Употреба речи воћка у књижевним делима


Африка

начињене од свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде често сумњиве чистоће; да се овде вода не сме пити; воћка јести ако је непозната, јер оно што вари стомак црнаца може да отрује белца; да је све вруће, влажно, опасно.

Он је имао под собом три свештенице које су за неколико кола (света воћка, и екситат као сома у Индији) прорицале судбину.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Од којих цвеће опада и воћка се смрзава. Сем тога, оно је дошло тако топло, да су се багремови расцветали пре времена, лудо, као што младе букну,

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Зар мени јадном сва та дивота? Зар мени благо толико све? Зар мени старом, на дну живота, та златна воћка што сад тек зре? Ох, слатка воћко танталска рода, што ниси мени сазрела пре?

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

) Расипа рђу лишће крушкино. Изнутра шуми предео фреска. (Гдегде га раздре грло кучкино.) Просјакти шљива, воћка небеска, машом, пурпуром. Са главобоље претежу, пеку тешки бурјани пуклост кварежи. (Што не пропоје Благо Божије!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Ево језера, правога раја, на њему утва ватрених крила, ту јунак чека троглава змаја, над њим се воћка чаробна свила. Поноћна језа и сати худи, језеро врије и неман гуди. Ко ће јунака од сна да буди?

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

војка: воћка; 2. биљка у лонцима или саксијама; овде: игра речима војница - 1. војна, војска; 2. врста пореза коју плаћају мушкар

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Дао бог још летње време, те се бар гдегде нађе која воћка. Први дан, тако, пређоше мало, а осећаху много умора. Опасности велике не указаше се, па и несрећних случајева не

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

У БРДИМА ТЕЧЕ РЕКА У брдима тече река. У црним брдима згуснут Месец из мог сна и нежна воћка од млека. Сванућем звезде сиђу на велики тихи пут У тој шуму у брдима где хуји висока река.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ВЛАДИКА ДАНИЛО (отпишује) „Од владике и свијех главарах Селим-паши отпоздрав на писмо. Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал зубе поломи! Није вино пошто приђе бјеше, није свијет оно што мишљасте.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Како сам се надала, Добро сам се удала. Киша пада капљицама. Пак напада локвицама. Која воћка пада земљи сама, Не треба се ни бацати на њу. Коју воду треба да пијемо, Не треба је никако мутити!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

50. Кобила ождријеби кост, а кост ждријебе, па ждријебе воли бабу кобилу, него кост мајку. 51. Која воћка само једном цвати, а у вијек рађа. 52. Ко пјева, кад други људи плачу. 53. Крава риче од Босне, теле сиса од гараве.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

добро, ето, то за тестамент сам имао да ти кажем — дубоко, изломљено хукну. И воћка се калеми, па рађа и живи, помисли. У стаји њишти кобила. Иза јасенова, пун месец раскрвари се на плоту.

Петровић, Растко - АФРИКА

начињене од свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде често сумњиве чистоће; да се овде вода не сме пити; воћка јести ако је непозната, јер оно што вари стомак црнаца може да отрује белца; да је све вруће, влажно, опасно.

Он је имао под собом три свештенице које су за неколико кола (света воћка, и екситат као сома у Индији) прорицале судбину.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

— Како: од памети? — Од велике памети. — Па зар само луди су здрави? — Не знам. Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

поједе (СЕЗ, 65, 1952, 250). С. је и демонска воћка: под њом седи »укодлачица« и чешља се (СЕЗ, 66, 1953, 191). На Бадње вече »смоква, које мора бити, у многим насељима

храст, брест и клен (ГЕИ, 24, 129—136), у Височкој нахији брекиња, трешња, оскоруша, крушка дивљака, храст и свака воћка »сем која се осушила« (СЕЗ, 61, 200), и ко би такву биљку посекао задесила би га неизбежна несрећа.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Покојни Јова граничар говорио је народски: да опора воћка веже човеку уста. Е, сад је његов син имао везана уста као да му је стално међ зубима опора крушка.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Посахнуше заперци, — добра лоза не увену! ПОХВАЛА ЖЕНИ Кано воћка доброродна и домаћи сâд господски; корен је она девојачки и стабло, деца су гране; радилство живо, живу и беседљиву

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности