Јакшић, Ђура - ПРОЗА
и опет су му њиве биле свакада на време урађене и окопане, виноград, орезан и опрашен, а око куће ретко си где на воћу могао видети оне прљаве чаурице од несрећних гусеница...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И погледа у небо, па се стаде заклињати богу, звездама и плавом небу да ће убити Лазара... Ходао је немирно по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветрић хлади врело чело. — Јест!... Убићеш га, али куда ћеш онда??...
— Нек дође. Мехо уђе у одају. — Кад си ти видјео оног Алексиног чапкуна? — Прије један сахат. Видјех га у воћу, код куће. Лазар обори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. — Иди, Мехо. Мехо изиде. Обојица заћуташе.
И још много требало је да јој каже... Па се крену Севића кући. Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури. Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. Приђе огради и зовну је.
Па се крену Севића кући. Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури. Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. Приђе огради и зовну је. А кад му она приђе, њему се свеза језик!...
Оставише болесника... Њему почеше падати на памет некакве луде мисли... Он изиде напоље и поче лутати по воћу... Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити. Мимо воће прође Иван... Па као мимо турско гробље!
И не бих смислио без твога савета!... Вечерас, у воћу, ти рече послати црвеног петла кући оца мога. Е, па ево — ја сам га теби донео!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
оним бучним узвицима, виком и псовком масе гледалаца око моста, панично појурила напред, вукући за собом свога воћу што је једном утрнулом руком чврсто држао подбрадак улара, а другом се ослањао за земљу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Она су у зеленилу од кестенова, кадшто дебелих, вековних, са великим крунама, и у другом воћу које је око села и између села. Зелене ливаде се простиру између села. По дворовима („авлијама“) никад нема дрвета.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Нађу га у самом рају... Он се попео лепо На рајску лиснату воћу, па златне јабуке једе; А доле, на цветном поду, у белом и чистом руву, Још многа некаква деца јабуке једу и седе.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега. Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Радило се, као у рудницима, на смену и дању и воћу. Два дана дању, трећи дан и дању и ноћу. Графинони су били у рукама официра, а тако исто и шифра, телеграми,
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Можда и нисам моро стати: Јер зраком то тек пуче свила Да ме у касно лето врати? ЧАС Као шећер у воћу Или на стаблу смола: Јави се сенка бола У неки свој час, ноћу.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
какав није Свет, где невољан јаче ћу волети драге, Док плод посејан у паклу на небу не сазрије Ако намере добре срце воћу Подари, каквом ватром вођени иду, Док пчела ставља жаоку у слаткоћу За смисао лета на искусном зиду.
руке пружам граду који спава Пометених језика, са сунцем у бари, Узиданих мајки у зид мушких глава, С анђелом у воћу и оку што стражари Лукавство позајмљених догађаја, Неизрециво а научено ко време, Варко, у теби удес и случај
слутим, Понор у руци анђела што стаде С ватром на уласку у завичај мутни, Да дан пронађе пре него што сине, У оку и воћу тамни обрис раја, Нестварност пуну воље и жестине Која у нама коб и случај спаја.
Онесвешћено сунце у зрелом воћу ће знати Да замени пољубац што пепео одмара. Ал нико после нас неће имати Снагу која се славујима удвара Кад исто је
небо ДОК БУДЕШ ПЕВАО Док будеш певао ко ће Твоје бреме да носи Док једини пркосиш Сиромаштву јасноће У сусрет јетком воћу И подсмешљивој роси Док будеш певао ко ће Твоје бреме да носи Путуј певај пркоси Само те песма хоће И ноћ се тобом
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
бела авет што крв сише ноћу, Дубока љубав болом скрите ране: И када зора у пурпуру плане И сутон румен зрелом пева воћу, Ја скривам своју очајну самоћу А суза посред дивљег смеха кане.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
да си скрио у себи и порок и бесноћу, Када онако подмукло пробијао си се ноћу; Мора да си се стресао зором и тражио у воћу Ситости, мора да си спрегао гвожђем бесноћу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
нека онај вишак сирота и удовице да би себи сабрале штоно је Бог заповедио да тако буде: обирак, заборавак ли житу, воћу, винограду да не чини домаћин: нека оно остаје нејачим а што још из тога претече да буде пољским птицами и осталој
Свакад су стегнуте им руке на давање, а на узимање и врло широке. Не помаже добар корен црвљиву и трухлу воћу. А што ли ти је хвајда од блага, кад ти је отишла глава. Ко лишује дељења, туђе он заноси.
Хромац поче слепцу говорити: — Да ниси ти мене носио, ја, будавши хром, како бих могао доћи, или се пењати по воћу? То од мене никако не би могло бити.