Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Што ово значи, свак зна. Нађи пре прави пут, пак онда теци. Не млати недозрело воће, кад сазре слађе ће ти бити. Не крши гране које ће ти догодине родити.
Ништа зато, он на сваком поточићу пере се и метанише, једе до ситости кад једно кад друго воће, као у неком восхиштенију восклицавајући: „Боже, благодарим ти што си оволике сласти за човека створио!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и господарио, поповао и војводовао; путовао по народном послу далеке путове и код куће мирно седио и у мојој башти воће каламио; војевао сам опасне ратове и уживао благодет општег мира; с царевима говорио сам слободно, а каткад збунио ме
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже. Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве. Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Или уђе у село. Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће... Изнајпре га то овесели; али, мало-помало, та му једноликост додија, он сагиње главу и постаје зловољан...
Он изиде напоље и поче лутати по воћу... Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити. Мимо воће прође Иван... Па као мимо турско гробље! Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро погледао...
Али у кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакости погледаше на кућу Алексину: — Вала, и теби је одзвонило, угурсузе матори!
Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. Презао је на сваки шушањ и изгледао... Најзад се све у кући смири... Ето и ње...
— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!... Него... да седнемо... И, узевши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше... Трава је била доста росна, али се ниједно на то није обазирало.
Африка
Гледам тај скромни раскош о коме је сањао Бодлер или Дела Кроа. Не чуде се да их нећемо. да миришу „на воће“ и зато се парфимишу амбром. Шминкају се најдивније, најнеприметније и најнежније што се да замислити.
Ево да не морају ни прстом мрднути да би помогли да ове рађају, гране им дају хлеб, чоколаду, шећер, млеко, воће и цвеће које је храна за очи!
На покривеној пијаци лечник продаје гомиле корења, брегове ђинђува, афричке шафранске и индиго боје. Најфантастичније воће, Купујем један диван калбас (чинију) од меког дрвета, на коме су пирографисане птице у сплету разних шара.
Мирис шуме у ноћи на лим, на воће, на коже звериња. Вуије каже: „Мирис афричке ноћи!“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас; светлеће мушице на
поћи и залутати овим крајевима, без икакве спреме, без икаквих удобности, сам са дивљацима, делећи с њима њину храну и воће, спавајући на гранама!
Црнци, кад их Европејци науче, постају јединствени кувари. Вина свих врста, воће свеже и сочно, о каквом се у Европи и не сања.
Волим њихов јединствени дах тела и уља којим се мажу, амбре и трава, што све одише као неко дивље воће, чега сам се толико гадио после посете конакријским девојкама.
У дрвимо, крај колибе пред којом једемо, проналазим да има пуно нагих девојака и младића. Једу воће, и крију се од сунчеве врелине. Тај дан је дан мога крснога имена.
Све је вруће. Овде је сунце непријатељ, вода непријатељ, воће непријатељ. Следујући пример Либанца, који тврди да вода, само ако тече, не може носити болест, ја замачем главу у
Када застане воз, дочекују нас црне музике, афричко воће и дуге шетње поред вагона. Каже се у шали да на тим станицама воз толико стоји да, када се крене, он се једва извуче
Црњански, Милош - Сеобе 2
Највише га је зачудио зид, крај њега, који је био постављен кожом, а у тој кожи биле су израђене тице и воће и цвеће, у кожи и седефу. Био се намргодио.
Теодосије - ЖИТИЈА
старца измолили молитву и благослов, заповеди им старац да седну и све што је свети старац имао y ћелији — пустињско воће варено, и са њим маслине и хлеба предложивши, љубазно их угости, а душе њихове насити многим добрим речима.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Знатан број јужнословенских орнаменталних мотива су турскоисточњачког порекла. Много воће и цвеће, као и неке зачине и мирисе, Турци су пренели на Балкан из Мале Азије, и они носе више или мање искварена
црвеница (терра роѕѕа) по вртачама, увалама и пукотинама у кречњаку, иако је малог пространства, даје поврће и сочно воће, нарочито грожђе и маслине.
