Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Дакле, и Стана има вољу с тобом да бежи?... Е, то је чудно!“ рекох му ја... „Чудно, заиста! Једва се видесте, па се већ и заволесте!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зашто се не споменеш прве моје службе и верности? Ја ону исту вољу и усердије и сад имадем, али што ћу ти кад нејмам ни прве снаге ни зуби!
Сутрадан одемо на ручак у манастир онога истога игумана с ким сам се о дуги приговарао. Овде, за испунити епископову вољу, опет упитам игумана шта је најбоље знати.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— И рече Милош: „Господару, сто живота да имам, сви̓ ћу сто изгубити, а твоју ћу вољу и заповест до смрти испуњавати”.
Карађорђе одма рече: „̓Ајде, момче, и моли Бога што си брат кнеза Пеје, који ми је ушао у вољу на Пожаревцу, а млад си и кажеш да ти се сама пушка оборила, а ја би̓ тебе научио како се своје оружје чува, а не би
народа серпскога, и буде у могућству нашему, а уверите се да ћу ја сад, јошт и не јављајући императору, јербо му знам вољу, писати нашему јелчији, барону Штирмеру, и по данашњем куриру, и наложити му да он представи дивану и султану како
само ствар српску и под совесни одговор званија и определенија његовог наложили му, да гледа сам како боље може вољу императорову испунити, и милости императорове достојним учинити се, и за вас добро издејствовати.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок. То нипошто да нисте радили! Одмах ћете му укварити ову добру вољу. — Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ево, ја сам спремна да станем пред лице божје!... Махни оштрим ножем твојим, те учини вољу божју!... Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Дошло ми чисто да плачем! Какав један „систем”, какво „филозофисање”! Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу! Јер она је утеха и живот! Ето.
Некака мрачна тајанственост била је на њему. Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”. Био је замишљен, па, рекао бих, и љут, и као да је с муком пратио мој говор, као да се усиљавао да се
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А Меланија је родитеље звала: папâ и мамâ, имала је своју вољу, и њу су сви морали да слушају, па је увек било онако како је она хтела.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
да се мане за неко време женидбе, ал’, међутим, оженио се врло добро један присни његов пријатељ, те тако опет добије вољу ва женидбу. У вароши Г. има Љуба једног негдашњег друга, који има две сестре, једна је лепша а друга умиљатија.
— Молим вас, не разумем вас начисто. Изволите мало простије говорити. — Би л’ бисте вољу имали вашу кћер за мене дати — то хоћу да кажем. — Сад разумем. — Зашто не?
— Дакле, да радимо? — Да почекамо до пролећа. — Ал’ ако ја, госпођо мамице, до пролећа вољу изгубим? — Но, то би лепо било! То онда ни сад вољу немате!
— Ал’ ако ја, госпођо мамице, до пролећа вољу изгубим? — Но, то би лепо било! То онда ни сад вољу немате! — Сад имам врло велику, ал’ до пролећа не знам како ће бити. — Пролеће није далеко.
Гледић је човек озбиљан, господска изгледа. Гледићка је ђаво, прониче ти у срце; само гледај код ње у вољу да дођеш; код њега је лако.
— Шта мислиш, Марта, како ти се допада Чекмеџијић? Кажи право, имаш ли вољу за њега? — Онако, види се добар момак, искрен. Није баш од најновијег света, ал’, опет, види се да је отворен.
Африка
Ова подвала упропашћује потпуно Н–ову добру вољу. Он сад виче бесан и на сав глас онима што су са нама: „Ко заповеда овде, ко заповеда овде!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Осетиће у росијској војсци оно, што је најслађе на свету: силу, моћ, снагу. Истини за вољу, Павле је признавао да је Волков говорио, да, они, од Росије исувише очекују.
Не може да поднесе мисао, да нешто, што жели, не може добити. Има вољу, и не подноси, да му се, ико, на овом свету, измигољи. А најмање жене.
Да има снажно тело, а још јачу вољу. Она, каже, стално понавља, његовој супрузи: „Како ти, Јулијана, кажеш! Како ти, Јулијана, решиш!
Женину смрт је сматрао за велику неправду, па иако Исаковичи нису били баш религиозни, јако, ту вољу Божију, да му је узео жену, Павле је над собом видео, као неку свињску главу, која ждере све шта нађе.
као ветар, весело, сасвим другаче, него што ју је, малопре, гледао, и он осети, у њеном лаком љуљању, као неку нову вољу, да човека понесе и слуша.
Те сталне претње Вишњевскове биле су ослабиле вољу тог тврдоглавог удовца. Он је у животу, сад, у Кијеву, имао само још једну жељу: да буде представљен царици.
Изгубио је био вољу и да оде у Будим, код Божичке, и да види, још једном, Теклу, и да оде својој фамилији, на насеље, у Бахмут, па му више
Чинило му се, да је немогуће да је, то, рекла царица, да је добро чуо. Али скупивши сву вољу – по дужности – он је одговорио.
Кад чу, међутим, да Воронцов, подвикује: Одговарајте. Отвечајте! – Исакович се трже, прену, па, скупивши сву вољу и снагу, одговори: како је Санкт-Петерсбург желео да види – да доживи то – као што, ваљда, тежак болесник, у ноћи,
Они су, после ратова, рили земљу на Ингулу, на Донецу, да би исхранили своју децу и испунили вољу Божију, да се живот настави.
Теодосије - ЖИТИЈА
Дошавши к проту, пошто је његову, управу Божју вољу извршио, хтеде да се благослови од њега, али га прот дочека и као сина љубазно прими, као од оца благослови се, и
да видевши прославимо Бога, говорећи: ,Диван је Бог у светима својима̓ и ,свете његове, у којима прослави Бог сву вољу своју̓, прославимо, да се достојно и према могућностима на свако добро дело њихово ради Бога угледамо.
А свети видевши несвесну свест и несмерну вољу и неосетљиву природу каменоумља негова, рече к њему: — Ми, дакле, хотећи добро и себи и теби, ово говорасмо.
