисније, ту је најбоље... — А зборе да је бољи свој камен но туђе дрво, — опази дјевој ка. — Иди ти, иди!
Једна стална мисао одмах на поласку заметнула јој се у глави и прати је цијелим путем: воља да се подаде друтоме животу, досада наслућену, чим прво стигне до намишљена мјеста.
маглом, недогледна, без краја, монотоно дјелује на њену природу, а безразложна туга, из које се на махове испољава воља за жинотом и срећом, мути јој мир на који је била навикла.
— Устани! Да си друга жена, била би то досада учинила! — наставља Марко и стоји над њом. —А што ћу ти? —Ништа, ма воља ме је да устанеш! — и стаде је потезати с постеље. Уто се дјеца почну помијешати по кревету, а оно из зипке заплаче.
! А како би лијепо било да је само своја и слободна, да може ићи гдје је воља! Пожурила би доље к њима, и сигурно међу њима нашла би некога с пријиним осмијехом, и умирила би се...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И у тим експресивним, стилски обележеним јединицама утеловљују се превасходно његова осећања, његова слободна воља и лични став.
периферији коју овде имамо у виду додељује се изражавање емоција и свих индивидуалноличних садржаја у које улазе воља и став.
Стога је у Попиној поезији лична воља, личан обликовни напор уравнотежен са колективним обликовањем у природноме језику: настаје класично строг, сажет, с
су навикли на богатство и непосредно дејство стилскоекспресивних слојева у језику, у којима се исповеда индивидуална воља, став и осећања, а Попина им малорека песма нуди готово заборављене слике и обличја из колективнога и у језичкоме
пре свега у издвајању и наглашеној пажњи према оним моментима у природноме језику у којима је изражено осећање, став, воља и мисао индивидуе, без обзира на то да ли она говори у своје име или у име неког колектива.
А ако ту област чине сви они моменти у којима се изражава осећање, став, воља и мисао индивидуе (управо су они, у не тако давно време, заменили старе, индивидуи наметнуте језичке поступке, тј.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: У овој кући једино ја имам права да се љутим и нико други. АНКА: Па добро, најзад, ако је ваша воља... ЖИВКА: А надате ли се да ћете успети? АНКА: Боже мој, не би' вам то могла унапред рећи.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Модалност реченична (став, процена и воља говорникова) и њена експресивност (расположење и осећања говорникова) у приповедном су тексту већ по природи ствари
Софка, за разлику и од ње и од толиких других, нити је кога волела, нити кога воли кад јој се саопштава очева воља о удаји.
Што год да је чинио, газда Младен се још од малих ногу налазио под будним бабиним оком; напослетку је њена воља постала његовом вољом.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
навака, нафака — оно што је човеку од Бога, по исламу, одређено да поједе и попи– је у току живота; судбина, срећа, воља Божја нехарица — незахвалница, не– милосрдница низам — војник регуларне турске војске пафталија — пушка са више
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ВІ Ја сам, браћо, старовоља — Искре мога жара, Моје тежње, моја воља Остала је стара. Што сам негда загрлио Душом на уранку Пратиће ме црном гробу, Вечитоме санку.
»Стармали« 1887. НА ГРОБУ ЈЕДНОГ СКРОМНОГ СРБИНА Српска душо, Бипарићу Јово, Мало ко те подубље познавô. Шална воља бршљала те с поља, Њом се крило што је врло било. Вредан био, сиромаш помагô, Свуд прилагô што је Србу драго.
»Стармали« 1888. ЈУЧЕРАШЊИ САМ У крчму смо сели Ја и чика Сима; Једну ицу, две ли Добра воља прима. После црне кафе Ошли кући право, И мој чика Сима „Изрјадно“ је спавô.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА. Видиш да си мућурла: да се белиш, да се китиш, да чешаљ намешташ како ти је воља, зато је бог ноблесима руке дао, а не да вуку плуг. (Дува у прсте.
Петровић, Растко - АФРИКА
У сваком случају Либанца је сасвим прошла воља за ловом. Прелазимо преко широке реке, обале пуне крештавих мајмуна.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Нит’ се срдиш Кад те карам, Нити кад те љубим; Ћеф ми дође — Напијем се, Па пред тобом дубим. Добра воља, Добра браћа — Ти донесеш вина; Само, само, неправо ти Кад пробудим сина.
Били да видиш пролетно цвеће? — Па ни то неће. Да шта ми хоћеш, патнице моја? — Xоћy да буде Божија воља...“ ВИ Мишљасмо да ће дуго да траје. — Уђи-де мајко, — издахнула је!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Није ми ништа. — Сад... ја те не приморавам, али те саветујем... — Хоћу да идем и ја. — Добро, твоја воља... Да вам изложим сада начин нашега напада.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! Теби сам помаже небесна воља, И сад ти се показује судбина боља, Сви ближњи твоји теби добра желе И даљни се народи твом добру веселе.