Кад се силази са висина мијачке области изненаде виногради, воће и кестенови, који почињу од села Косоврасти. Ти јадрански приморски утицаји продиру уз долину Радике и даље све до
Кестење и воће прати терасу дебарску и даље све до Пишкопеје, до Буштерице, одакле почиње Љума са суровијом климом. Око села Баништа
На њеним странама, добро заклоњеним од северних ветрова, успевају винова лоза и воће с орасима и кестенима. По дну се гаје пшеница, кукуруз и хмељ. Исто тако има у изобиљу хељде и проса.
Долина је засејана кукурузом и ражи, али само на сунчаним странама. На њима успева и воће. Супротне су стране под шумом која се спушта до дна долине.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Па онда воће, смокве, урме, наранџе; већ је у фебруару јео зреле кајсије. Купô се једаред у лагуни, баш близу мора, и то је морска
где је морао жедан да стоји у води до колена, која би му се измицала чим би посегао да је пије, и гладан да гледа у воће више саме своје главе које би му се измакло чим би покушао да га убере; Танталове муке — чезнути за нечим што је на
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тако је било и кад се селио са читавом кућом. Понегде, уз воду, било је тихо, топло лето, сазрело воће, добри људи, али тек што прође зима, опет су ишли даље. Кад му је умро отац, хтео је да се смири.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“⁴¹ По истој логици, бременита жена не сме да једе „наједено“ или црвљиво воће јер ће после детету излазити ране по телу које тешко зарастају.
(Вук, бр. 1754) — Што пре зрело, пре и труло. (ЛМС, 1859, књ. 99, бр. 423) — Рано воће брзо труне. (ЛМС, 1859, књ. 100, бр. 320) Узраст и промене — Побијелио, а још памети није стекао. (К-Љ, НБ, бр.
одређено време, а да прерано сазревање има штетне ефекте („Много треба времена док од детета човек будне“; „Рано воће брзо труне“).
) Пребрзо сазрети, сматра народ, није повољно. („Јабука која доцкан сазри, дуго стоји“; „Рано воће брзо труне“.) Дете се, зрењем, попут биљке, по унутрашњој нужности, развија и расте док не достигне зрелост (свакако
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Преждеравати се три дана? Па где је тамо уопште природа? Онај прашњави пут испред куће? Оно шкрофулозно воће; ти то зовеш природом? Оне сељаке уцењиваче, што само ваздух не наплаћују? Шта је за тебе, уопште, природа?
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Колера ударила, људи из нужде једу незрело воће и краставце, па ће сви поумирати. СМРДИЋ: Па гди су ти доктори? Зашто не казују људима да је то нездраво?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Триес и шес мајци лета — То заиста пуно смета. 73. Али ћерку, он је оће, Загрлити, пољубити, Ал' утргнут тако воће, Не може му, не мож' бити! Са земље га воли купит, мора л' бити, баш и купит. 74.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАГА: Ето сад ћу. (Лепосава одлази.) МАГА: Што сам дошла? Бога ти, секо, како се кува, ето, воће у пари? СОФИЈА: Метне се у стакло што оћеш, па онда се наспе подоста шећера и затвори добро крпом, а преко ње бешиком.
Али оно дрво, оно, шта је имало с њиме посла? Јесен није, да надгледа воће. (Приближи се.) Аха, нова земља, нешто закопано! Какве крадене ствари, или може бити, друго што.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Схватам. — Било је то, дакле, у Бухари ... рече Мишелино. — Један трговац посла свог слугу на пијацу да купи воће. Слуга узме корпе и оде тамо, схваташ? — У реду. Да купи воће. — И шта се даље догађа?
