Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Она двојица иђаху поред њега као сенке... Ишли су поприлично, све неким странпутицама некуд су заобилазили... Он се вољно покоравао. Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Срби су то разумели као знак да је вољно, за тренутак, изићи из редова, као кад се, пред улазак у битку, врши нужда, па су урликали од задовољства. „Виват!
Одмах затим, склопио је очи и продерао се: „На моју команду, све, вољно.“ Пошто је био дигао глас сувише високо, испаде као кад кукуриче промукао петао.
је Павле охол, одличан коњаник, удовац, и приметио је да, пред њим, није узео чак ни став „мирно“, него стоји у стању „вољно“, безобразно. Али се преварио у том сањалу, зато што се чинио тако тих, и тужан.
На сваки његов, и најблажи, стисак колена, одговарала је вољно, брзо, као што жене на пољупце одговарају. Исакович онда осети да та животиња, кад хоће, још увек има у себи снагу и
Док се то читало, наредио је Витковичу да одобри став, вољно. Костјурин је знао, из извештаја, које му је слала канцеларија грофа Кајзерлинга, и Колегија из Санкт-Петерсбурга, да
Шала на рачун његовог питања? Костјуриновог питања? Србин је, међутим, стајао пред њим, вољно, хусарски, са прекрштеним ногама.
Са том гомилом одоше и Трифун и Ђурђе. Око Павла Исаковича, који је стајао и даље, на трибини, вољно, са прекрштеним ногама, не остаде нико.
Теодосије - ЖИТИЈА
људе своје, и светим местима која телом походи Господ Исус Христос поклонићеш се, где се сва страдања његова за нас вољно догодише, која ћеш на срцу своме написати, и многима ћеш се образац добродетељи јавити, и сва законоположења Христова
младости, и како је у Константинову Граду постављен за архиепископа својему отачаству, и како је опет узвишени престо вољно оставио и иде по туђини ради поклоњења у светим местима и Христа ради, дивљаше це пацyђујући о његовим трудовима од
И тако са многим сузама целивавши Христов Гроб и Свету Голготу, и сва света места на којима је Христос ради нас вољно телом претрпео пречасна страдања, давши у Господу целив часноме и светоме оцу Атанасију патријарху и свима начелницима
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Зар се тако уста љубе што им зуби роду твоме на разбоју самртноме самим шкрипом главе рубе? Зар се тако желно-вољно обамире на тој руци што ти са ње синоћ војно на самртној беше муци? што ти са ње многој браћи кратки вечак поста краћи?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Матори узима лову и постројава нас као камиказе пред последњи лет. После команде „мирно“ и „на месту, вољно!“ каже драматичним гласом: — Ко вас храни, одева и обува? — Ти...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
и њихове мисли, ма како разноврсним токовима стремиле, каналишу се у једноме правцу. Када им дадоше вољно, да узму порције за јело, људи се ћутећи, а журно, разиђоше и опет се вратише у строј.
Облио је зној и људе и коње. Тек тада командир даде вољно. Али возари нису равномерно шљапнули коње по врату, те опет паде команда: „мирно“, затим „вољно“, опет „мирно“, и
Али возари нису равномерно шљапнули коње по врату, те опет паде команда: „мирно“, затим „вољно“, опет „мирно“, и напослетку „вољно“. Једва нам мало лакну. Сви скинули шајкаче и бришу зној.
нису равномерно шљапнули коње по врату, те опет паде команда: „мирно“, затим „вољно“, опет „мирно“, и напослетку „вољно“. Једва нам мало лакну. Сви скинули шајкаче и бришу зној.
Или се плаше гнева командира батерије. А командир се одмаче лагано, па се онда окрете. — Батерија вољно!... Водници, напред! У галопу смо пришли и поздравили. Командир нас је гледао мрачно и строго.
Можда ујутру, можда сутра. Тамо већ гину. А у некој бари жабе крекећу... Ми журимо у борбу, у смрт... Свесно?... Вољно?...
Несмотреност пешака. До послуге артиљеријске нема кривице. — Тада се обрати командиру: — Наредите да људи буду вољно. Кад смо пришли обали, угледасмо широку сремску равницу.
Насмејах се и ја. — Наредниче, наша је земља сада слободна. иди у село да нађеш стан и буди вољно. — Разумем! — па забацим шајкачу на једно око, опустим дизгине, и заједно са ордонансом запевам из свег гласа:
Поведем јутрос возаре на јахање и на пољани затекнем командира Свету са четом. И они вршили обуку. Кад сам дао вољно, приђем му и он ми тада прича како су синоћ добили нову „робу“. Хвали се: „Прима квалитет“... „Сортимент“...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Увијен вољно у самртну тугу, Са једном жељом, да сам вазда с тобом, Лећи ћу ћутом украј твојих ногу, Покривен тамом, озареним
Зар, драга моја, једино не вреде Часови кад смо бивали нас двоје Сами, под небом ил’ међ четир зида, Предани увек вољно једно другом, Предани без греха, без сумње и стида, Срећни у брбљању и ћутању дугом?