Видесте да чак Бог слуша обојицу и да извршава њихову вољу. А ово све види се да Бог чини ради нашег спасења, да бисмо разумели како Бог више љуби једнога праведника и слуша га
Патријарх чувши за цареву вољу о светоме, веома се обрадова, јер га и он много љубљаше, и брзо дође до цара. Цар узе овога у помоћ, и рекоше светоме:
А добро је да и ми сада са Давидом кажемо: „Преко светих који су на његовој земљи, прослави Господ сву своју вољу на њима. И: „Диван је Бог у светима својим, Бог Израиљев.
“ А Бог који чини вољу слугу својих на добро, још док је молитва била на устима светога, заповеди и бише ветрови, севања, муње и громови јаки
људима него и о малим животињама и птићима враним, када га призивају, а колико ће пре оне који га се боје и који чине вољу његову услишити, и дати добра онима који моле у њега!
Упути ме по твојој доброти тамо где бих почетак покајању поставио, да се о својим злим делима истински побринем. Ја вољу и завете дајем, а ти трпљење и до конца живљење у пустињи овој даруј ми.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
и за време Светског рата, Јужни Словени су стално нападали политику АустроУгарске и отворено исказивали своју одлучну вољу, да се са Краљевином Србијом уједине у политичку целину.
Ове су особине супротне онима код људи динарског типа, који и у патњама и у радости често пуштају на вољу својим осећањима: говоре, казују све патње, певају и покликују, хучу и јече, свете се и жртвују.
треба запамтити једну чињеницу, а то је појава личности изванредно јаке воље, које су такорећи у себи скупљале вољу целе масе, увек безизразне и некретне. И тако овим самовласним темпераментима није било тешко да се наметну.
И поред свих прогона и претњи у току Светског рата су стално испољавали своју несаломљиву вољу да са Србима и Хрватима образују независну државу.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
То је била једна од њених особина против којих се борила јер је хтела да буде добар активиста, али је мимо њене вољу из ње излетало да овај или онај није никакав човек.
Ја знам све оне проклете Архимедове законе и сва та чуда, само да ме пита. Напиши јој такво писмо да добије вољу да ме пита. Хоћеш ли написати? - упрла је у мене своје светле очи а усне су јој подрхтавале као у грозници.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Али тек нису хтели господару Софри вољу кварити. Но и господар Софра у другоме чему по вољи им је чинио. Тако купио им је каруце и лепе коње, па ако у суботу
Ту је већ судба Шамикина решена. Њега ће отсада звати „мали фишкал“. Тако се лако дао господар Софра преломити на вољу госпође. Једно је свршено.
у десној руци држи чашу са „ауспрухом”, али не онаку „шампањерску” већ праву чашу, па почне и он извијати, па добије вољу и Кречар, и Чамча, па измешају гласове, један удари у баритон, а други у бас, па се саставе опет у алто — ужасан
Софра куповао какав адиђар, прстен или штогод у косу, то није волела много ситно камење, по један, али леп, све је вољу имала на „солитере”. И кћери није рада удати за бакале или механџије, него тражи штогод више.
— Ниси била ни ти научена! — Ви најбоље знате. — Зато немој ми кварити вољу. Нађем ли каквог ваљаног момка, одма’ ћу је удати, а зета овамо. Са Пером не могу изићи на крај.
Он је мислио Пера ће радити што он, тојест како се од њега научи, па ће бити добро. Но Пера није имао за трговину вољу. До краковског пута могло се још с њим којекако, али после, никако с њиме на крај.
— Па нек’ и твој Шамика много не избира; има ту девојака доста, ваљда је која њега вредна. — Ја њему на вољу остављам, нек’ узме коју хоће. Тако им у разговору време прође, па опет сваки својој кући.
„Даје се сваком на знање да ће се данас после подне у три сата продавати на мунти коњ господара Пере Кирића; који има вољу, нека купи”.
добар господин, ја вас поштујем, па и моја мати; и да вам о томе доказ дамо, ево понуђавамо млађу сестру, ако имате вољу, ал’ од овог нема ништа. Фијакер можете окренути. Збогом! Брат искочи из фијакера и оде кући.
Велика му је била утеха што су Јуцу обукли у венчане хаљине, оне исте што је он купио. Ту последњу Јуцину вољу испунили су. Шамика је довео о свом трошку дванаест младића, јурата, који ће је носити.
Последња жеља му је била да га у платнарском дугачком сандуку укопају. Проклиње Сару, ако му вољу не испуни. Шта ће да ради, мора му Сара вољу испунити но она је достојна Чамчина жена, досетљива, метне га доиста у
Проклиње Сару, ако му вољу не испуни. Шта ће да ради, мора му Сара вољу испунити но она је достојна Чамчина жена, досетљива, метне га доиста у платнарски сандук, али га дâ најпре код столара
Црњански, Милош - Сеобе 1
Почео је да броји свеће. Дотерао је до једанаест, даље није ишло. Бискуп међутим благ и насмешен, уздао се у вољу Божију.
Па ипак, Аранђел Исакович је тим више лудео, што је и тада, у том хладном погледу, назирао њену вољу: да све то тако има да буде. Као сребром тргујући, он је хтео да мери њен пристанак, али га она није дала мерити.
Багремови су мирисали и бубе зујале сву ноћ. Исакович, сломивши их сасвим, пуштао им је сад; пред смрт, помало на вољу. Страже ноћу нису више биле онако строге, па и кад би зором понеки изостао, прошао би са неколико батина.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МЛАДОЖЕЊА: Ја управо нисам стао за новцима, нешто сам дао и под интерес, а уложио сам и у ракију; него сам добио вољу да начиним једну воденицу, па би ми баш сад требало. ОТАЦ: Е, фала Богу, у нас су новци увек готови!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
књижевност настала је у освиту модерне ере: једном је излазила у сусрет детету као читаоцу, други пут опонашала добру вољу и предусретљивост, а најчешће је ишла за собом и са собом.