Ти света жељним отвори царски пут. Колики с тобом путују, мудрују! Куд ум, куд воља, куда серце Тежити должно јест, радо чују.
Крв су заметнуле свиње, а коња сам пратио натраг, Кријућ оружје у шупљем деблу, а тајну у грудма. Тако се воља испунила свеца и божија прва, Срца и мишце ми удесне снага се јавила скоро.
да не страда толики нам народ. Боље он један. Ако је правда и божија воља, погодити хоћеш!” Плану и састави нишан, и згоди удаљена старца. Паде, и с душом се растаде; црна га покрила земља.
Па кад већ света дужност, крепка воља И витешка нас рука вечно дружи, Да и потомства нашег судба боља Под тешким бичем варварства не тужи, Претворимо у
Но мамица — Бог јој дао! — Тко би то к’о она знао, Папу све кроз слатке речи Приволети да не пречи Нигда кад је воља нас Уживати вес’о час!
Кажи, боже, шта је право, Која ли је воља твоја.” Натуцало младо момче Са натуцком изабраним. Па говори младо момче: „Дај ми руку, Цвет-девојче, И право је
Осим тога, ево судбе Праведне је јасна воља Показала шта да буде.” Док је ово говорило Момче младо голобрадо, Лице му се зажарило Као небо на заходу Кад се
Старе књиге истините, Мудри људи паметни су, Воља судбе сасвим јасна, Момче младо одвећ љупко, А и дружба навалила.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Неваспитани — Кô разбојници — мрка изгледа; Шта је, што стојиш? Хе!... ВУЈО: Воља л’ ти је, баш бих и сјести могâ. — ну вељу неће бит лијепо? ЈЕЛИСАВЕТА: И није!... Одлази! ВУЈО: А ну, божа ми вјера!
Кнез Ђурђе и Јелисавета. ЈЕЛИСАВЕТА: Тако! То и приличи мушкој озбиљи: Дух решителан, воља гвоздена, Што својом снагом руши бедеме Препона силних људске пакости. — Ал’ још си доста благ!
КНЕЗ ЂУРЂЕ: И тврда би се стена разбила. — ЈЕЛИСАВЕТА: Само не тврда воља, Не мушка реч!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: „Воља и реч?...
КНЕЗ ЂУРЂЕ: И тврда би се стена разбила. — ЈЕЛИСАВЕТА: Само не тврда воља, Не мушка реч!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: „Воља и реч?...
— ЈЕЛИСАВЕТА: Само не тврда воља, Не мушка реч!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: „Воља и реч?...“ Та моја воља беше твоја реч, Твој осмех, суза, клетва, уздисај, Ил’ самог мига она тајна вест Увек ми беше оштра заповест...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
(обично покретна), роба, стока, благо“ мариветлук (марифетлук) ― вештина, лукавост; подвала, шала мерак ― жеља, воља меџлис ― веће, скупштина, седница мир ― свет мирија ― порез, данак мисирача ― бундева млити ― мислити мрлинаш ―
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Те вечери Воља роди се у мени. (1910) МРТВИ БОГОВИ Мудрости доста! О, пали смо ниско. У вечну ноћ нас наше воде зубље, А чини
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Видиш оно стење што се небу пење? То је воља судбе... горко придељење!... Кô боланог нада, небу подигнута, Подиже се гора од камена љута, Болну диже главу, а
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Као да је све свршено, као што је заиста и било све одавна, у потаји свршено, познато, само се ето његов пристанак, воља чекала, одмах се разлетеше по кућама. Час иду код ње, час се овамо враћају.
Ћипико, Иво - Пауци
Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ... И кад очевину дијелисмо, варао је ... а сада, брате, отима ...
—Господарица си да радиш што ти је воља, опази писар, — али .... — Ево пара! — прекиде Петар. — Ево их вама! — и уручи кесу писару.
Маша, гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља да се тој сили подвргне. Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налакти се и гледа у њу.
— и насмија се на њ лаким осмијејком, и погледа га питомим, умиљатим погледом, што учини те мушка воља клону, и, пустивши је на миру, поврати се кући.
Будала! Као да је мени Маша памет однијела као њему... Нека му буде податнија, нека се, ако, је воља, поведе за њим: могла би, поводљива је од нарави. Али што га има с њиме? Маша ријетко када му и треба”.
Код куће дјеца ме гладна чекају. Не знаш ти, Машо, што је то кад су дјеца здрава, а гладна... прође те воља од свега. — Збогом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја. — Збогом, Раде!