— Један трговац посла свог слугу на пијацу да купи воће. Слуга узме корпе и оде тамо, схваташ? — У реду. Да купи воће. — И шта се даље догађа? Између тезги на пијаци, схваташ, слуга угледа Смрт. Било је, рецимо, око пола девет ујутро.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тек с девојке зарумени воће тамном ружом дисове мекоће. Откриј недра, историјо сура: позна зрелост у корову спава, парабола, од бола фигура,
Море под сунцем. Царство се ђубри. Звериње пева. Руде чудеса: бундеве, жита, мирисно воће. дробе се патње, вену тешкоће.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Устао Ћоса и трља очи у чуду гледа богатство бајно, куд оком крене или ногом крочи: жито и воће и цвијеће сјајно. Све се у мору сунчаном купа. Ту је и торба и на њој рупа.
И ја, и мачак, и кум са брадом чаробно воће гледасмо крадом. Јабука златна наша би била кад бисмо само имали крила.
Видио сам на Меркуру како бију чика-Ђуру златним штапом све по туру. Шта то раде ове злоће? Чика Ђура крао воће. Отресао бисер с грана Меркурова јоргована. На великом Јупитеру узимају мачку меру, спремају се да га деру.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
У пролазу кроз село народ је износио воду, воће, давао је хлеб, што је све послуга радо прихватала и делила са возарима, који нису могли сјахати.
Овде смо дуго остали... Желели бисмо и да заноћимо. Сељаци износе воће. Војници у дворишту музу овце. Јанкуљ завлачи испод топовског јастука шареницу, и хвали се да му је дала нека девојка.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Нијесам се јунак оженио, Веће ’оћу с тобом о јесени, О јесени која прва дође!“ 168. Не гради пута кроз воће моје.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.
из патриотских побуда, са Скупштином сложити и сам Сенат), и то ће се сматрати као нарочита тачка Устава, према којој: воће, корисно биље уопште, пшеница и сви други усеви морају успевати баснословно добро, и то два пута преко године, а ако
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће. Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!....
редак тренутак, кад не пројуре његовим улицама ни једна кола, не пројаше бесна парипа гиздави поручник, не пронесе воће или бозу прљави Битољац. Тајац!...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Касније, може ко хоће, Па и онај ко неће! После се расцвета воће, Олиста лено дрвеће, И друго — боље их не број! Ал само је коприва херој.
Можда се опире због нечистоће? У реду, рекох. Зграбих метлу, Очистих под. На сто: цвеће, воће. Отворих прозор небу, светлу. Блесну собица од чистоће: Свака ствар ко да прогледа на очи. Да л ће сад хтети?
Зашто? Откуда? Како то? Како? Космати човек је горко плакô, Што од глади, што од самоће. Куд се с дрвета деде воће? Покушавао је и да мисли Ојађен, сломљен и потресен.
А он је празним, тужним очима Гледао у црно и ниско небо Као у мрског поочима: „На земљи нешто није добро... Воће... Ко ми је воће обро?
Воће... Ко ми је воће обро?” У поноћ, ваздух се ко креч згуснуо, Само је киша танко музла, И Крапинац је, гладан, уснуо; Низ образ му
Ал к мени касно дође то воће И због тога сам одједном тужна...” „Да га бар нађох сама, и пре Звечана — ал усуд је овако хтео!
снегу и по киши, по блату и прашини, ми, ђаци-сељачићи вукли смо се џомбастом ленијом, играли се и досађивали, крали воће и поврће по баштама дуж пута, да се, опет из досаде, често и потучемо.
према земаљским плодовима, и из оданости мајци, која је први део живота провела окопавајући башту, а други продајући воће и поврће, написао сам „Родну годину”. Књигу сам посветио мајци.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
дуго са природом рв̓о, Успео сам — све се може кад се хоће — Да на ово старо и сурово дрво Накалемим најзад благородно воће.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Они жене у чељад не броје, но их држе кâ продано робље. Они кажу: „Жена је човјеку слатко воће ал' печено јагње. Док је таква, нека је у кућу; није л' таква, са њом на улицу!