Има понешто и јамба, колико да се види: да је могућ. Змај је пустио језику и ритму на вољу, да буду оно што им најлакше полази за руком: показало се да је то трохеј, непрекорачива судбина наша.
баке, велике усмене књижевнице, знале су то што Поповић примењује у својој повести: да машти ваља сасвим пустити на вољу, па ће све остало само од себе доћи у ред.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: Ко је куповао барут досад, куповаће и одсад. А видимо да из Русије све иде. Зато није требало људма вољу кварити. ЗЕЛЕНИЋКА: Шупаљ је тај Шупљикац.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је тип просвећеног деспота XВИИИ века, врло напредног и врло добронамерног, али који не допушта другу вољу до своју, који неће усредсређену власт да дели ни са ким другим, и чија је девиза: »Све за народ, али ништа с народом.
То му отвара вољу за читање »и другојачијих књига осим црковних«. Та прва читања у Хопову од великог су утицаја на његов духовни
могао, по својим скромним способностима, он је задовољавао духовне потребе шире српске читалачке публике, отварао је вољу к читању и љубав ка књигама, будио љубав ка народној прошлости, јачао национално осећање и положио основе српском
Оном што је сам знао и како је умео и могао, Милутиновић је учио свога ђака, више му отворио вољу на читање но што му је могао дати каква позитивна и сређена знања.
Милутиновић је у сваком случају отворио му вољу за писање. Његош га је у почетку имао за узор, и могу се изводити извесне формалне сличности између Сербанке и
Сима Милутиновић му је улио вољу к читању, развио љубав за писање, дао му прве угладе. Мушицки му је послужио као пример и подстрек.
фебруара 1908. КЊИЖЕВНИ РАД. — У својим успоменама Матавуљ прича како му је мати, разборита и жива жена, дала »вољу к фабуловању«. Талијански језик знао је од детињства, и још као манастирски ђак почео је читати талијанске романе.
Милићевић, Вук - Беспуће
И он је једном осјетио неку луду жељу и вољу да је прегази, као некад у дјетињству, дошао до средине Уне, склизнуо с глатког камена и запао дубоко у воду.
правце његовом дотадањем животу, разгони мрак, уноси свјетлост, доноси стотину промјена, ствара новог човјека и рађа вољу, младост и снагу. .
У томе часу, он осјећаше у себи нешто рђаво и вољу да учини неко мало зло и злобну жељу да је уједе за срце, и он се увјераваше, не вјерујући у то али ипак допуштајући
у њему нешто што је умрло, дати му полета, крила и топле вјере што препорађа срце, улијева снагу, рађа силну и крепку вољу, пуну дивље, безумне и слијепе храбрости и ликовања над животом.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ 50. „И би њему љуба била, Тако м' узе он у вољу, Ал' га мајка не пустила, Нашла њему другу бољу; У те новца тма имаде, А мени га Бог не даде.“ 51.
XВИИ Уђе у дом — ал' напољу Стоји вечер мирна, тија, Једва ветрић доби вољу, Да малчице проћарлија. Тио свуда и све тише, Тице нашле своја гнезда, Сумрак веће, па све више, Већ подегде
Шта гледате, земља ј' ладна, Излетела душа јадна, Опростила с' ови зала, Па се за њим тамо дала. Ох молите Божу вољу, Да тамо јој коб да бољу! Мртва, мртва, истина је, Нешто шушну, ко је, шта је?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сви су га смиривали и митили: — Дај болан, не рондај више. Пусти на вољу старом човјеку. Видиш да је болестан и да неће још дуго.
био је у Банату, отишао да се нађе око бербе кукуруза, па жива згодација да се људи малчице разбашкаре и даду срцу на вољу.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Кад је дотакнем, ко да је гуја дотакла... Приђем, она устукне... Пред тим страхом изгубиш и вољу и снагу... Ето зашто је ага стално ратово... Беснео на другим женама... Седам ме година питају шта је са децом...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
ИИИ Ах! — Али не смем да пуштам на вољу својим осећајима. Силом их задржавам да бих што краће исказао оно што би. А било је много штошта, што се не може лако
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Зашто је друго Бог дао човеку разум, расужденије и слободну вољу, него да може расудити, распознати и изабрати оно што је боље? А шта је друго боље, него оно што је полезније?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
око језера, али који год чобан тамо отиде, онај се више не враћа натраг: зато, синко, кажем ти, не дај овцама на вољу куд оне хоће, него држи куда ти хоћеш.
Наједанпут угледа више себе мачку ће чучи на једној букви, па, да би дао вољу за невољу, скине капу с главе и повиче: — Помоз бог, шјора-маце! — Здраво био, путниче! — одговори мачка.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Како ти је воља. МАКСИМ: Али нећеш ни ти. СОФИЈА: Ја морам. МАКСИМ: Преко моје воље? СОФИЈА: Твоју вољу знам кад треба слушати, али овде немаш право. (Еј, браца Јевреме, сад да си ми!) МАКСИМ: И ти оћеш?
МАНОЈЛО: Па како сам од њега чуо да сте човек учен, зауставио сам се, да вас видим, јер и ја имам вољу на науке, да могу бити по времену чиновник. Зато би драговољно и служио код вас, само да би науку поцрпио.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Само слободно! Опустите се и опишите на шта вас подсећа! Узех читаву ту јаку научну ствар у руке. Истини за вољу, мрља ме је страшно, али страшно, подсећала на разливено мастило. Али нисам хтела да разочарам доктора Манџуку.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Шта ћеш, прија-Видо, таква је последња воља покојникова и не можемо мимо његову вољу. САРКА: А коме је он то, бајаги, казао своју последњу вољу?