—Прошло ... — прогунђа Раде, и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући. —Пошао бих кући! —Како те воља! — уздржавши се наоко миран, одговори Раде. — Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... Потреба ми је!
— и помисли на своју дјецу. — Гледа и мирно пушта да раде од нас они што могу и умију што их је воља!.. Тако је!... А зар смо ми криви што не умијемо? У њиховим рукама је и знање и закон!...
— Зна и он,није већ дите. — Знам ја најбоље! Не,гре посао у реду. Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. Иво је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.
Разуман и правичан, не могаше да се сложи са начелником који је хтио да се баш у свем врши његова воља. Ну како се као присједник није могао сам одупирати начелниковој самовољи и бесвјесној већини, захвали се на части, па
— А ти не би? А знате зашто? Нека сиротиња нима гди забавит' се да је може на надницама гулит' како га је воља... — Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи ... — Онако те бог помога!
— диже жена главу и говораше к'о собом. . — Онда пусти нека раде ча их је воља!... Доста је света миса... А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест' у рајску славу!.... — Ча говориш ти, Јуре?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ми смо црква. Народ у нама гледа божије посланике на земљи, у нама је утеловљен вишња снага и воља. Скинем ли мантије и латимо ли се каквог простог посла, сва ће се узвишеност нашега сталежа истопити, људи ће намах
које ће ме пронаћи како блудничим са својом Анчицом, пустите ме да још мало грешим па онда радите са мном шта вам је воља. Јелена Лауш хрче.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге. Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
Засмеја се млада дама, Па окрете коња врана, Удари га мамузама И прескочи младог пана. Ал' је пану снажна воља, А љубавне муке тешке, И Љубецки јурну пешке Као јелен преко поља!
А озго у самоћи Безбројне трепере звезде кô бледа кандила ноћи. „Не, то је божија воља,“ он тихо збораше себи, „Иначе по крчми пијан никад се тукао не би'. Па и кметица, ето... Он није изрећи смео.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И затој ћу те баксим пред њи да те тепам. Затој ти ово казујем, да после немаш зла воља на менме за тија шамари што си ги од мене изручаја. Саг брго на посла! (Угура га у подрум и гвири.) Улази Сарош.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И она је, као и њена мати, много чинила да проживим живот по ћефу и вољи... Право је сад да буде и Божја воља. Са адвокатом је отпутовала и једна старија жена салашарка, да понегује болесника, и да га касније преведе кћери, ако
Али је девојчици остало трзање усана, нека заплашеност у погледу, мало ослабело памћење, и слаба воља да ради и иде у школу. Доктор Мирко се надао да ће се то временом изгубити, скоро је тврдио да ће тако бити.
Иако она никога није законски усвајала, њена реч и воља, њен очигледни и искључиви живот за друге, толико су већ импоновали паланци, да нико није нарочито питао о односу те
Ако Јулица успе да укроти оног вилењака, ко зна, лепа је и она, млада је, а има у њој снага и воља, ко зна, може још све и добро бити... Баш ти фала, господин Јоксиме! Сад ћу и ја на пут и на одмор.
Види у огледалу да је стално румен, и непријатно му. Пије хладну воду, али и то узалуд, у њему се запалио читав лагум воља и снага. — Шта сте ме окупили! Једаред сам нешто потрефио, и сад хука-бука ни за што.
није било за школу и напор, и од седмог разреда до матуре, разред је маршовао као једна добра чета, један дух и једна воља.
— Зар Павле да не иде на науке? Ја ко ће ако он неће? — Чија је то воља, и шта то има да значи? Дете је здраво, Роза и Јова имају новаца колико хоћеш, а Павле испраћа другове на станицу,
Али писац од њега не би могао постати. Воља да нешто пише, да напише то што је написао, трајала је толико колико је трајала и његова нервозна одвратност после
Бунили су се против тако увредљивог назива и полиција и прота, али воља народа воља Божја, остаде Луди сокак. Виле су се ређале докле је трајао калдрмисани горњоварошки друм.
Бунили су се против тако увредљивог назива и полиција и прота, али воља народа воља Божја, остаде Луди сокак. Виле су се ређале докле је трајао калдрмисани горњоварошки друм.
Опет мир, и добра воља међу људима. Кад је Спиди умрла жена — од тешке анемије просто ишчилела — велика улазна врата су остала закључана,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Од мене зависи цареве и краљеве правити, њима колико оћу земље давати, с њиовом судбином владати и, кад ми је воља, у пропаст ји бацити.