Удри, Тале, твојом дреновачом, под ном пучу ребра кâ ораси! Половина главе изгубите, не оставте Косу у кавуре; такво воће није за кавуре. СВАТ ЦРНОГОРАЦ Бјеж, Комнене, задрта делијо, кад си такву срну уловио!
Крст носити вама је суђено страшне борбе с својим и с туђином! Тежак в'јенац, ал' је воће слатко! Воскресења не бива без смрти.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Свуд је добро, а у дому најбоље. — Мој стан, ја бан. — У своје воће кад ко хоће. — С туђег хата насред блата. — Своје чувај, а туђе не дирај. — Ни туђега узми, ни свога губи.
— С временом и сланом и мушмуле зре. — Мало времена и мало сламе па и од оскоруше буде слатко воће. — Причекај време; време и трпеж и дудово лишће у свилу претворе. — Протрчи сад, зече! — По звеку се вријеме позна.
А друга рекла: „Ја сам нешто начинила као мали вотњачић“ (тј. као за воће), и од тога остане Вотњак. СЕМЕНТЕШКО ЈЕЗЕРО Некада неки поп вро о празнику на месту гдје је сад језеро.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
И тако лежећи онђе и чекајући да дрењине сазре, остало све воће сазри и прође. 40. А ШТА ТИ ЈЕ? Један чоек којега је бољео зуб, срете другога чоека ђе јауче иза гласа, па га
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И што се налази у тој ћелији, било вино, било воће да не узима наш манастир ништа од тога, нити игуман другима да даје, него напротив, да се ту даје из нашег манастира
понедељак, среду и петак, тачно се треба хранити као и прве недеље — неко квашено сочиво и зеље сирово, и ако се нађе воће задовољни будите. И пијте водени укроп са кимином.
А на Велики петак не једите никакво вариво, него сочиво квашено, и зеље неко сирово, и воће, а пиће укроп са кимином.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
НАЦА (долази с десна иза куће, кроз воће, отрчи под степенице): Тетко, је ли истина да је бата дошао? Отац био у цркви и тамо чуо, и послао ме да видим...
Широко колико зид овај држи чак тамо; а дубоко тамо кроз воће, тамо до на крај вароши и даље, даље, у поље, у гору... ГЛАСОВИ ПРИЈАТЕЉА Ау, пријатељу!
(скидају се сами с коња, предају их својим момцима с фењерима, који прихвате и Јовчиног коња, и воде их лево, кроз воће). ПРВИ ПРИЈАТЕЉ (свирачима, сеоским са гочем и зурлама): Ви ту доле, пред кујном. Одморите се. Док затреба.
Сви силазе. Дају знак и свирачима доле те се придружују мучке. Неко с фењером их с лева дочекује и води кроз воће, где су коњи и остали, па ће кроз капиџике да се изгубе заједно са лелујавом светлошћу више фењера).
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Но наместо пића, јела чорбовита, зеље и воће јеђаше. Мој [И]талијан и ја, ни ми нисмо хотели ништа друго пити него шампањско вино; овуда је изобилно и јефтино.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
а од тада до Петрова дне намириваше кутње потребе продавши вино, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продајући воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду. Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени.
„Жâ ми је, вели, оне луде дице, јер ће најпослин заглавити.“ Ја је нисам тија послушати, знајући да је забрањено воће млого слађе, кад се до њега кроз трње докрадеш, али већ видећи да сте изгубили сваку бојазан, ја сам вас отимице
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Видите ли, месец је златан! Небо је пуно дуката! Берите божје воће и цркве дижите!“ Настаде отварање црквица. Све свеце из календара обележише гомилицама камења.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Прво је: сваки нека зна шта хоће? О маглу копља никад се не ломе. Слободе? добро! Ал' то није воће Што зрело пада у шешир ма коме. Верујте прво! и стисните пести, Па онда трести, трести!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Ако вам не треба!“, одговори му номофилакс. „Поћи кући и успут појести најлепше воће! Не ви ћете, сви од реда, поћи са мном!