САРКА: А коме је он то, бајаги, казао своју последњу вољу? ТАНАСИЈЕ: Па јесте, његова последња воља то је тестамент, а тестамент још није отворен.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ви одсад припадате отаџбини... Она неће злоупотребити вашу добру вољу, али исто тако и сваки онај који се огреши о правила и прописе, искусиће најстрожу казну.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Осећаше како јој се образи час зажаре час охладе. Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу. Постајаше све расположенија и рад иђаше све боље и живље.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Стидни бол прве неправде, лажни жиг срамоте, и прво понижење, кикотом је опекло, али тек кад љубав снагу и вољу ми оте, све је, изнемогло, у неповрат, отекло. Жар, сан, свилу, песак, шта ли, сад, у руци држим?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве. Али се сад на њихов разговор мало пажње обраћа.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ШТА РАДИ МИШ ПО КИШИ Сручи се пљусак иза куће, И небо пусти киши на вољу. Кроз прозор гледам како скакуће Пољски миш По пустом Пољу.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КНЕЗ РОГАН Мож ли знати, оче игумане, рашта ове горе уздрхташе? ИГУМАН СТЕФАН Ко ће, синко, божју вољу знати, ко ли божа прозрети чудеса? КНЕЗ РОГАН Ада што је овај мјесец црвен како да је из огња испретан?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
и учи, даје им као неке чини, како ће се сутра, на дан венчања, и после венчања, мужевима што више допасти и ући им у вољу. Зато је Софка са том баба Симком и пошла.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А сад потврђујем то, и још вас једном заклињем да одржите моју вољу!“ „А ти момче, пошто желиш код мене да останеш, остани слободно!“ Господар изађе а сви главари за њим.
Јадни сердар давао је — што се вели — вољу за невољу. Таки је он у свакој прилици бивао; таки се показао и уочи Божића у својој кући, као што повједисмо.
Јанку је био ред да се с момчађу састаје, јер га сви пажаху, и мило им бјеше да им прича о свијету. Он је давао вољу за невољу, колико је могао, показивао се весео, е иначе се бојао да не ода што му је на срцу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Хранити змију у њедрима. Цепати длаку на четворо. Чекати да с неба падну печене шеве. Чинити другом за вољу, а себи за невољу. В) НИКАКАВ РОД Девете пећке жарило. Десете вуруне жарило. Кумина ми кума, мајкина ми друга.
пријатеље који су му овдје и друговдје и на све четири стране да би му се вазда купили на пуну сопру (софру), на добру вољу, на поштен глас, на свијетал образ; досад, добро а у напријед боље, а подржи му их, јаки Боже, и овако.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
око језера, али којигод чобан тамо отиде, онај се више | не враћа натраг; за то, синко, кажем ти, не дај овцама на вољу куд оне хоће него држи куда ти хоћеш.
Цар одмах заповједи, те онога министра ухвате и да га зету на вољу да му суди. Он му све опрости, не даде га ни убити ни објесити, већ само оћера га изван њиховог царства, да више под
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А за све друго остављам на вољу игуману и свој братији. Ако буду имали чиме помоћи брату који живи у ћелији овој, верујем у Бога да вам неће недостати
један другом: „Ко воли свет и што је у свету, непријатељем Божијим назива се, јер свет овај пролази, а онај који чини вољу Божију остаје у векове.“ (И Јн.
православне заповести одриче, или манастирску неку тајну разглашава, или штогод у уставу нарушава и своју намећући вољу, или све то помешано са показивањем телесних неких страсти, и ако у тим неким стварима пребива, не одричући их се,
Ако у једно стече се сагласност воље, да вам се не противи игуман, а идући за вама, још више ћу чувати вашу обједињену вољу и једну одлуку.
ти, оче духовни освештеног овог стада и наставниче, смеран буди братији, и милостив, сву очинску показујући им добру вољу.
Боље је један који чини вољу Господњу, него мноштво безаконика. ГЛАВА 26 О томе да братија нема работника Недостојно вам је да имате служитеље.
ради, све вас, браћо и чеда моја у Господу вазљубљена, сачувајте све што сам вам ја, смерни отац ваш, заповедио, и сву вољу моју примите и савет и заповест неразрушиво и непромењено, вама на корист и спасење душевно и учвршћење и свима
Јер тако приличи онима који су угодили Богу, да су и после смрти своје прослављени, испуниће Бог вољу оних који га се боје и молитву њихову услишиће, „сачуваће све кости њихове и ниједна од њих неће се скрунити“. (Пс.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Је ли согласно првој науци светога духа? И ако није, није од бога; бог | своју вољу никад не измењава. Оно што се учи, је ли полезно?
више ћеш благодаран бити, више ћеш благодарити, више ћеш љубити, више ћеш се силити за испунити свету и праведну вољу његову.
По служби, пре него седну ручати, ови разговор учини митрополит мојему старцу: „Ето ти, оче игумне, ја испуни[х] твоју вољу: хиротониса[х] твога малога [Х]оповца на дијаконсгво. Но, ви сви упамтите моју реч.
Но, мало-помало, чрез дуго време лепо ти ме учинише, те изгуби[х] вољу к светињичењу. Да нисам страшив био, те да сам куд у планину отишао, ко зна шта би било; али сâм у планину, — за
Прво, за испунити од части вољу свима онима који су то исто зактевали, а друго, које је мени најважније и срцу мојему пожелателнејше и дражајше, за
Жеља к ученију била је начални узрок да сам ја сву вољу изгубио у оном сремском рају, то јест у Фрушкој Гори, у [Х]опову, дуже пребивати.
си свету исполњавала вољу. Прими ови знак вечне моје благодарности и воспоминанија. Проповедајући и славећи ја добродетељ и име твоје, слаВим
Обнадежди ме поп Антим да не токмо коју годину, него и сав живот могу у Бечу провести ако узимам вољу и усердије лекције јелински предавати.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Дед, путници, не премишљајте много, јали ћу ја пуштити друштву на вољу.“ А Личани се згледаше, па сваки извади кесу и остави по ништа, нашли смо око двајест талира.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Али тама око њих, све гушћа, одузима им вољу. Уосталом, и песник и Кнегиња знају да, у времену, питања углавном остају без одговора а да, ван времена, не постоје.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- Ми сви сад знамо: хоћемо слободе, И да смо своји у рођеној кући; И пре но што нам мач срца прободе О вољу нашу он ће крто пући! Ми верујемо! и стиснутих пести, Са руку наших ланце ћемо стрести! В.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Немац је апарат, господо, ништа друго. Он ради како хоће онај коме је потчинио своју вољу, али никад сам нити мисли нити ради.