»Ја би се уплашила«. »Ја ба вриснула«. »Ја би побегла«. Како вам је год воља, плашите се, вриштите, бегајте; али агина кћи нит’ се уплашила, нит’ је врискала, нит је побегла, јер је она врло
« О, што се тога тиче, госпоже, ту је уређено да жена може толико мужева имати колико јој је воља, тим више јер тамо није обичај кувати. »То је најлепше кад човек добре слушкиње има.
« — »О, не старајте се, лепа госпоја удовице, ја ћу вас, ако је само ваша воља, сердечније тући него ваш покојни Пера.« — Опет просиоци. »Удовац, има троје деце.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Или, ако хоћете, знак питања у животу можете ставити свуд где вам је воља и, верујте, увек ће бити на своме месту. Почев од рођења па све до смрти, свакој појави у животу човечјем пристаје
Тачка и запета је неки хермафродитски знак, који није ни тачка а није ни запета. Можеш га метнути где год ти је воља, ништа не мења ствар.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ама нећу да питам ни за кога! — љути се један командант батаљона. — идем сада где је мени воља, а он нека ме тражи! — мисли свакако на свога команданта пука.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Јурећи, уређује и помера она поља, њен писак то је злих богова воља. О јури, нек јури воз уз гроктање. И ноћ. Ноћ настаде савршени мрак, А кроз варнице што из димњака бију, - Из
Кад се два намагнетисана тела стану привлачити, ни њихова воља, ни сви људски морали, не могу их спречити да се при влаче све док су у области тог привлачења.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Јакшић Богдан љуби бесједио: „Вукосава, моја вјерно љубо, ја бих теби нешто бесједио, али не знам је ли твоја воља!“ Љуба њему тихо одговара: „Господару, Јакшићу Богдане, говор', душо, што год ти је драго, још ти нисам воље
бесједи својој вјерној њуби: „О Милице, драга госпођице, ја бих теби нешто бесједио, али не знам је ли твоја воља!“ Љуба њему тихо одговара: „Говор’, душо, што год ти је драго“.
у свакоме селу у биоградском пашалуку био је начињен хан у коме је сједио субаша, који је чинио сељацима шта му је воља“) судни часак — смрт суђен ђувегија — младожења кога је судбина доделила девојци сужан, сужањ — в.
година па до смрти) харачлински (ага) — онај који скупља порез (харач) харчити — трошити хатар, хатер — допадање, воља хатлија — коњаник хаџија — поклоник светом месту.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Вечерњи Богу принос донесе. ТКО? Именом којим ти је воља, тим га називљи: ако Богом, ако господином, Христом ли, или оцем, творцем, зидаром ли, владиком, царем ли, или оним,
да је од свега понајсиловитији цар заштоно он и земљом и морем, влада над свим људма у свому царству, и што му је воља, то чини. А трећи је написао да је понајмоћнија од свега млада невеста, да речемо, ето, жена.
А за промену њезину, колико ти је год воља, толико узми од мога блага, злата и сребра.« И каде то цар дочу ту реч, теке исто оста ка безгласан и одмуча.
И нађе онде код илиџе уз дувар у мраку где стоји једна млада жена. Та и приступи к њојзи, стаде је нудити ако јој је воља да дође к њему у дом лежати шњиме. И она му се таки обећа јер ће ити за њим куд јој рекне.
од сад куда ти је воља управи са мном и упути ме. Од сад ти ми буди учитељ моме спасењу водећи ме на пут покојања«. И те речи ми к њојзи
И никакве они к беденом не донеше приправе за узимање града. То мнедијаху: свакад је њихов град, кад им је воља узети га. Него ка своје домаћи господари, делаху села, куће; милкове себи за седиште припраљаху.
А ако ли се о својих воља прескићују мотрећи где се оџаци пуше, подражујући по сокаци псе и проводећи шалу и маскару, остаљајући своје правило
И она томе сверова зато ову реч и изговори: Девојка Ево сам, раба господња, буди мне по глаголу твоме! Да кад би тако воља божија о мени, а ја ћу послужити му божаставному хотењу и вољи, његовој благости.
Те добра му воља ето би да из тебе прође посвећене. И зарад смиловања му се над људма погубљени собом и сам човек зактеде бити.
Куд их памет и њихова воља ка ветар и талас заниха, туд и пристану. Обрћу се, осврћу се, муте се, печале се, како би овај свет достали и
Ствари све не знамо. А за Бога, што можемо знати? УЧИТЕЉИМА Воља је мала част с правдом и мирнија, него ли голема с неправдом и немирна.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџијска ћерка, па макар и отрпела резилак кад оде кући.
Али шта не може чврста воља и одлучна намера?! И Мане је вребао, и најпосле успео. Једнога дана, у први сумрак, баш кад се умотана у бунду,