Зеље, воће и рибе - све полете у великом луку мајци земљи у крило. За трен ока лежаху на земљи испретурани краставци, артичоке,
снађе, не дадоше се збунити догађајима, већ схватише одмах шта им ваља чинити; они покупише са земље упрашено зеље, воће, месо и рибе, обуздаше магарца и почеше га натоваривати.
“ „Врло добро! Живи задовољно на малом пољском имању које сам купила и поклонила му. Чим сазре прво воће одабере најлепше и донесе га мени.
Уверена сам да ћу Вас идућег четвртка моћи послужити најлепшим грожђем са његовог имања. Сигурно да волите то воће?“ Пре но што јој одговорих, она се сети моје прве посете и поче да се слатко смеје. „И преврелог сока тога воћа!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А то је, можда, још више. Без онога што нас весели, некако се може. То је воће на нашој трпези: пријатно је, но не мора баш да буде. Али с оним што се ишчекује већ је мало друкчије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
То се допало цару гдје му тако каза, па рече: — Знаш ли шта? Има до мене још један цар, у његовој башти велико је воће; насред тога воћа јабука је дрво, и на њему златна јабука на врху.
Кад ал̓ ту велики цареви двори и крај двора сакато воће, насред воћа дрво јабука, а на њеном врху златна јабука. Да сакате јабуке, боже! То чудо још није својим очима видио.
— То? Та иђи, сине! — онај ће, ал̓ се син не да, већ оду тикве у уши и све му покаже, и онда ће: — Видите: жито, воће, трава, сви имају миста, сви живе срићно и пивају, нико не ломи другом врат, и чим су дошла два човика, ома је свему
И тако лежећи онђе и чекајући да дрењине сазре, остало све воће сазри и прође. МЕДВЈЕД И ЛИСИЦА Нека лисица пође из свог брлога да штогод улови за свој трбух.
за руком рупњак — житна мера (пола мерице) рушпа (рушпија) — дукат садразан — велики везир; лични чувар сакато (воће) — красно сактисати — уништити саландар — жртва у част умрлих сање — дојење сарај — двор сати (сем, сеш, се) —
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Шта вам у машти дочаравају ове воћке безбројних светова? Многи од вас ће рећи: ”медено воће на летњој трпези.” Тако је.
Али њихова судбина постаје одређена чим стигну до мајке Земље и ухвати их лишће, цвеће или воће које зри, поља и воћњаци, или бескрајне површине океана.
Ћипико, Иво - Приповетке
Немиран, раздражен лутао је по просторијама сетминарија, дворишту и башти. Гледао је дозрело воће на дрветима, а није смео да га бере; гледао децу, а није смео са њима да се игра.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ИИ На дно слепог предела где ме нема, језовити где су призори, с оне стране крви где воће отровно расте, сиђох, тамо где ускоро ноћ ће покрасти сазвежђе суза које ће у оку ми зрити.
Петровић, Растко - АФРИКА
Гледам тај скромни раскош о коме је сањао Бодлер или Дела Кроа. Не чуде се да их нећемо. да миришу „на воће“ и зато се парфимишу амбром. Шминкају се најдивније, најнеприметније и најнежније што се да замислити.
Ево да не морају ни прстом мрднути да би помогли да ове рађају, гране им дају хлеб, чоколаду, шећер, млеко, воће и цвеће које је храна за очи!
На покривеној пијаци лечник продаје гомиле корења, брегове ђинђува, афричке шафранске и индиго боје. Најфантастичније воће, Купујем један диван калбас (чинију) од меког дрвета, на коме су пирографисане птице у сплету разних шара.
Мирис шуме у ноћи на лим, на воће, на коже звериња. Вуије каже: „Мирис афричке ноћи!“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас; светлеће мушице на
поћи и залутати овим крајевима, без икакве спреме, без икаквих удобности, сам са дивљацима, делећи с њима њину храну и воће, спавајући на гранама!