— Сад, кад је минуо сав тај ужас, кад је све то отишло унеповрат, а бујна нека физичка одважност распалила вољу, сад кад се и сама чудила својој новој снази, њој се чинило бесмислено задржавати се на томе, расипати и даље снагу,
Жеља му је, наравно, била да на женскоме полу погледу пусти на вољу, али има ти ту и свакојаких других привлачности и сваке сорте необичнога шаренила.
тужилачке стране, сасвим провидна и просто у томе била: утицати на слабу вољу наје — оптуженога Икете мајке — чија је слаба воља за равнањем у овоме спору и са циганском малом била од оне стране
Но на ово св. Петар оклеваше да одговори и снебиваше се, пошто у том часу не погађаше вољу Божију. — Е видиш, Петре, — приметиће Господ, изводећи га из забуне и кад се увери да светац још увек оклеваше — што
“ И би му мило и бог зна како што ће Божју вољу моћи испунити, јер дотле никад није било да наредбу Његову није извршио.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Исто тако нема никаква значаја ни чињеница да ли смо туђу вољу усвојили као такву или смо је, да бисмо је учинили пробављивијом (а у томе сам откривао баш најбитнију црту слабића),
(а у томе сам откривао баш најбитнију црту слабића), претходно асимилирали путем наше психичке измјене ствари у „нашу” вољу.
на љествици успјеха, угледа, власти (а то значи у првом реду власти да другима ограничавамо слободу и намећемо нашу вољу) увјетовано тиме што се претходно и сами потчинимо туђој психичкој присили.
Привремено се потајати, камуфлирати сами себи туђу вољу у рухо наше властите самодисциплине, мудро и без роптања потиснути у скровити мрак душе нашу слободу, да би касније,
да израз сабраности на мом лицу испадне довољно увјерљив (јер, боже мој, човјек је понекад уморан па ни уз најбољу вољу то му не полази за руком!), одмах би се позлиједио: — Ти зијеваш, наравно. Тебе то не интересира.
Ја ту ни уз најбољу вољу не могу више ништа да измијеним. — А молим вас, одакле и зашто та стрка, та јагма, те афере?
Видите и сами, ја бих хтио да будем оптимист, имам најбољу вољу. Али не знам како се то чини. Ако ви случајно знате, помозите ми!
за виолину одмах причала младом доктору, и да су то узели као добар знак: болесник, као, опет помало добија вољу за живот, буди му се интерес за вањске ствари, за ранија бављења, и тако даље.
— Болесник мора имати вољу, разумијете ли ме, вољу да оздрави! Без тога нема ништа, драги мој! Без тога је залуду сва медицина, сви лијекови, све
— Болесник мора имати вољу, разумијете ли ме, вољу да оздрави! Без тога нема ништа, драги мој! Без тога је залуду сва медицина, сви лијекови, све инјекције!
Па што буде! XВ Хм! „Морате хтјети да оздравите, морате имати вољу да оздравите! За све је потребна воља.” А ја, ето, као за несрећу, увијек сам имао много жеља, веома много жеља — а
Свак бира оно што воли; неко воли снагу воље, а неко цигаре. Генерал је поступио онако очевидно зато што је волио вољу него цигару: у противном случају би био изабрао цигаре. Па управ тако поступам и ја! Тако сам мислио онда.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ту још може помоћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу. Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне.
Сва ова забуна потраја само један тренутак, један миг. Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодлучно: — Можете сад говорити што ви је драго...
имао довољно узрока да скрива своје стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом.
Бесна необуздана пијанка занела је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
око језера, али који год чобан тамо отиде, онај се више не враћа натраг; зато, синко, кажем ти, не дај овцама на вољу куд оне xоће, него држи куда ти хоћеш.
А Насрадин сваки би дан узјахô магарца па ишао некуд по Стамболу, куд он хоће, а тај дан пустио Насрадин магарцу на вољу, да га носи куд магарац хоће. Једва у нека доба нађу га царске слуге и кажу му да га цар одмах зове себи.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Ово дело је некако пробудило моју слабу вољу и почео сам да вежбам самосавлађивање. У почетку се моја решеност топила као априлски снег, али сам убрзо савладао
пампуре од плуте по површини воде, аутомати који су погрешно схватили резултујућу силу спољњих импулса као слободну вољу.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ова примедба примљена је са великим одобравањем и сви смо се сложили да пустимо машти на вољу. Од тога часа наше гесло је било да се може слободно маштати и шалити на било чији рачун, али на своју одговорност.
Ћипико, Иво - Приповетке
Али кад за себе поче сазнавати, инстинктивно наслућиваше на себи туђу вољу, те поче сумњати, а бијаше начисто сама собом тек онда кад је једном у завади неко разјарено дијете пријекорно назва
А Марко увијек за њом пристаје, сам је у кући, а и она је сама. Биће своја, неће требати да слуша господареву вољу... Па она увалица одмах испод куће... она се одлучи, — пристаде, и учини Марку по вољи.
Али у најљепши час претрже своје мисли и настоји да себе савлада. Силом хоће да подвргне своју слободну вољу, у овоме одлучноме часу, навици; сазива у помоћ све оно што је чула о тежини и светости брака, али никако не може да
Но он, поступице милујући је, све јаче гори од пожуде, и нехотимице зближи се, да му осјети мушку вољу, и шапће јој: —Заклонимо се у ограду! — и, звјерајући очима, тражи уоколо згодно мјесто. Она се одлучно брани.
Антица осјећа ноћ и њене шапатљиве гласове, осјећа његову тешку руку, топлину живота му, врућ задах из уста и мушку вољу, али никако не може, ма да се сили, да се за њ загрије: једнако јој други познаници пред очи долазе; и како се ноћ
Из разговора дознаде да се оженио и да ће осле рјеђе на море ићи. Осјети пред њим насами сву одавна потајену женску вољу: ко зна хоће ли га већ икада видети? Та је држи приковану на мјесту, и никако да јој се отме.....
