Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И то наш најприснији, најкрвавији дио. Како бисмо га дакле могли не вољети? На концу, сасвим схватљиво. Опростиво је што људи воле себе управ онаквима какви јесу.
ја, очевидно би значило претпостављати уображено реалноме, фантом живоме створу; значило би, на концу конца, вољети више неког другог него сама себе.
Не вољети грешника и поред тога што је грешник, не вољети га с уздахом (коме у дну ипак има увијек мало горчине), већ вољети греш
Не вољети грешника и поред тога што је грешник, не вољети га с уздахом (коме у дну ипак има увијек мало горчине), већ вољети грешника као грешника, вољети га таквог, баш таквог
Не вољети грешника и поред тога што је грешник, не вољети га с уздахом (коме у дну ипак има увијек мало горчине), већ вољети грешника као грешника, вољети га таквог, баш таквог какав је; вољети га ведро, чиста срца, без тмурног облака које
што је грешник, не вољети га с уздахом (коме у дну ипак има увијек мало горчине), већ вољети грешника као грешника, вољети га таквог, баш таквог какав је; вољети га ведро, чиста срца, без тмурног облака које опраштање оставља на нашем челу.
(коме у дну ипак има увијек мало горчине), већ вољети грешника као грешника, вољети га таквог, баш таквог какав је; вољети га ведро, чиста срца, без тмурног облака које опраштање оставља на нашем челу.
” одговарала: — тату колико и маму, маму колико и тату! — кратко сам пресијецао: — „не, Маја! Не смијеш тако! Мораш вољети више маму, она то несумњиво више заслужује”. Долорес се бунила: „Не ваља тако учити дјецу.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Она га је некад вољела преданије и с више пожртвовања нег што ће га више ико у животу вољети. Једва је ухватио згодну прилику да јој прошапће: — Луњо, не љути се бар сад на растанку. Опрости.