Црнци, кад их Европејци науче, постају јединствени кувари. Вина свих врста, воће свеже и сочно, о каквом се у Европи и не сања.
Волим њихов јединствени дах тела и уља којим се мажу, амбре и трава, што све одише као неко дивље воће, чега сам се толико гадио после посете конакријским девојкама.
У дрвимо, крај колибе пред којом једемо, проналазим да има пуно нагих девојака и младића. Једу воће, и крију се од сунчеве врелине. Тај дан је дан мога крснога имена.
Све је вруће. Овде је сунце непријатељ, вода непријатељ, воће непријатељ. Следујући пример Либанца, који тврди да вода, само ако тече, не може носити болест, ја замачем главу у
Када застане воз, дочекују нас црне музике, афричко воће и дуге шетње поред вагона. Каже се у шали да на тим станицама воз толико стоји да, када се крене, он се једва извуче
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Од силне јапе сушило се воће и трава, па се пламен и њих дохватао и цео се предео претварао у пламено море. Стока, пси, пиладија — управо све живо
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ни сн'јега, Ни ледене р'јеке, ни клизава брега, Онде всегда царствујет всешчедраја цв'јета, Онде зими и љети слатко воће цвјета...
Јовановић ВЛАДИСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ ЧИКОШ КУПАЦ И ПИЉАРИЦЕ — Дед, шта, пиљарице, имаш у корпи, покажи ми, — воће? — Воће, да, — гордим рече ми прва погледом, — да, воће. — Зар су и дивљаке воће? — упитам.
— Воће, да, — гордим рече ми прва погледом, — да, воће. — Зар су и дивљаке воће? — упитам. Небо ми стружу, Уста ми купе при
— Воће, да, — гордим рече ми прва погледом, — да, воће. — Зар су и дивљаке воће? — упитам. Небо ми стружу, Уста ми купе при јелу, и никакву желудцу храну Дају.
— Воће, да, — гордим рече ми прва погледом, — да, воће. — Зар су и дивљаке воће? — упитам. Небо ми стружу, Уста ми купе при јелу, и никакву желудцу храну Дају. Пиљарице, нећу дивљака!
— Наметкиња, — смирено рече ми, — нисам, Свет па ме сав пролази; ал’ зато ти нужде не трпим, Моје потхрањујем питомо воће, и тешим се трудом; Сутра ће, кад га данас није, доћи купац; не труне Честит еспап.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, који има за циљ »да роди воће«. Пошто се са колача скине цвеће и раздели гостима (»да буде цветна година«), »домаћин постави ј.
Ћипико, Иво - Пауци
— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте како брзо тргају дозрело воће. Ту умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа и трескање грана.
— Ка' послу нисте обикли... Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће. Ништа не говоре, само што шуште савијене гране.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ово је ботаничка башта; у њој се гаји најразноличније биље, а нарочито фино воће. До ње је зоолошка башта; њени први почеци потичу још из времена Аристотеловог, коме је Александар слао са својих
давало је наше имање: башта сво зеље, од простачког лука па до господског карфиола и шпаргла, воћњак, најлепше воће, кокошарник сву перад, кравара све млечне производе, а подрум фина даљска вина.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Лето је жарко понело род По врту, њиви, осуло плод. Шеница златна, једри јој клас, Рујно се воће смеши на нас, Сунце све гори, сажиже тле, Ал' бистра вода расхлади све!
Јесен нам дође – сазрео род, Беримо воће – купимо плод. Ко није лети жалио рад, Богату бербу имаће сад. Ко вредно ради за века свог, Тог лепим даром дарива бог!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
тачно знало, што рекао апотекар, где почињу Црнци, они што живе у уџерицама, пола године једу пресно: лук, парадајс, воће и лубенице, и са својим некалдрмисаним друмом се боре као Давид с Голијатом, то јест, савлађују га.