увиди да је све залуду, па јој се погдјекад учини да је лудо силом хтјети у себи сатрти своју бесвјесну просту вољу, — па напокон она је на тај начин од непознате јој чељади и на свијет дошла!
То је њено, а за туђу вољу, што јој се намеће откад за се зна, већ давно је замрзила. Али се Марко не брине за њена унутрашња чуства; једнако је
што јој је био вјеран, да се није обазирала на свијет и његове навике: зар да свијет боље од ње саме познаје њену вољу? Тако дуго стоји и забавља се са својим мислима, а што би од ње било да њих нема?...
Антица погледа у отворену пучину по којој лагано, сушећи једра, лађе миле, па јаче осјети у себи вољу за животом и вољу да чим прво своје дијете види, да му гладну пружи своје груди, да га надоји, — и очима и свијешћу
Антица погледа у отворену пучину по којој лагано, сушећи једра, лађе миле, па јаче осјети у себи вољу за животом и вољу да чим прво своје дијете види, да му гладну пружи своје груди, да га надоји, — и очима и свијешћу захвати уједанпут
И чињаше ми се немогуће да ће се игда припитомити и под теретом трпељиво поднашати над собом туђу, господареву вољу... Старица попође мало и оштро звижну неколико пута.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ту не помаже позивање на добру вољу, него једино довођење до свести разлика које нам показују да једна иста или слична конвенција може да има и има две
за експресивне и „питорескне“ гласовне, ритмичке и сликовне ефекте којима би песник деловао на нас намећући нам своју вољу и осећања, односно свој индивидуални доживљај: у њима се, напротив, целом структуром песме активирају, међусобно
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Идући од епизодичног јунака ка главном, Станковићев опис све дубље сеже у пригушену јунакову личну вољу, осујећене жеље, потиснуте нагоне и, врло често, из тела његовога избија јака чулност.
она је с „новим татом” помало намештено присна и помало усиљено срдачна, па на махове, као заборавивши се, пушта на вољу чулној навали из свога раскошног тела, што Марка еротски опија, обезумљуде; али, с друге стране, она је и дубоко
Тако и помињана Софкина повремена пуштања на вољу своме телу у присној близини и при дотицању с Марком нису хотимична, нису ни свесно повезана с еротским, али јесу
И, богат, моћан а самоуверен, он је могао и смео што други нису: да тој својој љубави потпуно пусти на вољу, да јача, постаје све дубљом како је ћерка расла, развијала се и залазила у зреле девојачке године.
Очигледно је да баба Стана, са типичном женском обазривошћу и стрпљивошћу мајке, прикрива да унуку намеће своју вољу.
се мењати место предметима међу којима се јунакиња свакодневно креће) отиснути морални прописи (не сме се пустити на вољу своме телу, својим чулима и нагонима).
Ослобађање тела у затвореном простору, пуштање на вољу своме чулно-чувственом животу међу блиским људима у породично-родбинском кругу, опонирано је с извесним - час јачим
Јер, будући да уз ретке изузетке ћуте, ликови не могу свој став и вољу, побуде и чувства приказати у изворноме говорном облику.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
На темену остао само један сребрнасти прамен, пркосно уздигнут увис, као да сведочаше да овај старац има и вољу и крепост једнога Вукашина Мрњавчевића, иако је сад бедни рајетин у крају где речи каурин господар даје тежу погрду,
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: Он ме нигда није терао радити, али ја сама имам вољу. ФЕМА: Ето ти, исти отац! Тако је и он имао то лудило у глави да ради, па да ради.
То ће бити мамзел, што ће се пара тражити. Верујте ви мени, мадам, у Паризу неће бити такове. Имате ли вољу удати је? ФЕМА: То је моја једна жеља; али, знате, да ми је какав ноблес!
Ми смо на вас заборавиле. РУЖИЧИЋ: Колеро земли, лице твоје јест предјел руготи. САРА: Мој господин рођак има вољу све високо говорити. Тко вас је сад разумео?
ФЕМА: Адиес, Жан. (Василију.) Само француз сун мамзел. МИТАР: Немај бриге... Збиља, Фемо, да л’ би ти имала вољу ићи у Париз? ФЕМА (изврће очи): Ах! Лес Париз, лес ноблес, лес модес, лес интов.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ова подвала упропашћује потпуно Н–ову добру вољу. Он сад виче бесан и на сав глас онима што су са нама: „Ко заповеда овде, ко заповеда овде!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
гаће вири наго колено, Баш кâ у лонцу леђа рачија Што се у врењу хитро премећу, Отварајући гладном желуцу Још већу вољу доброј ужини... И пас да види твоје колено, Зинô би, лаком, па и угризô. ИСАК: И намах липсô месом отрован.
Бар да га никад нисам видела! Бар оне ноћи не!... Ал’ она ноћ У пустим груд’ма спомен остави: Последњу вољу оца рањеног И прву љубав!... СТАНА: Гром вас убио!... (Одлази јаросно.) СПАСЕНИЈА: Ох, мајко, мајко!... Ено је, оде!
“ Она га опет стаде молити. Нато ће опет тмула грмљава Упорну вољу њојзи јављати: „Ја морам ићи, видет шта хоће; Раје се тиче писмо пашино!...“ ПРВИ ТУРЧИН: Прави јарамаз ђаур!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Када нам је изложио оно што је било најболније, изгубио је вољу за даље причање. Потом у разговору сазнали смо да је покушавао на све могуће начине да се дочепа Гренобла, ма само на
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Утрефим ли се с тобом на каквом весељу, Не показуј нимало к мене добру вољу, Нит' сести како ћеш до мене ти гледај; Иштем ли играти, руку твоју не дај.
Над самим собом најтежа победа! Не дај да расту заједно с’ силама Ти тајни врази твоји. Вољу Најпре под јарам подвергни ума. Ненаучена служити, владаће Немудро с тобом.