Данас је, најзад, за свагда преболело Вечите ране од судбине штуре, И непомично и вољно, друже, лежи На простом столу хладне просектуре У пролећни, кишан и туробан дан. Миран јој вечит, неменљиви стан!
Космоса, оне ће, ипак, задовољно Вратити се с пута кроз вечно пространство Колевци свог бола и радости, вољно, Да осете живот без тупе празнине, Без очаја пусте самоће, где гине Осећања чудног земно величанство, И да кратку
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Да не буде ово међу нама — да не буде! Ако би нам штогод пострижник донео, то да примимо, јер је ово вољно, а не присилно, и вољно дело доброљубља и милостиње.
Ако би нам штогод пострижник донео, то да примимо, јер је ово вољно, а не присилно, и вољно дело доброљубља и милостиње.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
обићи велика зданија архиепископије и великолепну старинску церков; подобне, и по бедени града ходећи, не могах се до|вољно нагледати, сматрајући различно устројено и од саме природе величествено положеније околостојећих места.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
овај, к'о пирамида Што се из праха диже у небо, Костију кршних то је гомила Што су у борби против душмана Дедови твоји вољно слагали, Лепећи крвљу срца рођеног Мишица својих кости сломљене, Да унуцима спреме бусију, Оклен ће некад смело
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А тамо после издатих наређења, војници добише „вољно“ па се раздрагано клицајући размилеше по широком, ограђеном, простору испред касарне и око ограде начичкане светом,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Оне дају себе без остатка, свјесне што и колико дају. Дају вољно и ријешено. Код њих нема накнадног жаљења и постхумних приговора.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Штавише, њих ликови нису толико вољно одабрали колико су им они просто отели маха. И ваљда из те за нас немерљиве, али за Станковићевог приповедача и
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Но, он брзо збаци дервишки клобук с главе, заповеди дружини да вољно седне, па се окрену поново збуњеном Спаси: — Тој потур се направи божем дервиш: ја сам Суљкапетан — руку овамо,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Испрва нигде гласка, само се чује потмуо бâт од корачања стотина људи. После се чују команде: чета стој! смирно!... вољно..., а одмах затим залепршају се ваздухом стотинама дубоких уздаха и хукања од умора.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Чули сте, и квит! Ја ћу својим примером претходити. Сад можете бити вољно. Кад смо се одмакли, пита Пера „Ђеврек“ Брану „Махера“: — Је ли богати, зашто је твом командиру црвен нос?
Не гледајући Радослава, проговори: — Има то своје значење... Коста, командуј: „Пушку к нози!“ и „Вољно!“ Као да су на вежбалишту, Коста поздрави и обрати се војницима оштрим гласом: — Пушку к нооо-зи! Шљап, шљис, трас!
Шљап, шљис, трас! — На месту вољно! — Јесте ли понели бојеве метке? — запита Бора своје војнике. — Јесмо, господине капетане!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Није л’ Рима древног сила Полубожна негда била? Све раздора сруши власт; Лети Србин, лети вољно На Косово, поље бојно, Нагли своју у пропаст. Сабље звече, Брда јече; Крв се лије, Срце бије.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јест, у тај дух Што по слободи ових кршева, Кô неку светлост своје свемоћи, Широка крила вољно простире, — Поуздавах се, браћо главари!
РАДОШ: Смем, господару! Смем рећи свакад истину; Смем, а зашто не? Тако ми оне крви точене Којом сам некад вољно квасио Тврди остатак царства пропалог; Тако ми оног сивог Ловћена, Са којега сам некад кидисô У тавну маглу дима
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
кô пирамида Што се из праха диже у небо, Костију кршних то је гомила, Што су у борби против душмана Дедови твоји вољно слагали, Лепећи крвљу срца рођеног Мишица својих кости сломљене, — Да унуцима спреме бусију, Оклен ће некад смело,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И прелива се тихо... И вали животних сила Преливаху се тада из моје млађане душе Пространо, широко, вољно, кроз места бескрајно мила. Где ветрић, премирућ чисто, топлином љубави дŷше!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тај утицај зоолошких имена, која смо носили, био је општи, те смо му се сви, вољно или невољно, потчињавали и прилагођавали се карактеру који томе имену одговара.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Изгледа ми да је тога момента у мени замрло све вољно и свесно, и ја сам извршавао туђе наредбе по цени живота, као аутомат. Дисао сам брзо.
Не буним се. Подајем се вољно томе осећању... Баш и да се изврне ауто и ми сви пропаднемо... Јер нашта све ово? Све је без краја и завршетка и цео
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
На високој планини бор зелен. То није ни велика шума, ни широка пољана, Ни оборен храст, ни мртви орао; Соко робује вољно уз везаног господара. ЈЕДНА СТАРА АРИЈА НА МОДЕРНОМ ИНСТРУМЕНТУ МЕНИ, ТЕБИ И ЈОШ НЕКОМ ТРЕЋЕМ Ај! ај! ај!
опет празан Чанак из ког, ко дечко, недокуса, Но заспа баш кад заструји Великом свемоћју укуса, Пићем: утопише се вољно у њ славуји.