Харисијадес жудно насу вино у чашу, заломи хлеб, а помаче у страну воће. — Да је још мало грчкога сунца и мора! — испија вино са задовољством. И шапће: „Артос, оинос”. Свечане речи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А и тога је било понестало. Онда донеше неко слатко, као пекмез, и најзад воће. — Ови се, бре, шегаче са нама! — вели Душан. — Ама да су нам само хлеба дали, били бисмо задовољни — додаје Живадин.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Дединцу, другарски Пролеће, убави дечак Велеса, Чија су уста саздана за љубљење, даде да по срцима заплеса Расцветано воће и усамљено стење. У мислима, све девојке оплођене Већ рађају јунаке, И ноге су јаке У сваке младе жене.
Купало, Купало, Пролеће, Убави деране Велеса, Мој драги: обновљено љубљење, Расцветано воће, насмејано стење. У мислима сад свуда поздрављају јунаке, А ноге у жена јаке; Пред њима радосно мре се: Младачке и
РУКЕ РУКЕ КОЈЕ СУ ЉУБИЛЕ! Кад човек умре, руке прве занеме: Рука умрлог ко ноћно воће зри, Ко успаване птице чија срца још стреме, Тако ћуте те руке, док огањ под њима ври.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У пољу, уз реку, шушти јечам зрео, И, кô крв, са гране руди воће слатко. Мали дрвен торањ, као стража нека, Уврх села стреми.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И сви ће причати вечито о твојој срамоти, а за часног човека срамота је гора од смрти. Воће убојних кола мислиће да си устукнуо од борбе из страха и тако они који су те ценили презираће те.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сви су већ одавна на окупу, али нема двојице најглавнијих: воће Јованчета и мајстора Мачка. Шта се може почети без њих двојице? — Да нијесу стигли прије нас па некуд отишли?
Алај ће тада пљуштат батине, као град небески! Домишљати Лијан и сам је крао воће, љубенице и краставце, а онда је по селу дизао дреку и „тражио“лопове.
И журио је друмом на својим кривим ходаљкама да „пребије ноге“ономе који је покрао воће, али умјесто тога, те исте ноге однијеле би га поново на нечију јабуку или у башту с лубеницама и опет би се
Погађам куд се провлаче људи кад иду у крађу дрва, куда дјечаци кад пођу пљачкати воће, а куд ће опет окренути неки странац, који воли да не буде ни од кога виђен.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЗДРАВИЦА ИИ Даваћу вам лепу кишу у своје време и земља ће издавати своја жита и воће свој пород. И допрети ће ваша вршидба до истакања вашега вина, и точидба вам постигнуће пак сетву, и јестићете ваш
свакој растлици своју разликост даје, те на маслици с воде зејтин рађа, а на лози вино; на разлики дрвети, разлико и воће бива. Тако и обашка свакој травици свој дар јој вода издаје.
И пак сејати жито а ништа нејмати да пожње, и куд сије да му расте шкаљ и трње, кукољ и главница се промеће. Тако и воће и виноград сади, а оно се не прихвата нити му што роди.
Пустићу вам рђу на земљу, на горе, на жито и на вино, на воће и на све што год земља износи; на вашу стоку и на све послове ваше о чему год се трудите и радите.
ЈЕДИНСТВО МНОГОСТРУКОСТИ У њему је свакојако цвеће и разлико воће и многи бисер мешто каменица и многе звезде, ама једно је небо.
Дотле виноград сазре и воће свако једно за другим придоспева те излази од њега леп мирис. Инди слепац осети онај леп мирис та и запита се од
И учинише они тако по своме договору. Хромац на слепца уседе и с воћњака му све зрело воће обраше и поједоше. Ал' ето наскоро изненада дође и господин нагледати свој виноград и смотре га да је обрат и покраден.
Да зашто си ти сам чинио зло и покрао си воће по моме винограду? — На то се слепац препаде за сам себе те рече господину: — Мој добри господине, ти знаш јер сам ја
Виноград и воће изнеше нам пород свој и свега се је доста наспорило и даће вам брашна истинито. И окишиће се вам време рано и позно,