Тек што је с јутра од истока стазе осветлило сунце, Ђорђе Крушедолу цркви, к Мајки Анђелији дође, Вољу да испуни божју, Архангела, светог и краља. 1838. Милош Светић СТРАДАНИЈЕ СРПСКО ГОДИНЕ 1813.
Дигде л’ руку да т’ упита шта желиш од груди Њених, кажи: Верност коју чесни хране људи. У смеју јој на уснама вољу ти примети, Буде л’ добра, тад помисли да си већ на мети.
А кад јошт два срца нејављена жеља привлачи, Онда су треће очи отров за добру вољу. Док су Адам и Ева по рају ходали сами, Рај им био је рај, нису ни знали за зло.
Туд ли шибате? Стари се не хвата миш том мишоловком, децо! Добро! Трчите кад имате и вољу и ноге. Младе ноге могу млада куд зовне памет.
Ал’ тек што замириши прекрасно носу пиленце, Тек што прва ока отвори к пиву вољу, И тек што преко жице превуче цичуће Штраус Гудало шимширово: удари, ето, киша.
Сину сад, прсну затим, огањ и тресак носе. Ништа т’ не може тако присвојит брзо, Не може ништ’ му тако улити вољу твоју Као повољан говор и новост угодна мисли: Разговор често један цео пресуди живот.
Ал’ ми у исто доба и мајке вера и кћери Света чистота вољу несташну тесно сапну. Неће усна моја са лица т’ росу сатрести, Сам у себи рекнем. Мајке је вера света!
А ко тице, зверад храни, Он ће с’ бринут да сахрани И теб’, баку остарелу: Ми добисмо вољу смелу, Мила мајко, тамо поћи; Могнемо ли натраг доћи, Биће свима дост’ помоћи.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
младост гледала Са прозорија хладног гранита Величанствених оних палача, Одакле мора власници седи Свемоћи своје вољу челичну Јављаху земљам’ и владарима... Не преваристе ме, не, знам вас ја!
БОГДАН: И заплакала се? А што се заплакала? ВУЈО: Е што?... Што је и Ђурђе срца Иван-бегова, па јој богме не да на вољу баш како би она шћела... А жнате, ђецо, и Латинка је, па је срце по ђешто и за својима прибољева...
жице сукала, Да ми на жеља гласној тамбури Под лаким перцем оно спроводе Што им ја гласом тврде одлуке уз добру вољу тихо успевам... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ал’ Србо није Талијан! ЈЕЛИСАВЕТА: Од хијене се лакше питоми Владар пустиње — лав.
Бог да му душу прости, а био сам му много у вољу; ријетко да прође дан, а да се са мном не насмије... Једанпут баш у боју.... ЈЕЛИСАВЕТА: Дост’! Казуј што си дошао?
КАП. ЂУРАШКО: Умреће! Сад збогом! Одох ти, звездо, вољу вршити Одох му вита ребра кршити, Сатрт му живот, смрвит пакости, Ја у мрак одох... Збогом, Светлости!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Страх нас је од сунца, ноћ нас ужасава, А Молох зажарен целу вољу гута. Куда из тамнице са седморо брава? Куда, док нас Минос у ланце не спута?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
« И тобож од побожности пушта на вољу [сузи, болу]. Чита псалме, вапаје, бол. Чита као себе да чита. Чита док год се његови не врате, не затекну га над
Ћипико, Иво - Пауци
А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује као да је на јави...
—Дражиш ме? — рече он живо и чисто је погледа. Она сагледа у његовим узиграним очима ватру и вољу као никада досада. помисли, „човјек је!” и примаче се к њему. —Што ће ти кобилетина? — пита га. —Напојићу је.
— А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј! Јуче чисто као да си ме чарком опчинила,ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем ... Једнако ум ме к теби носи!... Хтједох ићи кући, жени, знаш...
И све страсније је милује... Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку вољу... И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради... И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако. — Раде!
—Имам и друге неке ствари да продам, — вели Раде. —Што друго? —Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш. —А што ти продајеш, Раде, сада кад није Земан? — опази стари Ждрале. — Твој отац није био такав!...
Положивши испите зрелости, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом. Против очеве воље свуче питомачке хаљине. Честит, надахнут најљепшим мислима, отпутовао је из
А кому није! Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни приврнут', а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат'... И момак ућута. Иво се подаде осјећајима обасјане љетне ноћи.
Дјевојка се снажно уздржавала све до задњега часа, но на растанку не могаше одољети сили и попустише на вољу осјећајима... Након велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. Затече је у кући.
Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише. Али дјевојка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. —Нимате ви од мене потрибу! — једва проговори.
Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана. А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Човек изгуби вољу да с њом има посла. Док је ослободи оне љуске, жела га остави. Хтео сам да кажем: Па, забога, Кирча, данас је барем
Гледам испресецани предео. Јаруге су се испречиле, изукрштале. Врзине и растиње сваковрсно. Оморина је — слама ми вољу. Хтела бих, а не могу да се померим с места. Не могу да учиним ни тај први корак. Да ли сам узета? Шта је са мном?
Зар то неће бити доказ нашег страха пред судбином и наше неверице у добру вољу и намере Господа. Зар ми сумњамо у потпору Свевишњег? Рекао сам то Макарију.
Другог Милутина са војне краљеве, разби разбојнике што беху опколили његову кулу у Вратимљу и поново васпостави своју вољу и моћ у жупи моравичкој. И врати мир пољима и шумама плодне моравичке долине и поново би оно што је некад било.
Рећи ћу да сам дошао с молбом да ми се помогне око оправке манастира. Не помињући Доротеја, показаћу нашу добру вољу да сукоб изгладимо. То ће бити знак да ми нећемо дизати грају око свега тога.
Не може се без неких простих потреба, макар како узвишен порив калио вољу. На томе се сломио покојни Прохор. Али, на жалост, на томе неће пасти и Никанор. Никанорови циљеви су приземни.
дошљаке на миру док не приону за земљу, дечурлија док се не накоти, жене док не затрудне, док неспокојници не изгубе вољу за скитање. Онда ће, наравно, послати своје копљанике, свога Дадару, да покупи дажбине и младиће за војску.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И слутиће вечно. Ученик На овоме пољу Нек слобода моја сахрањена спава, Јер Истина твоја потчини ми вољу, А душу ми, ево, страхом испуњава.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Кажу: свако је своје среће ковач. Свако има своју властиту главу и своју слободну вољу. Али да скујемо своју срећу, корисно је да знамо какве нам опасности прете па да их избегнемо.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Прозрео је и своју кћер, кад је поодрасла, лепо учила, рано истакла особит карактер и вољу, заволео ју је и као дете и као друга, поштовао у њој оно — што је твоје, Милице, и деда Савино, и што ја немам.
— Да ми је разговора с неким паметним човеком, или да ми је да видим планину! Губим стрплење и вољу за рад. Понекад мислим: прснућу... А глава ме сваки час боли...
показала му да се полако крње и готовина и приходи; али он нема страх од брига, и нема, што је страшније, ону мушку вољу да тежи да заради и привреди...
Познавала је добро попадију, а господин Јоксима више ценила од попадије и кад је пуштао језику на вољу на рачун њене куће.
Мирна равничарска вода, која се лако прекраја у канале, која своју вољу нема, свој разговор нема, своје дубинске тајне нема.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
удубљен блудио, желећи докучити шта је пацов изгризао; но бадава, сав мој труд и подвиг би сујетан, зато сваком на вољу остављам нек толкује себи како оће, или како уме, или како достиже (то није свеједно), а ја идем даље стари рукопис
Тко може посумњати да од оваког неће бити добар трговац? — Ко има вољу да му син особити филозоф буде, или по немецки Фреyгеіѕт, он му у детинству представља да патка зато лети што има
Но сад, г. Диоген, имате ли вољу јошт нас за наше аљине исмејавати? Видите, наше злато светли и без вашег фењера, а ја мислим да се и ви не би срдили
Роман није ни по сата јуначества у ркању показао, кад силфа Селимандра, којој се наш ирој не знам зашто допао, вољу добије од дугог времена показати му његову судбину и наговестити како се при гдикојим случајевма владати има.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
од разреда до разреда, али кад сам се сетио колико сам напора ја уложио провлачећи се кроз разреде, изгубио сам сваку вољу да се још једном враћам у њих. Радије ћу учинити преглед школовања по предметима.
стрпљивости магарца, — он је све то са таквим одушевљењем говорио, толико нам је густирао, да човек чисто добије вољу да постане животиња. Уосталом, ми смо ђаци то и били за њега.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Уосталом, прошли смо ону шумицу, сад нема више чега да се плашимо. А ево га и село. Добих вољу да се разговарам са командиром. — Господине капет... Пред нас искочи нека прилика. Реч ми застаде у грлу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Мала свест, с претензијом на слободну вољу, која је остварена у човеку, не мора бити јединствена у природи: могућности су њене безграничне чак ако иду и по
Ништа се не противи мисли да је остварена још једна, можда већа, свест са много јачом претензијом на слободну вољу: и да од ње можда зависи наша.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Петар Добрњац има неустрашиво срце, мудру памет и несаломљиву вољу великог војсковође. Његова војска је тешко изгинула, његовим војницима је „лице потамнело од проклета топа и кумбаре
Ил’ ти жалиш брата Мустај-бега? Ил’ његова блага големога? Ил’ ти није у вољу Стојане?“ Одговара Туркиња ђевојка: „О Стојане, жалосна ти мајка!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Стриц је нашао перо дивљег лука. Пјесник тек што га омириса, већ се намршти. — Пхи, од овога би само добио вољу да се свађам. Носи ми га даље од носа или ја носим нос даље од њега.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
То ли ти је царска столица твога оца Давида, Исусе мој!... Ама жизнодавче, прознајем твоју вољу штарад си ти на висини, сред света овога на дрвету растеглио своје руке.
И у вољу им би њено играње и пљескање длан о длан... Кћи Иродијадина са својим пљескањем угоди Ироду... Дшти Иродијадина је сулу
Та исто смисли се, би ли то у вољу било свештеником и свему народу?« Ако је и врло угодна Богу била, ал' скоро цркве себи не изволи правити.
Нити пак толико хајаше за то пријављивање му цар. Како је да је, он већ кћаше своју вољу испунити и доправити јој тај храм.
Да зна сваки јер бујну човеку ни младост а ни старост није за поштење, теке раслаби ли се човек и дâ ли се на своју вољу, седа брада ни за јадну му хвајду није, и боља је стидљива младост оштроумна и шмишљена.
« Ал' оним то би у вољу, тек исто да достане Дину за своју жену. Принудише сав град те мало велико што год би мушко, све се то обреза.
Пак му толико гови и поштење му носи! Би ли то коме на вољу било, да тко у сандук уједно смеша са свиленим скупим господарским новим и чоханим рухом које старе, блатне, ушљиве
И то поваздан јоште и ноћи примакнемо. Потом, изгледајући на зубе кирију пружену, што ли нам се јоште свиди у вољу, радимо измамити те к себи одшикати још и с преваром!
је, јерно што је криво и тамам равно, на обадвоје то мрзи Бог; што ли је право, иако најмање чртом повише, то му је у вољу. Порцијаши и осталог данка збираоци, не дерите без изма људи, нит што више закидајте од заказатога вам узимања!
Какви млади, такви и стари. Двојим господаром један слуга с пословањем својим не може на вољу угодити. Не рад душе, него рад гуше. Триста зала из свога им грла. Блудљиво разроко око не спажа чистоће.
и дурма о тому настајавати, како би што угодније и полепше пробирније, чим паслађим слови мазније залагали вас на вољу примања...
се свиди за то све доконале с тобом, твоја је већ утроба ето несмештенога нигде у себи гле сместила ако ти и не би у вољу на то било! Где је ту је већ.